Neartikulisani zvuk koji se čuje u svakoj teretani. U zavisnosti od veličine teretane, njene posećenosti i vrsti šištača u njoj, ovo ozvučenje ima različit intenzitet i frekvenciju.

Muškarac između majke i žene. Da moja žena sada ovo čita pitala bi me zašto nisam napisao "žene i majke" verovatno. Nema sitnica, i redosled je bitan a ne krupnije stvari. Večita borba između dve strane, čekića i nakovanja, za prevlast nad mužem ili maminim sinom. Ko je čekić a ko nakovanj je manje bitno, bitno je da udaraju jedna po drugoj lakom i teškom artiljerijom, iz zasede i frontalnom paljbom, dok između njih stoji muškarac, najviše pogođen njihovim bombama i granatama.
Koja bolje kuva? Koja pegla pantalone na crtu i koja koristi mirisniji omekšivač? Koja te je više puta tuširala ladnom vodom jer si malo preterao sa špicerom kod kuma? Zajebana pitanja, ali ne kao obična, ženska zajebana pitanja tipa "jel mi veliko dupe u ovoj ciklama suknji?". Kada pomisliš "koji moj je ciklama" pa se zajebeš i odgovoriš potvrdno sigurno ćeš apstinirati neko vreme(koje zavisi od toga koliko si sposoban da je obrlatiš) ali ako kažeš da tvoja mama bolje kuva slatki kupus sa mladom teletinom sjebao si se gadno. Ne postoji pridev da opiše koliko si se sjebao. A opet ako majci kažeš da tvoja žena bolje kuva bićeš nezahvalno govedo i pljunućeš na sve one sutlijaše koje si jeo direktno iz šerpe. I tako dan za danom, godina za godinom ko ima sreće da potraje(ili nema?) trpiš, balansiraš, opanjkavaš jednu pred drugom i moliš Boga da te ne uhvate u mašinu kada su obe prisutne.
A ako živite svi zajedno, onda sipaju u tebe kao u nerotkinju. Sve u svemu jeban si. Iako ti po pravilu ništa nisi kriv a i nebitan si u ovoj borbi. Ali...postoji nada! Ako uspeš da ih složiš oko neke stvari, ako ih nateraš da razmišljaju slično možda možeš da bos prepešačiš trnje i žar i nađeš mir da gledaš fudbal i pečeš rakiju nedeljom. E, ta stvar je muškarac sam i njihova ljubav(jebiga i to ako imaš sreće!) prema njemu, a i to da obe misle da si pijandura, kockar, ženskaroš i npr neodgovoran.

Prelazak iz srpske obućarske radnje u kinesku. Reči izgovorene kada, prilikom probe patika čiji broj nosiš od kada si prestao da rasteš, primetiš da ti je taj broj patika mali samo zato što su kinezi pogrešili u proceni broja kod nas. Dobra stvar ako su ti mala stopala je da možeš da se pohvališ kako nosiš veći broj.

Level primanja nasumičnog ljudskog primerka, zbunjujuće aktuelan u trenutnoj situaciji.

