Ljubiti se, ali onako žestoko, bez nekih emocija. Naravno, ako napaljenost ne računamo u emocije. Obično se jezici krljaju kao uvod u seks.

Veoma omražena jutarnja obaveza meni sličnih koji su te sreće da su ponosni vlasnici najpopularnijeg auta kod nas - juga.
Posebno frustrirajuća zimi i od kad je uveden novi zakon za obavezna svetla po danu.

Sveto trojstvo kada su u pitanju izgovori za okončavanje sportske karijere.
Maltene svaka osoba koja je prestala da se bavi sportom do svoje dvadesete godine i prekinula vanserijsku karijeru, to je uradila upravo zbog jednog od ova tri dela tela. Često se javlja i kombinacija koleno-leđa, da budem precizniji donja leđa.

Oni su krivi za sve. Bilo da se spremaš da metneš ribi u rč ili pržiš kolutiće od lignje u tiganju u vikendici, oni su tu. Koliko god mislio da si u pravu i da si nešto zajebao, veruj mi, decxko, nisi. Oni su upleli prste u dizajn korena ove dimenzije radi šireg polja podjebavanja i potajno nam meću njihove dildoe u rčeve. Ne znaš bolje od njih, veruj mi. Ako si stvarno toliki papan da misliš da si bolji, nećeš jebati. Srediće te oni. O, da, oće, oće.

Teškom mukom skupiti prijeko potrebnu sumu novca, ponekad ne birajući sredstva.

Napraviti ili neku neviđenu dosad glupost (što je vrlo teško) ili napraviti neko žestoko sranje uz više mrtvih (daleko lakše i češće).
Inspiraciju za takva dela oni koji to postignu najverovatnije nalaze u pisaniju zvanom "Krivični Zakon Srbije" koji shvataju kao udžbenik. A obzirom na to s kim se takmičite za spotlajt (ON je najmanje 50% sadržaja), nije nimalo lak zadatak. Običan smrtnik najčešće postigne navedeno nečim što je napravio dok je bio za volanom; tu vam je najveća sigurica. Mada, kad bude zastoj sa crnjacima, umeju mediji i malo da nakite koju sitnicu.
U drugim slučajevima, ponovo obzirom na konkurenciju, morate uraditi nešto posebno izopačeno i nenormalno. Po svemu sudeći, mnogi su to shvatili kao čelendž, pa se lestvica za umobolštije stalno pomera naviše. Tome doprinose i štampani mediji koji onda to preuzmu, čačkaju do najsitnijih detalja i razvlače danima ili nedeljama. Oni tek pokazuju posebnu morbidnu radoznalost iznošenjem detalja od kojih se normalnom čoveku creva preokrenu, a sve za još morbidniju publiku koja to sa zadovoljstvom čita i kasnije iznosi i prepričava naokolo često i pred decom. Jer, tu nisu retkost ni naslovi tipa "Evo kako sam silovao sve te žene i decu" ili opisi kukanja sa sahrana i tako to...

Ponovo, nadam se da retki koji ovo pročitaju neće ništa od navedenog shvatiti kao čelendž.

Mačak poznat iz serije "Sabrina, vještica tinejdžerka".
U slengovskom području, salem predstavlja bilo koju karakondžulu na koju naletimo, aždaja, neman koji svojim pogledom dovodi do ispuštanja stranog tijela u gaće. Salem za sobom vuče strah, mračnu auru, bojažljivost, iako je on u toj seriji smiješni mačak.

Gukni golube! Zašto ćutiš, pičko?!
Kada sagovornika saterate u ćorsokak, idealna uvodna rečenica u dalje verbalno iživljavanje.

Gorocvet (zečji mak, gorocvat, gospina vlas), lat.Adonis vernalis, je višegodišnja, zeljasta biljka iz familije ljutića, žutih cvetova, koja raste na peskovitim staništima i sušnim livadama. Još jedna biljka kojoj je ime pozajmio lik iz grčke mitologije, lepi lovac Adonis.
Osim po lepoti ova biljka je i dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Lepota i lekovitost ne smeju da zavaraju.
Plodovi su gusto sabijeni, mrezasto naborani i dlakavi, sa kukasto savijenim kljunom. Gorocvet je ljutog, gorkog, neprijatnog ukusa i veoma otrovan, pojzeeeeeeeeen!

Ali, to sve nije bitno. GAAAARGIJA!
Gorocvet je bio časopis iz kojih su se prepisivali sastavi za domaći i pismene vežbe. Oni malo stariji znaju o čemu pričam. Pisci su uglavnom bili štreberi koji osvoje nešto na takmičenjima ili oni koji su se učiteljici toliko uvukli u buljsona da ni školski domar ne može da ih izvadi.
Dobro, bili su i oni koji su zaista vredeli.
Svaki đak je doživotno zahvalan ovoj svetinji od izdanja. Oni kojima roditelji nisu znali da pišu sastave ili su opravdano bili odsutni, ti đaci su počeli da slave Sv Savu.

Od Podgorice do Pekinga ima oko 7650 kilometara.

