Ekspresno odrađena sahrana uticajne ličnosti.

Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.

Transportovati sve oko sebe u drugu dimenziju nebitnosti.
Svojim postupkom ili pojavom učiniti da postojanje ostalih padne u zaborav, načiniti ih stopostotnim Dejanom Cukićem.

Sudbinom predodređeno zaposlenje disleksičara.

Starac Fočo od stotinu ljeta: matori deda sa štapom koji odaje utisak da jedva stoji, ali dobija iznenadni pogon ako mu se u vidokrugu pojave novine 24 sata, ubeđen da su se pojavile kod nekoga isključivo da bi ih on uzeo.
Baba - trkačica: to je biće koje brže trči od Bolta kad treba da zauzme slobodno mesto, ali ako nema slobodnog mesta, onda će se do zemlje poviti i podići prvu osobu mlađu od 100 godina: ajde sine, baki teško i ja sam u tvojim godinama ustajala...
Antipolitičar: obično deda koji raspreda o političkom (ne)vremenu i drži govor, kao da se sprema da se kandiduje za predsednika.
Cigančići: oni ne moraju da se brinu da li će ih kontrola izbaciti. Pevaju, vrlo često praveći neki svoj remix, da nije reči teško bi pogodio o kojoj se pesmi radi. Često poželiš da im daš pare, samo da ućute.
Ludak: to je ona vrsta ljudi koja kreće da se dernja iz čista mira, i uvek priča ili se svađa, najčešće sama sa sobom.
Žena sa decom/trudnica: taman kad smestiš guzicu, ona uđe u autobus i vreme je za ustajanje. Kakve si sreće, najčešće ide do okretnice.
Mangupi: prepoznaju se po klasičnom (mangupskom) načinu odevanja (neizostavni šuškavci i air - max). Željni su pažnje, pa najčešće urlaju iz sveg glasa, pišu po svim delovima basa, ili na neki drugi način prave budalu od sebe.
Biznis man: Za ovakve ljude, koji nekako odudaraju od gomile, često se pitaš zašto se uopšte voze autobusom, pored tog skupog odela.
Smrdljivci: oni kada dignu ruku, pola autobusa pada u nesvest. U ovakvim situacijama ljudi žale što nemaju naviku da nose gas masku sa sobom.
Otvarači/zatvarači prozora: Rade antagonistički, uvek u pogrešnom trenutku. Na 40 stepeni zatvaraju prozore jer će ih ubiti promaja, a kada je napolju ledeno, treba im svež vazduh.
Vozači: najčešće voze bas, ko da voze vreće s krompirima, nadrndani su i nervozni.

Juce sam cuo zanimljivu pricu od pouzdanog izvora. Dva drugara, osnivaci Googla su na pocetku svog rada imali neku babu koja im je obavljala poslove sekretarice i sta jos ustreba. Nisu imali pare da joj daju za platu, pa su joj odvojili 10% akcija. Baba je verovala u momke, nije htela da ih proda i sada je multimilionerka, kupuje zamkove i uziva u zivotu...

Homoseksulanim činom (najčešće nasilne prirode) učiniti, do tada neprikosnovenog testosterondžiju novopečenim članom gej komjunitija..
Iskonski strah svakog crnogorskog paterfamilijasa koji, iako do tada uspješno potiskivan, eskalira neposredno prije odlaska muškog čeda na studije u slobodarski Beograd.

Jedan veliki razlog zasto bi trebalo da cutis k'o zaliven kad te neko isece ispred semafora.

Ako je samoća najgore moguće drustvo u koje čovek može da upadne onda je društvena interaktivna mačka-robot izronila direktno iz pakla. Novotarija za tešenje usamljenih i tužnih ljudi. Nastala je minimalnom zaslugom inženjera robotike i maksimalnom ciničnom kreativnošću psihoanalitičara usamljenosti.

