Prijavi se

rezultati pretrage definicija za "metar-kvadratni"

Razgovor sa taksistom u toku vožnje

Major95 2012-08-28 19:01:43 +0000

Veoma živopisno iskustvo. Nekad dosadno, nekad ne. Nekad malo poučno, nekad ne. Broj tema za razgovor sa taksistom zavisi od količine vremena koju trebate da provedete u njemu.
Pričaćete o svemu...od današnje vremenske prognoze i naslovne strane najnovijeg "Sportskog žurnala", vozačevih ličnih problema i zaduženja u kladionici, pa sve do situacije u Pojasu Gaze i vozačevih predloga za rešavanje krize u zemlji i svetu.

Ja (ulazim u taksi): Zdravo, daj molim te vozi do bolnice.
Vozač: Nema problema. Četvorka iz centra do bolnice.
Centrala: Važi. Posle imaš seosku vožnju, od Berčinovca do grada.
Vozač: Pu, majku im jebem, gde baš sad zovu. Za to mi treba najmanje pola sata. Propustiću celo prvo poluvreme, mater im jebem, što ne stopiraju!
Ja: Prvo poluvreme...šta je u pitanju?
Vozač: 3. Norveška liga. Samo mi ona fali da mi prodje tiket od kog mi zavisi da li ću da zadržim sopstvene noge. Od njega trebam da otplatim dug Mići sa ruleta...kasnim sa otplatom već nedelju dana.
Ja: Aha ok, nego...možeš klimu da upališ?
Vozač: Crklo, ne radi. Moram auspuh da popravim.
Ja: Kakve veze ima auspuh sa klimom?
Vozač: Baš nikakve, nego mi je to trenutno najhitnija popravka koju moram da obavim, otpašće još malo, govno jedno od Toyote.
Ja: Ako ti tako kažeš.
Vozač: A i ovaj Gadafi bi mog'o malo da labne, mamicu mu diktatorsku.
Ja: Otkud sad on, šta me se tiče?
Vozač: Hah, šta te se tiče? Pa da je on malo darežljiviji, pustio bi malo goriva put Evrope. Gorivo onda ne bi bilo skuplje, vi biste se vozili jeftinije, a mi ne bismo morali da dižemo cene svaki čas i gubimo mušterije. Ti si mi 4. mušterija za 3 dana, pa ti vidi. Evo stigli smo, 220 dinara, kaže taksi metar.
Ja: Evo 250, zadrži kusur.
Vozač: E, hvala...a što si tako darežljiv?
Ja: Pa kad već Gadafi nije...eto ja ću. Taman da imaš da kupiš flašicu vode, da osvežiš i pročistiš grlo od tolkog pričanja.
Vozač: Ajde, živ bio.
Ja: Pozdrav...

24 : 2

Svemir/Univerzum

Boza48 2017-03-26 15:05:29 +0000

Pre svega, ovaj Univerzum ( a ima ih jos) je Psiholoska trvorevina. Nasa cula su takodje psiholoska, pa nam, uz pomoc prilicno glupog mozga daju utisak da je sve oko nas materija.

- 11 dimenzija? Ne, ima ih 12. Pocev' od prve, koja osciluje na odredjenoj frekvenci, svaka sledeca je visi harmonik od predhodne.

- Dimenzija je plan realnosti. Nas plan realnosti (recimo treci po redu) ima bezbroj varijanti. Sta ih razdvaja? Pomak! Ne aksijalni nego radijalni fazni pomak. Naravno, i ovaj "pomak" je psiholoski pomak.

- Kako je nastao Univerzum? Glupo pitanje. Posto je Univerzum psiholoska tvorevina; on postojiiiiiiiiiii...... nema pocetak i kraj. U principu, u njemu vreme ne tece; postoji, recimo, u preseku vremena. Sta nama daje utisak da vreme postoji? Nase oci primaju svetlosne impulse, recimo, 24 puta u sekundi. Ti impulsi su promena stanja i na grafikonu bi se videli kao kvadratni ili trougaoni (ovo jos nisam resio). U principu, promene stanja su u skokovima a onda nas mozak svojom hemijom ih "ispegla" i mi imamo utisak toka vremena.

- Ako zamislimo pocetak stvaranja Univerzuma, mada pocetak ne postoji, "iznad" 12'te dimenzije postoji Abstraktni nivo. Zamislimo "Void" u kome nema nicega. Nema "materije", nema "energije", nicega ni vidljivog ni opipljivog. Ali, nesto ipak ima! IDEJE !!! Svaka ideja ima svoju suprotnost, zar ne!? Suprotnosti se privlace, zar ne!? Osim toga, ima bezbroj ideja slicnih medju sobom. Da bi ideja, na neki nacin, postala svesna da postoji, ona mora da se suoci sa svojom suprotnoscu. Isto vazi i za njenu suprotnost. Tu je pocetak svega! Na, nama potpuno neobjasnjiv nacin, te dve ideje su pocele da naizmenicno uocavaju jedna drugu i tako "shvate" da postoje! To je pocetak nastajanja svesti. A onda je doslo (dolazi) do kombinacija, pa rekombinacija ideja i ..... eto; sebe svesnog Univerzuma (jos uvek na abstraknom nivou)!

- Onda je ta kolosalna svest, na, opet, nama neshvatljiv nacin, "uvela" pojam oscilovanja ili frekvence, i tako nastaju dimenzije, u kojima Tvorac" moze da eksperimentise, prakticno sanja razlicita stanja. Za Tvorca (mislim, naravno, na sveukupnu svest, na abstraknom nivou), je ovo prelomni trenutak, jer, da bi bio svestan svojih "umotvorina" potrebna mu je povratna informacija, iz dimenzija, planova realnosti. Zato je Tvorac morao da osmisli ( i osmislio je) kako da svakom stanju "prikaci" "senzore" koji sagledavaju stanje, i koje, onda, Tvorac koristi da "vidi" sta je osmislio. Jednom osmisljeno stanje, svesno sebe, dobija mogucnost da se menja, kombinuje, rekombinuje, ali u granicama koje uslovljava frekvenca odredjenog plana realnosti. Ustvari, postoji neprekidna interakcija izmedju svakog stanja, svesnog sebe, sa Tvorcem. Cudo!

- Kako nastaje "materija"? Tvorac "salje" energetske signale, ili STRINGS, uvek u paru! Koji, osim sto osciluju, "nose", amplitudnom ili frekventnom modulacijom, informacije (blue print) o nekoj "materiji". Prvi stadijum nastanka neke "materije" je STOJECI TALAS (eh, Tesla, bio je blizu...) koji nastaje ukrstanjem dva, istovetno kodirana, stinga. To je "kalup", koji, na nama visem nivou, predstavlja kvazi-materiju. Na prvom, sledecem, nizem, (nasem) planu realnosti, mi, svojim senzorima uocavamo taj kalup kao materiju. Opet cudo!

- "Materija" ima svoje atribute; specificnu gustinu ( ne tezinu), "time frame" ili frekvenciju i trece, koordinate u prostoru, gde postoji. Svaka cestica "materije" pokusava da se "nadje" na koordinatama, na kojim, sve oko nje ima iste ili slicne atribute. Zasto kamen pritiska povrsinu na kojoj lezi? Gravitacija? Nevidjena glupost! Koordinate na kojima se nalazi nemaju atribute koje on ima, i on tezi da promeni svoje koordinate; da se nadje na koordinatama gde su atributi isti kao njegovi. Ako napravimo imaginarnu busotinu do centra Zemlje, i pustimo taj kamen da pada kroz busotinu, on ce se, u jednom trenutku, zaustaviti, na koordinatama gde atributi okoline odgovaraju njegovim atributima. Toliko o gravitaciji. Svasta.

- Ali, cemu sva ova prica? Tesla, naravno. Tesla je uspeo da uz pomoc dva ^&%#$%#& promeni atribute materije i natera je da menja koordinate, u Njegovom slucaju; da lete u vis. Cak postoji i dokaz o tom eksperimentu. Tesla, naravno, nije razumeo sta se desava, i mogu da zamislim u kakvom je frustriranom stanju bio. Njegov zadatak je bio da pronadje i implementira trofazni sistem, i nista drugo. Svaki naucnik ili pronalazac, u svom veku, UVEK pronadje jednu stvar, i to je to. Sta god pokusavao da napravi, osim te jedne stvari, nece mu poci za rukom. Svi smo "sklepani" (bar imamo mogucnost) da za zivota, osmislimo samo jednu vaznu stvar, misao, pesmu, pronalazak, sta bilo, sto predstavlja nas najveci doprinos ovoj civilizaciji. Ostatak vremena trosimo na glupost; "krademo Tvorcu dane", ali stvarno!

