Jednom davno najmudrijem od svih hajduka, negde izmedju prvog i drugog bokala vina, pade napamet ingeniozna ideja. Bese pozna jesen 'iljadu... i neke,u sumi je vec pocelo da biva hladno, a prosle su godine od kako se vucara po raznim vukojebinama jos od onomad kad je pobeg'o iz sela... U selu vise nije bilo zivota,Turci su cinili tezak zulum, posla nije bilo, globe su bile velike i tad je resio da uzme stvar u svoje ruke. I uzeo je (pusku) i zapalio u prvu sumu da radi ono sto najbolje zna, otima bogatima i deli sirotinji (sebi). Ni slutio nije da ce njegova akcija u buducnosti dostici Epske razmere. Dakle skupio je taj mudri hajduk sve svoje drugove kod stabla za sastanke i rekao: "Braco Novembar je mesec, ne pomaze ni rakija u zagrevanju nasih junackih tela..." Na sta se junaci slozise svi... "Braco navukli smo grdne prehlade, ide zima, najslabiji period naseg poslovanja, a i kerovi su nam za petama!" (mislio je na Turske kerove koji lako namirisu njihovu hajducku travu koja sluzi za lecenje prehlade...) "Imam resenje za sve nas, posto lisce opada sve manje ima mesta za skrivanje, moramo traziti druga resenja..." Svi su se zapitali "Gde!?" a on je rekao: "Ja imam onu Jelenu,jeste kurvestija al' posluzice da se nas sest sakrijemo kod nje i nece nas odati ako damo sve od sebe da zadovoljimo njene apetite...." U tom trenutku ostali su znali da je ovo prava odluka. Svako od njih je imao bar jednu ovakvu koju je posecivao i u zoru bezao glavom bez obzira... I slozise se s' njim. Tada mudri vodja zavrsi svoj govor: "E pa braco, sutra je Mitrov dan da ga proslavimo svi zajedno pa kud koji mili moji, pa se vidimo na prolece kad lisce ozeleni..." Neko iz gomile rece "Mozemo da se nadjemo na Djurdjev dan,to je moja krs'na slava, valja se da se zalije..." I svi se slozise i bi tako....

Zaštićen naziv leka, jačina leka, farmaceutski oblik: šljivomicin, 1l, flaša

Sadržaj aktivnih supstanci: rakija, šljivovica

Sadržaj pomoćnih supstanci: nema, maximalno prirodan oblik

Naziv i adresa proizvođača: neki Mića, neko selo, Šumadija, Srbija

Dejstvo: aktivni sastojak šljivomicina je šljivovica, koja pripada grupi narodnih lekova poznatoj kao rakije. Rakije su jedini predstavnici alkohola koji su poznati po svom lekovitom dejstvu. Deluju analgetski (smanjuju bol), antiinflamatorno (smanjuju zapaljenje), antiseptički (prevencija infekcije), lokalno antiedematozno (smanjuju otoke lokalno), imunostimulativno (jača odbrambene snage organizma). Osim toga, lek utiče i na funkciju CNS ukoliko se unosi sistemski, i to u zavisnosti od uzete doze, telesne konstitucije i učestalosti primene može delovati kao stabilizator/elevator/depresor raspoloženja, motorike i verbalnih sposobnosti.

Indikacije:
- obične prehlade i upale gornjih respiratornih puteva, povrede, prelomi, uganuća, iščešenja, postoperativne rane, urasli nokti, kurje oči, glavobolja, zubobolja, reuma, išijas, spondiloza i slična bolna stanja – lokalno analgetski, antiedematozno, antiseptički, sistemski imuno- i psihostimulativno
- stres (eustres, distres, problemi svakodnevnog života), mrzovolja, malaksalost, hroničan umor, anksioznost, fobije, depresija, apatija, psihosocijalna izolacija, i slična psihopatologija.

Način upotrebe:
Posebna pogodnost šljivomicina je ta što ga možete uporebljavati na razne načine, zavisno od individualnih tegoba i sklonosti.

