Pitanje kojim inovator odgovara na zaprepašćenje i zgražavanje prisutnih. Dotični njime pokušava da skrene pažnju na odvratnost sa kojom su neolitski ljudi posmatrali ekscentrika koji je prvi turio vime u usta i isisao sekret kravlje mlečne žlezde. Ipak, dosta ljudi je ispred svog vremena, tako da je mnogima lako da poveruju da su jedni od njih.

Nosi odelo i kravatu. Ima veliki nos.
Pobedjuje boraniju - gubi (zasluženo, nakon termopilske borbe) od bilo kog tima nivoa sličnog ili iznad svog tima.
Svaka pobeda mu je istorijska, svako treće mesto sija zlatnim sjajem, svaki poraz mu je neprocenijivo iskustvo za njegov mladi tim (ma kakav je da je - tim je mlad).
Njegovi porazi su šansa za neke nove generacije, moralne pobede i rovovske bitke makar trenirao ženski boćarski (jebel li ga) tim u Bajinoj Bašti.

Sportista. Po zanimanju. Ne u pravom smislu te reči.

Kada je bio klinac u nekom selu, na lokalnom vašaru ga je zapazio skaut. Zadrigli kvazifudbaler iz sela. Ispičutura. Video je kako neki klinci nabadaju loptu u pijane matorce, pa im je ponudio 20 evrica, ko mu prvi donese pivo. I tako, naš heroj je prvi dotrčao, na šta je skaut, već uveliko ispod pevaljkine suknje i stola, rekao: "Sine, ti ćeš biti fudbaler!" I tako klinac počinje da trenira u obližnjem klubu, koji je u vlasništvu lokalnog vrednog radnika, koji se posle štofova po Austriji i Nemačkoj, penzionisao, i vratio u zavičaj da pomogne klubu.

Klinac izrasta u tinejdžera, daje i poneki gol u nameštenim utakmicama i zapada za oko malo većim klubovima koji nameštaju utakmice. Već tu su lokalne, rumene seljančice davale pičke mladom fudbalerčiću, ali ponude iz glavnog grada se ne odbijaju. U međuvremenu, školu je zapostavio, ali neće mu niko zameriti na nepismenosti. Važno da je on fudbaler. Tada počinje avantura.

Dolazak u veliki grad. Beograd. Zvezdana i Partizanka su krajnje destinacije. U zavisnosti za koga je deda navijao. On je uspeo. Na račun leže prva plata posle 4 meseca. Tolike pare nije ni sanjao kada je gonio ovce na ispašu u komšijinu njivu. Sada je mudo. Klinke vlaže na njega, seku vene, kose, ruke, živu ogradu. Dobro, ne baš ogradu, ipak su to fine devojke. Upoznaje se sa čarima splavova i ostalih do-jaja-imam-para-mozak-nemam stvari. Sad skuplja za po koju tramvajsku liniju. Ili trolejbusku. Šta god.

Kada ga pitate šta je njegov život, kao iz topa će odgovoriti fudbal. Jer više od toga i ne zna. Mozak je ostavio kod učiteljice na poznavanju prirode i društva. Elokventan kao Pižon, dobija i po koji poziv za repku. Čisto da se proda jer Zvezdana i Partizanka više ne mogu da ga smisle, pa gledaju da ga utope negde. A i dobroćudni gazda seoskog kluba je pritisao pištoljem o čelo mladića, jer želi svoj deo.

Naš junak odlazi u pečalbu, uspeva da zaradi po koji dinar, dobije razne nadimke tipa panj, bukva, hrast, bandera, Pantelić i skrhan se, na zalasku karijere, vraća čuvanju ovaca u selu, tj. tamo gde i pripada.