Tvrdnja kojom se iskazuje tendencija društva da svako žensko dete, bez obzira na uzrast, posmatra kroz prizmu materinstva. Pojedinci kojima se ovaj iskaz nalazi u rečniku pomno prate svaku njihovu reč, pokret, gest, ne bi li na vreme došli do zaključka kakve će majke biti. Pojedine nesrećnice automatski bivaju osuđene na propast, bez obzira što o sebi na taj način nisu ni razmišljale. A i što bi, kad ima ko će.

Za neke ljude majonez je ipak nesto vise od priloga jelu...

Lagano slažeš majice, dve-tri čiste košulje, nekoliko knjiga i jednog sebe. Po specijalnoj depeši, koja je stigla iz vrhovnog Ministarstva, čak od Gore, proglašen si za nepoželjnog uljeza u predgrađu njenog srca. Molim te da odeš pre podneva, tako je bolje za mene, a i za mene. Nikad nije bila vešta u pisanju poruka, a ti ni u čemu ostalom. Naizgled poštena kompenzacija.
Ranije nisi znao da baš Ona čini značajan deo moždane kore. Ja bih mogao ostati. Zbilja ti ne bih smetao, časna reč. Mogao bih da budem tvoj lični cimer za samoću ili šta već. Čoveče, ima li smisla sve ovo? Shvati da je gotovo. Gotovo? Ne. Samo sam ja gotov. Ti znaš da... I ja znam da... Smišljao sam svakojake gluposti za nas dvoje gospođice N. Otkriću ti, jer znam da si previše ponosna, kako bi to iskoristila protiv mene. Baš za danas sam isplanirao, kako ćeš upasti u moju sobu, baš u moju sobu i kako ću komotno prestati sa gutanjem lekova za smirenje. Kažem ti, totalno sam pošašavio, mada na nalazima piše Akutna nervoza. Hej prijatelju, moj ti je savet da zaviješ duvan u taj papir. Ti me se okani. Ko si uopšte ti? Samo glas ili čitava bit mog stradanja? Gospođice N, ja vam više zbilja neću smetati. Znam da sam to govorio i ranije i da sam vam se i pored toga javljao, ali ovaj put ću ostati pri izrečenom. Želeo bih da znate, pročitao sam mnoge knjige i sve, ali ponajviše sam voleo da slušam vas. Nadam se da će te naći za shodno da održite jedan pristojan govor na mom pogrebu. Unapred vam se izvinjavam za sve neprijatnosti. Zamoliću vas još, nadajući se da ne tražim previše, da u nekoliko rečenica spomenete i one blesave Lingulodinium polyedrum planktone, ili kako već. Srdačno vaš...

Nemio događaj koji se dešava kada neko vama blizak umre i kome svako prisustvuje pre ili kasnije. Odvija se po sledećem rasporedu (za primer ćemo reći da je umro deda...):

1. čin
Kuća pokojnika, on u otvorenom sanduku, najbliža rodbina i prijatelji u sobi oko odra, prve komšije muškog pola već dobrano pod gasom od ispijanja rakije "za pokojnikovu dušu i našu gušu".

Baba: Kukuuuuuuu meniiiiiiiiii Živkooooooooooooooo. Kako ću ja sad samaaaaaaaa...

Matore komšinice: Šmrc, jooooj jadna Milka... Ostavi je kad joj najteže.

Baba: Leleeee neutešna sam... Komša Mile ostav' tu rakiju na sto pa nek uzme ko 'oće, da se ne maltretiraš. Joco (unuk od 6 godina), dete, da poljubiš dedu u čelo jel' jasno? Takav je red.

Joca: (na smrt uplašen) Aaaaaaa ne-e-e-ee-ću-u-uu...

Baba: 'Ajde bre nemoj te bijem pred ovoliki ljudi. (seti se) KUKUUUUUUU MENIIIIII!!!

2. čin

Groblje. Pop kasni 20 minuta. Dolazi u BMW-u (kog je parkirao 500 m niže da ne vide ožalošćeni) i u trku navlači mantiju i epitrahil dok mu na nogama kao kontrast sevaju "džordanke". Popin pomoćnik pali kandilo i kreće služba za upokoj blaženopočivšeg.