- E, sad, ono glavno. Bilioni uparenih Stringova formiraju "materiju", u sto je moduce manje stresnom okruzenju (koordinatama). Sta se desava ako mi, na vestacki nacin, pokusamo da promenimo atribute neke "materije"? SVI STRINGOVI U NEPOSREDNOJ OKOLINI CE UPLIVISANJEM DELA SVOJE ENERGIJE, POKUSATI DA VRATE STANJE PROMENE U PRVOBITNO STANJE. Odgovarajucim uredjajem mi mozemo da preuzmemo deo te energije, i eto nam "Over Unity Generator". S' obzirom da u Univerzumu ne postoji proslost i buducnost, vec je sve u "sada", ta masina vec radi u "buducnosti". Sve sto se desava u nasoj civilizaciji (vazi i za sve ostale civilizacije; nismo naravno jedini), nalaci se u "banci podataka koju nazivamo "Kolektivni Um Rase". Kada resavamo neki problem, telepatski se (interdimenzionalno) spajamo za "KUR", i, ako nemamo nekih psiholoskih problema i AKO JE VREME ZA TO, dobicemo resenje naseg problema. Sto se tice Over Unity, jos nije vreme. Ljudi sirom sveta na vise ili manje uspesan nacin vec prave OU, ali trenutno stanje nase ekonomije ne dozvoljava da ga primenimo. Tek kad potrosimo fosilna goriva, a to ce se desiti za par desetina godina, dobicemo pristup toj informaciji, i to ce biti izvor besplatne energije za sledecih par hiljada godina.

Da se razumemo; nisam ja toliko pametan da sve ovo sam osmislim (osim par stvari, na koje sam ponosan; radijalni fazni pomak izmedju planova realnost, koji osciluju na istoj frekvenci, i jos par stvari. Sve ove informacije se vec nalaze na Internetu, u obliku "Interdimenzionalnih Transkripta" (ako znate sta to znaci). Ali, sama njihova priroda ih krije od ociju naucnika. Doduse, Seth-ove knjige se od 1976 godine izucavaju na jednom od najvecih koledza na svetu. I ko zna na jos koliko. Mozda je neko vec napravio OU masinu, koja radi, ali u tom slucaju je ta masina "pod sapom" najbogatijih ljudi sveta. Ljudi su, cak, i ubijani zbog OU.

Ja sam prikupio dovoljno podataka o ovoj masini da bi ona mogla da se realizuje.
Pokusao sam da animiram nase naucnike, ali koja vajda; doktrina, doktrina, doktrina.......

26 : 14

Umetnost

MrTestis 2014-04-12 12:41:59 +0000

Onaj deo pornića u kome nema još seksa, pa malo i podseća na pravo ostvarenje sedme umetnosti.

- Alo, tebreks, šta se radi?
- Evo, ništa, gledam neki pornić i smaram se.
- Uz to se smaraš?! Auuu, nemoguće da je tol'ko loš...
- Prepričaću ti...
- E, sad još i podjebavaš!
- Ne, ozbiljno, ovo mogu... Prvo sede muž i žena za doručkom i razglabaju standardne teme. Onda on ide na pos'o, a ona dokona ide okolo, šetka se i nailazi prvo na baštovana koji štrićka živu ogradu držeći makaze ceo metar i to iznad metalne ograde. Taman se zagreje razgovor, ova se popišmani i ode dalje, pa naleti na čistača bazena koji onom mrežicom pokušava da izvadi lišće iz bazena. Doduše, jes' da bazen nije napunjen, ali dobro. E, ovaj sav fin i dobar, onako uglađen. Onda upada u kuću, a tamo mišićavi majstor menja grejač na frižideru.
- I?
- Sad ona tu nešto konta koga bi od njih, u kojoj kombinaciji ili sve odjednom, pa neki unutrašnji monolozi, pa erotske, ali erotske, maštarije...
- A pos'o?! A njen rad?! Zaštita na radu i pomoćna sredstva? Je l' više počela da zarađuje honorar za ulogu?
- Ništa zasad, čekam da vidim.
- Je l' bar čuli za brazilsku depilaciju?
- Nisu, žbun!
- Pa, otkud ti to u kompu?! Nisi listao vintidž i tako to?
- Ne'am pojma otkud se pojavi, ako mi veruješ! Mada, ćale mi sumnjiv... Pre neki dan me terao da mu objasnim kako se skidaju filmovi, moja pornjava istumbana, nije tamo gde sam je snimao, a jutros sam ga čuo kako gunđa da mi mladi ne cenimo pravu umetnost, nemamo mašte, nije zanimljivo kad se sve vidi, kako u njegovo vreme to nije bilo...

20 : 2

Brđanka djevojka

Srbin_Osvetnik 2013-02-16 11:48:03 +0000

Devojka sa sela. Devojka koja je antonim savremenih devojaka, kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu.
Potiče, kao što sam već rekao, iz nekog planinskog sela, situiranog Bogu iza nogu, u kom i nema mnogo ljudi. U grad je počela silaziti nakon navršenog četvrtog razreda osnovne škole kako bi nastavila dalje sa školovanjem.
Rođena u porodici u kojoj vlada patrijahalno vaspitanje, moral, vera, i stroga disciplina pri čemu svako zna svoje obaveze. Majka je sitna žena, mršava, izmorena svakodnevnim obavezama oko kuće, ručka i velikog broja gladne dece. Otac, kupan čovek, pravi seljanin, radi po ceo dan što na njivi, što u šumi, što u bašti pokušavajući da zaradi koji dinar da prehrani porodicu.
Devojka je fizički povukla na oca. Ima visinu između 170 i 180 cm, široka leđa, jaka ramena, krupna pleća sa čvrstim, ovećim grudima. Ruke su, takođe krupne, mišićave, sa žuljevitim šakama veličine omanje lopate. Nokti su, neretko, plavi, jer ih je prebila obavljajući neki težak fizički posao. Kosa je suva, slamasta i lomljiva, ali zato je lice uvek rumeno i sveže, što ukazuje na njeno dobro zdravlje i snagu.
Njen dan počinje u pola 5, pre prvih petlova, kada odlazi u štalu da nahrani, napoji i pomuze krave. Potom, oko 5 odlazi na izvor, gde se umiva hladnom, izvorskom vodom. Odatle nosi lonac pun vode majci za razne potrebe. Doručkuje obilno šta god se nađe tog jutra na trpezi i uopšte nije izbirljiva i ne gadi se čak ni na pihtije sa belim lukom. Doručak pored toga što je obilan, veoma je i zdrav. Hrana je domaćeg porekla, ono što su sami uzgajili i napravili. Uglavnom je tu domaći sir, domaća slanina, pršuta, ajvar, kajmak sveže povrće i tek ispečena lepena koju su umesile bakine vešte ruke. Sa dedom popije čašicu domaće rakije radi dezinfekcije, pa ide da se presvuče i spakuje knjige za školu u lovački ruksak. U pola sedam sa ostalom decom seda u kombi koji im je obezbedila opština da mogu da idu u školu.
U 15 do 8, nakon duge vožnje seoskom, vijugavom kaldrmom, stiže ispred škole. Ne skidajući ranac ni jaknu, zauzima miran vojnički položaj ispred kabineta. Njeno mesto u kabinetu je prva klupa, ako nije zauzeta, odakle svojim leđima zaklanja veliki deo table, a ako je zauzeta, povlači se na sami kraj učionice. Na času čuti kao zaklana i pažljivo sluša sve što nastavnik priča. Njen duboki, jaki glas se može čuti samo ako je nastavnik nešto pita. A i tada, rečenice su kratke i jasne,a reči bez većine samoglasnika koji se mogu izostaviti. Omiljeni predmet joj je biologija, jer mnogo voli i razume se u životinje, lekovito bilje, korov, i prirodu uopšte. Kad poraste, volela bi da bude šumar. Iako ne uči mnogo, već samo kada se ukaže prilika za to, kada nema puno posla (a to je žimi, kad se smrači, kad je crveno slovo i sl.), ima dobre ocene i pokazuje odličan uspeh. Na velikom odmoru, dok druga deca jedu, ona sedi i čita, ili uči jer je ona jela dok su njeni drugari spavali. Iako je deca gledaju kao običnog seljaka, niko se ne usuđuje da je začikava, jer svojim fizičkim izgledom odaje utisak da bi ubila čoveka jednim šamarom. Ali ni u tom slučaju, nikad ne bi udarila, jer je to toplo i emotivno biće.
Po povratku kući, ručava sa ostatkom porodice. Nakon ručka odmah izlazi napolje da namiri ostale poslove po imanju. Desna je ruka svog oca, a uvek će majci i baki da pritrči u pomoć. Nijedan posao joj nije stran. Sa 8 godina naučila je da vozi traktor. Dok čuva ovce držeći slamku osušene trave u ustima, čita knjige i radi domaće zadatke. Kopa kao da je navijena, a kad uzme sekiru barata njome kao kašikom kad jede supu. Da sat vremena iscepa metar drva za kuću.
Njen dan, završava se kad zbog zalaska sunca nije moguće obavljati poslove po imanju. Izmorena napornim danom, nakon gledanja večernjeg dnevnika i večere, leže oko pola 9.
Njen život, kao i njenjih ukućana, nije nimalo lak, ali ona svakim danom ustaje sa novom dozom entuzijazma i snagom za nove radne pobede. Mala zadovoljstva svakodnevnog čoveka ne poznaje, a nisu joj ni potrebne, jer ona ima sve dok je sa svojom porodicom u toplom, seljačkom domu. Čokoladu jede samo kada je neko ponudi, ili kad neko od gostiju, koji su uvek dobrodošli u njen dom, donese. Njeni slatliši su darovi prirode, sveži ili prerađeni onako kako to samo baka ume - osušeni, u slatkom, marmeladi ili zapečeni. Zato, opet treba naglasiti njeno zdravlje i rumeno, jedro lice. Gotovo nikad nije bolovala, a i tada trajalo je svega dan, ili dva. Pravi je dar Boga svojoj porodici koju mnogo voli i spremna je dati život za njih.