Za tebe vjerovatno nebitan podatak ali možda će ti zvučati zanimljivo ako ti kažem da se upravo spremam otići tamo. Da, ja ću vrlo brzo biti u Pekingu. Taman dok prvi tipus koji ne voli ovakve "definicije" udari minus. Možda čak i brže.

Sješću u svoju fotelju od bizonove kože (zapravo to je neka imitacija ali praviću se da je stvarno bizonova koža), zapaliti cigar, opustiti donju usnu ka' Vlade Divac i otići tamo.

Kad stignem, piću neko očajno kinesko pivo i pjevati najveće hitove Bore Drljače sa njihovim pjevaljkama. Možda čak i Boru povedem. Imam vremena da razmislim.

Nego, dosta o mojim planovima. Ja sam tu da te naučim da letiš. Da, da... Da letiš brate... ako 'oćeš i do Pekinga. Mo'š i sa mnom al' ti da platiš pivo.
Elem, za ovu putešestviju ti je potreban hipokampus (neko sranje u mozgu, jebemu mater), malo slobodnog vremena i sve one priče koje si čuo, slike koje si vidio i senzacije koje si osjetio a od kojih u glavi treba da stvoriš svakojake žive i nežive himere koje predstavljaju likove i stvari koje želiš sresti.
Likove i stvari koji mogu ali ne moraju da postoje... ili možda čak i ne smiju.

Upravo to je tajna letenja. Zatvoriš oči i puca ti ona stvar za realnost. Trenutak u kojem shvataš da je istina precijenjena. Trenutak u kojem odlaziš u svijet bez kojeg bi se nekako i snašao ali on bez tebe teško.
Samo 'oćeš da lažeš sam sebe. Povratna karta za imaginanri svijet.

I eto, ako si upravo isprobao ovo, vidio si da letiš brže od svjetlosti. Eej, u Pekingu si prije nego izvališ da sam gore greškom napisao "imaginanri" umjesto "imaginarni."
Ne moraš ti da ideš u Peking ako nećeš. Niko te ne tjera. Ne znam ni ja što mi se tamo ide. Mo'š ti i u Timbuktu što se mene tiče, srećan tebe put.

Mo'š da vidiš tri mala kineza sa raznesenim glavama. Japanci ih dovatili sto posto. Jednom još uvijek visi oko iz očne duplje. Jedan je u majci na kojoj kineskim slovima piše „Valter brani Sarajevo.“
Ili da vidiš crvene fenjere u daljini i prostitutke koje pod njihovom svjetlošću istovaraju šleper njeguškog pršuta dok im šofer sa limenkom nikšićkog u ruci osmatra pozadine.
Ili da sa Gagarinom stojiš na samo par milimetara do svemira i pričaš mu kakvu si pičku opalio u Kuala Lumpuru.
Da vidiš neki čudan zvuk koji miriše na još jednu laž u seriji.

Možeš i da vidiš sebe i još nekoga do koga ti je stalo... i ono, dobro vam je...
Baš vam je dobro...

Izraz koji se koristi za čoveka koji nikada nije srećan, depresivan je i kada zaradi ogromne pare se opet žali. Jednostavno čovek, kome ni tri sedmice na LOTO-u, harem u kući, Liga Šampiona u dvorištu i Bil Gejts, Mark Zukenberg i Hašim Tači koji mu kleče pod nogama nisu dovoljni da bude srećan. Originalan primerak, pevač Morrissey, uz sve ove karakteristike je pritom bogat i slavan, a nema nijednu veselu i pozitivnu pesmu, na koncertima se hvata kao da ga je strefila srčka i obavezno nadmenim pokretima "ja sam idalje nezadovoljan" namešta kosu. Patološki depresivan.

Jasan pokazatelj šta je muškarac u zrelom dobu vršio u klonji - dal' je to bila mala ili velika nužda.

Nemirna osoba koja je navikla da pravi zijane, prepoznatljiv po svojoj osobnosti koju posjeduju svi neandertalci i ostali primitivci. Svojim kajmačarskim stilom plijeni pažnju slučajnih posmatrača koje ostavlja u nevjerici svojim ponašanjem. Malo je reći da je on sirovina od čovjeka, jer takvu ćalovinu majka jednom rađa. Krkan i glavom i bradom.

Jutros oko 4,00 časa ujutru, sredovečna kasirka izbacila je nevoljnim kontrakcijama omaleno stvorenje, teško svega nešto preko dva kilograma iz svoje utopijske utrobe, dok su pospane siluete u belim mantilima presekle pupčanu vrpcu i time, kao nevešti političari, obeležile početak jednog neizvesnog poduhvata. Dali su mu ime Filip, bake su ga šašoljile po mošnicama i tepoljile, a sveštena lica potapala u tečni odraz, igrajući se Pavlovljevim refleksima, vezujući čin krštenja sa dragoceno neformiranom memorijom malog Filipa na pređašnji dom. Slikali su ga sa cigaretom, Jagodinskim pivom, naučili da se krsti, priča dobar dan i pička ti materina. Bio je fasciniran fiokama i njihovom sadržinom, svakim korakom dalje od ulice, mehanizmom sata i godišnjim dobima. Posmatrao je i mimikom nalazio odobravanje. Svet je delovao kao neiscrpni kovitlac endorfina, pospešen osmesima, bezbrižnošću i Segom. Povremeno, neljubaznost i kazne po skrivljenim psinama su poput promaje podizale zavesu otkrivajući neobičnost crne boje, što bi Filip ubrzo zaboravio čudeći se kako to da je kanta sa đubretom četvrtkom uvek prazna. Krenuo je u školu sa interesovanjem i ankcioznošću, tako sa lakoćom i zavšio, upisao srednju medicinsku i okončao ulogu beka u seoskoj ligi. Nastavio je sa odlikama, s tim što isto nije podvodio pod uspeh, koliko činjenicu da je, nakon celodneve prakse, uspeo da ovlaš pogledom isprati obris Sonjinih bradavica. Misli su mu kao slepu babu preko ulice, ruku pod ruku, vodili sadašnjost i saveti starijih. Doživeo je da svojim ejakulatom overi vlažnu površinu koja nije blistava keramika, napio se i povraćao, naučio da ne skrene pogled i nervozno ruke otire o butine. Snimili su ga kako se drži za drveni luster da ne padne, dok mu cimeri cepaju belu veš majicu. Ostalo mu je još par ispita, koje je spremao kući, bradat, osećajući zjapeći ambis desno iznad glave. Svaki položeni ispit davao mu je dašak samopouzdanja i rugao se nadolazećoj poluzi, koja je sramno polako, gurala svu akumuliranu vedrinu. Završio je fakultet i krenuo da stažira. Društvo mu više nije pomagalo, iscrpljivalo ga je. Potom su ga napustile knjige, filmovi i šetnje, a mamurluci su, nekada bezazleno stidljivi, razjapili čeljusti upirućih prstiju. Jednom mu se na autobuskoj stanici učinilo da svako prolazeće lice poznaje, da je jednom bio svako od njih, a svi oni jednom on, kao i da je sve jednako dobro i loše. Polako, našao je načina da se ponovo oseti živim, istovremeno budeći se sa željom da to ne bude. Shvatio je da svet nije ništa drugo do prostranog hodnika, gde se predstava zida tablama od kartona, sa blještećim, balavim slikama. Da se takve konstrukcije lako mogu srušiti, a još lakše podići. Bacio je tuđe kutije i sagradio svoju. Sedeo je na klupi, pušio cigaretu i smejao se na pomisao da mora nešto uraditi od života. Može, nije isto što i mora, a ionako sopstvene kutije natapa tuđa kiša. Pustio je stvari svojim tokom, ne misleći da je u pravu, ali ni da nije. Samo je jedno čvrsto rešio. Trudiće se da nikoga ne smesti u svoju kutiju, jer izlazak iz tuđih boli više nego sam porođaj.

Fraza koju koristimo kada želimo opravdati stomak koji smo dobili tokom zime, a često smo ga samo podebljali, jer je u većini slučajeva, postojao puno prije. Time stvaramo iluziju sebi i drugima da ćemo ga vrlo lako ukloniti, čim dođe toplije vreme i pogodnosti za bavljenje sportom. Ukoliko nam opasku o tzv. ''bojleru'' uputi pripadnica lepšeg pola, na lice nabacujemo kiseli osmeh kojim aludiramo da nas nije briga za stomak, a ustvari nam se jetra okreće.

Na prefinjen način odgovoriti nekom i pritom mu ukazati u čemu greši, srušiti argumente i ostaviti ga bez reči.

Danas, retko ko ume da zaista spusti nekog i većina ljudi su dali potpuno novo značenje spuštanju, ponasajući se kao da je prost verbalan način da se ponizi sagovornik, a ustvari sebe spuštaju i niže nego što su drugu osobu hteli da spuste.

Ustvari, isto što i obaveza prema drugima. Naprimer, ja moram da čistim za mojom sestrom, šta god da uradi. I za mačkom, koji je protočni bojler, tj. Mašina za govna . Jede, pa trči u pesak. A poklon koji dobijem od njega nije mnogo čvrst, pa je još zeznutije. Da nema roditelja, ja bih to šipak radila. Ipak, mora se... U nekim situacijama, dođe gore nego jedenje istih.

Jedini način da neki proizvod naručite preko TV shop-a. Što je fotelja iz koje zovete bolja i kvalitetnija, to je mogućnost za popustom i količinom proizvoda koje naručujete veći.

Plesati opasan ples po ivici dozvoljenog, sa mogućnošću nemilog miga koji bi doveo do neminovnog bliskog susreta sa strovalom. Zavisno od spoljnih faktora koji postavljaju pravila i ličnoj umešnosti u manipulaciji istim amplituda dozvoljenog je izuzetno velika sa mogućnošću da gotovo svaki start ostane samo to i ništa više- start na granici faula.

Nakon određenog vremena odustati od objašnjavanja nekih stvari ženskom insanu pa je pustiš da radi i misli kako bolje zna.