Pop: (sebi u bradu) Blažovoupokojenijerababožjeg Živorada najastumnjnebjenjae VJEČNAJAPAMJAAAAAAAT VJEČNAJAPAMJAAAAAAAAAAAAAT...

Svi se krste kada im padne na pamet, a mlađane "bogobojažljive" snajke rukama nateruju dim iz kandila na sebe, iako to nema svrhu ni običajno ni religijski, al' su čule od drugarica da to valja zbog nečega. Sin pokojnika drži govor kako je bio mnogo dobar čovek, vredan, pošten, a u sebi misli da li mu je već prepisao onaj plac uz obalu Dunava. Baba ćuti kao zalivena i razmišlja gde je dedina devizna štedna knjižica.

Pop: (završio posao i klima glavom ožalošćenima) Zbogom... zbogom... (neki pritrčavaju da mu ljube ruku, uglavnom bivši članovi SKJ i SKOJ)

Grobar: Neka ostane onaj koji je glavni na ovu sa'ranu da sredimo papiri!

Svi idu na parastos.

3. čin:

U kafani ili kod pokojnika kući. Krka se i pije do iznemoglosti. Baba svaka 2 minuta nudi "goste" i traži da pomenu pokojnika po dobru na šta svi odgovaraju "bogdamudušuprosti" između dva zalogaja čorbe ili sarme. Posle sat vremena ovaj trend prestaje, pokojnika više niko i ne pominje. Baba krišom pretura po ormaru tražeći dedinu štednu knjižicu.

Probudiš se jednog jutra i rešiš da budeš pesnik. Šta fali, sve što ti treba od opreme je tastatura, a otvara ti bezgraničnu mogućnost da plasiraš svoje mišljenje o savremenoj kulturnoj svesti, većinom bazirano na tome što si revoltiran jer niko na tebe ne obraća pažnju čak ni kad nateraš kosu na urbano.
Pa sedneš i zapišeš pedesetak pesama. Hej, i nije to tako teško, samo treba da zvuči dovoljno alternativno. Hm...
Ti si list breze otrgnut vetrom komercijale koji se bori protiv zlih cunamija mejnstrima. Ti si stidljivi cvet u prašini izopačenog društva.
Oh, ti si tako zaljubljen u boje duge, hipi pokret, i zvučiš tako anarhično i alternativno u svojim skejterkama sa pertlama u boji, dok ti vetar leluja kroz raskopčanu košulju u bojama Benetona.
Naslov treba da bude jako talentovan, kao ti. "Delić beskraja"...Da, to će odraditi posao.
Šta ti dalje treba?

Samo doktor književnosti bez posla, doktorirao na privatnom poljoprivrednom univerzitetu negde u šumama Bosne(gde i danas živi), priznat taman toliko da niko ne sme da ga tuži za obmanu javnosti kad se potpiše sa titulom.
Našao si ga?

Divno. Sad će on za tebe da lobira kod masnog brkatog direktora firme koja proizvodi granule za ovce, a ovaj će se mašiti za džep i pljunuti šaku jevreja umazanu od bureka.
Svašta, pa uvek se nađe za mlade talente! Knjiga odmah ide u štampu. Ovaj iz šume radi ti lektorisanje i proveru kvaliteta...Papira, naravno. Ko još proverava pesme...

Promocija. Još jednom plaćaš šumaru da drži govor. Cela tvoja rodbina je navalila k'o siroče na vruće galete, a, pored njih, u ćošku je i neki siroti namernik koji proklinje sudbinu što ga je baš tu sklonila od kiše. Debele tetke te slikaju dok počinješ naštrebano izlaganje prejebanim Andrićevim citatom, keva ti isplače Amazon radosnica, a ćale te gleda strogo i ponosno. Hej, pa postao si čovek!
Tvoja sreća dostiže vrhunac dok deliš potpisane primerke knjige za koju posle te večeri niko neće čuti i na čijoj prvoj strani ispod posvete piše "Neka i vaša ovca jede za malo novca".
Čestitam, umetniče.