34 : 8

Krotiti pitona

Ejki 2011-08-18 13:18:53 +0000

Davati sve od sebe da smanjis erekciju.

- E brate, slusaj blam koji me udario pre neki dan. Ja bio sa drugom na otvorenom bazenu, i sve super, do jaja, znas, zajebancija. Odjednom on konstatuje meni da ga zvala keva, koja je takodje tu na bazenu, da se nadju da mu da pare za rucak. Ja reko ok, cekam te ovde, ti idi po pare. Ali ne, kaze on meni da bi trebalo da mu upoznam kevu jer je i ona, kao, htela da se upozna samnom. Ja reko aj, sta cu, ne mogu ga odbiti, ne? I odemo mi tamo do nekog bara da se nadjemo sa njegovom kevom. Cekamo mi tu, tako jedno 5 minuta, kad ono prilazi nam neka riba, onako, malo starija, ali znas kakva je, da se useres. Ja je gledam kako prilazi, gleda ona mene dok prilazi, ja se smeskam, ona se smeska, sve super, ona vec na metar, ne staje, ja namigujem, kao smeker sam, sve do jaja, znas, kad ono, kaze ona: "E, Bane, evo ti pare, ja i Marijana smo tamo kod onog velikog crvenog suncobrana". Ja stojim, crvenim, gorim, vidim da je ona shvatila da sam ispao idiot, a bome sam i ja shvatio. Ali ko da nije dosta, meni krene tukidid da se dize. Psujem si mater u sebi, pokusavam da se smirim dok oni razgovaraju. Odjednom, pruza mi ona ruku, kaze nesto kao "Ja sam Tijana", ne, bilo je Tatjana ili... Ma idi kurac, ne mogu da se setim. Ja onako cutim, blejim, nekako izustim "Marlko", sa sve tim L, u kurac. Ona se opet smeska jebem joj mater, smeskam se i ja, ali onako usrano, kad odjenom cujes Baneta polu-sapcuci, zbrzano: "Kroti pitona, budalo!", a ja onako blentavo: ''Sta?'', i spustam pogled, kad se tad nisam usro brate, necu nikad. Kita mi stoji uspravno ka njoj, znas, ja u kupacem, samo sto je nisam nabo glavicem u pupak. Samo sam se okrenuo i otisao, mumlajuci nesto. Bedak brate. Ne znam kako cu opet toj zeni na oci.
- Tesko, brate.
- Jedi govna.

20 : 10

Kladioničarski teoretičari

Don Kihot 2011-09-06 21:45:56 +0000

Ovo je posebna vrsta ljudi koji znaju na koji tim se treba kladiti. Šta će sigurno doći, a šta neće. Ustvari, mada ni oni nisu toga svesni oni zastupaju princip nepotpune indukcije.(Jako zastupljen u savremenoj nauci. Otprilike, svako pravilo važi dok se ne pojavi izuzetak, tako će jednom i on dobiti na tiketu sa nekom nenormalnom kvotom, iako je pravilo da je do tad gubio). Kladionicu uglavnom uređuje kreativna muška ruka, tako da sve do jedne izgledaju kao pacovski brlozi. Jedan jedini radnik, zarastao u kosu i bradu začitao se u neki Kurir, Scandal ili Sport. Dva do tri televizora imaju na ekranima neke tabele sa šarenim brojevima. Likovi gledaju te brojeve i zapisuju, i sa mukom se sećaju kako se pišu pojedina slova i brojevi.Postoji više tipovi ovih teoretičara:

1. tip zovu ga i Znajiša:- Ima oko pedeset godina i ostao je bez posla. Ispred sebe uvek ima i flašu piva. Razume se u politiku, sve teorije zavere i sport, naročito fudbal. Nekad je studirao ali je batalio jer je otkrio da je previše pametan da bi se zamlaćivao sa školom.Žena i odrasla deca ga izdržavaju, a on se nada da će dobiti par soma evra na foru. Zahvaljući svom velikom znanju koga nema u školi.(zato je i batalio studije)

2.tip propali sportista(ili čovek koji je mogao):-On na sav glas proziva Znajišu i govori sve suprotno od njega. Onda, uhvati ga nostalgični momenat, i počne svoju dirljivu priču o tome kako je kao mlad(a to može biti i do pre par godina) trenirao fudbal ili basket. Nudili su mu velike ugovore, veliku lovu i slavu, ali on to nije hteo. Nije to radio za pare, nego za dušu...Ili se jednostavno povredio i stavio tačku na karijeru sportiste. Kakogod, nije sve tako crno, od dana stare slave ostale su mu lepe uspomene, i sportska, kladioničarska mudrost.

3.Šaban, Batica, Zeldi, Zemunac, Momak iz bloka. Ovi likovi su po pravilu rasli na filmovima kao što su Rane, Skarfejs, Kum, Do Koske... Za razliku od ova dva prva tipa, ovi mogu biti i agresivni, jer ih neko nije ispoštovao. Ili ih je pogledao popreko.E sad većina njih nisu nikakvi gangsteri već paraziti, koji smrde na gajbi svojih roditelja i sanjare o lakoj lovi.Njima sa telefona iz sve snage može da trešti Baja Mali Knindža, Prti
BE GE, ili Jašar Ahmedovski..Podjebavaće ova dva prva tipa i ponekad i poslušati njihov savet. Kako se nikog ne boje jer vise u lokalnoj teretani i piju hemikalije koliko i Azotara Pančevo izbaci godišnje, zavrću uši svima i podjebavaju sve. Dok se ne pojavi najjači momak u kraju.
4.Najjači momak u kraju. Trenira džudo ili karate, ili tako neku veštinu. Dogurao je do crnog pojasa i osvojio neke prestižne turnire. Ali ne zato što je puno trenirao već zato što ima prirodni dar. On je manijak, razbijač i on odigra jednom mesečno poneki tiket čisto da se pojavi da šabanima pokaže ko je najstariji.
Nosi bodi majcu bez rukava da se vide prenapregnuti tricepsi.Trening i mudrost sa istoka, jači su od steroida i teretane(njegov moto) .Za razliku od ostalih šabana, ovaj momak je rastao na Američkom Nindži i on ne toleriše da mu neko kaže kako nije u pravu. Gotivi Znajišu i Propalog sportistu, a i oni vole njega. On zna da izvede specifičnu grimasu jednom obrvom, i tada se šabani razbeže kao džukci od šintera.

5.Dovitljivi klinci. Uglavnom, jedan od njih radi u kladži i naplaćuje tikete. Našao je neku rupu u softveru, i rešio je da uzme laku lovu sa svojim ortakom iz razreda. Uglavnom fora je bila da vrati sat unazad, pa znajući rezultat da popuni tiket. Tako bi šišao gazdu metar dana pa kad postane lakom i njegov jaran dobije jedno petsto evra, gazda se zapita ko je tu lud. Posle jednog zavrtanja ušiju klinac sve prizna, i sad mora da šest meseci radi za dž, pošto je gazda pravi gangster, sa svim lokalnim ovlašćenjima..