Prva asocijacija kada čujete ovaj izraz je pesma rađena za potrebe emisije "Dosije".
Neki slušaoci iste uopšte ne razmišljaju o značenju i poenti teksta, ne znaju da izraz „ideš za Kanadu“ predstavlja skrivenu poruku, niti ih to interesuje. Njima se u suštini sviđa energija koju pesma prenosi i ne udubljuju se u razmišljanje o njoj, niti umišljaju da su šefovi narko kartela. Ima i onih koji su, kada su saznali šta znači „ideš za Kanadu“, odlučili da pokušaju da odvrate druge od slušanja pesme. Sviđa im se pesma jer je skroz zarazna, ali uopšte im se ne dopada što se iza naziva pesme krije užasna poruka koja se više puta provlači kroz pesmu. Neki su saznali šta znači „ideš za Kanadu“ i misle da su skroz urbani i u trendu. Slušaju pesmu samo zato što je popularna. To su uglavnom klinci koji se, kada otkriju značenje pomenutog izraza nekome ko nema pojma o čemu se radi, osete kao da su saopštili tajnu samo njima poznatu. Pre toga maksimalno izneveruju kada otkriju da postoji osoba koja ne zna za pravo značenje „ideš za Kanadu“, jer se podrazumeva da to svako zna. Ti živiš u neznanju i ne možeš da napreduješ u životu ako ne znaš šta to znači. Najgori su oni najmanje bitni, ovce koje su čule da je sada popularna neka tamo pesma „Ideš za Kanadu“ iz neke krimi TV serije i jadni moraju da glume da im se pesma sviđa da ih drugari ne bi čudno gledali. Pesmu opisuju kao interesantan miks repa i narodnjaka, iako je za njih to samo buka, nerazumljivo vikanje preko iritantne muzičke podloge.

Pesma je doprela do ljudi koji ne prate rep scenu, popularna je u Srbiji iz istih razloga zbog kojih su popularne i priče i dokumentarci o gradskim klanovima i kriminalcima. Ne zbog toga što opisuje realnost, već zato što je drama. Ljudi vole dramu, sve dok ona nema veze s njima – zabavna im je.

Kad se baba i deda svađaju, a ja stanem na babinu stranu, a zatiim se i baba i deda okrenu protiv mene zajedno me dokrajče.

Ево те, у четвртој години средње, дошло доба да се размишља шта'ш даље. Ћале ти рек'о да нема шансе да му спаваш на каучу ако на упишеше неки факс, или ако се не запослиш. После мало дужег размишљања схваташ, мрзи те да радиш, ајмо на факс. Онда долази питање - који? Размишљаш, ништа ти то баш неће ни требати у животу, маторци имају лове, мо'ш цео живот да им блејиш на гајби, док не цркну па узмеш наследство. Самим тим, што бих нешто где треба пуно да се размишља, дај идем ја негде 'де има пуно пичетине. Медицински? Пуно треба за пријемни. Правни? Исто бре! Економски? Ко ће се цима до Пициног парка. И схватиш, одо ја на Филозофски, тамо има чке ко салате.

И, спремиш психологију, мало гледаш квизове, опште се информишеш, дођеш на пријемни, положиш га на кант, упаднеш к'о задњи, ал боле те курци, бар си задржао финансијски извор. Онда долази концентрација на други циљ уписивања факса - женскиње.

Е ту онда, мој матори, схваташ да си се зајеб'о. У целој оној гужви око пријемног, ниси ни схватио да је око тебе гробље. Гроб до гроба, горе од Кордуна. Ипак, има пар примерака који би могли да се искористе, зато укључујеш шарм на најаче, крећеш у поход али - Курац бато! Не размишљаш зашто би се авион риба уписала на гробље. А зашто? Па јебига, зато што воли психологију. А то аутоматски значи да јој нису баш све овчице на броју, тј. да јој је кврцнуло нешто у глави, тако да та лепа глава није баш најздравија. Мислим, можеш да се омрсиш пар пута, ал' јебига бајо, то ти је лудо, ма'нито, није за шетање. Е онда схватиш да си улетео у филозофски зајеб и да мораш да се исцимаш до Правног или Медицинског и да на улазу вребаш оне које си могао да придобијеш без по' муке да си само 'тео да наштребаш нешто теже од психологије.

U svetu novinarstva, još jedan nemaštoviti trik za povećanje čitanosti, nakon kojeg sledi vest koju su, prema pretpostavci autora, čitaoci iz naše realnosti željno iščekivali. Mlađi brat "šokantnog", ali kojem je šokin' faktor usled velike izvesnosti oduzet, pa mu je u primarnom univerzumu gde je sasvim normalno da desna sisa maloletne pevačice ima sopstveni nalog na Instagramu, upotrebna vrednost jednaka nuli i služi samo da naslov krasi kao pokušaj pretvaranja u veliku vest, te polako gubi smisao. Javlja se još u oblicima konačno i najzad.

Izraz koji izgovaramo najčešće ironično, tužnim glasom, kad nam nešto ne odgovara u domovini za šta je u većini slučajeva kriv sistem. Obavezno se pomene i prošlo vreme u kojem se bolje živelo. Nije zgorega pomenuti i da Tito treba da ustane i pobije govna.