Lokalno: u vidu obloga (krpa, peškir, majca, novine, ili različito lekovito bilje i trave poput bokvice i sl., sa ili bez belog luka i sličnih začina, ili ukoliko želite malo higijene onda vata ili gaza). Računajte na to da bi obloge trebalo da budu stalno vlažne, da ne bi sunuli ostatak flaše niz grlo i tako ostali bez dalje lokalne terapije.

Sistemski: iz čašice ili flaše (nikako flašice), jedan gutalj, dva, tri…, ili jedna čašica, dve, tri…, ili jedna flaša. Potpuno individualno doziranje ovog leka daje vam slobodu da sami odredite koja količina vama odgovara trenutno. Najvažnije je da izabrana doza nije fiksna, već se uglavnom povećava sa dužinom i učestalošću korišćenja leka.

Neželjena dejstva:
mučnina, povraćanje, inkoordinacija, duple slike, dizartričan govor (tzv. saplitanje jezika), anastezija, amnezija, puno događaja u kojima ste učestvovali a nije trebalo, ili u kojima niste a trebalo je, masna jetra/ciroza, demencija, impotencija, halucinacije, psihoza, petlov hod, etilična ružnoća, moralna, psihosocijalna i finansijska degradacija…

Kontraindikacije:
verovatno ih ima, al za stanovnike sa domaćeg podneblja, sa velikim kapacitetom enzima jetre za obradu alkohola, nisu još otkrivene.

Čuvanje i rok upotrebe:
Čuvati u vidokrugu ili na dohvatu ruke.
Rok upotrebe zavisi od Vas.

Igranka 21. veka. Moderni vid pronalaženja kompatibilne polovine/mesa za tršnju namenjen hitrim japijima i brbljivim piarmenadžerkama, koji zbog celodnevne zauzetosti imaju taman toliko vremena da pojedu kroasan ždžemom i eventualno obrišu dupe posle kenjanja.

Nema neke filozofije. Prijaviš se, napišeš nešto nalik cv-u, daš kintu i pojaviš se u zakazano vreme na zakazanom mestu. Ribe sede za stolovima i čekaju da udica bude zabačena. Isto toliko pecaroša je spremno da zabaci svoje štapove i upeca ribolovinu. Igra se Bergerov jednokružni bod sistem, po principu, svaki mužjak ima fore da 5 minuta seje jebozov ka jednoj ribi. I tako, dok se ne izmenja svaki sa svakom. Posle svake pojedinačne seanse, učesnici zapišu "DA" ili "NE" u kolonu pored imena potencijalnog spoja. Na kraju se svi ti zapisnici lepo predaju komisiji, pa ovi obaveštavaju učesnike ko luči vlagu i kome se diže na koga. Posle se valjda jebu, šta znam.

Verovatno najupečatljiviji lik svete bratske trojke Đogani, koju čine još Hamit, kao najstariji, i Gazmen, najmlađi. Bekrim je verovatno srednji sin (sudeći po domaćoj vikipediji) srednjeg sina a rekao bih i najružniji od sve dece, ali to nikako ne umanjuje njegov doprinos na domaćoj muzičkoj sceni kulturnih hibrida sredinom zlatnih devedesetih. Postoji i četvrti, nepriznati brat, Sandro Đogaj, znan još i kao Sani Đogani, osnivač skroz nebitnog dens dua s još jednom poluraspalom dronfuljom, koji pokušava da se na konto iskusnije braće ogrebe za parče muzičkog neba. E pa bravo Sani sine, samo udri! Napravićeš i ti valjda neki hit, nekad.

U narodu poznat još i kao Baki Bi Fri (Buckey B3), ređao je redom hitove koji se i dan danas, posle skoro dvadesetak godina smatraju kvltnim stvarima: Olovna Ruka, Blokada, Mrak, i moja omiljena, Pet Minuta, i još pregršt evergrin pesama uz koje se nekad ne samo ludovalo po kafićima već se i život gubio. Znate ono, uđete u kafić da obavite neki sitan dil s nekim kolegom iz voždovačkog klana, odradite to sve kako dolikuje, i po difoltu prilikom izlaska iz tog lokala na vas se namerači Golf kečuga kabrio iz kog trešti Bakijeva ''Da nema me'' i prike iz auta vam saspe pola tetke u abdomen. Doduše, verovatno će taj isti prijatelj da vam održi i posmrtni govor na sahrani al ono, jebeš ga, živeo si brzo i umro mlad, slušao Bakija iako nisi dočekao njegov treći album, al to ti je i bio cilj. A da ne pominjem sad one kilomtere pičetine koja će da ti oplakuje grob. Prelepa smrt.