6. Gazda kladionice. Dolazi retko. Nezgrapan, uglavnom proćelav. Često ima salce na potiljku. Jako često je u pitanju Crnogorac ili Bosanac. Onih beogradskih je sve manje. Od škole ima kako tako završenu osnovnu i dva cela razreda Mašinske škole iz Železnika(ili slične). Uđe u lokal, ne jebe nikog pet posto, nešto izdeklamuje blagajniku i odveze se u svom džipu. Pošto ga pucaju kompleksi jer je ružan, glup i pokvaren, kriminalom je sebi u društvu obezbedio status. U kraju u kom je ustoličen, radi i sa gudrom i kamatari, a gore navedeni šabani uvek od njega zajme ili vraćaju neke pare. Iako je smradina sa manirima Tonija Montane, njega ipak zovu gospodine. I tako on šeta devojčicu trideset godina mlađu, u kraju je proglašen za lokalno božanstvo(van svoje teritorije ne sme da prismrdi, jer će ga sjebati jači i veći) i on samozadovoljan, iako zna da je jedan debeli kurton, on svršava sam na sebe, jer je uspeo u životu....(A neki lepši i plemenitiji i sa više škole nisu, pa šta im to sada vredi...)Nažalost, ovo jedini tip kladioničarskih teoretičara koji su uspeli, a od ostalih tipova on živi i vlada....

....Inače kladionica kao institucija, ima i poseban manir odevanja, pa prema tome trenerka u kombinaciji sa klompama i ofucanom kožnom jaknom je jedan fashion yes(Vidi stvar na ju tjubu Sajsi-Mama).Šabani najviše vole takozvanu trešu u kombinaciji sa amortizer patikama. Gazda kladionice, zna da nosi odelo u kome je graciozan poput nasukanog kita.I dok se gega uz tri stepenika da bi ušao u svoj lokal, kapljice znoja mu izlaze na čelu...To je to otprilike. Ako se setim još nečega dopisaću. Lupači minusa odjebite! Ko pročita nek i lupa minus ali nek pročita!

20 : 3

Praviti se pametan

ZdrakuLa 2012-10-06 01:34:58 +0000

Upali ovo kod glupih ljudi, ihaa itekako upali. Gledaju te drugačijim očima, šire im se zenice ne bi li obuhvatili što više tebe, a ušima mrdaju ko šipražje u kasnu jesen, sve u želji da upiju što više tvoje "mudrosti"

09:00
J: (Booože praaaavde ti štooo spaaaseee... ) Halo!
T: Ustaj ljenčugo ne ust'o dabogda! Jesi se naspav'o? hahah
J: Da sam se naspav'o bacio bi krevet! Šta je bolan stari iz devet zora, đe gori!?
T: Ajde moraš u Poresku upravu da mi izvadiš onu potvrdu!
J: Mora baš ovako rano!? Pa je li ti znaš da tamo važi pravilo 1 sat jedan metar! Neću do juće stići na red! Učio sam svu noć kako nemaš obz...
T: Učio si moj kurac! Da si učio ne bi bio treća godina treći put! Ne zanima me! Aj zdravo!

09:30
J: tuuuu, tuuuu E mare, imaš ono odijelo za svadbe i sahrane tu kod tebe!?
M: Imam jbt, je li se to ženiš pa oćeš mladu sa zora, a?
J: Jebeš mi majku nikad mi nije bilo jasno kako toliko ujutru možeš da pričaš? Dolazim da ga uzmem!

10:00

Poreska uprava:

(Odijelo, kravata, cipele, naočare za sunce ne skidam ni kad uđem)
J: Dobar dan (pogledom nađem ime službenice) Ljubinka, oni vaši su me poslali samo da mi izdate potvrdu da sam registrovan u vašoj arhivi treba mi to hitno, imam "dejt" za 40 min.
Masa: Pa stani u red ko i svi mi!!!
Ljubinka: Ali ja stvarno ne znam kako da...
J: Ok. uredu, nije problem, samo mi recite vaše prezime ( uzimam tel u ruku)
Ljubinka: A da, znam, sad sam se sjetila, priđite bliže, odma ćemo završiti to! Koleginice molim vas ovo hitno odnesite u kancelariju 5 i sačekajte pa vratite.
J: Jako ste Ljubazni Ljubinka, imaću to u vidu..
Ljubinka: Hhh pa... Evo stiglo je ovo!
Masa: Ovo niđe nema! I mi čekamo isto, MOLIM VAS!
Ljubinka: Nije ISTI dokument u pitanju!!!
Masa: Aaaa
Ja: Hvala vam još jednom, stvarno vam nije lak posao... želim vam sve najbolje, prijatno ( okrećem se i kroz zube govorim masi) - isti dokument!

.... 11:05 - RTV Atlas: "Uživo sa lica ovog nemilog događaja na kome se desio linč od strane nezadovoljnih građana koji su linčovali administrativnu radnicu po izgovorom da pušta preko reda, o ovome više večeras u 19h - studio"

24 : 8

Aristotel

Zangecu 2014-06-02 01:13:52 +0000

Podgorica, glavni grad Crne Gore, tokom svoje istorije imala je što je malo ko na ovaj svijet imao, prije svega premasu naučnika (zipa tebra ovo "premasu", da se zna da je vođe prvi put upotrijebljeno), filozofa i ostalih gadova što na grbaču države žive, ništa ne rade pod ovom kapom nebeskom i prdi im guzica i za izbore i za poplave i za Kosovo i sve za čime prost narod umije suzu puštit' o vikendu i većim svecima.

E, u takvoj sredini, bezbožničkoj, tu se Aristotel od milošte zvan Risto najjače izdvajaše. Familija mu bijahu otac i majka izbjeglice iz Grčke jer bijaše neko sranje zapalo Grčku pa ovi odma bjež' preko granice u Albaniju jer su tripovali da će se spasit tamo. No, kad viđoše u kakav Pakao su se našli, oni opet bjež' i stigoše do Podgorice ravne i tu mu se otac zaposli kao autolimar i poslije nekih tri godine dođe i Risto na svijet.

Da ne peglam sad sa pričom kako je odrastao, dobio prve brke, zamomčio se i ostalo, skočiću do nekijeh 15 godina kada se viđelo da je drukčiji u odnosu na ostale vršnjake. Na svakom času fizičkog oće on košarke, a ne fusbala ka ostali drugovi mu. Neka to, nego svi u srednju vele ajmo svi dolje u Budvu gostuje Who See u Trokadero a Risto veli kako ne želi da sluša govna te su isti Montenigersi i veli ajmo pare da skupimo da Pink Flojd dovedemo da nam svira na matursko, Shine on you crazy Diamond i ostale hitove.

Tu preživljava prvi atentat. Nijesu mnogi voljeli Pinka Flojda i vjerovatno tu treba tražiti uzrok za taj prvi atentat, ali, kako to i nije mnogo bitno za ovu priču, prođe sve to, prođe srednja, maturiraše uz Aca Pejovića i sve se učinje u prvi mah da će biti dobro i da će Risto od tada pa do kraja svojeg života provesti u sreći, miru i veselju.

Ali, sudbina je za njega druge planove imala. Nije moga na faks jer familija nije imala da mu plati to. Iako je izrastao on u finoga mirnoga mladića koji radi u Mex market, ima curicu i sve lagano ali Risto nikad nije bio zadovoljan time. Shvatio je nema se mnogo pa ne smije da se sanja, proklinjao je familiju i što se rodi među ovakve raspadove siromašne, ali, što će, ne može ništa, iz ove se kože u drugu ne može, BRATEU!!!

Završava on jedan dan smjenu u Mex u 10 sati naveče i ne oćaše mu se doma ići te on zapali malo na Goricu da iskulira. Stiže on na vrh sa bocom Bravo Multivitamin-a omiljenog mu pića, iskapi je za 37 sekundi i zapita sam sebe "što ja radim od života svoga jeba me pas" i "dal je Kosovo i dalje srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije" i tu mu odjedanput sinu, potrefi ga nešto po sred mozga, odluči Risto da ga boli kurac za sve i hoće da ide na put oko svijeta i puca mu kurac i trk kući spremi ruksak odjeće, brašnjenik hrane, četiri sata sna i bijaše spreman da sa svojih 700 eura ušteđevine uzme autobus do Golubovaca u Zetu i tu na aerodrom sa prijateljem pilotom iz osnovne brže bolje kroz neku priču dogovori da ga pušti u avion za bilo koju zemlju. Koju, pitate se Vi! Koju? A nije bitno, jadan, koju bilo, jadan, ovaj pristade i krenu Risto za Japan. ZA JAPAN? Za Japan!

