Stari izraz koji se koristi na jugu Srbije, pretežno po selima. Označava osećanje krajnjeg podjebavanja, bockanje, čačkanje u rč (figurativno, uglavnom) penisom ili nekim priručnim sredstvom (takođe figurativno). Ali uvređeni reaguje kao da je bukvalno. Upotrebu izraza u slučaju da je onaj koji ga izgovara pogođena strana, obično prate iskolačene oči, iskeženi zubi i zakrvavljen pogled. Ako vas neko optuži da ga rčkate, shvatite pretnju najozbiljnije moguće, jer ste na korak od totalnog najeba u vidu uzimanja priručnih sredstava od strane uvređenog (branje tarabe, uzimanja poljoprivrednih alatljika ili čega već, a neretko sledi i napad golim rukama uz tradicionalno klanje zubima)! Imate delić sekunde za reakciju u vidu izvinjavanja, a preporuka je da odmah po upotrebi izraza potražite pogledom najkraći put za bežaniju jer napadač već ima previsok adrenalin i suprotstavljanje je jako teško, samo molite Boga da ste brži.
Najeb ide u dva stepena: prvi stepen karakteriše fizički bol i boravak u bolnici uz tečnu ishranu (na cevčicu, zbog nedostatka zuba i/ili vilice) i baškarenje u gipsanoj kadi, a drugi stepen sledi sa zadrškom u vidu posete nadležnom sudu uz etiketu "nanošenje teških telesnih povreda".

Drkanje pod tušem. Navika koja se može praktikovati i kod kuće ali uglavnom nastaje iz nužne potrebe usled nedostatka privatnog prostora u zajednici života pod nazivom cimerluk.

Naziv za onog koji ide mimo svog ostalog normalnog svijeta. Ako je nebo jasno plavo, za njega je totalno sivo, ako se svima ide na ljetovanje na more, njemu se ide na planinu, ako svi odluče da je pravo vrijeme za polazak negdje tačno u 9:00 on će da iznese mišljenje da je doooosta bolje u 11:00, ako je svima neka riba ko avion, za njega će da bude čist krš, jer takav je on, drug kontraš.

Odevni predmet koji je možda najbolje ismejao ignorantnost mode i surovost ljudskog društva.

Originalno - deo smetlarske zimske uniforme, pa su smetlari prvi provalili genijalnost dizajna ovog vunenog kaputa sa drvenim, valjkstim dugmićima, kapuljačom i ogromnim džepovima, u koje bi mogli da komotno smeste bocu Rubinovog vinjaka i jeftin duvan - i počeli da ih šetaju i posle radnog vremena, (a ne da jedva čekaju da moraju da izađu iz njih, da se ne bi znalo da su smetlari).
Kada su videli da se imitacije njihovih uniformi prodaju po buticima za iste pare kao dobre nove kožne jakne, počeli su i sami da ih narodu prodaju na pijaci za delić te cene, a pare bi spiskali na Rubinov vinjak i jeftin duvan, za svega nekoliko dana. Gradski zavod za čistoću je ubrzo provalio ovu akciju, pa je umesto toplih, vunenih đubretaraca počeo da im izdaje neugledne sintetičke kapute, koji čuvaju od zime koliko parče hartije od metka, a đubretarce sami da prodaju iz prve ruke. Smetlarima nije ostalo ništa drugo nego da hladnoću i svoju tugu ubiju Rubinovim vinjakom i jeftinim duvanom.

Na kraju - kako god da okreneš, sirotinja uvek najebe. A onima koji ne znaju za ovu priču, prva asocijacija koju đubretarac izaziva je "neki fensi francuski boemski kaput, koji bi baš fino išao uz neki crveni šal i 'slikarsku' beretku".

Mantra komentatora ispred malih ekrana na prestrogo sudijsko sankcionisanje prekršaja. Posmatrno neobjektivno, podrazumeva se.

"Lili Marlen" u Skadarliji.

Označava "E znam da si u pravu, al' me zabole tankidid".

Komentar na ispoljavanje enormnih gluposti od strane neke individue. Retoričko pitanje kojim žališ nedostatak manifestovanja svevišnjeg, kako bi nekom munjom, ili bilo kakvom vremenskom nepogodom zbrisao entitet od čijeg ponašanja doživljavaš nepodnošljivi i akutni transfer blama, premda ga istovremeno najiskrenije žališ.

