Nekada - stara turska mera za težinu/masu, iz doba pre kilograma, grama...

Danas - mera za "težinu" predsednikovog obraćanja, odnosno govora. Preciznije, koliko taj govor sadrži drame.
U dram se računa svaki primer drame i dramoseranja koji u toku govora iskoči po principu jedan dram po primeru. Tako da dram obuhvata: samu temu govora, teme koje nemaju veze sa naslovnim obraćanjem, ali ih on ubaci, ispadanje jezika u toku govora, nameštanje naočara, dramske pauze, lupanje u čelo, čupanje kose, hvatanje za glavu, gestikulacija na nivou Adolfa, samohvaljenje pričama na nivou lovačkih i ribolovačkih itd.Na kraju se samo sabere broj dramova i to je težina obraćanja. Međutim, sami dramovi različito deluju na individualnom nivou kod gledalaca, pa se mogu ti gledaoci svrstati u tri kategorije.

I kategorija - iskreno oduševljeni, jedva čekaju novo obraćanje. Oni posmatraju sam govor gotovo bez treptanja i otvorenih usta, a fizički se manifestuje uzbuđenjem u gaćama i ispuštanjem sluzave tečnosti u iste (tip tečnosti zavisi od pola) često i bez da im je ruka u gaćama radi bludnih samoradnji. Nije iznenađujuće, jer i on odaje utisak osobe koja drka na svoj odraz u ogledalu, a sumnja se da i on sam naknadno gleda snimak svojih govora iz tog razloga.
II kategorija - najteža za definisanje, a jedino im je zajedničko da ne podnose njegove govore i dramove. Uglavnom to smatraju jebanjem u mozak, pa se osećaju mentalno trudnim od njega i zato dobijaju fizički osećaj mučnine. Iz navedenog se jasno vidi da dijapazon negativnih reakcija ide od nagona za povraćanjem do želje da se razbije TV jer je on stalno tamo.
III kategorija - U suštini ista kao i prva kategorija, s tim da su ovde u pitanju osobe starije od 65 i koje su Slobinu sliku u dnevnoj zamenile Njegovom. A pre toga Titovu Slobinom. Ovde nema seksualne manifestacije jer su mahom izgubili polne karakteristike i može se reći da su svi istog pola. Oni to fanatično gledaju, glasno komentarišu i svađaju se sa TV-om, psuju koje im on kaže da mrze itd. Često bi se i vlastite dece i unuka odrekli ako pokažu manjak ljubavi prema Njemu.
Iz svega navedenog se vidi da dramovi izazivaju različita osećanja, te je nemoguće reći da li je veliki broj dramova dobar ili loš, već ćemo ih samo konstatovati. Ali bi bilo lepo kad bi uveli bar upozorenje na broj istih, kao i starosnu granicu što su za određene programe.

To je to. Sve za šta smo se trudili je skoro završeno. San se ostvario.
Veliki trud i želja su se isplatili na kraju. Sve ide po planu i trebalo bi da ispadne bolje od očekivanog. Treba samo da cepamo dalje i da ne posustajemo.

Umreti. Rastaviti se sa životom. Slabije značenje je: umoriti se.

(lokalizam)

Sarajlija je rijec koja oznacava dva pojma.Sarajlije su ljudi koji zive u Sarajevu i oni koji su se rodili u Sarajevu.Problem je sto vecina Sarajlija koji su se u Sarajevu rodili u njemu ne zive a oni koji su se rodili hiljadu kilometara od njega zive sada u njemu.Oni koji su se rodili u njemu svugdje to ponosno isticu osim u samom Sarajevu jer ako u Sarajevu kazete da ste u njemu rodjeni nikada necete dobiti posao,upisati dijete na fakultet ili u skolu,poloziti vozaki ispit jer vam ona druga vrsta Sarajlija to uzima kao veliki problem.Opet i ove druge Sarajlije u Sarajevu ne spominju svoje mjesto rodjenja da ne bi prizvali nevolje pa se i vratili(ne daj Boze!!!) u rodna mjesta dok svugdje van Sarajeva ponosno isticu kako su Sarajlije (pogotovo u rodnim vukojebinama).
Sarajlija se sluzi posebnim jezikom-satrom ili slengom koji je specifican po tome da se maksimalno gube suglasnici a isticu
samoglasnici( S'a e=Sta je?)tako da postoji realna opasnost da se knjizevni govor u Sarajevu jednog dana pretvori iskljucivo u samoglasnike.Satrovackim govore sarajlije koje su htjele pokazati "papcima"ko je prava raja : Dragan Marinkovic Maca,Dr Nele Karajlic,Branko Djuric Djuro,Kemal Monteno a opet postoje sarajlije koje se nikada u zivotu nisu koristile satrom : Zdravko Colic,Dino Merlin,Goran Bregovic i drugi.
Elvis J.Kurtovich je svojevremeno izjavio da sarajlija ima svugdje u svijetu,cak i u Sarajevu.