Pored Bekrimovog milozvučnog glasa red je pomenuti i njegovo umeće u plesanju. Najbliže rečeno - Baki Bi Fri je domaći pandan Majkl Džeksonu s besnom vevericom u gaćama. Jezus Maria, ja mislim da taj stvor mlatara rukama i nogama i kad krene do trafike preko puta gajbe da kupi cigare...

Dan u kojem nešto jednostavno mora da se desi za naš narod, bilo prokleto dobro ili prokleto loše. Nama je u istorijskim čitankama barem polovina gradiva uvek povezana za ovaj dan...

Kad se ženi sin jedinac naš narod ima posebne običaje. Obzirom da je to jedina svadba koju otac može spremati kao domaćin, on se tu dobrano potrudi da se događaj upamti u selu bar za izvestan period.
Najpre se pozove sva familija, uža i šira, kumovi i njihovi rođaci, komšije, njihova rodbina i prijatelji, a zovne se i baba Anđelija iz drugog sela iako svi znamo da je veštica pa zbog toga moramo otići po nju kolima. Posebne pozivnice se upućuju onima koji rade kao gastarbajteri sa naglašenom činjenicom da je u pitanju "ženidba jedinoga sina", a pošalje se i pozivnica katoličkom svešteniku i muslimanskom verskom poglavaru - za svaki slučaj, zlu ne trebalo, a i da se vidi kako smo mi evropski orjentisani.
Zatim se pripreme dve hladnjače veličine šlepera, jedna za piće, a druga za torte i meso. Obe se uključe dva dana ranije da ne pije narod vruće pivo, ali ih bezobrazna dečurlija svu noć otvara pa na dan slavlja budu mlake flaše (a podosta i pofali).
Nadalje se spremaju salate i sitni kolači. Sve žene iz komšiluka učestvuju, a kupe se i oni "gospodski" iz marketa (minjoni valjda, jebemliga). Kad se to sve organizuje pristupa se pripremi mesine.
Po izvršenom pomoru polovine stočnog fonda domaćina (kolji i ovna, kume, što da Markova svadba bude veća od moje), sitnije se nosi u kuhinju na kućno spremanje i odvajanje "za čorbu", a krupnije se natiče na ražnjeve. Vo se sprema posebno na vučnoj štangli komšijinog Fap-a. Sazovu se sinovi stričeva i ujaka pa se svi ti ražnjevi strateški rasporede "šoferima" (mali, ajde malo da vrtiš ražanj - treba ti praksa za vozački), a matori otresu flašu-dve šljive i pet gajbi piva (mora malo prase da se zalije pivom, bude kožica hrskavija).
Kad se sve pripremi, unese u okićenu salu i postavi, sačekuju se gosti i u tefter upisuje šta je ko doneo (da se upamti, za vraćanje) i pristupa se redovnim običajima i delatnostima kao i za druge svadbe, osim što mladoženjin otac svako sat vremena drži pozdravni govor gostima koji su došli na njegovu svadbu kojom oni ženi sina jedinca i želi da se svadba upamti. Sve dok ga njegov venčani kum ne pozove napolje da mu nešto pokaže.

Tri faze bludnicenja. Na osnovu toga u kojoj je fazi bila ili jeste odredjena osoba mozemo da zakljucimo koliku kolicinu psihoaktivnih supstanci je konzumirala.

Izraz kojim se pribjegava kada dojadi svaka dalja diskusija na zadatu temu. Ču' dojadi. Dokurči bre. Ne zanima me dalja polemika, ne zanima me tuđe mišljenje, svoje pa me ne zanima. Neću da pričam o tome više, sve bi ja to po'apsio, jebe mi se ko je kriv i ima li krivih i o čemu pričamo.