Vidjao sam tog cicicu ispred lokalne prodavnice, sedeo je uvek u drustvu postara i ispijao pivo. Uvek samo jedno. Polako, natenane, onako kako stariji ljudi to znaju, sa uzivanjem i merakom. Iskusno, ne dozvoljavajuci mu da se ugreje ali ne naiskap. Pogleda malo zanesenog i praznog. Postari su se menjali a on kao da to nije primecivao, uvek bi odvojio pola sata dnevno da postara casti pivom. Kad bi ispio pivo, ustao bi, pogledao u nebo i rekao "odoh za poslom".
I onda sam cuo pricu.
Pre ko zna koliko godina Postarov najbolji drug je bio mlad. I lep i visok, iz ugledne kuce, radan i vredan, domacin, prilika. U selu i u okolnim selima je bilo dosta udavaca ali on je mislio da je za njega devojka iz grada.
U to vreme telefon jos nije stigao u selo i on je toj devojci pisao. Svakog dana.
Svakog dana je i ona njemu odgovarala, po jedno pismo. Svakog dana je postar njega nalazio,zviznu bi kroz prste, mahnuo i doviknuo "ajde da bacis pivo, stigla posta". On bi preskocio tarabu, nakrivio sajkacu, nabacio osmeh i zagrlio postara kao brata najrodjenijeg. Uzeo bi pismo kvrgavim, radenickim rukama i obojica bi se zaputili do zadruge. Tad bi ispijao pivo nabrzinu, kao na iglama, uporno dodirujuci kovertu iz dzepa, kao u nekom strahu da je ne izgubi. Onda bi odlazio ispod kruske, u hlad, otvarao pismo i citao ga, ponekad i po pola sata. Ne daj Boze da mu se neko u tom trenutku priblizi. I tako mesecima.
Resio da se zeni. Napisao pismo u kome je devojku obavestio da ce doci sa roditeljima, kako i dolikuje, samo da ona kaze kog dana.
Nije mu odgovorila. Ni sutradan, ni prekosutra. Ipak je postara pocatio pivom, nije on kriv sto ovi iz varosi ne rade svoj posao.
Opet je napisao isto pismo, samo je dodao da se nada da nije bolesna ili tako nesto.
Opet mu nije odgovorila. Opet je postara pocastio pivom.
I dalje casti postara pivom i ceka odgovor, iako se devojka iz grada odavno udala za nekog kog su njeni hteli.

Mladi američki košarkaš. Rođen u preriji, tamo negde u pički materini, država Misuri ili Misisipi ne zna se, u nekom vigvamu plemena Sijuksa, od oca Crvenog Ludog Konja i majke Jevrosime emigrantkinje iz Čuruga.
Nije mu se svidelo da jaše konje tamo i da pali vatru i pobeg'o jedne noći na istok.
U kanti za đubre, dok je tražio da jede, naš'o neku basketaru i krenuo da dominira na onom strit basketu. Videli ga skauti i ni više ni manje doš'o Tomo u Atlanta Havkse. Da li je to zbog prezimena ili slučajno, nemam pojma.

Bio mali pa zaigr'o pleja. Kažu da su on i Vajdumi Racku bili jedan od najboljih tandema koje je američka košarka i NBA liga ikada imala. Šut za 3 mu fazon 90%, bacanja ne može da promaši, svaka druga tekma ima tripl dabl. Na kladionicama granica za poene mu 35.5 uvek. Al' peder neće da uzima steroide pa neće da ga zovu u reprezentaciju Amerike....

Boli ga kurac. Ode kad je Svecko tamo u preriju kući, kupio svima po jedan televizor tamo, gleda kako se Ameri muče protiv Srbije dok mu one Indijanke puše kurac jedna po jedna. Ćaleta, Crvenog Ludog Konja ne može još uvek da nauči šta su slobodna bacanja, evo već 3 godine pokušava.

Neki Indijanac Sijuks tamo bio mnogo ljubomoran na njega i ubio ga na spavanju. Zakl'o ga nožem. I tako mlada nada Amerikanaca propade i sad kuca sa Svetim Petrom.

Nešto čemu se Srbi više raduju, nego hleba da jedu, jer ne vole mnogo ono što bi se nazvalo "civilizovana diskusija". U normalnim situacijama, ako već nema druge nego da se sagovornik mora nadvladati, to se čini na udarce (argumentima). Međutim, kod Srba, svaki razgovor sa suprotstavljenim stavovima se ubrzo pretvara u žučnu raspravu, a još brže i u svađu, a propisi Prave srpske svađe glase da protivnik mora biti oboren- treba ga dokusuriti verbalnim nokautom. Drugog nema- eventualna šteta je nebitna. Pobednik jednostavno mora videti kako se sagovornik slama.

Nisi dobro video lice osobe prema kojoj ćeš ispucati salvu psovki i uvreda, a kad si video...bilo je kasno! Ne može te više ni Morava oprati.

1983:
Skupili se omladinci da prave slet. Ima ih 20tak od toga oko 7 djevojaka. Svi su puni elana. Nada, Marko i Goran su u partiji, pa će oni završiti i nešto opreme iz gorske služe spašavanja. Milan i Sredoje navijaju za Zvezdu, od njih je gandža. Matori od Jelene suše pršut i pečenicu, a Damir ima neke rođake u Krajini koji peku strašnu rakiju. Ostali su manje-više naoružani pjesmama, dok Janko koji je završio muzičku nosi svoju gitaru. Kreću iz grada u petak poslije škole i odlučili su da će noćiti u šatorima uz muziku i alkohol. Put nije naporan, svi su mršavi i vitki, a u formi. Ko hoće da bari, to mu je najbolja prilika, rađaju se ljubavi. Druženje završava u nedjelju sabajle kada ustaju svi raspoloženi i kreću nazad kući gdje su svi već do 11 sati i pomažu roditeljima u kućanskim/okokućanskim poslovima.

2005:
Ekipa se dogovorila prije 2 sedmice da će pravit parti na vikendici kod Miloša. Miloš je iz bogate porodice i ima vilu na planini odma kraj Bregovićeve i nekog lokalnog kabadahije. Pozvano je 25 ljudi, od toga 17 djevojaka. Na kraju ih je došlo 15, sve uglavnom one koje već sa 15 godina mogu ostati noćiti kod "prijatelja" na vikendici. Nemanja, Novak i Zoran imaju auta, a Milošov ćale će ići 2 ture. Alkohol je spreman i već se hladi u vikendici, kao i električni roštilj koji ima infracrveni grijač za meso. Parti se provodi uglavnom u opijanju i slušanju majstora rektalnih traktova tipa Sinana Sakića ili Tine Ivanović. Djevojke se naizmjenično smjenjuju po sobama dok je Miloš je glavna nagrada. On će da jebe najbolju od njih, a Ana zna da on voli roze tange sa prugicama i na kraju ga osvaja tako što je upratila kada je on otišao da pusti kanarinca u WCu. U nedjelju popodne, uz Sizifove muke ustaju iz udobnog kreveta i psuju što su uopće krenuli u ovu vukojebinu te da je bilo bolje da su izašli na splavove. Milošov ćale opet vozi dvije ture.

Nenadjebiva osobina srpskog naroda zahvaljujući kojoj tolike godine uspeva da se održi na jednom od vodećih mesta u oblasti korupcije, nerešenih socijalnih problema i loše organizacije države. Ogleda se u:

To je ono što ti članovi porodice rafalno izgovaraju, kad god se raspadne nešto izandjelo i dotrajalo, a oni nemaju na kome drugom da iskale bes...

Ekvivalent vremenu koje će klinac provesti na mjestu gdje ne bi želio da bude. Ćale naravno ne mrda sa mjesta dok se flaša ne iskapi, i nema razumjevanja za činjenicu da je sin u mislima daleko od kuće kuma Slavka i da igra lopte.

Epitet koji mora da poseduje svako dete koje namerava da pretenduje na upis gimnazije, medicinske ili neke treće škole na glasu. Kec u rukavu naših majaka koje su dolazile na roditeljske sastanke vedre i ponosne (ne kao roditelji "one dece"), gde bi jednim adutom potopile ladje ostalih roditelja čija su deca vredna, napredna, treniraju fudbal, plivanje, umetničko klizanje..Ali su tanki sa algebrom i rukopis im nije baš najčitkiji.Pod pojmom "vukovac" valda se podrazumevalo da je dete iz vaše kuće u svet otišlo marljivo, savesno, lepo vaspitano..I da je vredelo dvanaest godina provesti sa onom pijanom budalom koja ga je napravila i podarila mu deo gena koji su samo za tu priliku čuvani.

Ne znam kako je bilo vama po gradovima, ali deca sa sela ne opstaju baš lako u društvu vršnjaka ako su primorani da budu vukovci - ne iz isključivih razloga što su ljubomorni na vaše uspehe, već zbog toga što su sela mala i svako svakog poznaje. A pošto su deca po prirodi vrlo radoznala, brzo se sazna da kod fizičara redovno pečete rakiju (pet za kraj), matematičaru ćale popravja kola za džabe (pet za kraj), keva je sa hemičarkom išla u srednju (pet za kraj), a likovno, muzičko i fizičko više nisu uslov za titulu. Na kraju zajebavanja postanu toliko nesnosna da dodje do tuče, pa mama mora kod direktora da ispravlja ocenu iz vladanja pod sumnjivim okolnostima.

Posle dodje srednja, ako imaš sreće upisao si nešto gde možeš da se zajebavaš. Ako nisi, ideš na prirodno matematički smer sa sličnima tebi. Imš pet drugara iz odeljenja koji su ozloglašeni u tvojoj kući i stavljeni na crnu listu, ne jer se drogiraju, već zato što imaju bolje ocene od tebe. Nikada nećeš otići u Tokio na medjunaodno iz matematike. Tvoj život nema smisla. Tvojoj majci preostaju još kasna trudnoća i polaganje nada u idući naraštaj.

Ili Зрьнко Колъик, daleko je najmističnije ime pomenuto u pričama s prašnjavih svitaka koje su deo tanke zaostavštine praslovenske zajednice. Ime ovog simbola svetlosti vodi poreklo od reči “zrno” i veruje se da je nastalo na festivalima plodnosti na kojima je izvođen obred pri kom bi glave porodica formirale krug prosipajući seme iz desne šake, dok izgovaraju čuvene stihove

“Зрьнко, Зрьнко, держи хвост,
принеси нам быстрый рост!”.

Verovanje u Zrnka se, iako je nastalo sa uporištem u agrarnoj populaciji, velikom brzinom proširilo kroz narod. Zrinko postaje zaštitnik svega čestitog i poštenog, božiji izaslanik i nesuđeni Robin Hud stanovnika hladnog i mračnog Zakavkazja. Iako Njegovo postojanje nikad nije potvrđeno, Njegov lik, onakav kakvim ga je narod učinio, stajao je iznad svakih kučnih vrata, bio neizostavan element gravure kovanog novca i improvizovanog sapuna od masti kojim se prala odeća na reci.
Njegove oznake postale su najcenjeniji ukrasi i stajale su na počasnom mestu na svakom plemenskom veću. Njegove reči za koje se nije sa sigurnošću znalo ni da su Njegove su besomučno i neumorno generacijama ponavljane i tumačene.

Kada su sloveni pokršteni u srednjem veku i saga o najvećem dobročinitelju o čijim su podvizima ispredane nebrojene priče pored logorskih vatri i na čiji su sam pomen devojke obarane s nogu, polako je iščezavala. Posle kristijanizacija, islamizacija i svih acija koje su protutnjale slovenskim tlom, posle oslobođenja i uspostavljanja demokratije, bile su potrebne godine, ali na kraju je usledilo neminovno vraćanje korenima.

Naš junak se vraća na tron, nadahnutiji nego ikad da sačuva svoje slovenske narode od svega što bi moglo da ugrozi dobrobit njihove duše. Takođe, ni vera u Njega nikad nije bila čvršća. Njegov lik, koji je zauzimao značajno mesto ranije, vraća se među nas.
Njegove tople oči gledaju nas sa svakog programa, sajta, paklice cigareta, toalet papira, sapuna od kozjeg mleka, kese od pet kilograma nemasnih medenjaka i večine poznatih industrijskih proizvoda. Njegova aura je praznik koji svojom nedokučivom duhovnošću bdi iznad svakog slovenskog ognjišta u tišini večnog, čuvajući slogu zajedno sa duhovima predaka, prosjački ponizan i kraljevski veličanstven.

Njegovo postojanje i dalje nije utvrđeno, ali zna se da je svuda. Kad god izgovoriš Njegovo ime, On dolazi na krilima vetra, pevajući svoju magičnu pesmu. Zrnko je kao vazduh. Zrnko je kao ljubav. On je ono čemu se nasmeješ ujutro i ono zbog čega se kafa sporije hladi. On je strofa “Зрьнко, Зрьнко, держи хвост, принеси нам быстрый рост!” koja odjekuje u kišnom danu. Zrnko je u svemu i deo je svega.

Naravno, kako su se sloveni u današnje vreme uveliko podelili, svaki narod ispevao je svoju varijantu mita. Iako je On samo jedan, za Njega danas postoji mnogo imena.
U Češkoj, to je Zdenek Kulek, U Rusiji Зрьнко Чолик, u Makedoniji On je Zmejko Kolek, dok Bugarski naziv za Njega glasi Zarek Koleski.

U celom svetu je to današnji dan, a jedino u Srbiji je to praktično svaki dan. Jer, morate da se osetite isceđeno kao da vas progoni gomila krvopija.

selebovi – skraćeni naziv za selebritije;
selebritiji – slavenizirana riječ , ušla na balkanske prostore preko germanskih jezika kamo je stigla iz neoromanskih u kojima se udomaćila napustivši latinski: celeber , acc. celebrem – (da skratim) onaj koji nosi slavu, slavan.

Selebovi su podvrsta vrste Homo sapiens; Homo sapiens celebris;

 najčešće ih viđamo kako izgubljenog pogleda, nerijetko u pratnji tjelohranitelja, lutaju od eventa do eventa (vidi sljedeću definiciju istog autora Event);

 kreću se polako, leđa su im blago izvijena unatrag, zdjelica izbačena prema naprijed;

 tijela izmučena teretanama, silikonima, sredstvima za depilaciju, solarijima i sl.,pokrivaju odjevnim predmetima s potpisom stilista (podred selebova);

 panično traže predstavnike medija, a kada ih ugledaju, pokazuju lažnu iznerviranost zbog navalentnosti i indiskrecije istih;

 obrazovanje im je najčešće dokumentirano vrlo upitnim diplomama, potvrdama, certifikatima, uvjerenjima (nastaviti niz 1.. 2… 3… vrlo je težak i gotovo nerješiv zadatak za pripadnike selebova);

 funkcija: u sintagmi rimskog pjesnika panem et circenses selebovi predstavljaju drugi dio. Oni su jedna od nada i igara (čitaj: opsjena) koju društveni moćnici nude gladnom puku (kruha im NE daju) upravo da bi puk zaboravio na zvuke što dopiru iz praznih utroba. Gladan puk zabavlja se gledajući kako selebovi prave tužnu farsu od svojih života, zgraža se nad basnoslovnim zaradama selebova čija je profesionalna angažiranost najčešće usmjerena na posve trivijalne, nikom potrebne, nikom shvatljive aktivnosti (sparivanje odjevnih predmeta drugih selebova,iznajmljivanje selebova organizatorima eventa, šetanje špicom subotom prijepodne, iznošenje prljavih, ali sočnih detalja iz vlastitih ili tuđih života, traženje, vrbovanje, regrutiranje naivnih (nevinih) maloljetnika s ciljem popunjavanja vlastitih redova… sudjelovanje u reality show-ima – možda najvažnija funkcija koja ih uvodi u domove onih jadnika kojima je špica subotom san nedostižni)

oa (opaska autora) – pojam je definiran na osnovu konkretnog predloška – selebova koji subotom šeću zagrebačkom špicom noseći u naručju neko nesretno pseto obučeno u dizajnersku pseću odjeću.

P.S. grubom pogreškom u tipkanju izostavljeno je jedno ključno "NE", ispravljeno - zahvaljujem na razmijevanju