Poslije puno sati letenja, gdje je svoje mjesto u avionu dijelio je sa par kufera, stigoše, pozdravi se sa prijateljem, zahvali se na časti, ali, čim siđe sa aviona dolaze mu tri momka, svaki metar i ćevap i ovaj srednji mu veli "HADOUKEN" i zaslijepi Rista neka plava svjetlost i on pada u nesvijest. Ko zna koliko je dugo on u toj nesvijesti bio, budi ga miris ribe, ne može oči da otvori ali shvata da je zavezan za krevet a nepoznati glas mu se obrati ovim riječima:

- Dragi Aristotele, ti znaš da su CG i Japan i dalje u ratu!
- Kakvom crnom ratu? - zapita se Aristotel, još u nemogućnosti da otvori oči.

Ali, barem je saznao da razgovara sa nekim starcem.

- Đe sam ja ovo što je ova muka što sam vezan?

Starac ništa ne odgovori. Odjedanput Risto čuje TAHA TAHA TAHA, tri metka pa još tri pa još tri ukupno je izbroja 66, neko mu par trenutaka kasnije skidaše lisice, konačno progleda na oči svoje, prizor koji ga je čekao nije bio prijatan ni malo, na podu leži u lokvi krvi stari čiča izrešetan. Viđe Risto da se nalazi u nekoj staroj ćeliji, oko njega četiri momka kao vile građeni i konačno Risto ciknu

- Oće li mi ko objasnit što je ova muka?

Okrenu se ovaj najbliži do njega, zapali cigar i poče:

- Brate, ka što si i sam čuo, Crna Gora je i dalje u ratu sa Japanom a sve to datira iz početka 20. vijeka kad je neko mudo Crnogorsko otkinulo ruku sabljom prejakom Japanskom Samuraju. Tu su ovi iz CG mislili da je fajt gotov no Japanci ludi nikako ne mogu preć preko toga da ih neki šesti lik iz šeste države tako ponizi u ratu i evo skoro vijek tajne organizacije u službi vlade Japana se spremaju da krenu na Crnu Goru da vam jebu mater i vrate svoju ukaljanu čast a tebe su oteli jer su htjeli informaciju znaju da si na crno ušao u zemlju i niko ne bi zna da si nestao ali mi smo špijuni te je Milo poslao da pazimo ođe da se masu ne pomame Japanci, BRATEU!!!

Vrćelo se Ristu u glavu previše informacija, juče bijaše prodavačica u Mex a danas je u sredini rata te zatraži kocku šećera i malo vode i posle 2-3 minuta se povrati i konačno shvati da je ovo ono što je čeka cijeloga života, ovo je ta velika avantura, ovo je ono što želi:

- E pa fala vam momci na ovome aj mene sad vi recite kako ja mogu pomoći stvarno želim!!!

Osmjeh na licu ovoga do njega ga raspoloži i rekoše mu da su se nadali da će to reći i da imaju odmah zadatak za njega. Naime, izgubili su vezu sa Crnom Gorom pa treba Risto da se odmah vrati i obavijesti lično Mila Đukanovića o planovima Japanaca. Rado pristade Risto i evo ga u avion, piči put Podgorice, prva klasa, naočare, odelo sav u topu eeej, pa ne srijeće se prvi put Gospodar Milo, eeej, opet autobusom od Golubovaca do Podgorice i trk do restorana Maša i eno ga Milo sjedi za sto, pije mohito i razgovara sa nekim preko telefona i prosto odiše stilom nekim, tim, karakterističnim. Mala trema ufati Rista ali što se mora mora se, uputi se put Mila i na 20 metara od njega nailazi žutać ka od brda odvaljen i radi Ristu iz sve snage ŠARIJOUKEN te pada Aristotel na licu mesta mrtav.

30 : 6

Prokletstvo lokacije

zlocesta pufnica 2010-10-21 16:42:31 +0000

Jedan od glavnih zajeba. Odvajkada nas jebe. U stanju je da upropasti savrsen trenutak. U stanju je da sjebe svaki prirodan tok stvari. Svaku tvoju zamisao. Sve bi ti hteo i sve bi mogao, ali je neko ili nesto daleko. Daleko u picku materinu. Nedostizno. Uskracen si. Pravo vreme i mozes da ubodes, ali pravo mesto u ovim situacijama nikako. Jer pizdovci su pizdovci. Ne mrdaju.
Ima srecnih morona kojima lokacija nije prokletstvo, vec prednost. Ta srecna gamad nam cesto upropasti svaki zli plan time sto se jednostavno nadju na pravom mestu umesto nas.

Situacija prva. Nekada.
Ti si majmun. Dobro, ne pravi majmun, ali dovoljno dlakav. I drugi su dlakavi i ruzni. Ali ti si bas ruzan. I najnizi si u drustvu. Samo metar i po i zgazena jagodica. Kao tvoj beli orao. Ali ti si Sapiens. Medju prvima. Imas funkcionalniji mozak od priglupog orla svoga. Ali jebiga, picke se ne loze na mozak. Tvoja alatka je previse mala. Jebe te visina. Bedacis se jer nemas sta da pampracis. Vec mesec dana nisi. Previse.
Ali, jednog dana do tebe dopire prica. Cujes za cupi nizu od drugih. Kepeca. Takva ti treba. Majmunoliki sadrug ti prenosi abrove sa lovista. Zatucani paor jos voli da ide u lov u daljinu. Prica ti o ekstremnoj dlakavosti te nadasve posebne cupi. Svi znaju kako je to prokleto jebozovno. Balavis kao Neandertalac od uzbudjenja.
Ali, ima caka. Dva dana hoda. Jebiga... Ipak odlucujes da ides. Picka je picka!
Hodas, hodas, hodas. Jos hodas. I opet hodas. Posle toliko hoda iscrpljen si potpuno jer ti je dupe naviklo da sedi u bliskom krugu. Razjebao si stopalo na neki zasiljen kamen, sedis i krvaris. Psujes joj majku majcinu koja je morala da se okoti u pizdu materinu daleko.Sve je u kurcu. Prokleta lokacija. Pizdis i odustajes. Prokleta lokacija.
Ma, jebes picku. Razocaran, sluzis se rukom.

Situacija druga. Sada.
Ti si majmun. Dobro, ne pravi majmun, ali dovoljno glup. Jebeno glup. Pozvan si na rodjendansku zurku ortaka strebera. Ocekujes kobas parti i odustajes. Ionako je u pizdincima.
Lezes u krevet smoren kao dzukela. Mislis o ribama. Treba ti riba. Ali nemas love ni za dve djus-votkice za neku nafuranu klinkicu. Dekintiran si, a cale krpi pare za registraciju i zimske gume. Jebale ga zimske gume.
Imas mozak, ali picke se ne loze na mozak. Nisi jebao mesec dana. Previse.
Dok zvoni telefon polukomiran brises balu sa usta. Zaspao si razmisljajuci kakav si promasaj od jebaca. Javljas se, dernja se drug streber sa druge strane veze i kroz kreketanje Jelene Karleuse o jebacini u kazinu raspoznajes zlata vrednu informaciju da je ortakova sveca od tetke dosla na zur. Ortak nije jaje, dobro zna sta zna nejebica. Dojavlja ti i naredjuje da dodjes. Laze kako te je oduvek smekala. Mozak zna da laze skot, ali mocuga veruje slepo. Navlacis lone i duks sa stolice koji najmanje smrdi i strcavas.
Jos minut-dva je ostalo do poslednjeg dnevnog, a za nocni nemas kintu. Zuris ka stanici, ali ubrzo shvatas da je poslednji otisao. Prazna stanica. Potpuno prazna. Gutas knedlu, a vrsnjak je pao jer shvata brze od tebe da je samo jedan Fidipides. I da je i on umro. Jaja te bolno strecnu.
Psujes ortaku majku majcinu koja je morala da ga rodi u pizdu materinu daleko. Sve je u kurcu. Prokleta lokacija. Pizdis i odustajes. Prokleta lokacija.
Ma, jebes picku. Razocaran, vracas se kuci i sluzis se rukom.

116 : 95

Beć

Johnny Kurajber 2013-01-05 15:49:26 +0000

Kraj sveta, po drevnom predanju Romulanaca.

Mesto nakon kog se nalazi samo oštra ivica preko koje se pada u provaliju bez dna. Opet, iako je na samoj periferiji sveta, Beć je mesto puno čudesa i svaki Romulanac koji ode tamo vraća se posle dužeg vremena šatiran, u merdži, sposoban da napravi svadbu od tri dana za koju mož' i Šabana da angažuje i pun čudnih priča o raznim mestima, stvarima i ljudima koje je tamo sreo.