Žalosni uzdah, naglas ili samom sebi, zbog nemogućnosti da se efikasno rešimo osobe, od čijeg prisustva osećamo egzistencijalnu bol, kao na reklamama za sredstva protiv komaraca.

Izumrli i prevaziđeni, pomalo romantičan, jezik. Nema drugu svrhu osim upotrebe u školskim udzbenicima.

Međ' narodom našim nebeskim poodavno ustaljeni termin za pripadnike Islamske veroispovesti, iliti, muslimane. Prvi i pomalo isuviše bukvalni utisak na vizuelnu pojavu ljudi koji, poput nas, imaju dve ruke, dve noge, srce, dušu i mozak, ali mi 'mesto toga vidimo džamiju, tržni centar, kalaš, avion i nekog baju kako zavija sa nekog tornja. Ne zna se još čijom krivicom.

Elem, izraz se koristi u retkim prilikama kada mudžahedin ili mudža nisu dovoljni da biste svom sagovorniku razjasnili na šta...pardon, KOGA mislite.

Veoma lep i zahvalan hobi. Mnoge ljude je lepo obezbedio i zbrinuo smeštajem na nekoliko godina u ustanovi zatvorenog tipa.Nisi mogao lepo da sakupljaš značke i upaljače nego si pošao tim antiliberalno antidemokratski nećešjebati bićešjeban putem? U Srbiji, zemlji gde možeš da ubiješ čoveka na glavnom trgu pred gomilom svedoka i ništa, ali nadju li ti u stanu kakvu bilo raspalu prangiju, kriv si? Ali ako budeš dovoljno uporan, vrlo brzo ćeš postati vlasnik TRI relikvije koje svaki kolekcionar u Srbiji mora da ima.

1. Gavrilov Browning.
2. Karabin koji je ubio Generala Lera.
3. Titova puška.

Gavrilov Browning, je svaki zardjali pištolj na kome piše Browning. Nema veze što piše i "Vojno-državni", i ima inventarski broj, i nadimak portira koji je sa njim za pojasom mnogu noć prespavao, i platu zaradio, i oženio se, i dobio ovog degenerika kome sad trebaju pare za dop pa pokušava da ti ga proda, ubedjen da neprijavljivanje pištolja u ostavinskom postupku briše isti iz evidencije sup-a... Gavrilov 1910 inače stoji u muzeju u Beču, ali ko da se zamara sa trivijalnostima.

Karabin koji je ubio Generala Lera je sve što nije Mauser sistema, znači ili stari Manliheri 1908, ili kratke talijanke Manliher-Karkano, ili jos i najredji Li Enfildi. Ja sam uvek to zamišljao , kao General Ler drži neki govor na proplanku u šumici i mlati rukama kao Hitler, a mladi i odlučni Srbin atentator, naš Vladimir Zajcev, naš ponos i dika ima samo egzotičnu pušku sa jednim jedinim metkom ostavljenu od strane mrskog okupatora kao neupotrebljivu, i on sa kolosalne daljine ne manje od 400m, spizdi mrskog Lera po sred tintare, na zaprepašćenje okolnih friceva, i kako je baš taj atentat bio preokret koji je okrenuo plimu rata u nasu korist i omogućio nam pobedu. U stvari General Ler je streljan u Beogradu 1947 baš sa Mauserkama posle sudjenja. Jebiga.

Titova puška

U pitanju je uvek neupotrebljiva poluautomatska sačmara, za duzinu patrona 65, marka je nebitna, a sve te puške su starije od 70 godina, što ih , je li, stavlja u odgovarajući vremenski okvir. Pošto municije više nema, pristupa se nemogućoj prepravci, i posle nekoliko meseci, nekoliko majstora koji su rekli da to nije problem i od kojih je svako sjebao po jednu stvar, i puno češanja po glavi puška se proglašava za TITOVU i pristupa traženju odgovarajuće budale da je kupi. Tito je zaista imao mnogo pušaka, ali nije bio poznat po sakupljanju velikoserijskih neupotrebljivih poluautomata, na kojima su radili svi priučeni bravari Donje Gruže.