U isto vreme, pitanje koje često započinje novu raspravu sa onima u čijem je prisutvu postavljeno.

Arhaični naziv institucije koja svojim polaznicima uz minimalan trud pruža šaru kojom će sutradan, naravno uz tatinu pomoć, obezbediti dobro plaćen kancelarijski posao kao visokoobrazovani kadar. Socijalistički ekvivalent današnjim privatnim mega, giga, ultra univerzitetima.

Elem, i najzagriženije pristalice režima pokojnih lidera Josipa Broza i Slobodana Miloševića sa razočarenjem na licu mogu potvrditi postojanje ovakvih pojava. Samo što ih je tad realno boleo kurac da pljuju tatine sinove koji su u Prilepu završili Višu političku, a onda se učlanili u partiju i onda im postali direktori kad su imali siguran posao i platu. Što da kukaju na ljude koje vide dvaput godišnje, je l' da?

Sve u svemu, Viša sodadžiska - smer klakerski je bila, a i ostala sinonim za lipov kurac od škole i kupljenu diplomu. Realno, koji će ti kurac viša škola da mešaš klakere i kabezu. E sad ako se neko odluči za ovaj smer obrazovanja bez nekakve zaleđine komotno se može reći da je dotični jebo ježa u leđa. Danas, na pomen ove "škole" mlađe generacije uglavnom zbunjeno vrte glavom i tupe kako se danas više nigde ne uči marksizam. A nekad su se devojke izvodile na klaker i šampite, eh kako su to bila lepa vremena...

Na manje ili više diskretan način zainteresovati ciljanog subjekta za nešto, ne odajući pritom pravi ili kompletan sadržaj tog nečeg. Pokazati samo delić određene sposobnosti, obznaniti singularni segment rendom priče, otkriti samo jedan fragment slagalice i pustiti da znatiželja osobe sa preke strane obavi „ostatak posla”. Drugim rečima, isprovocirati koga da nagađa celinu.

Elem, ni sâm nisam siguran pre koliko tačno godina se to zbilo, ali se sećam da je bilo nesnosno vruće i da je vazduh mirisao na jagode, smokve, ili tako štogod – dakle, ipak bih se sa nevelikim oprezom usudio da kažem da je bilo leto. U to vreme, a kako me pamćenje služi, ja sam još bio mladi akademac koji je sebi krčio put kroz džunglu obrazovnog sistema u Srbiji i tražio guzu...pardon – “muzu” u umetnosti kojom se bavio. Ni u snu nisam zamišljao da će se ta muza otkriti pred mnome baš onda kada joj se najmanje budem nadao. I to u vidu jedne poznate, ženske osobe koja i danas uživa priličnu popularnost u našoj zemlji a, bogami, i u regionu. Osobe koja me je naučila da prepoznam muškarca u sebi i koju sam ja naučio da peva Visoko Ce. To Visoko Ce joj je u jednom trenutku i donelo odlazak na prestižni evr...Uostalom, prijatan dan želim.

Dani majčinstva koji slede ubrzo nakon porođaja, kada se žena malo oporavi, a pre prve temperature, prvog "neću", prvog pljuvanja na brkatu komšinicu uz grohotan smeh, i svih ostalih manje popularnih čari roditeljstva.

Podešen na optimalne nivoe svih katogerija potrebnih za savrešeno obavljanje date operacije.