Vraćaju se sa decom koja su obučena k'o Džogani i slušaju muziku na mobilnim telefonima sa tać skrinom gde nema dugmića, nego samo pipkaš po ekranu, a on svira šta o'š.

Mesto do kog se teško dolazi, ali kada se nađe put, počinje život drugačiji od ovog u Srbiji gde se boriš za svaku sekundarnu sirovinu, svaki karton, šaht i svaku šaku siće koju ugledaš.

Avatar: Đedaj, kako je rek'o Ajet da će da nas odvede u Italiju kod Đanga?
Džedaj: Pa reče nešto vozom do Bar, pa na ćamac, pa malo pred obalu u vodu i plivamo do tamo. Čekaće nas čika Đango, il' Đasmin na obali i pravac u luna-park.
Avatar: Ne znam Đedaj. Nešto mi tu smrdi, a nismo mi. Kao da sam pred Paradu Romulanaca vid'o Đasmina u gužvi s' prangiju. Kao da je on upuc'o tatka i Ljubu Aličića.
Džedaj: Ma jok bre Avatar. To mora da je bio neko što liči na Đasmina. Što bi on upuc'o tatka?
Avatar: Evo ne znam Bogu mi. Možda je Đango 'teo tatko d'umre.
Džedaj: U bre Avatar. Pa što bi Đango 'teo d'ubije tatka? A i Ljuba Aličić je Đangov omiljeni pevač.
Avatar: Ne znam, K'o d'imam neki osećaj loš. Nešto mi se sve čini k'o da Pejđer nije Đangov sin, nego od našeg tatka, a Đango je to sazn'o. Ja neću u Milano. Idem u Beć.
Džedaj: A kako ćeš da stigneš u Beć?
Avatar: Mama reče da Keba tamo peva u subotu, a pošto je ona kod njega sa Bicom i ja ću da probam tamo sa njima d'odem. Taman da gledam tatka malo, da mu se ne desi zlo neko, makar dok sam u Beograd. Nešto se kuva ovde Đedaje, a nije maćka.
Džedaj: A šta ja da radim Avatar?
Avatar: Idi u Milano i probaj da saznaš šta se desilo. Pozdravi Pejđera i reci mu da ga volim k'o brata. Da ćemo se videti uskoro. I čuvaj se Đanga. Kvaran je k'o tatkov kutnjak.

U istom trenutku u zgradi Vlade:
Dačić: Borise ajde. Stigli su i Miško i Đilas.
Tadić: Evo bre debeli. Pričam telefonom. Izvinite gospodine Šumaher. Da, gospodine Šumaher. Obećavam da ćemo saznati ko je to uradio i brzo reagovati. Ništa ne sme da ugrozi naš evropski put. Razumem. Hvala Gospodine Šumaher. Pozdravite i Jorisa u moje ime. Do viđenja.
Mišković: Jesi završio sa ljubljenjem dupeta? Imamo problem ovde.
Tadić: Nemoj tako da nazivaš moju evropsku strategiju. Ja to radim zbog naroda.
Mišković: Ne seri bre. Ostavi tu patetiku za televiziju.
Tadić: Uspeo sam da ispeglam situaciju. Neće nas oštro kazniti. Samo treba da primimo još pedeset hiljada Cigana iz Evrope kod nas i da primimo koju hiljadu Arapa iz Francuske, ali kao fora da su Cigani. Džilas će ih negde već ugurati.
Mišković: Samo ne kod Belvila. Jedva sam se otarasio Halidove favele.
Đilas: Nemojte tako sa mojim narodom. Srce mi se pocepalo kada sam morao da ih na onaj način raselim odande. Dobro, sastavilo mi se srce kada sam video račun u banci, ali ipak, oni su moj narod. Molim malo poštovanja za njih.
Mišković: Dobro Džilas, znamo koliko voliš svoj narod, ali imamo mi većih problema ovde. Ono na paradi nije trebalo da se desi. Trebali su malo oni iz Obraza i 1389 da divljaju, tu dođu ovi Ivicini batinaši i mirna Bačka. Nije trebalo da dođe do pucnjave. Ko je to pucao?
Dačić: Pa prema našim operativnim podacima....
Tadić: Molim te Ivice, spusti taj jagnjeći but dok pričaš i obriši mast sa brade, odvratno mi je da te gledam takvog.
Dačić: Khm....pa prema našim operativnim podacma na Envera i Ljubu je pucao Đasmin Kojić. Plaćeni ubica Enverovog šogora Đanga, operater na ringišpilu u luna-parku i Kebin nepriznati sin. Izgleda da je Enver jebav'o Bicu, a ona je Đangova žena i onda je ovaj odlučio da se sveti.
Tadić: Pa šta čekamo onda? Izdajte interpolovu poternicu za tim Đangom. Moramo odmah da ga uhapsimo. Hans i Joris će biti prezadovoljni. Ivice reaguj!
Dačić: Pa 'teo sam ja, ali Miško ima ideju koja dobro zvuči.
Mišković: Ja sam mislio da ne radimo ništa po tom pitanju.
Tadić: Kako ništa? Unija će nam skočiti za vrat. Naš evropski put.....
Mišković: Začepi Kluni i slušaj. Svalićemo sve na onog Mladenovića iz Obraza. Kao on je pucao. Ionako je dežurna mušterija za sve. Postavićemo mu neki pištolj, poslaćemo policiju, a B92 će da obavi ostalo. Možemo i Insajder neki da napravimo. A Enver....on zna suviše. I o Ratu favela i povezanosti istog sa Belvilom. I o tajnim motivima Parade Romulanaca. A video nas je zajedno i sigurno je sabrao dva i dva. Ako on umre svi dobijamo. Evropski put je spašen. Krivca imamo, Romulanci su mirni, možemo da nastavimo sa našim poslovima, nema negativne kampanje pred izbore i još plus ne moram da Enveru dam onu, kako oni kažu, garniseru što sam mu obećao, što mi je taman para za jedan miran odmor od pet dana na Havajima. A oni neka se ubijaju. Misiš da će nekoga biti briga za par mrtvih ganfera?
Đilas: Ponavljam, ovde govorite o mom narodu. Mojoj krvi. Ja jesam riđ i beo, ali mojim venama teče Romulanska krv.
Mišković: Ti ostaješ gradonačelnik, izgradićeš još jedan most, ukrasti na njemu još jedno sto miliona i to je to.
Đilas: Ja zadovoljan.
Tadić: Pod uslovom da pobedimo izbore. Ako se Toma dočepa ovoga, mogu da nas i pobede.
Mišković: Ko? Naprednjaci? Hehehehe daj ne zasmejavaj nas.
Tadić Odlično. Onda sledeći sastanak posvećujemo predizbornoj kampanji i novoj pobedi.
Đilas: U vezi toga gazda. Imam jednu ideju. Da ideš po Srbiji i maziš krave, ljubiš oranicu i tako to....
Tadić: Nećemo sada o tome. Moram da zovem Hansa ponovo, a i Josipović me zove na vikend u Hrvatskoj. Kada dođem nazad pričaćemo.

A u istom trenutku na VMA:
Keba: Ljubo! Ljubo jesi budan?
Ljuba Aličić: Jesam Kebo, al' sve me boli. Ko nas uneredi tako?
Keba: Kažu na TV da su neki Matematićari bili.
Ljuba Aličić: Kukuuuu, pa kako ću u Beć sada da pevam sa tobom kod gazda Toze. Propade mi 'iljadu evra?
Keba: Povešću Đejku. Staviću mu periku sa ovom tvojom frizurom i niko neće primetiti razliku.
Ljuba Aličić: Kako bre neće Kebo. Asmo kar. Pa znaš li ti kol'ki je Đejka? Metar i japanski kurčić.
Keba: Ma provuć'emo se nekako. Moram d'idem tamo. Vodim Đeljanu i Bicu na sigurno. Izgleda da će i Avatar sa nama. Je l' se Enver budio?
Ljuba Aličić: Nije. Još je u komi.
Keba: Možda opet pokušaju da ga ubiju.
Ljuba Aličić: Ne brini. Fanki Đi i Baki Bi Fri uskoro dolaze da ga čuvaju. Oni znaju karate.
Keba: Dobro Ljubo, odmaraj. Don'o sam ti pomoranđe. Odo' sad.
Ljuba Aličić: Čuvaj se. Javi se kad se vrneš.