Veoma sofisticirana reč koja se, njenim izgovaranjem stvaraju problemi i donose spontane neočekivane odluke u ponašanju. Autor i uzgajivač negovane tradicije: Radovan.

Prvi Vukajlijaš, original 100 %. Želeo da sakupi tadašnji sleng, srpsku šaljivu misao i definicije, te je krenuo da premrežava Srbiju.
Napori su se višestruko isplatili. Naleteo je na neke tvrde forumaše, neki Filip beše najjači među njima. Imao je izobilje materijala i o drugim temama (nacionalne, rodoljubive,seoski seks etc...) . S vremena na vreme smarao je Vuka toliko da su Vukove moderatorske moći bile na ozbiljnom iskušenju. Prvo mu je rekao: „Daj, Filipe ne smaraj!“ što Filip nije mogao dobro da razume, jer nije mogao da protumači govor tela Vuka Karadžića i davao mu je sve više i više, dok u jednom trenutku Vuk nije povikao:“Ne guslaj više, kad te molim, inače ću da te banujem“.
Vuk je bio lepo vaspitan čovek i nije želeo sukob sa Filipom, ali je želeo da završi posao po svome. Mnoge Filipove definicije su završile na groblju definicija i bile precrtane crvenom bojom-uz ocene“nije definicija“ i „nekvalitetno“.
Publika je kasnije odreagovala kako je i bilo logično. Obožavala je Kraljevića Marka, rodonačelnika jedne borbene i pravdoljubive familije, danas poznatije kao Noris, a kad su jednom i te definicije o KM završile na groblju narod je primetio i one „crvene“ i tražio da i one ugledaju svetlo dana. Tako je nastala zbirka „Crven ban“.

To je u Beogradu sve do samog kraja 20. veka bio jedini naziv za jelo od mlevenog mesa u obliku prsta. Beograđani su jelo i naziv u drugoj polovini 20. veka preneli i na Jadran odakle je obišlo ceo svet, a u Beograd su jelo i naziv doneli stanovnici južne Srbije u 19. veku, gde su se ćevapčići etablirali kao svakodnevna zakuska uz piće u društvu.

Ukusom (sastavom, pogotovo po nestavljanju jaja) i dužinom se razlikuju od sličnog bosanskog jela.

Beogradski ćevapčići (neki Beograđani kažu i ć(e)vapćići, kao kućići pored kučići) ne jedu se u lepenji, već naručuju kao porcije (= 10 ćevapčića) a zatim služe na sopstvenom tanjiru ili na poslužavniku sa lukom na sredini stola i jedu viljuškom i nožem opet na sopstvenom tanjiru. Prevashodno je reč o kafanskom jelu, dok se ćevapi u Bosni svakodnevno mese i po kućama.

Posebni lokali za ćevapčiće i ćevape nisu postojali do 90-ih godina, kada su ih, najčešće kao kioske, otvorile izbeglice iz BiH. Neumerene reklame "banjalučki ćevap" isl. unele su u beogradski govor i reč ćevap, koja je do tada korišćena samo za imiticaju bosanskog govora i bosnanskih prilika.

Beogradski ćevapčić je najčešće tanak kao vitak prst i dugačak oko 10-12 cm. Tipičan starogradski ćevapčić je garav i elastičan.

Opšte prihvaćen izraz za napirlitane starice koje i dan danas defiluju ulicama nekadašnjih kordoa ili njišući svojim bokovima konobarišu po ibaskoj magistrali.

Kad se cvet mladosti savije u vazni života, a poriv za devojačkim izgledom i dalje nastavi da prolama smežurano telo, produkt ne može biti ništa drugo do kombinacija antikviteta upakovanog u ukrasni papir sa šarenolikim motivima klinačke posteljine.