1. STUPANJ – Djevojka je „nježni cvijetak“: koristi četiri čarobne riječi (molim, hvala, izvoli, oprosti), izbjegava govor pred više od dvoje ljudi, ako je u vezi izbjegava interakciju sa drugim osobama suprotnoga spola.
2. STUPANJ – Djevojka ima jednog prijatelja suprotnoga spola s kojim izbjegava svaki fizički dodir (rukovanje, zagrljaj) i dalje je introvertirana, izlaske ograničava na jednom mjesečno, ne pije, ne puši.
3. STUPANJ – Djevojka se nalazi u društvu koje broji podjednak broj muških i ženskih osoba, ako je u vezi onda je veza puna povjerenja, a njezin dečko je pripadnik društva. Ako je sama, simpatizira dečka iz društva i zacrveni se kada joj se obrati.
4. STUPANJ – Djevojka je društvena, ali su njezine interakcije sa muškim spolom uglavnom bratsko – sestrinskoga karaktera. I dalje izbjegava uporabu vulgarizama, ali je mnogo opuštenija. Ne ustručava se od grljenja svojih muških prijatelja, kao ni od povremenih poljubaca u obraz (za rođendane, proslave i velike Crkvene blagdane)
5. STUPANJ – Djevojka redovno komunicira sa svojim muškim poznanicima, ne suzdržava se izlazaka svaki vikend, iako nastoji izbjegavati alkohol jer joj nakon dvije čaše piva već bude zlo. Povremeno opsuje sitne psovke (npr. Jebiga!). Vikendom popuši dvije do tri cigarete.
6. STUPANJ – Djevojka izlazi svaki vikend i konzumira razumnu količinu alkohola (do 5 piva). Puši vikendom i radnim danima uz kavu. Ne suzdržava se psovanja kada za tim osjeti potrebu.
7. STUPANJ – Djevojka se većinom druži sa dečkima i sa djevojkama koje izbjegavaju „okvir“ tradicionalne žene. Svaka treća rečenica sadrži psovku, a povremeno u društvu bliskih prijatelja glasno i podrigne.
8. STUPANJ – Djevojka ima vrlo bliske fizičke interakcije sa muškim prijateljima i poznanicima. Često joj se tijekom izlaska događa da „zabrije“ sa nekim iz širega društva. Često koristi psovke, glasna je, podriguje u javnosti i pije velike količine alkohola, ali i dalje nastoji izbjegavati granicu javne blamaže.
9. STUPANJ – Djevojka „zabrijava“ sa nekoliko dečki iz društva tijekom jednoga izlaska. Često pati od rupa u pamćenju zbog alkohola ili lakih droga. Svaka treća rečenica sadrži vulgarizam, prdi i podriguje u javnosti. Otvoreno se smije ljudima u lice.
10. STUPANJ – Djevojka se apsolutno više ne suzdržava ničega: „zabrijava“ sa dečkima, ali i sa curama, svaka treća riječ joj je psovka, a vikenda se ne sjeća u komadu, preko tjedna pije svaki puta kada za to dobije priliku. Glasna je i autoritativna, zahtjevna i hirovita.

Moderno doba pokazalo je da u okrilju kapitalističkog raja, u hladu barjaka zdrave konkurencije, propadaju samo oni koji nemaju konkurentan proizvod. Neki to postižu upotrebom jeftinih materijala i robovske radne snage, neki elegantnim dizajnom i kvalitetom papreno naplaćenim, a neki, opet, dodatnim funkcijama kojima se niko pre njin nije dosetio.

Te funkcije variraju spram proizvoda i ciljne grupe, ali sve imaju jednu zajedničku osobinu - na prvi pogled deluju neverovatno korisno.

Postepeno ubrzavati sve više i više u nekom smeru, ne uvek poželjnom i dobrom. Muka je što, jednom kad se zalaufa, teško je zaustaviti se.