Česte pojave u Srbiji. Najjačeg intenziteta su uglavnom za vreme izbora, bili oni vanredni, parlamentarni ili predsednički. Ludovanja, kako od strane samih biranika i terorističkih marketinških trikova, tako i nas samih, ima na pretek i svi se izdobijamo k'o majke i provedemo bolje nego za Novu godinu!

Najjadnije opravdanje za trovanje alkoholom.

Vječiti strah od razbijanja barikada stvarnosti i prodiranja u carstvo mašte vodi do ispiranja mozga i nametanja brige kao osnovnog pravila u kodeksu života u koji te taj strah uvlači. Kada kreneš persirati mašti, ispušio si ga prika, jer tada više ni sa djecom ne možeš pričati, jer si, u trenutku kada si mašti rekao Vi, izbacio i to dijete iz sebe. Dijete koje bi kolutićem sline prašnjare sa špice Beer Festa na beogradskom Ušću gađalo debelog gmaza koji pijan gmiže i smeta, koje bi kao malo maštaralo o suživotu Bubimira, Baltazara, Panoramiksa, Robinzon Krusoa, Hi - mena i Gulivera u Moglijevoj džungli; tu negdje dijete odrasta, dosta mu je crtanih junaka, prelazi na junakinje, kročilo je u svijet sanjarenja o bombastičnoj trojci sa Pokahontas i Snježanom. Kroz plovidbu životom ga nikada nije kočilo sidro straha jer, da je bilo straha, ne bi bilo krasti na koljenima od silnih padova i proklizivanja sa panja što bleji ispod koša i koji služi kao odskočna daska za Majkl Džordan let i zakucavanje plavo - bijelom Spalding loptom sa imenom Željka Rebrače na njoj. Kasnije tog dana ištampa fotografiju tog istog Željka Rebrače, nalijepi je na vreću kojoj je sekundarna namjena štek za vutru pa krenu da udara Željkovu glavu punu sjebanih tankih plavih pramenova sa jedne a profesoricu betona Milenu M. koja mu je za maturu poklonila popravni sa druge strane. Mahnito ih šajba, ispisuje se onako kako dolikuje šampionu: razvalio je te pogane face poslednjim udarcima, napušta podrum pun memle starog željeza, pali cigaretu, pred njim sablasna scena: mačka stoji na iscjepanim drvima, nakostrešene uši joj obasjavaju mjesečeve zrake, gleda u nju, prebaci koju sa njom pa joj veli da ne brine, da će dijete zauvijek ostati u njemu. Sinu mu misao o tome gdje li je taj klinac, pa ga pronađe negdje oko potiljka, obradova se, potapša po ramenu klinju koji ga pogledom punim zadovoljstva presječe i uvede u zanimljiv govor:

Vagres crevo je lepo čo'ek definisao. Nego držanje vagresa ima dva značenja na gradilištu:
1. Izvučeš meter iz džepa. Odmeriš meter od poda i nacrtaš trougao. Ispuniš providno crevo od 3 metra sa vodom. Zovneš šegrta:
"Mali. Drši ovo crevo na gornjoj stranici trougla."
Onda odeš 2 metra dalje pa drugim krajem creva u nivou vode nacrtaš trougao. Obatiš se šegrtu:
"Aj sad drži ovde."
Onda ponoviš dok obcrtaš do svakog prozora i vrata. Onda poнvo uzmeš meter. Izmeriš do poda, ono 0,68. Pogledaš u šegrta. On gleda kroz prozor. Popizdiš i napraviš građevinski višeboj. Definisaću ga kasnije.