Papkar koji je zbog široke primene svrstan u "Family friendly" životinje.
Od nje se dobija mleko, vuna, a na kraju i meso.
U mnogim narodima primenjeno i prećutno prihvaćeno, a u nekim državama i zakonski odobreno opštenje na višem emotivno/analnom nivou.
Posle ukidanja političkog jednoumlja koristi se u političke svrhe u proporciji komad-glas.

Manja grupa ljudi koju je spojio isti posao i interes. Karakteristični po patetično-bljutavom smeškanju i klimanju glavom u znak odobravanja jedni drugima, tapšanjem po ramenu u stilu "dobar si", gde svako igra svoju ulogu u njihovoj maloj, ali naizgled savršeno skladnoj zajednici.

Da mi dođeš sa osmehom kroz šljivike i livade, rekla bi Dragana, naše mlado čeljade nekadašnje popularne grupe Južni Vetar, leptejebo. Nije to baš tako. Pogrešila je Draganica. Mnogo slučajeva ima. Nekada mirno dete sa proplanaka Šumadije, mlada čobanica, kako Era Ojdanić voli da ih naziva, a danas... danas je postala ono zbog čega bi te otac istog momenta ubio da dovedeš u kuću. Kako očevi to vole slikovito da kažu, ta ti samo za jedno služi. One ovčice, koje su pasle zelene pašnjake njene rodne grude, zamenile su one druge ovčice. Doduše, ove ovčice nemaju ono zvonce oko vrata, već lanac, uglavnom dva'es'četir' karte.
Pobegla sa sela, jebiga, tamo bi se srećno udala, ali bi ujutru u pet išla da pomuze kravu, na'rani piliće, pa u pola šes' mužu da pravi gibanicu, a već u šes' bila bi na traktoru na putu za njivu, da bi se oko devet vratila da namiri troje dece. Ovako, moraće da ustane samo onda kada se ovčici digne ona stvar, da proste ova deca, a možda ni tada, jer može i ležeći da odradi svoj posao, opa idemo.

Nesvesni svoje malenkosti na zemlji. Jedina svrha njihovog života je da životare, rade uobičajene stvari, zabadaju nos u tuđe probleme, iščuđavaju se i ponose svojim glupim stavovima, skoro pa komercijalnim. Ljudi koji ne shvataju da čovek može biti nešto mnogo bolje i veće. Olakšavajuća okolnost po njih je što ih baš i nije mnogo briga za to.

Stranački kupljena diploma, radi položaja, nekom gmazu sa goveđim pogledom, facom mutnom kao kanalizacija i koeficijentom inteligencije jednako srazmernim sa temperaturom provetrene sobe u decembru. Jedan od uzročnika odliva mozgova usled vređanja zdravog razuma.

Svetski trend koji su u Srbiju donela strana preduzeća i PR profesija, a koji kod nas ne predstavlja ništa drugo do prljavog iskorišćavanja određenih grupa stanovništva radi promocije kompanije.

Osobe koje su zarađivale pare na mučenju žena. Njihova sadistička priroda se ispoljavala u tome što su svakoj devojci koja bi ih popreko pogledala pripisali magična svojstva i pomor sve stoke u selu.

Osoba za koju veoma malo ljudi zna, selo, eventualno dva, i njegovi rođaci. Retko ide u grad, uglavnom zbog obaveza koje, od napornog seoskog radnog dana, jedva ispuni. Prilično je zatvoren tip osobe, stidljiv je, i ne priča nešto mnogo sa drugim ljudima.

Svak' je drp'o niko nije jeb'o. Devojka koja je jako volela da se drpa sa svim muškarcima u školi, ali ni jednom nije dala jer ih je koristila isključivo za sticanje iskustva.

Pomislili biste da su namenjeni ženama sa specijalnim (zaglupljujućim-tračerskim) potrebama. Gnjurenje u anus svake vrste čitalaca. Pokušaj zarade na tuđem očaju i neispunjenosti sopstvenim životom.

Novinu predvodi tračerski odeljak, gde ćete saznati sve što se dešava na zvezdanom nebu, od imena nove ovce-kućnog ljubimca Lejdi Gage domaće estrade, do toga s kim je Peru ložača prevarila žena.

Zatim slede saveti o tome kako udovoljiti vašem dragom, počev od prstenca, preko drugih stimulatora za njegov anus, a ako ništa ne uspe, seks usred dečijeg igrališta po belom danu, dakako, će održati vašu vezu svežom i nadasve zdravom, jer jel'te, nikako ne smete upasti u rutinu. A seks na veš mašini i krovu kuće su već predložili u prethodnom broju.