Sa čvrstim uverenjem u srcu i duši idealizovati nešto, a još češće nekog. Vozdizati nečiji lik i(li) delo iz čisto subjektivnih pobuda a bez nekih objektivnih razloga. Poput zagorelog paćinka koji 'oće da ženi brkatu Snežanu iz Borče jerbo mu je dala čke, imati previsoko mišljenje o nečemu i zavaravati se da će to nešto uvek ispunjavati jednako previsoka očekivanja koja se o istom gaje. Gledati u nekog k'o u Boga fazon. Glorifikovati do imbecilnosti, da se konačno izrazim rečnikom koji najbolje razumeju najvatreniji navijači fudbalskih klubova, fanovi Majka Džeksona i matore komunjare što i dalje drkaju na SFRJ, Tita i ono jebeno išli-smo-na-letovanje-svake-godine-lebtejebo sranje. Svršiste li više, aman, drugovi penzioneri?!

Reč pijedestal (ital. “piedestallo”: pié noge, podnožje + de od + stallo prodajni štand, tezga) se, inače, još od antičkih vremena koristila - a koristi se, bogami, i dan-danas – za označavanje postolja-platforme na kome stoji jedna statua, kip ili random drugo delo iz domena vajarske umetnosti a kako bi se, razume se, ono uzdiglo na određenu visinu, time još više ističući sopstvene umetničke kvalitete u očima posmatrača. Analogija sa izrazom iz naslova je time, nadam se, nepobitno jasna. Doviđorno.

Dakle,učestala pojava kod roditelja sa više dece,pogotvo kod onih koji prave veći vremenski razmak međ' metanjem.
Deca rođena kasnije na vremenskoj ravni dobijaju veće povlastice i blaže kazne u odnosu na one rođene pri počecima zajedničkog života roditelja.

Oličenje nebitnosti. Nije super a nije ni heroj ali zato ima jednu moć - nevidljiv je. Ko zna, možda bi zbog svoje neprimetnosti u nekom drugom univerzumu bio dobar profesionalni ubica ili tajni agent. U ovom je, jebiga, statista. Igra na životnoj poziciji levog smetala i treća je postava. U drugom timu. Često ga porede sa rezervnim točkom, osim što od točka ima neke koristi.

E sad, da me neko pita zašto je to tako - tri blage nemam šta bih mu rekao. Genetika? Mentalni sklop? Možda je previše mekano umešen? Da nije stidljiv na čukun babu Radunku? Ili je glavni i odgovorni krivac nemogućnost da se nametne?
Možda ništa od toga, a možda i sve zajedno. Jedno je sigurno - pored takvih stabala prolazite svaki dan.

Punkt kontrapunkt. U nekom momentu, između napada dokonosti, neko u Ministarstvu Prosvete imao je iluminutak i rekao glasno u zbornici Ministarstva (primi ga autoru jer ne znaš da Ministarstvo Prosvete nije nužno zbornica iz srednje škole): "Pa oni se drogiradu. Moramo nešto da poduzmemo po tom pitanju!", na šta je jedan od saučesnika u brejnstormingu (?!!) dodao, ništa manje posustajući u kolektivnom entuzijazmu: "To je posao za Bananamena", te su svi međusobno pogledali i kolektivno odobravali glavama. Ono što je usledilo bila je realizacija da je Bananamen jebeni lik iz crtaća, što je dočekano sa privremenim osećajem beznadežnosti, dok se konačno neko nije dosetio da ulogu karaktera sa kojim se tinejdžeri mogu lako poistovetiti ipak treba proslediti lokalnim nosiocima zakona i reda, odnosno prašinskom drotosaurusu. Pošto je opšte poznato da je preduslov za nošenje policajske značke bar tri godine pedagoškog obrazovanja sa fokusom na Pijažeovu teoriju kognitivnog razvoja, onda ovaj potez Ministarstva prosvete uopšte nije iznenađujući, te je, štaviše, sasvim logičan.