96 : 13

Kupljenje šljiva

mrljo 2013-10-19 19:41:17 +0000

Fizički posao koji psihički uništava skoro kao i slaganje drva i kopanje rake. Jebi mu sunce, ako nemaš rešetku, najlon, tresač ...šljivu po šljivu, pa u kantu pa u vreću, pa opet. Ako nisi maštovit najebo si vazdan u šljiviku, hvala Bogu šljive rodile kako nikad nisu. Fizički i nije zahtjevno, ali, svaki rad zahtjeva svoju kondiciju pa i ovaj, zabole butine od čučnja, pa klekneš , pa zabole koljena, pa legneš i u krug. Jednu po jednu onako kupiš i imaš osjećaj da si mogao kakav ruski klasik pročitati za to vremena prebirajući po šljivama.

Jedini tračak nade ti predstavlja ideal rakije koja curi na pipu dok ti vadiš gradi i zadovoljno se osmjehuješ.

Poranilo se, jutro je još uvijek mamuralo kad se na struzi šljivika pojavilo sedam veličanstvenih sa kantama u rukama umjesto pištolja. Did je ponosno pogledom Klinta Istvuda prelazio preko šljivika. Rodilo. Po zemlji popadale šljive, grane se savile. Biće posla a biće i rakije.

Pogledao nas je značajno i sazvao oko sebe k'o Duda Ivković Orlove na tajm aut: 'Vako ćemo! Ti Milorade, treseš, i idi po redu, nemoj mi s pet na devet, poleti tamo poleti ovamo, kao što si inače dezorganizovan, pade ti snogu a i čeljad. Znači samo uzduž ili porijeko, redom. Ti mali, tj. ja, ti si vođa kupljača, dobro gledajte, kupite , ne prdite u ladnu vodu, bez priče, zabušavanja i dezerterstva . Još nešto, ti ćeš mali da se penješ i da treseš ono što ostane pri vrhu. To je zato što si lakši i spretniji od ćaće ti, jer ako sa šljive otresemo njega od sto dvanaest kila, možemo se jebati i mi i on i šljive, da ti ne objašnjavam dalji proces biće ti previše . Jel jasno?! A sad prionite, ja odoh do prijatelja Sime da progovorimo po koju pa ću doći da vidim kako teku radovi.

I mi prionuli...

Stari trese , mi za njim pijukamo, monotonija teška k'o teorija električnih kola prošlo već sat, dva, tri, jebem li ga. Nismo mogli izdurati u tišini pa je brat progovorio prvi:

-Čuo sam da od Mitra majstora žena može sedam meteri šljiva za dan ukupiti sama, falio se Mitar sinoć pred prodavnicom.

Odjednom progovori didova silueta iza jedne šljive:

-Mali ne jebi muva u letu, dok laprdaš možeš raditi bolje. A što se tiče Mitrove žene, znam ja nju, ta je jedino mogla dobiti sedam metara kurca dok je bila u formi, da prosti ženski svijet. Jebem vas naivne mislite malo tim bašunama.

Dan je sporo prolazio k'o neka Bajagina pjesma, nikad. Otišao sam do ćaće k'o Luče iz Kasidola, kroz šljivike i livade, da ga obavijestim da kupljači planiraju štrajk, ako im se ne dadne pravo na pauzu.

Taman što smo završili sa pauzom i prionuli na posao, upade nam jedan seoski vrnto preko plota , poludio od rakije , halucinira...

-Ljudi, bježte, evo Kineza, sunce ti jebem sve će nas pobiti, bježite!
-Povedi ih vamo da kupe šljive, pet maraka metar!- odgovori mu ćaća samo tako.

Riješili se i njega, malo razbili monotoniju i dobro, dok se ista nije vratila...

-Da Boga da rodile kad i ja pa koliko vas ima?
-Kupi mali, nemoj preskakati , 'ajde nema još puno.
-Ma ja to ostavljam zbog berićeta , bolan ćaća!
- Ostavlj'o sam i ja dok tebe nisam dobio, 'aj sad kupi.

Nekako smo priveli to kraju , natovarili, i odvukli.

Kad je did sjeo da sabere utiske i plod, rekao sam mu, šaleći se, da bi valjalo prodati svu rakiju, na šta sam dobio odgovor da sam glup i da nisam prerastao igranje sa mijurom oko krmokolja, da ne znam šta je rakija, i koliko je bitna, dobio sam i opomenu pred isključenje iz testamenta iako sam mu omiljeni unuk, i da posao nije odrađen kako treba sad bi me istjerao iz kuće. Nema zajebavanja sa rakijom.

32 : 3

Jesen je plakala s tobom

Zelen Lukac 2016-01-23 13:25:33 +0000

Jesen sedamdeset i neke. Hiljadu četristo sedamdeset i neke. Tada si otišla iz mog života. Tada sam se okrenuo nauci. I tamnoj strani. Posle tebe ne nalazim zadovoljstvo u ženama. Samo u izumiteljstvu. I mladim dečacima. Ah, toliko mi nedostaješ da sam čak u stanju da... izumim... vreme... plov... Što ću verovatno i da uradim, za koju godinu. Samo da završim ovu sliku. Ne mogu da nađem Judu, pa to ti je... Jebeš sliku, odo da smislim vremeplov! Imaću svo vrijeme svijeta da je završim. Taman da malo budem Doktor, bem mu Galifrej njegov i kud me posjeti...

31.12.1499. godine.
Leo: E da pokrenemo ovu šklopociju.

Povlači random niz ručica na upravljaču, na novoizgrađenom staklenom prikazivaču vremena pojavljuje se niz slika. Leo povlači drugu ručicu i na fono-tubi se čuje zvuk. Nejasne prilike razgovaraju. Leo razaznaje prilike i shvata da je to vjerovatno neka daleka budućnost.

Jabuka: E narode, još malo pa nova godina! Jipijej, još jedna godina života!
Kupus: Mrš jebem ti mater, meni se spoljni listovi već suše... Tigre jebote, oladi malo!
Sabljozubi tigar: Mrljmrljmrlj, izvini Kupuse, liske su ti tako sočne... Mmmm...
Kupus: Sočna ti keva, odabij na dužinu etalona za metar!
Jabuka: Koristi internacionalne jedinice! Nismo džaba dizali revoluciju protiv ljudske vrste! Reci fino, odabij na dužinu mutirane banane.
Sabljozubi tigar: Pička vam materina mutirana, što ste me i oživljavali, vegun da budem. Pa šta će mi ovakav život brate mili end dragi?

Leo se zaprepasti i slučajno povuče ručicu koju je napravio iz zajebancije i tu prebaci gorepomenute u svoj vremenski period. Jabuka izađe, vazduh krene da joj šteti, istrune u roku od odma', sabljozubom tigru udare primalni instinkti u mozak, pođe da kasapi Leonarda, kupus se valja po podu manifestujući razne psihoze i ludila. U tom trenutku počne da se dešava neka anomalija u prostoriji u kojoj su. Jaka svjetlost obasja pola Venecije, pojavljuje se figura razbarušene kose, noseć gitaru u rukama.

Leo: (zaprepašten) Kuj si sad pa ti?
Figura: Ne boj se slavni izumitelju, Rambo Amadeus Svjetski Mega Car pred tobom stoji. (audio)
Leo: Koji kurac? Šta s' dešava ovo?
RASMC: Vidi, Leo... Mogu da te zovem Leo, a? E, 'vako. Ti si izazvao temporalnu distorziju daleke budućnosti. Da bi to popravili, Intergalaktički Savjet za Ravnotežu Vremenske Linije, dakle ISRVL, prkno im jebem, poslaše mene, Ramba, Svjetskog Mega Cara da popravim sranja.

Rambo uperi džitru u Jabuku i fisne Gdur po njoj, Jabuka se diže ko sa grane ubrana. Usmjeri džitru u Tigra Sabljozubog, odsvira G-C-Dmol, Tigar se smiri i poče da liže Lea. Kupusu uputi Emol-A sekvencu i jednu solažu, Kupus ustade normalan.

RASMC: Slušaj me sad dobro Leo, nemoj slučajno da čujem preko razglasa da si opet nešto ujeb'o ili ćeš da slušaš Miroslava Ilića i "Jesen je plakala s tobom" narednih 143 godine, ščuo?!
Leo: Jesa... Ček... Ali...
RASMC: Ništa ali, jezik za zube, nikom ni riječ o ovome! Jabuko, jes dobro?
Jabuka: Jesam, samo ne daj Tigru da me gricka.
Sabljozubi tigar: Neću, časna pionirska. Kupuse, da me zoveš kad ti otpanu liske, more?
Kupus: Agreed. Bićeš pozvan.
RASMC: A sad, da vratimo sve kako je bilo.