Ova balsamovana teles, umotana u zavoje živopisne istočnoazijske manufakture ne preza ni da svoje ostrugale pete uzdigne na dvocifren broj centimetara, skladno koračajući poput hibrida dame iz film-noira i razjarene zveri koja kao da se promolila iz anusa Borisa Karlofa, sve sa dekolteom Monike Beluči. Crven karmin je konstanta u estetskom prikazu, zajedno sa kosom kojoj bi pozavidele i mlađane pankerke sa poremećajem identiteta na lošoj vutri. Cigareta što duža i tanja, skidajući naslage karmina se stidljivo promalja dokačinjući, ovlaš, nevešto depilirane facijalne dlačice, tik pored veštačkog mladeža.
Vokabular provodadžijsko-kočijaški, govor razgovetan sa nazalnom primesom i priprosto dobrodušnim akcentom, krasi ovu pomodarnu, popunjenu, na turskom melosu odgojenu Evitu Peron, naviklu na dnevnu dozu kafanskih bahanaliju u sastavu sredovečnih udvarača već u dugogodišnjoj vezi sa delirijum tremensom, veranjem po stolovima, hvatanju za mikrofon i teranju seoskih džukela u kurac.

Neukroćena gracioznost među sirovom goropadnošću i pregršt pozitivne energije trejdmark je ove harizmatične dame.

Novi pravac u Srpskoj politici čiji je osnivač jedan pacijent zdravstvene ustanove "dr Laza Lazarević". Njegovo ime se ne sme saopštiti iz razumljivih razloga fizičkog od strane prve, a verbalnog linčovanja od strane druge populacije ekstremno pozitivnog mišljenja u odnosu na jednu od ove dve opcije. Naime, ovaj čovek je završio tu gde jeste jer je prešao granicu na kojoj je Tesla stao. Svima je poznato da genijalnost ima granicu posle koje se prelazi na teritoriju ponekad nepravedno osporavane ludosti. Dotični gospodin je uvideo istorijski princip duboko ukorenjen u naš i još neke narode(nisu sa našeg kontinenta te ih nije potrebno imenovati).
Shvatio je 2 principa "govor-delo", kao i "istorijski trenutak-delo":

Prvi princip(govor-delo) je primenio na prvi deo njegove maksime(ni kosovo), jer je primetio obrnutu srazmernost verbalno izražene želje za nečim i njenog realnog ostvarivanja. Jedan od dokaza njegove teoreme koju izlaže je da otkada se počelo vikati "Srbija do Tokija", ta ista Srbija je počela rapidno da se uvlači u sebe, te je on predložio, za početak, radi provere hipoteze da se krene sa izražavanjem želje za NEposedovanjem nečega te je tako nastalo NE kosovu, naravno posle toga sledi Metohija(čije ime uzgred budi rečeno je isčezlo iz usta ekstremista željnih smanjivanja Srbije izražavanjem one separatističke rečenice: "Kosovo je Srbija") i ostali deo sveta(mada on to ne savetuje zbog drugog principa).

U drugom principu(istorijski trenutak-delo) on nalazi nepotrebnu i podsvesno mazohističku tendenciju našeg naroda da se uvek priključuje ili ulazi u projekte koji su očigledno pri izdisaju i u trenutku kada se diljem sveta stvaraju nove i bolje konstrukcije. Dokazi koji, smatra on, potkrepljuju njegovu tezu jesu nepotrebno uključivanje našeg naroda u razne akcije velikih sila protiv još većih(uvek u pogrešnom trenutku), sa objektivno(globalno) neprimetnim učešćem(koliko god nama izgledalo veliko), a ogromnim gubicima koje nismo znali da unovčimo(opet zbog prvog principa) u vidu poštovanja prema žrtvama pre svega a onda i materijalno. On predlaže da Evropsku Uniju sagledamo očima čoveka iz bliske budućnosti i da se ne držimo ad hoc onoga što svi u okruženju rade, jurišaju ka njoj neznajući da je ona samo još jedan projekat koji se približava kraju. Smatra da treba da uradimo suprotno, da poštujući prvi princip, otćutimo Evropskoj Uniji, sagledamo situaciju, stisnemo zube, očistimo i sredimo ovo malo zemlje što nam je ostalo i na sva zvona vičemo(opet lukavo koristeći prvi princip): NE Kosovo, NE Vojvodina, NE boljem životu, NE platama, NE dobrim odnosima sa komšijama, i na kraju krajeva NE jako glupom, jugonostalgičarskom koraku u ovom trenutku - Balkanskoj Uniji.

Pijedestal koji je dovoljan ali i potreban rekvizit zakletom oratoru-seratoru i koji budi nepresušnu želju za držanjem govora prisutnima.