Realizacija

Naravno, policajski tabor je ovo dočekao otvorenih ruku te je pohrlio u realizaciju programa. Zavisno od geografske lokacije, program koji se sprovodio varirao je od upoznavanja sa opasnostima koje nude droge, alkohol, cigarete, ili, iz nekog razloga koji je jasan samo Brahmaputri i Šivi, ulaska u minsko polje (više relevantno za Bosnu i Kosovo). Ovi poslednji su u principu bili prilično kul i edukativni iz dva razloga - 1) lako se moglo steći praktično znanje kako modifikovati neaktiviranu eksplozivnu napravu zarad rešavanja međukomšijskih (ne)sporazuma, te 2) obično bi na kraju prezentacije panduri delili svetleće stikere. U ranim instancama, pre američke kampanje na Irak i Afganistan, dok je SFOR imao snažno uporište na ovim prostorima, štampan je čak i strip o Supermenu koji izvlači dva dečaka iz minskog polja, Adnana i Miroslava, sa premisom da Miroslav na prevaru zovne Adnana u minsko polje da mu nešto kaže na šta obrezanko stane na paštetu i izgubi nogu. Neke stvari čak ni supermen nije u stanju da spreči...

Epilog

Krajnji ishod je obično bio krajnje predvidiv. Deca bi bila razbacana u dva tabora - oni kojima je prvi susret sa drogama/alkoholom došao iz šapke poručnika Borislava zvanog Popara, zbog čega im je u kosti usađen takav strah od droga koji se jedino mogao držati pod kontrolom upotrebom ksalola, zolofta i bromazepama (poslednja dva samo ako su imali tetku u Njemačkoj). Drugu kategoriju su sačinjavali oni koji su imali nešto praktičnijeg iskustva sa tematikom (popušili prvu pljugu, popili prvo pivo, skupljali prve puževe u minskom polju), na koje se dramatični govor našeg protagoniste nije mnogo primio. Postoji i treća kategorija, doduše daleko malobrojnija ali nimalo zanemariva po uticaju, razredni komedijaš Perica koji obavezno na kraju prezentacije mora da upita "koliko to košta"/"a gde ima da se kupi".

Naravnoučenije

A jes Peca lud, jebo ga ćaćin ćaća.

Ultimativna konstrukcija u srpskom jeziku kada je predodređenost bavljenja nasumičnom i, po mogućstvu, visokostručnom profesijom u pitanju. Omiljena floskula međ' roditeljima koji su beznadežno zaljubljeni u sopstvene potomke te istom sebe teše a drugima se pravdaju što im je sin jebeni trut koji po ceo dan drka kurac gajbi a ćerka wannabe fuksa iz "Seks&Grada" koja radi to isto...samo, fazon, nekom drugom. Seljačko-stupidna logika tipa kakvi kurac škola, obrazovanje, trud, samopregornost i ambicija - ako si jednom kad si im'o tri godine video avion i tom prilikom izjavio "Joooj, mamaaa, vidi avijoooon!!", onda ćeš definitivno jednog dana kad porasteš imati nedvosmilene predispozicije da postaneš vrhunski pilot/inžinjer. 'Ajde, bre, marš u pičku lepu materinu.

Elem - da. To su oni ljudi koji veruju da im je naslednik/nica rođeni lekar samo zato što vrišti na pojavu onog transfera od glavnog glumca iz serije "Scrubs" ili, pak, zato što ne vrišti prilikom kada prima godišnju vakcinu protiv gripa ili tako nekog sranja kojim bodu decu. Drugi korisnici Credo-a iz naslova, međutim, u debilnom prenosiocu sopstvenog genetskog materijala instant prepoznaju rođenog arhitektu čim mali debil uspe da sklopi jebene lego-kockice u kakvu suvislu formu. Ustvari, pomenuta proricanja idu tako daleko u svojoj imbecilnosti da je i najbezazleniji događaj/potez dovoljan da bi mala nakaza bila proglašena novim Karadžićem, Teslom, Andrićem, Đokovićem, Vojislavom, Тхе Проф-om.

Pa, jebemmumater, i ja sam kao beba voleo da ronim u kadi (ili mi je barem to tako moja keva pričala) pa opet danas ne zarađujem za život istražujući olupine španske Armade iz XVI čeka u jebenom Mediteranskom moru...mada bih to svakako voleo, jebiga...