ORGAZAM - TOTALNI - KONTINUALNI - RAFALNI -APSOLUTNI

- Dobri ga je bog darovao samo ženama verovatno kao nadoknadu zbog nedaća kojima je ovaj pol opteretio. Muškarcima ga je uskratio, opet verovatno, nebi li im ostavio barem delić zdrave pameti kad je seks u pitanju.
- Potrebno je zaboraviti sva nakaradna uputstva, napabirčena kvazi znanja, očekivanja, ’’tehnike’’. To se jednostavno dešava i u tome se uživa bez opterećenja.
- Dosiže se dugim, nežnim, strastvenim mažnjama, sa punom predanošću, a ljubav je pri tome najpoželjniji začin.
- Prvi nagoveštaj njegovog dolaska je pokušaj oba partnera da grljenjem uzajamno obuhvate što je moguće veće površine dodira koža. Potom ide blaga odsutnost, zamagljivanje pogleda. Blaga ekstatičnost. Tada nailaze trenutak kad muški saučesnik stiče pravo da se oseća kao alfa ljubavnik. Šakom blago podignuta glava, pogled kao dobar akvarel, a zenice ’’škljocaju ko Asahi Pentax objektivi’’. Svaki mišić trepti i tera neki svoj ritam i to traaaaje. Svaki sledeći talas (čitaj rafal) biva intenzivniji od prethodnog.
- Post orgazmički dijalog:
ne diraj me svaki mi dodir.......Samo malo da se smirim....
celo mi telo treperi.......šta si mi to uradio .......(ona kao nema pojma nije iz te priče) ......uf kako je ovo bilo jako...
-On ćuti, značajno se smejulji i beskrajno se pravi važan!
-U tom trenutku počinje strateško prikradanje sa podlim ciljem da se razbarušena glavica ušuška na rame (sada joj uopšte više ne smeta ni znoj ni maljava prsa), ništa joj više ne smeta, samo guguće, ćućori, cvrkuće, šušulu mušulu, ćućućućuću, i sve tako neke egzistencijalno važne stvari. I zaspi !!!!!!!

E pa dragi moji to je to, sad znate, svi na posao i uživajte.

Pozdrav svima i sa srećom !!!!

P.S. U slučaju neuspeha, a do njega dolazi zbog previše očekivanja, dobar Vukajlijaš će sa minimumom duhovitosti stvar prebaciti na polje rasterećene vedrine. Naravno, cela stvar treba da se povremeno ponavlja sve do konačnog uspeha.

95% ljudi zna za Nila Armstrong neka šačica ljudi može da se pohvali da je čula za Baza Oldrina ali onog trećeg nesrećnika ne znaju ni oni koji rade u NASA-i. Jedna od najvećih nepravdi u istoriji lik koji je znojio jaja u simulatorima, prolazio iste drilove kao i prethodna dvojica je zaboravljen. Isto tako u svakoj ekipi postoji jedan lik, najprosečniji od najprosečnijih, on nije ni najpametniji niti najlepši, najružniji, najjači, najduhovitiji, nema najveći tuki, zapravo naj se uz njegovo ime može naći samo u reči najprosečniji. Njega niko nikad ne pamti jer ostaje u senci svojih ortaka a ima takvu facu da se nikad ne sećaš dal si ga upoznao. Ako kojim slučajem ima nekoliko braće i sestara i ćale ga ponekad zaboravlja.

Ne, to nije ona dugoocekivana pauza, vreme za caj, rucak i razmenjivanje internih abrova. Ne, to nije ni onaj delic sekunde kada se okrenete sa svog stola i uputite najneviniji pogled svom sefu koji vec neko vreme stoji iza vasih ledja, trazeci gresku- i ne moze da je pronadje. Ne, to nije onaj trenutak kada zavrsite jedan zadatak i samozadovoljno prelazite na onaj jedan preostali, manje bitan, lak. Ne....
To je onaj trenutak kada cujete ono magicno, ono velicanstveno TING- zvuk koji oznacava da je lift stao. I to bas na vasem spratu, oh, divne li srece! U tom trenutku vi, kao u slow motion-u, zakoracujete u taj carobni portal koji ce vas za samo par trenutaka odvesti iz ovog deprimirajuceg sveta. Bozansko Hallelujah iz svimapoznatih Worms-a vam odzvanja u usima, a vas nos ispunjava mio miris deterdzenta kojim je Ajatashatru, gospodin Cistac iz Indije, upravo oribao taj blagosloveni kvadar srece. Nade. I radosti.
Vasa cula su odjednom probudjena, vasa bolna stopala umirena i laka, pod teskim teretom savijena ledja se sada ispravljaju, ponosno i cilo. Raspustate kosu iz tog groznog repa, zategnutijeg od konopca akrobate slavnog kineskog cirkusa. Osecate se slobodno. Ne mozete, a iskreno ni ne pokusavate, savladati osmeh koji preti da ozari celo vase lice i izbrise svaku boricu koje vam brige i stres crtaju po licu svakoga dana.
I to sto sat pokazuje da je vec popodne- nista mu ne verujte. Jer dan je upravo poceo.