2. Na građevini se uvek nađe jedan da se nije vruć vode napio u svojoj karijeri. I svaki put kada treba nešto da se dovati ili prihvati njemu se u ruci nađe čašica sa rakijom. Ista uvek bude u visini grudi. Izgleda ko Staljin sa kada drži govor i sve gleda u onaj gornji meniskus rakije, k'o da je blagoslovi svojim zborom.
A kad dođe cement da se prenese, on sve nosi onu čašicu, pa se kreće oprezno ko siroče kroz minsko polje. I sve viče:"Čekaj kume jaću!" A nikada ga posao ne sačeka.
A, ma sagne se on da privati fosnu, ali kako gleda u čašicu, da ne bi proso rakiju, onom levom rukom mlati oko nogu, ko da traži ključeve u mraku i sve viče: "Evo, evo, evo, evo!"
E jedino kad se jelo postavi. Onda bude hitriji od ostalih, pa viče:"Ajde, ljudi ostavljajte rad. Greota je da se ladi."
Sve mi se čini da sam zaboravio da kažem da isti imaju iskustvo sa svakim poslom na građevini i po koji savet za majstora. I kada majstoru dosadi pa vikne: "Mali, ajde ti i ovaj da prebacite one daske tamo." Ti odgovoriš:"Neka sam ću. Sipaj mu rakiju nek drži vagres tu kod tebe."

Negde na nekoj planeti Bogu iza nogu.
"Dobro došli u muzej "Zemlja" posvećen istoimenoj uništenoj planeti. U njemu su izloženi delovi materijala iskopanih sa delova zemlje. Arheološka ispitivanja su pokazala da su na toj planeti živela čudna bića sa dve noge i dve ruke. Takođe su došli do zaključka da su imali razvijenu tehnologiju koja im je služila samo za zabavu. Još uvek istražuju uzrok raspada Zemlje ali postoji jedna pretpostavka da se Zemlja raspala zbog prevelike zabave koja je dostigla sam vrhunac..."
- Aaaaaaa. Oooo!
"Dokazi koji su izloženi govore o tome koliko su ta bića bila inteligetna i koliko im je zabava bila prioritet. U sarkofagu ispred vas možete videti kosture tih neobičnih bića. Mala glava ukazuje na to da su imali manji mozak od našeg. Ispitivanja mozga utvrdili smo da su centri za govor veoma razvijeni a centri za rasuđivanje oslabili. Takođe smo otkrili da je moždana aktivnost bila jaka u trenutku zadovoljstava koja su sebi pružala."
- Uuuuuu! Neverovatno!
"U sledećem sarkofagu možete videti neku vrstu cevi sa nekim neobičnim dodacima koja se punila nekakvim metalnim zrnima. Naša istraživanja su pokazala da su se često igrali sa tim stvarima i da je možda to bio vrhunac njihove zabave. Pronašli smo dosta takvih iskorišćenih zrna po svim delovima planete."
- Neobično.
"Zeleni svet možda je postojao ali u trenutku raspada planete nije. Hranili su se nekakvim tabletama ispunjenim mineralima i vitaminima jer su zalihe zelenih stvari potrošili. Ispred vas se nalazi dobro očuvana tableta."
- Zanimljivo.
"U atmosferi se nalazila velika količina ugljen dioksida pa su zbog toga neka bića ispuštali čudne zvuke. Nećemo vam reprodukovati te zvuke zbog mogućih oštećenja vaših pipaka ali ćemo vam reći da su u pitanju zvuci visoke frekvencije zbog kojih su pojedina bića izgubila sluh i živce."
"Dođite nam opet, sledeći predmeti će ubrzo biti dostavljeni."

Obavezno stariji čovek sa nezvaničnom dijagnozom jer je, boga ti, sramota otići kod psihijatra. Kada se sretneš sa njim, ne možeš, a da se ne zapitaš da li pati od psihoze ili neuroze, koliko para od plate koju nema troši na brlju, da li je medicinski ili srpski paranoičan, ili mu je jednostavno mentalna kočnica otkazala u nekom od sudara od pre dvadeset godina, a bilo ih je. Elem, dotični voli da zađe među ljude i da im prebacuje što postoje. Forma njegovih komentara kao da ukazuje na to da se obraća sebi, ali visina glasa govori da on prosto gori od želje da pokaže okolini da NIJE ZADOVOLJAN njenim PONAŠANJEM!!!, ali bi bio još manje zadovoljan kada bi se to ponašanje promenilo, jer onda ne bi imao zbog čega da bude nezadovoljan, majke nam ga nabije bezobrazne ON!