Rambo poče da svira neki zajeban solo, poiskakaše pragovi sa gitare, izdužiše se i stvoriše ikosaedričnu, pa dodekaedričnu strukturu okružujući Ramba, Jabuku, Sabljozuboga tigra i Kupus. Mahnu Leonardu rukom, šeretski se nasmija i puče Gdur iz sve snage. Opet bljesnu pola Venecije i nestade ekipe.

Leonardo se trgne, probudi u fotelji i u rukama mu bješe Rambova gitara s potpisom njegovim, na šta Leo opsova i reče:
"Jebem ti gljive Gugijeve i što ih izmisli. Nikad više! Ništa! Ni prah bubašvabe obični!"
Odjednom izviri Rambova glava ni iz čega, otvarajući pukotinu u vrijeme-prostor kontinuumu, kose oprane i razbarušene i reče mu:
"Jebiga Leo, ko se u mlijeko opeče i u jogurt duva."

Za pojzeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeen!

32 : 4

Najgori mogući dan

Serif 2010-03-15 00:41:44 +0000

Svako ima onaj dan u životu kada mu ništa, ali baš ništa, ne ide na ruku. Taj osećaj da je ceo svet protiv nas doživljavamo sažeto u onom trenutku kad se, na kraju tog dana, i poslednja sitnica okrene protiv nas. To je trenutak kad čovek prosto zaželi samo da se dokopa kreveta kako bi se taj dan već jednom ostavio iza sebe.

Preživeo si užasan dan na poslu/u školi, pakao u gradu dok si završio dodatne obaveze, gužvu u saobraćaju (jer je zbog dolaska nekog američkog predstavnika zatvoreno pola ulica u beogradu da bi mu pokazali da mi možemo da napravimo veće sranje u našem gradu nego što oni mogu bombama samo ako tako 'oćemo), gužvu u busu, svadju, smrad i pitaj boga šta sve jos. Izlaziš konačno na stanici dokle ideš tim prevozom i sad si dve stanice daleko od zgrade. Još samo malo i kući si. Al' ko da ti nije bilo dosta pakla koji si do sad preživeo, zajebeš se i rešiš da sačekaš malo da vidiš da li će da naidje “tvoj” bus i da tvoju lenju guzicu odveze baš do ispred tvoje zgrade/kuće. Išao bi ti peške, al' nešto te zbog fudbala boli noga, a i izvrnuo si je juče nešto kad si baka Mirki nosio namirnice do stana (a u stvari ne želiš samom sebi da priznaš da te mrzi da propešačiš 200 metara uz brdo nagiba 2 stepena). I zato čekaš…

Mora sad da naidje “tvoj” bus. Piše na redosledu vožnje da ide na svakih 15 minuta, a našim redosledima vožnje se može verovati koliko i ćopavom cigančetu koje traži pare da je ćopavo. Prolazi minut za minutom, a ti misliš: "Ma mora da naidje, kasni već 10 minuta, pa sad mora da naidje." Krenuo bi ti peške, al nema te stvari koja te može iznervirati više nego kad na pola puta izmedju dve stanice pored tebe prodje taj “tvoj” autobus, a ti ga pre toga čekao i ipak odlučio da je pametnije ići peške. E pa nisi ti kadar da dozvoliš da se to tebi desi. Ima da ga sačekaš pa ne znam šta da se desi. I zato čekaš…

Ne veruješ šta ti se dešava i zašto nema tog jebenog busa. Vadiš pljuge iz džepa i pribegavaš onom starom srpskom verovanju da ako zapališ cigaru odma naidje autobus. Nisi sujeveran, al' ajde... Vadiš upaljač, kresneš, upališ i gle čuda evo busa… al nije "tvoj". Popušiš cigaretu i odma' pališ novu i eto opet busa, al' opet nije "tvoj". Stojiš tako i pušiš ko lud. Prolazi po tri autobusa od svake linije ali samo tvog nema. U suprotnom pravcu ide million “tvojih” i počinješ da kuneš sebe što koji kurac ne živiš na suprotnoj strani naselja. Nailazi čak i onaj bus za koji na tabli piše da tu staje, al' ga ti za života nisi video. Pa pička mu materina jel ovo neko zajebava ili šta?! Gledaš ljude oko sebe kako ulaze u te autobuse koji prolaze I misliš: “Pa jel ja ovde navukoh rak pluća od silnih popušenih cigareta da bi VAMA dolazili autobusi i vi stigli ranije kući?!?! Niko ni hvala da mi kaže ili bar paklu cigareta da mi kupi (u pakli inace ostalo jos jedna ili dve cigarete)… Bagro jedna nezahvalna”. “Tvog” autobusa nema već sat vremena, prošao je ceo vozni park GSP-a kroz tu stanicu, pa sad mora i tvoj… I ti ćeš ga sačekati. I zato čekaš…

Prolazi vreme, a busa još uvek nema. Gledaš okolo vidno popizdeo. Jezik te peče od silnih cigareta koje si popušio i zgadile ti se više. Kako sad da prekratiš vreme? Sve samo da ne razmišljaš koji si tenkre što nisi išao peške tih jebenih 200 metara, jer bi do sad već bio kući. Snimiš ribu koja stoji tu kolko i ti pa možda da joj pridješ. Al zajebi. Više šansi imaš da na orgiju nagovoriš 5 riba koje drma PMS jer, povrh svega, ona stoji na štiklama pa je još nervoznija od tebe. Odustaješ od te ideje. I baš se tad pojavi tu neka komšinica koja te zna od malih nogu i koja ti je uvek govorila kako si lep i kako si porastao samo što je sad dodala i kako je šteta što se ne baviš sportom nego stojiš tu i pušiš, a pri tom već 20 godina ne može da upamti “čiji si ti” jer ima još jedan u zgradi tako lep i porastao. Oterao bi je u majčinu, al bi sigurno zbog toga goreo u paklu jer je, ko za inat, to neka dobronamerna i umiljata bakica koja ti je kupovala čokoladne bananice kad si bio mali. Od pomisli na čokoladne bananice si sad ogladneo, pa ožedneo, pa si se setio da ti je već počeo fudbal/serija/film na tv-u, gledaš ovu trafiku na stanici kako je puna svega i svačega, a ti imaš samo pare za cigare koje ćeš kupiti u prodavnici kod svoje zgrade. Bakica ne prestaje da smara, ne znaš kako da se izvučeš iz toga. Jedini izlaz ti je da kažeš da ipak ideš peške jer znaš da ona ne može za tobom, al' nisi ti budala pa da posle sveg ovog vremena odeš kući peške. I zato čekaš…

Evo ga. “Tvoj bus”. KONAČNO je došao. Naravno, prepun je. Rulja na stanici masivno gasi cigarete. Jebote trebalo je vas 10 da zapali da bi ovo sranje došlo. Svi odma' kreću ka busu i vozač mora da zaustavi metar od trotoara da ne bi zgazio ovu stoku jer je masa izletela na ulicu ko ‘leb da se deli gladnima. Naravno, i ti sa njima. Otvaraju se vrata, guranje, dranje, žamor, kuku lele, “ajmo malo sredina” se čuje iz mnogih usta, a ljudi iz autobusa ne mogu da izadju od ove najezde. Za čudo, cela stanica se spakuje u taj bus, nataložili se svi jedni na druge i sad se lakše diše iako se teže diše. U gomili slučajno pogledaš na sat nekog ko se drži za šipku i vidiš da je 5 do 9. Jebote radnja radi do 9!!! Ostaćeš bez cigara. Al trafika sa tim slatkim otrovom ti je pred nosem. Izaći ili ne izaći? Naravno, ta dilema u stvari i ne postoji jer nema šanse da izadješ posle ove torture, al suočen sa mogućnošću da ćeš ostati bez cigara, hvata te frka. Mrmljaš sebi u bradu: “Ajde jebote vozi već jednom”.

Izlaziš na svojoj stanici i vidiš kako iza idu još tri “tvoja” busa što znači da je kumulativno paljenje cigara svih koji su ga čekali i više nego urodilo plodom, a da si se ti ko bolid gurao u prvom dok u drugom ima i mesta za sedenje. Samo razmisljaš da radnja radi jer u suprotnom moraš peške do neke druge radnje (a već je dokazano kroz šta si spreman da prodješ samo da ne bi pešačio) Trčiš brže bolje do radnje, a radnja… jebiga, nekad otvorena, a nekad zatvorena pa sve zavisi dal' ti je takav dan.

55 : 11

Rekli o sajtu

Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.

MyCity Forum · 4. Februar 2009.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt