U svim holivudskim filmovima koji su apokaliptične (smak sveta i ostala čudesa) tematike, primetićete da posle bilo kog američkog grada, prvi grad koji najebe u ostatku sveta bude Pariz. Neverovatno je da to bude Amsterdam, Seul, Johanezbugr ili Velington - ne tu bude baš pariz. Ispada da postoje "the almighty" USA, Pariz i ostali.
Ta logika, khm... ovaj, totalno debilisanje služi da se u svakoj sledećoj tinejdž komendiji prave planovi za odlazak u .... pogađate - Pariz. Ah, taj grad ljubavi, to svaki pravi tinejdž amerikanac i svaka prava amerikanka mora da vidi, oseti, napravi najneverovatnije orgije jer to je Pariz. (Namerno sam stavio malo a ispred amerikanac i amerikanka).
I u hororima se putuje u Pariz. Njihovi studenti i srednjoškolci uvek za ekskurzije putuju tamo.
Poslednja ekskurzija 1 (avion eksplodira kad poleti ka Parizu).
Onaj film sa meteorom što nije Armagedon, gde Morgan Frimen glumi predsednika SAD (prvi grad kog ogroman komad tog meteora koje se izdvojio prvo razrova Pariz, kao da se svemir kuglao).
Armagedon (nije najebao, ali prvo prikazuju snimak Pariza da se svi skrivaju).
Onaj novi kao sf-horor, gde biljke odlučuju da onesposobe ljude i pride ih ubiju (panika, haos i totalni raspad sistema bace u totalni kolaps ceo SAD, a tek posle toga, na kraju filma - Pariz).
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
Ali zlo ne spava…
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića.
- Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta.
.
.
.- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi.
- Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu.
- Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina.
- Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast.
.
.
.- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi.
- Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal?
- Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima.
- Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati?
- Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog.
- Johnny Kurajber: Odlična ideja.
Fora iz osnovne škole. Lik koji je stariji ili samo fizički jači priđe i pita te : "Da li znaš kako meda sere?" Ti naravno odgovoriš odrečno. On te onda hitrim potezom sa leđa hvata za glavu, tako što ti prisloni jedan dlan na jedno, a drugi na drugo uvo, dok palčeve postavi u dolju na vratu ispod potiljačne kosti, pa zatim pritisne sa oba i gura uz potiljak, što naravno proizvede užasan bol. Taj odgovor koji dobiješ, verovatno bar malim delom dočarava količinu boli, koju medved oseti dok prvi put kenja nakon zimskog sna, te valjda otud i ovaj naziv.
Mala crna mašnica, ukosnica ili gumica za kosu koju je u jednom trenutku vaše veze, često već nakon prvog intimnog zbližavanja, namerno i radi obeležavanja svoje teritorije, zagubila negde u vašem stanu i kojoj se od tada gubi svaki trag. Ovaj mali artefakt je od tog trenutka čvrsto držao svoju poziciju u najskrovitijem ćošku najskrovitije odaje, ničim se ne odavajući, i ćutke posmatrajući desetine i desetine prepirki, svađa, razilaženja, i samo jedan jedini raskid. Od tog prelomnog trenutka, gubljenjem funkcije obeležavanja teritorije, njegovo postojanje je i zvanično obesmišjleno te je i krajnje vreme da bude pronađen.
Ne još. Zavese još nisu pale, i on može da upriliči predstavu, jedan poslednji put.
"...i evo nas, uđi. Izvini zbog nereda, no uostalom, gde si videla uredan i "pod-bocu" sređen momački stan?" *namig*
" Ma ne pričaj gluposti, uopšte nije toliko loše. Sviđa mi se raspored...svega!"
" Mhm, i meni se sviđa...tvoj raspored!"
*mva, mva, cmok, škljoc, tres, bum, liz-liz-tuc-tuc-tuc-tuc-škrip-tuc-tuc*
"Aaaah...ovo je bilo...sjajno!"
"Uhh, pastuve moj! Kako si me samo bacio na krevet i divljački uzeo, UH!"
"Mačkice moja, nije to ništa šta će tek..."
"Čekaj, čekaj, nešto me bode, ležim na nečemu, ispod plahte...nešto štrči iz kreveta...je li ovo...ženska ukosnica?!?"
"Aaa? Otkud to tu? Je l' to tebi spalo?"
"Molim? Ja ne stavljam ukosnice! Ovo nije moje!!Čije je ovo?Govori!Ko je spavao ovde? Ko?!?"
"Ja, ja...jaooo..."
Nepogrešiv indikator vašeg pijanstva, brojeći vam ispijene čaše (flaše) alkohola na proslavama. Bez nje bi sigurno pali u komu ili čak obarali flaše na stolu kurcem, dahćući nad kumom. Ili bi doživeli saobraćajku pa posle pali u hipotermiju, a pre toga udelili po koju vaspitnu saobraćajnom milicionaru tvrdeći da je pederčina i mentol, i da je namerno podesio radar i onu ''duvaljku'' samo da vam uzme i poslednji dinar iz džepa koji ste sačuvali za registraciju vašeg Vartburga.
Iako vi to trenutno nećete ukapirati i reći nešto tipa ''opet mi brojiš čaše'', možda joj uputiti čak i koju ružnu reč, verujte, ona to radi iz najbolje namere, pre svega da sačuva svoj, a možda i vaš ponos. A i zdravlje...
- Je l' idemo na povojnicu kod Dače večeras?
- Idemo! Ali ovaj put bez supruge...
- To care! Ti voziš!
Glavni kočilac daljeg napredovanja čovečanstva.
Kao sve u ovom svetu ironična je i ova stavka, slobodno ili monopolsko tržište?.
Gde proizvodi isplivaju ne po kvalitetu već po lukavstvu proizvodjača, maniplativnim potezima (reklamama i korumpiranjem) nema nikakve slobode, već vladavina monopolista (velikih bogatasa tajkuna). Monopolisti nekada odbacuju dobre ideje i pronalaske sve u ime zarade (novi enrgetski izvori novi lekovi).
Da li bi iko od njih rekao da njihov proizvod ne valja, narvno da ne! namerno guraju i loše proizvode zarad profita. Kupac u slobodnom tržištu nije bitan on je samo ovca za šišanje, novac je bitan a čovek je pohlepno sebično biće.
Slobodno je samo da krade i vara narod !
Jedan od retkih zapadnjačkih običaja koji se, doduše u malo izmenjenom obliku, primio na balkanskom tlu.
-Can I bring my child to work tomorrow so that he can see where his daddy works?
-Ofkors, taman može da se igra sa mojim malim tamo dole u računovođstvu.
Skup osoba koje je sudbina naterala da se druže zajedno. Oni nisu drugovi iz detinjstva, ne. Oni su neradnici, pijandure i stalno oplakuju svoju sudbinu, a ne mrdaju ni malim prstom da je promene. Stalno se opijaju, žale na svoje stanje svima redom, svi su odavno digli ruke od njih jer su oni digli ruke sami od sebe. Neki od njih nisu završili fakultet i po njima, tu je njihov kraj. Neki su razočarani u svet, u žene, u sve, i lakše im je da bleje u parku ceo dan, ili iza dragstora i cirkaju pivo i na taj način beže od problema. Da imaju muda, verovatno bi izvršili samoubistvo.
: Au, u kakvom je kurcu Deki, ne znam da li si primetio.
: Znam, od kako ga je Jovana ostavila, više nije isti. A i ona fuksa, jebem li joj mamu, raskinula veridbu zbog onog masnog gmaza. Kinta čuda čini, tebra moj. Nego, mene brine što je upao u onu ekipu sa Jocom Pajserom i Mikom Dembelim, uništiće ga.
: Propaliteti, idemo do njega da ga šamaramo dok se ne onesvesti i ne razmisli o svojim postupcima. Neće jedna gulaš ekipa da mi uništi ortaka...
Nezavisna osoba. U izvornom značenju ovog izraza misli se nezavisan, u profesionalnom smislu, sam svoj gazda. Kao i u mnogo čemu u životu, i ovde se radi o privdnoj slobodi, jer takozvani slobodni strelac je zaista slobodan u smislu izbora za koga će raditi, ali sa druge strane, umesto za jednog gazdu (poslodavca), on zapravo radi za veliki broj njih, pa samim tim umesto da titra samo jednom, u situaciji je da mora da titra mnogima.
Ovaj izraz neretko koriste za sebe i muške osobe koje “trenutno” nisu u vezi. Trenutno je namerno pod navodnicima jer postoje 2 opcije (koje su obe daleko od trenutne):
1) Nije u vezi jer je promiskuitetan i poslednje što želi je veza.
2) Nije u vezi jer nikako ne uspeva da smuva neku devojku.
Sinonim za upornost. Neracionalnu, bezgraničnu upornost koja gotovo nikada ne daje dobar rezultat. Ali taj se nameračio na nešto, i juriće za ciljem ko Bebi Dol za flašom vinjaka.
Većina je gledala trilogiju "Sam u kući", trilogiju koja je obeležila naše detinjstvo; Hari i Marv jure za malim Kevinom; i ne zaustavljaju se na svom putu da uhvate klinca koga keva x put zaboravlja samog gajbi. On ih gađa ukrasima za jelku, granama, ciglama, elektrodama, debelim Nemicama-ali oni junački nastavljaju dalje. Zapali ih i ugasi više puta tokom filma, svira im orgulje na mudima, ali oni ne staju pa ne staju.
-Eeej, Milka, de si mi, šta ima? Otkud ti u mom kraju?
-Jaooj, ne pitaj...evo sad sam izašla 4 stanice ranije, ima da pešačim čuku i po ako treba, onaj Rade me smara celim putem, mrtva sam...
-Auuu jbt pa on te je i u srednjoj mračio?! Zar balavi i posle četiri godine jbt?!
-Katastrofa! Blokirala sam ga na fejsu i na msn-u, nekako je našao moj skajp. Napušila sam ga već više desetina puta kada me je pratio, ne pali! Ponaša se kao mazga, uporan je ko lopovi u "Sam u kući"! Da sada uzmem ćaletov bonsek i isečem mu ruke i noge, našao bi način da me i da lje smara!
Popularna trim staza u malim mestima. Obično van grada, negde nagurana u industrijsku zonu, ne baš na nekom glavnom putu. Ne zato što nema mesta na popularnijim deonicama gradskog zemljišta nego zato što je namenjena zadriglim, podgojenim šefovima, sekretaricama koje su toliko debele da se direktori plaše da im ga daju na pušenje u vreme doručka i sličnim predinfarktnim slučajevima.
U velikim mestima trim staze se postavljaju u blizini šetališta, velikih parkova ili jezera. Tamo rekreativno trče samo polugole starlete zanjihanih grudi u potrazi za kakvim menadžerom koji ispija svoje hladno pivo u bašti restorančića pored te staze. Doduše, ponekad trče i manijaci, ali oni nisu veliki problem jer sve češće sede u baštama tih restorančića.
- A' si smrš'o jebote!
- Tri'es'osam kila!
- Kako, brate?
- Svaki dan trčim od centra do table na izlazu, znaš gde je nekad bila trim staza?
- Infarkt linija? Tamo stoji hitna svaki dan i samo skuplja menadžere...
- Tamo, dvaput me vraćali u život, dobri neki ljudi...
Nepisano pravilo po kome se u malim, starim automobilima, najčešće tipa Zastava ili Jugo, ako samo obratite pažnju, uvek nalazi nešto od sredstava za rad: testere, kosilice, lopate, kolica, ašov, grabulje, gajbice, fascikle, papiri, merdevine, konopci...U velikim i mnogo skupljim automobilima, a naročito u džipovima ili crnim bembarama obično se nalazi samo vlasnik ili mala plava vlasnikova riba. Od sredstava za rad tu nema ama baš ničega. Lova stiže niotkuda i stalno, na najsuroviji način pobijajući onu narodnu da ko radi – ima. U suštini sve se svodi na to da onaj ko ima, nikad ne pokazuje sredstva za rad.
- Sav se on meni uzmuv’o jadničak k’o mlada te neće da ostavimo upaljeno svetlo te da se ja prva skinem te on će samo šlic da otkopča...Sve se mislim mora da mu je tehničar...al’šta ću prepustim se... majko moja kad mi je taj spakov’o alatčinu... brutalno šta da ti kažem...nisam mogla dva dana da sednem na svoje radno mesto a znaš kol’ko je to opasno danas...
Ašikovati turc.
Od starine to je značilo voditi ljubav.
Kao i svaki glagol i ovaj se vremenom menjao , gubio i dobijao na težini .
Ali uvek ostajao.
Kraj XIX veka
"Je li Zone , jel bilo kakvog ašikovanja sa onim malim."2012 godina
"Hoćeš da ašikujemo."
"Mani me se budalo."
Žena.
Ona domaća, prava, porodici privržena, ispravljač grešaka muškog dela bračnog para, malter koji dve bračne opeke drži na okupu. Jer, muško se lako zagubi u svemu tome bračnom, i oda se mračnom, idući kafanskom ivicom, raskućavajući skućeno. A žena k'o žena, od osmog do osmog, marta. Pegla joj je srednje ime, veš prefiks, kuhinja sufiks. I tako dok hoda kroz život, ona gazi, stopalom malim gotovo zanemarivim, a opet velikim za porodicu titanskim. Takvoj porodici ne treba anđeo, jer on je tu. A, jednog dana, kad joj Sveti Petar bude odškrinuo nebesku tavanicu, i on će se pokloniti:"Izvolite na ovamo, rajsko naselje, broj tajitaj."
- Što propade ona kuća? Zar ona žena nije držala tri stuba kuće? Kućevna domaćica što bi se reklo?
- Ma držala je ona, ali domaćin nije mog'o svoj stub da digne, ako me razumeš.
Poštapalica svih zgubidana, luzera i perverznjaka, promasenih ljudi i malogradjana koji svoje porodične i psihičke probleme reflektuju na čitavo društvo, odnosno narod. Ova vrsta najčešće nikada nije otišla dalje od svog sela, eventualno do Beograda, gde je sve svoje seljoberske manire direkt izbacila na asfalt u vidu čepljenja u govoru, nedostatku padeža i gradjanskih manira (uriniranje na javnom mestu i bacanje djubreta gde stignu ne treba pominjati).
Primer 1.
Pera Perić, najniže kvalifikovani zbudž-majstor, sa debelom ženom i malim primanjima (i po još nečim malim):
- Eto, juče gledam vesti... Ljudi kradu, lažu, otimaju. Kakav smo to narod!?Primer 2.
Mika Mikić, nikada prešao dalje od 3. godine faksa, na birou već 10 godina, živi sa tatom i mamom, devojku nema, redovno čita ‚‚Strast‚‚ i ‚‚Plaboy‚‚.
- Brate koja smo mi stoka, ja ne mogu da verujem! Sve sami idioti i kreteni! Tako nam i treba! Vidiš kako su normalni ljudi u Evropi, a ne k'o ovi naši ovde! Aj, daj još jedno pivo, pa da idem u kladionicu da uplatim tiket.
Devojke koje srecemo na ONIM sajtovima kada pauziramo film ili pak koje same iskacu sa strane.
To su UVEK zgodne, preplanule, atraktivne slobodoumne devojke koje eto nemaju srece u ljubavi pa su odlucile da preko interneta nadju svoju srodnu dusu.
Iznad liste sa devojkama koje prosto samo nas cekaju uglavnom pise "FIND A HORNY GIRL NEAR (mesto iz koga ste)"
Sudbina je htela da se one rode bas u malim mestascima blizu vaseg mesta za koje ste ili culi po nekoj stocnoj pijaci ili sl. ili pak uopste niste culi, ali postoje kada se potrazi na karti.
U pocetku deluje malo sumnjivo jer su to neretko crnkinje ili kineskinje (pa pomislite : STA CE BRE CRNKINJA U OMOLJICI?!?!), ali kada malo bolje promislis, sta je tu je - sudbina ne bira.
gotovo uvek senzacionalno debele. Najčešce ih možete videti subotom u tržnim centrima, pihtijaste i krofnaste u šortsevima i majcama-tregericama neodoljivo podsećajući na na slonove u dečjim odelcima dok dozivaju i opominju decu i istovremeno trpaju tone hrane u metalne korpe. Deca ovih žena su uvek ljupka, lepa, radoznala i naravno zaobljena. Hodajući pored njih svestan si da će se neko, kada za to dodje vreme, oženiti ovim malim tempiranim bombama čiji sat otkucava neumoljivo i nepogresivo. Kada to neodredjeno vreme prodje nekog neznanog dana, nečija draga će se samo naduti i pretvoriti u nešto ogromno i izobličeno, kao kada se samonaduvavajućem čamcu oslobodi ventil i on se od male lagane smežurane krpice plastike odjednom pretvori u poprilično komfornu jahticu za dvoje.
Bugarska ruža je naziv za esencijalno ulje od ruže koje se pravi od ruža sa Bugarskog podneblja i po čijem uzgajanju su veoma poznati.
Pakuje se u malim staklenim "epruvetama" sa poklopcem na kome se nalazi plastični pipak koji uranja u tečnost, i koji služi da se parfem nanese na željeno mesto.
Kada se takvo pakovanje ubaci u malu drvenu rezbariju, dobija se veoma prepoznatljiv suvenir iz Bugarske (vidi slike).
Ono što je karakteristika Bugarske Ruže je veoma jak i iritantan miris koji ne znam ko može da voli. Iz tog razloga, Bugarska Ruža, je u slengu, naziv za bilo koji odvratan parfem, ili toaletnu vodu!
Lik 1: "Tebra, ti se sviđa nov miris što sam uzeo!!??"
Lik 2: "Uuu, brte, sranje... prava bugarska ruža!"ili u društvu, dolazi lik, a našpricao se nekim točenim parfemom:
Lik 1: "Vidi ga Neša al se ponovio!"
Lik 2: "Jeste, original Bulgarian Rose!"
Nedodirljivi lik. Eliot Nes je Paris Hilton za njega. Razvijao se kao entitet u pogodnim uslovima mita, korupcije i kumovskih odnosa. Priča se da je jedini preživeo seču knezova, jer su dahije igrale bilijar sa njim. Potom se čulo da je jedini prodavao stoku Ungrima jer za njega nije važio carinski rat. Laslo i drug Baćko su svojevremeno posećivali bordele u Osijeku pa otud poznanstvo. Tito ga nije slao na Goli otok. Šurda mu nije ništa mogo ni u samoposluzi. Sloba mu nije zamerio demonstracije. Tadić ne sme da ga proda. Brankica ga ne dira. Bećkovićka mu ne spušta slušalicu. Pižon ga zove u reprezentaiju.
- Izvinite, druže Baćko! Nismo namerno. Stvarno: lepo piše da je bomba vaša. Slobodno uđite na dečje odeljenje, mamu im drekavsku.
Drvo od igrača. Fudbalske sposobnosti su mu ravne apsolutnoj nuli. Toleriše mu se i to što ima jedan i po dribling (polubiciklicu - pre neki trotinet), i što je brz kao Čava kad se zagreva pored leve aut linije, i što ima centaršut malo bolji od Mileta drvoseče koji nabaci loptu na školu bez da se zaleti, al' majku mu poljubim prijem valjda može da se nauči. Jebote, nisi talentovan, gura te neko, al' ako mogu Moša i Tirke jaje (ne levo, ne desno - kuvano) da žongliraju, mogao bi i ti da naučiš da ne plasiraš loptu trin'est jardi dalje nakon dodira sa njom.
Šut je posebna priča. Obrnuto srazmeran je jačini kojom dotični demonstrira umeće, poput Pinokijevog, prijema. Dovoljno je da se pogledaju napadači ovih naših dunstera, i sve će vam biti jasno. Poznavajući sposobnosti srpskih centarfora ali i golmana, pomislio bi čovek da su tereni u našoj zemlji namerno u lošem stanju, da bi se pojavila koja džomba ispred gola, a samim tim bile i efikasnije utakmice.
Sjajan pas! Međutim lopta beži Dejanu Lekiću, koji se nalazio na ivici šesn'esterca, u gol aut. Ovo će se voditi kao naš prvi šut, koji je ipak završio van okvira gola.