"Strucni" komentar! I ja navijam, ali on ga pretera...

Igraju za reprezentaciju Srbije, sto se nikad ne bi desilo da nema korupcije u fudbalu.
Ali, sta cemo?
Mi smo obicni ljudi, koji se sakupe da bi gledali njih, da bi navijali za njih, i da bi ih bodrili, dok se ovi rekreativci zajebavaju tamo.
Njih zabole, oni igraju svuda po svetu, prime za jednu nedelju koliko prosecan srbin za 10 godina.
Oni ipak pricaju kako je put fudbalera pun patnje i bagova, kako im nije ni malo lako, i kako im je cast da igraju za svoju zemlju.
Ne, nije tako.
Oni orgijaju 2 sata pred utakmicu.
Oni piju pivo 2 sata pred utakmicu.
Onda izadju tamo, i daju "sve od sebe", izgube od zemlje za koju prvi put cujem, i kazu kako su kontrolisali igru sve dok nisu primil prvi gol(za 0:1) i onda im je naglo pao moral, a protivnici su dobili krila, te ih, nakon izuzetno prljave igre napunili 0:8.
U nasoj reprezentaciji ima i nekoliko dobrih, casnih ljudi, koji stvarno vole svoju zemlju(necu ih navoditi).
Kada odrze svoj potresni govor, oni se zapute ka svojoj petospratnoj kuci, sve pevuseci kise jesenje, za slucaj da ih neko prati...

Lik iz kultne serije „Alo, alo“.
Policajac u malom francuskom gradu u toku nemačke okupacije u drugom svetskom ratu, a zapravo ubačeni agent britanske obaveštajne službe. Kao Englezu, međutim, francuski jezik je predstavljao veliki problem, pa ga je pričao na svoj način.

Govor je ono što je njega proslavilo... Pričao je uz mešanje i upotrebu čudnih glasova, upotrebljavao je pogrešne reči i izraze (u srpskom prevodu su i padeži bili pogrešni), pa je to što kaže bilo šašavo. Ponekad, međutim, i nerazumljivo. Slušajući njega, česta reakcija je bila par sekundi tišine dok u glavi protrkeljamo šta bi to što je rekao trebalo da znači, a zatim ili gromoglasan smeh ili češkanje po glavi dok podsvest to nekad ne reši, možda i za koji dan, a možda i nikad. Na primer, u jednoj epizodi on izgovara „izguzio som iz covka“, a što bi trebalo da znači „Ispuzio sam iz cevi“.

Koliko god smešan bio, ponekad je bilo zamorno pratiti ga, pa su pojedini gledaoci imali neke tehnike za razumevanje njega; na primer, morali ste da strogo vodite računa šta je tema tog razgovora ili koje mu je pitanje postavljeno kako bi njegovo blebetanje koje u njegovoj glavi ima puno smisla imalo smisla i za normalne standarde verbalne komunikacije. Ponekad, pak, nije moguće...

Ili ti šapatropovapačkipi. Nastao u logorima radi lakšeg sporazumevanja tj. da okupatori ne bi čuli namere logoraša. Dobija se tako sto se posle svakog vokala doda slovo P i opet taj vokal. Danas, kad nema logora koristi se mahom u kriminalne svrhe ali i u normalnom životu.

Danas se šatrovačkim naziva jezik gde se samo zamene mesta slogova. Čizna mosa se menepro ovi govislo i štone se side i kota to.

Da, precednik. Ne predsednik. Nikako to. On je ono, baš precednik pravi. Ni Kupinovo ne mora da bude Kupinovo. Može da bude bilo koje mestašce tipa Kupinovo. Sve mu se 'vata na isto.

Na isto mu se i 'vata i precednik. Kao da je kloniran jedan te isti lik, ne fizički, nego mentalno i postavljen na tu stranačku funkciju širom cele Srbije. Mada i neke fizičke karakteristike se podudaraju. Iguana fazon, izuzetno razvijeni organi za varenje, guste obrve, kratke noge i tako to.

Stajling mu je takođe izuzetno zanimljiv sa stanovišta arheologa i sastoji se iz odela, koje je na svoju žalost morao da obuče kako bi izgledao ozbiljno, ali ne da kupi novo, nego ga je izvadio iz najsurovijeg budžaka u kući, gde stoje stvari koje nisu pomerane decenijama. Old skul. Tri dugmeta, naramenice od pola metra, široko i obavezno sivo. Bela košulja naravno. Mislim ono, ima li neka druga boja? Kravata mu ne treba. Ne može da raskopča košulju i onda se ne vide dlake. Dobro, može i šešulja, ali samo zbog narodne i radničke boje, mada ne podržava Šešelja jer konta da će mu Vojvoda biti najveći protivnik i rival kada dođe iz Ševeningena, pošto ne planira da se zadrži u Kupinovu. Planira da osvoji svet i pretvori ga u Kupinovo.