Jebeš mu mater ali stvarno nije svejedno kakvu ribu ćeš karnuti. Ono, nije svejdne ni da li ćeš piškiti u kenjari sa trouglsatom rupom na klizavim daskama ili u nekom senzorskom pisoaru što kapira kada si otreso i poslednju kap ... dobro, ajde predposlednju. Dakle, nije svejedno da li ćeš kresnuti diskretno silikoniranu, negovanu i od estrogena blago natečenu ribu ili brkatog moravskog skobalja sa kozjim nogama. Strepnja je bila samo da ne naletim na neku sa simptomima oboljenja ej-frajeru-volim-kurac-najviše-na-svetu-al-mnogo-sam-bre-cerebralna-da-primam-to-tvoje-parče-mesa-makar-i-u-kurton-zapakovano-a-ponajmanje-ne-na-jebenu-nanosekundu. Jebeš strepnju nego spržih sve sluzokože poslednjim kapima nekog Polo sranja, zategoh guzicu, 3-4 Trojanca ...?... dovojno ... valjda ... i ... dadoh mamuze konju u rebra.

In vino veritas. Imala je zanimljivu teoriju da je svaki delić materije na neki način povezan sa svakim drugim delićem materije u Vasioni, i da je teoretski moguće ekstrapolirati sve što postoji - svako sunce, svaku planetu, njihove orbite, međusobne uticaje, njihovu biološku, geološku, ekonomsku i socijalnu istoriju i budućnost na osnovu, recimo, jedne jedine boce vina. Kakva divna teorija. Naglas sam isfleširao prizor kada su sveštenici Aleksandra Velikog pogledali u drob žrtvovane ovce i predvideli da će Darije sa sve haremom biti do podneva jeban u bici kod Gaugamele. Ili kako u tom slučaju gledanje u pasulj i pileće kosti deluje sasvim razumno i da bi, konačno, žvalavljenje njene silikonske sise verovatno dalo slične rezultate u pogledu sagledavanja budućnosti i prošlosti Vaseljene. Što da ne, i silikon je materija, auto je na parkingu, stan je blizu parkinga u gradu, grad je na kontinentu, kontinent je na .... jebote kako je sve povezano. Testiranje vasione razmenom telesnih tečnosti. Uopšte ne zvuči loše, belih mi patuljaka biće ovo veče za pamćenje ... krenusmo...

U mom kraju bi rekli ... ali oćeš kurac bato! ... (efekat se povećava za π⁴ kada se istovremeno pokaže desni lakat) ... dakle ... oćeš kurac bato! ...

Izraz domorodaca koji koriste kad vide moje matorce i mene na groblju. Mi, kao i svaka normalna familija, odemo gore (na brdu je) malo se čupne trava, sredi, ovo-ono i posedi se malo (tačnije stoji, ali ako je toplo, sedneš na travicu, zapališ cigaricu i tako lagano...)

E, sad... Baba je umrla pre godinu dana. Keva opušteno odvaljuje: "De si deda, još nisi oter'o babu iz groba! Jel vodi abrove, čangriza,a?"
Na šta se obližnja domorotka od 70 i kusur godina, inače u crnini, okreće prema nama i krsti sa obe ruke u isto vreme - ja hteo da je pitam jel ume ono kad trljaš glavu i stomak...
Ćale komentariše: "Ma boli ih uvo gledaju nas odozgo, kod njih nije kriza..."
Iza nas se već okupilo naroda na obližnjem grobu, šetkaju i prisluškuju, kradimice komentarišu. Nema veze što su tamo na onom grobu gde su, u stvari, došli ostavili upaljene sveće koje su zapalile obližnje šiblje.
Naravno, na sve ja dobacujem: "Ma kakvi sede, deda umro pre 11 godina, mislim da baba još uvek čeka dozvolu za ulaz u njegov onozemaljski harem"

KUKUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU-AJOOOOOOOOOOOOOOOOOOOJ-LELEEEEEEEEEEEEEEEEEEE

Razleže se sa obližnjeg groba... Neka druga baba udarila u naricanje mužu koji je, bar prema spomeniku, umr'o pre 30 i nešto godina... Ko zna, možda je strefilo saznanje da njen možda ima dva harema...

To je samo delić...

Najbolje je što moraju da prođu pored nas dok odlaze. Naravno, mi se zadržimo malo duže... XD
I onda gledaju u zemlju, babe nešto gataju, krste se, čupkaju travu, pljuju preko ramena...
A ja sedim na travi i gledam ih preko flaše piva kojoj cedim dušu... U majci Megadeth-a, inače...

Zanesenjak, čovek koji živi u svom svetu po svojim pravilima.