Naravno, neizbežni su saveti o mršavljenju i skidanju celulita, naročito oni koji reklamiraju preparate tipa "Al' smo vas zajebali", koji potpomažu vašem tripovanju da ćete zaista da smršate i uprkos prežderavanju. A sestro slatka, i miriše k'o proleće i pride sadrži abecedu vitamina za koje nikad nisi ni čula.

Pošto vas ubede da ste debeli slikama fotošopiranih tela bez mane i umalo ubede da od očaja skočite s mosta (ili se spasete kupovinom njihovog preparata), sledi odeljak o kulinarstvu i pripremi jela (za koja uglavnom nemate para). Primer: grilovana teletina u crnom maslinovom sosu punjena tartar sosom i limunovom kašom.

Za kraj, mnogim domaćicama bez života izvan kuhinje omiljena, rubrika pitanja-odgovori, u kojoj doktori visoke reputacije rešavaju idiotske probleme onih koji veruju da se takvi problemi mogu rešiti preko časopisa.
Primer:
Moja ćerka se prostituiše. Muž je makro i izdaje rodjenu ćerku, a od zaradjenih para se zajedno sa sinovima drogira. Opet su prekinuli sa emitovanjem moje omiljene serije "Kad lišće pada" a sve romane Mir Jam sam već pročitala, pa su tako jedine svetle tačke u mom životu nestale. Molim vas, pomozite. U potpisu, Očajna domaćica.
Odgovor: Novi most na Adi čeka da mu se da ime. Izvol'te.

Špicaste, kožne cipele korporativnog zaposlenika, blještavi asesoari nogu podno stolova konferencijsko-sastankoidne provinijencije i svojevrsni okovi za bilo kakav oblik individualizma koje će narečena robovska individua natući na sebe ujutru u kolima na korporativnom parkingu a izuti uveče, na istom mestu...ali sa prolongiranim dejstvom.

Jer - baš si nekako do jaja baja kada sam sebi možeš da kreiraš uniformu, zar ne?

Tokom jedne hladne noći u okolini Skadarskog jezera porodica Šaćiri je dobila još jednog člana, devojčicu kojoj su dali ime Džemilja, ona je uz Idriza, Ramadana, Dukatu, Fadilja, Džemaljudina, Nailju, Abdilja, Mirditu, Mimozu i Ljatifa bila jedanaesto i ujedno poslednje i najmlađe dete Halita i Malesije. Porodica Šaćiri je spadala u tipične albanske porodice u kojoj se poštovala albanska tradicija i kao što se da videti imali su broj članova koji odgovara prosečnom broju jedne albanske porodice. Po njihovim običajima ženska deca nisu naročito poželjna, i gledaju kako što pre da ih se reše tj. kako da ih udaju, pa je i Džemilja tretirana kao nepoželjna. Čim je prohodala, mala Džemilja je sa svojim sestrama uveliko čuvala koze i ovce po raznim krševima Skadarskog okruga, u školu nije išla, kao ni ostala deca iz porodice Šaćiri osim Džemaljudina koji je kasnije postao doktor jer je najbliža škola bila 30 km od njihovog doma, a i po shvatanju njihovog oca Halita nije im bila ni potrebna. U teškim vremenima koja su došla Halit i Malesija nisu imali dovoljno sredstava da prehrane porodicu te su odlučili da Idriza pošalju u Tiranu da prodaje “bakljave“, Ramadana u Nemačku kod strica Valona da radi u gradskoj čistoći grada Hanovera dok su Dukatu i Nailju udali u porodice iz obližnjih sela, međutim, dobili su i nepristojnu ponudu za mladu Džemilju. Ponuda je došla od jednog Turčina koji se inače bavio švercom svega i svačega, od farmerki do onog belog, a glasila je ”tri iljade evri”. Halit je bio u dilemi, Džemilja je naučila da radi sve poslove i još u sedmoj godini išla je s njim i u drva, a još tada je bila izuzetno lepa i videlo se da će izrasti u pravu lepoticu, a imala je tek 11 godina, on nije znao kakve su namere tog Turčina, i što je još važnije znao je da Džamilja vredi bar “pet iljadi”, ali novac mu je bio potreban kako bi kupio vola, i kravu sa “teljetom“, odluka je bila teška ali on je ipak prelomio i rešio da Džemilja mora da ode za dobrodit ostatka porodice, međutim, tog dana dogodilo se nešto neočekivano...

Nastaviće se