Ne-da Kosovo. Nikada i nikome. Doduše, ako nešto izbije tamo ikada, komandovaće svojim kupinovačkim korpusima iz fotelje, ali ne-da bre i spreman je da se oždere i opije u to ime uvek i svuda. Radikale ne voli. Zato što su čru. Zato što deluju kao da bi stvarno otišli tamo da se kidaju. Demokrate ne voli. Zato što su se prodali Evropi gde on ne bi da ide, nego bi samo da im izvozi prasiće. Liberale ne voli jer su pederi, a on podržava samo heteroseksualne odnose u načelu. Nema ih. Nego podržava.

Spoljnu politiku drži u malom prstu. Postoje Rusi i postoje Ameri. On će da bude neutralan, ali bliži Rusiji jer je pravoslavac, što dokazuje time da može da pojede najviše prasetine na svojoj slavi na kojoj tera svoju decu da nose narodnu nošnju. Zbog gostiju.

Kompjuter mu ne treba. Šta koji kurac kopi, pejst, print, miš, monitor, fleš, tastatura, skener, mejl. Koji će mu to kurac. Papir, pečat i čvrsto stisnuta ruka. Eventualno mobilni, ali nikako tač-skrin. Treba mu da zove i da se javi. Punktum.

Radni naziv za Mauzolej fudbala u Staroj Pazovi.

Koncentracioni logor ali "u skladu s ljudskim pravima" .
Uchenici su obichno umoshteni tokom predavanja.
Kada se neki uchenici cimaju na chasu, ceo razred ih zamrzi jer ometaju nestavu...ccc...
Profesori se hvale da rade u elitnoj shkoli, a organizacija je krsh,tehnichka opremljenost pogotovo poshto su gimnazije najstarije shkole...

Osoba koja se kobejnuje iz jedne prostorije u sledeću upada k'o Gestapo. Iz sve snage na kvaku, cima vrata koja udaraju u zid i zatim ih manijakalno zalupi. Obično izaziva paniku, strah i brecanje ljudi u sobi u koju ulazi (ni Ana Frank se nije tako cimala kad su je iz drkanja u 3 ujutru budili dranjem "GESTAPO!!!") i nerviranje, nervozu i psovanje osoba u sobi iz koje izlazi tj. soba u kojoj je kobejnovanje izvršeno.

Modernija verzija izraza bi bila "uleće k'o nejvi sil tim šest".

Nešto što je uvek bilo lepše i zanimljivije od samih igračaka.

engl. "New-ager"

Još jedan od onih savremenih izraza preuzetih iz engleskog jezika od kojih vam dođe da subjekta koji ih je izgovorio metodom jednoručnog bekhenda pošteno opandrčite po ustima tako da mu ista završe na potiljku jebene lobanje. Truli produkt trulog Zapada čiji se smrad prostire u svim pravcima sirote planete Zemlje. Nažalost a i obzirom da današnji svakodnevni govor na ulici sve više dobija na voluminiziranosti drugim i sličnim na kurac idućim terminima, čak ni eventualno omanje brdo korisnika istih - nastalo nesebičnom upotrebom avionskog mitraljeza - ne bi promenilo činjenicu koju svi vrlo dobro znamo ali se bojimo da je izgovorimo - uskoro će, naime, i nas normalne jebati u dupe. Kako na figurativan tako i na onaj BUKVALAN način.

Jer: kako da se jedan zdravorazuman, prostodušan i bogobojažljiv čovek odbrani od nezadržive plime kul urbanih ljudi, po religiji metroseksualaca, modernih shvatanja života i rupa koje poseduju, korisnika društvenih mreža i antidepresiva, piona virtuelnog sveta obrijanih dlaka sa tela i polnih organa, upućenih u modne trendove i meditativne tehnike, posetilaca hepeninga, poštovalaca svega što je novo i skida se golo, svesni sopstvenog ali ne i postojanja svog naroda, porekla, maternjeg jezika, istorije, kulture i porodice?

Hmm...Čovek novog doba zaista deluje kao rasan predstavnik nove arijevske rase. A znamo kako je ova prva završila...