Đokina najveća muka je upravo senzibilitet srpskog jezika. Sebe (neskromno) smatram poznavaocem šansone, balada, pevane poezije. Od, G. Brasansa, V. Visockog, B. Okudžave, J. Brela, L.Cohena, svih zajedno, nisam čuo ništa ni blizu tako dobro kao bilo koja Đokina pesma, čak i onih tipa 'ringe ringe raja'. Ako se ikada bude rodio prevodilac koji bi uspeo da prenese bar delić, duha, atmosfere, senzibiliteta, Đokinih pesama, mnogi bi svetski autori 'zatvorili radnju'.
Vidim, mnogo optužbi zbog političkog angažmana, ne slažem se, sećam se kada je nastala 'Računajte na nas', upravo ta pesma je ZAŠTITILA nekoliko generacija. Ta je pesma nastala kao odgovor tada neviđenom teroru koncepcije 'naoružanog naroda' 'narodne odbrane' i sličnih idiotluka.
Dobro je da to ne pamtite.
Ovaj trenutni 'lov na veštice (čitaj, tiraž)' nije ništa drugo do parafraza starih zezalica tipa 'Hrvat je Srbin sa govornom manom', 'Flamanski je Engleski sa akutnim laringitisom', i sl.. Uostalom upravo ovde na Vuku mogu se naći bar desetak sličnih dosetki.
Poznato je da Đoka od prvog dana ima svoje 'hejtere' mnogo manje bezazlene od ovih naših, očigledno da neko pokušava da mu opstruiše povratak na Beogradsku scenu, još uvek ne znamo razloge dosadašnjeg višegodišnjeg otsustvovanja.
Politički vetrokaz? Devedesetih smo nakon njegovih koncerata sa strepnjom čekali javljanje iz NS. Javka je bila, ..eto ja stignem brže do NS nego vi do Dorćola....
Postojale su sve debele šanse da ga 'poginu' na putu.
Uostalom Đoka je šansonjer a ne savest čovečanstva.
Đoku doživljavam kao nekog svog, te sam stoga ponosan na svog Đoku :-)
Lično mi mnogo više smeta što do neukusa forsira onu fenserku od ćerke.

Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.

Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.

Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.

No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.

Stiropor ljudi. Totalno bez ukusa, a neretko i toksični. Možda i ne toliko bez ukusa koliko im proces fuzije pojmova i stvari ne ide od ruke. Ma ni od noge. Oni jednostavno brljaju. Osobe koje mešaju kečap i domaću kobasicu, puštaju hevi metal plejlistu dok igraju Sims, u tetrisu zakucavaju kocku na uspravno okrenut delić u obliku slova z, žvaću govno i zalivaju ga šampanjcem. Jedina njihova kombinacija za koju u teoriji postoji mogućnost da bude uspešna jeste seksualna. A i to im se desi da ostanu u zabagrelim, crnim, turn off čarapama (pol nebitan(ne čarapa nego kralja koji ostane u njima tokom seksa)). Tužna strana ove priče je...pa gotovo sve. Ali ono što je ipak najtužnije je to što ovi ljudi svoj manjak osećaja za stvaranje kompleksnosti transferuju na skoro sve segmente svog života, samim tim i na okolinu, pa se desi da u pokušaju da od nečega naprave simetričnu i krhku napolitanku, dobiju sataraš poslužen u čaši za vino, uvlačeći sve one koji od toga zavise. Neretko ugrožavaju i opterećuju ljude oko sebe svojom nesposobnošću, uzrokovanom egoizmom, manjkom empatije, nezainteresovanošću za ono što ih poji, sve dok ne presuši. Dok presušuje za druge, oni se bahate, čekajući da neko umesto njih pokupi dlake iz slivnika posle tuširanja. Izravna zid u vinklu, kada se malter već osušio, što je naravno neizvodljivo bez da počneš sve ispočetka. Ono što je grdno je sam čin upozorenja upućen ovim ljudima, da postoji neko ko ume to bolje, da je mnogo veća šteta prepustiti im odgovornost za nešto, nego dopustiti im da se besplatno, bez truda, nakače na sisu. Mnogo jednostavnije je počistiti grtalicom zapeklu balegu koju ostave za sobom, nego ubediti ih da nisu stvoreni da ikad dojme, osete i realizuju simbiozu. Ne, oni će se uvek javljati prvi, najorniji za posao, valjda zato što toliko čvrsto ne žele da poveruju da jednostavno ne umeju.