Šalterologija je oblast primenjene nauke, koja proučava i definiše pojam i svrhu šaltera.
Čovek ima nezgodnu naviku da zaviruje i zavlači nos u razne rupe. Zbog toga su svi šalteri mali, najčešće okrugli, mada mogu da budu i četvrtasti, kao prozorčići ili šuberi. Bez obzira na oblik, uvek su nekako u visini pupka, e da bi se krajnji produkt evolucije i vrhunska božija tvorevina dovela u četvoronožni položaj i perspektivu žabe.
Prema nekim izvorima, šalter je izmislio nemački uzgajivač stoke iz XVIII veka Fridrih fon Šalter. Služio je da goveda imaju gde da se raspitaju kada će biti prodata, po kojoj ceni i kome. Od tada pa do danas, svrha ovog izuma ostala je, uglavnom, ista.
Izgled, kao što je napred rečeno, varira. Od okruglih otvorčića, do, danas veoma modernih, ustakljenih površina, sa veoma malim prorezom pri dnu, da može da se provuče papir A4, presavijen po dužini. Ima i onih, koji uopšte ne liče na šalter, već imaju oblik pulta, koji prosečnom homo sapiensu dođe do brade. Najmoderniji vid šaltera zove se boks. Oni su najpopularniji u bankama. Služe da se onaj ko moli za kredit ili slično, dovede u zabludu da nije na šalteru i da ga tretiraju kao ljudsko biće.
Ono što šalter čini šalterom, njegova suština i bit, njegova duša (!?!?) jeste persona koja sedi iza stakla. Šalterska službenica! Ona je sve i svja. Ako je Njoj volja, Ona može Sunce da pretvori u Mesec, toliko je moćna! Gledati svet iz Njene vizure bilo bi ravno iskustvu koje su imali prvi ljudi na orbiti, dok se Zemlja smanjivala na veličinu teniske loptice. Izreka “Do podne mrzi sebe, a od podne ceo svet“ nastala je zbog Nje. Ona je merna jedinica za nadrndanost, neljubaznost i bahatost. Pri tome je ograničena k’o terasa. Za Nju i čitavu kastu Njenih koleginica svaki dan počinje ustajanjem na levu nogu. Nema gore i veće kletve, nego kad neko kaže “da bogda izgubio ličnu kartu, vozačku i pasoš“.
Druga strana šaltera, bez koje on ne bi ni postao ni opstao, je red. Ako u redu čeka od sto do sto pedeset ljudi, može se smatrati da nema gužve. Brzina kojom se red pomera oscilira. Čas prođe petoro za deset minuta, a onda sat vremena neko gnjavi. Ne može se nikad pouzdano reći ko je uzrok tome, Ona, ili kukavac koji kleči ispred šaltera. Kako ljudsko biće ne poseduje urođenu strpljivost govečeta, u redu se često dešavaju ekscesi, guranje i utrpavanje preko veze, uz obavezne psovke i svađu.

U pubertetu si, počinju da ti izbijaju bubuljice i da ti se menja fizički izgled, naravno hormoni ti rade 200 na sat i hoćeš da ugrabiš svaku slobodnu priliku kako bi odlgedao neki porno film kako bi se ispraznio, jer da ga mećeš, ne ide, jebi ga još si zelen. Ćale uočava tvoje svakodnevno, predugo zadržavanje u wc-u i maramice koje stoje tik do tastature svaki put kada sedneš za komp i ako nisi prehladjen, kao i menjanje klikom brzinom svetlosti na desktop svaki put kada uleti u sobu u nadi da će te u'vatiti kako razvijaš desnicu. Ćale u našim godinama nije ni pomišljao na onanisanje već su momčad sa nepunih 18, 19 godina odlazili od kuće kako bi napornim radom obezbedili krov nad glavom u kome ti danas onanišeš, nakon toga bi dolazile devojke i sve bi išlo glatko dok se jednog dana ne oženi i dobije sina drkadžiju. Ćaletu je već svega preko glave i dolazi kod tebe u sobu na razgovor. Priča ti o maramicama koje su bačene pored wc-šolje jer jebi ga desi se da je omašiš u žurbi, i o lepljivim flekama na tvome šorcu. Ti crveniš i klimaš glavom u znak odobravanja jer jebi ga šta ti drugo preosaje sada kada si uhvaćen nego da se moliš Bogu da ne nadje tvoju kolekciju porno filmova u njegovoj fioci sa alatom u koju si je mahinalno stavio dok su ti roditelji otključavali ulazna vrata od stana. Počinje da ti deli očinske savete u vezi sa sekualnim aktivnostima i seksualno prenosivim bolestima i izgovara svoju čuvenu rečenicu: ''Ako hoće da leti puštaj ga, ne pravi od budale još veću budalu'', a ti u zemlju da propadneš od sramote. Pošto je izgubio svaku nadu da će od tebe postani neko i nešto, odlučuje se da ti nadje devojku iz dobre i poštene kuće, domaćicu BRE koja će, nada se biti majka tvoje normalne dece.

Ono što čujemo pre nego što samouvereni sagovornik usere motku.

Osoba koja prenosi informacije.
Tračare se dele na klasične (radio Mileva), i režiser verziju.
Klasična tračara samo prenosi podatke uz sitne izmene, dok usavršena režiser verzija unosi u priču i elemente španskih serija. One od postojećih podataka režiraju i montiraju najrazličitije zaplete.