Definitivno najbolje vreme za učenje... Danas ste ili previše umorni ili ste se posvađali sa devojkom/dečkom/šefom/roditeljima...

Pomagalo za koje početnici u teretani misle da su dio standardne opreme trenera. Vižiljasti, upravo izneseni iz kabineta za anatomiju, težinom koja prijeti da se odupre gravitaciji, zasipaju pitanjima tipa koji psuje sebe u mislima što nije psihitriju završio pa da makar bolje pare namlati slušajući jednu te istu priču jednog te istog tipa ljudi. "Koliko komada, koliko serija, daj neki savjet. Koliko puta nedeljno da dolazim, ja ću svaki dan, baš hoću predano da treniram, hoću či uzimati da pijem nešto. neke proteine i to, sam o nemoj neku tešku hemiju, ja sam čuo da je jedan tip umro od toga?", i slična pitanja koja završavaju standardnim logičnim odgovorima koji ne zadovoljavaju apetite polaznika. Vidjevši da je i ovjde isto kao i u životu, da se samo rad cijeni, većina brzo odustane i nastavlja da njeguje paukoliku građu.

Americki film iz 1993. godine proslog veka u kojem se prvi put javlja capoeira na velikom platnu. Glavni glumac je americki vojnik koji radi u Juznoj Americi, u Brazilu, gde je naucio capoeiru. Jednog dana ga deportuju u Majami, gde on pocinje da trenira srednjoskolce na losem glasu, pokusavajuci da ih izvede na pravi put... Uglavnom, film je klasik akcija-tip dolazi u srednju skolu da izvede kriminalne srednjoskolce na pravi put tip filma. Imamo boss-a koji isto zna capoeiru i jedini je tip koji moze da bije glavnog lika. Na kraju, kao i obicno, imamo glavni fajt u kome se bore glavni lik i boss. Boss prvo ubijaboga u glavnom, liku, a onda ucenici ohrabruju junaka i on pobedjuje. Dobra zabava za jedno popodne.

Šaka jada i kašika muda, da to je pravi termin da obajsni ovu spodobu koja izgleda kao Kinez koji je ilegalno putovao FAP-om od Pekinga do Priboja, a koji je pritom jednom nedeljno jeo bareni pirinač. Jes da je građen ko stalak za infuziju, ali zato ima predispoziciju da bude konobar, jer znate kako se kaže: "Ženu dupe krasi, a kafanu mršav konobar".

Pored toga što može da bude konobar, posluzio bi i kao adekvatna zamena za stalak za infuziju, a pošto ovaj batica opasno oskudeva "s`kilogrami" ni karijera bandere ne deluje toliko nedostižno.

Jednostavno rečeno, može iza metle da se sakrije.

Lagan i dosadan dan, niko u državnoj službi nije kreten da sebi petkom pravi posao, pa onda to ne rade ni drugima. Uzrok i posledica, zakon birokratskog međudelovanja. Sem poreske, oni jebu i vikendom, ali to je u prirodi škorpiona.
Sačekaš dva popodne, odguzaš do javnog prevoza, auto je opet kod žene - ona radi u uspešnoj privatnoj firmi kao haermenadžer u riltajmu i mlati pare ko Deda Mraz. Odsmrdiš svoju notu u simfoniji autobuskih smradova, do kuće se odvučeš unapred srećan.
A tamo, nema ručka zbog obaveza gorepomenute koja radi eUropsko radno vreme, nema grejanja zbog eUropskog centralnog sistema, nema ničeg. Čak ni rakije, nju ti je zabranila još kad si poslednji put pijan nazvao taštu i pitao je ima li šta skuvano makar kod nje.

Petak u životu državnog šrafa, govno ko i utorak.

Sintagma koja je kroz vreme poprimila drugačije značenje.

Notorna laž u Srba. Argument koji slomi i najkarakternije persone. Bug u jeziku, jer nikad se ne završi na "jednoj" ali tako zvuči moralno prihvatljivije, a ostatak posla obave Viša Sila i živ čovek!

U puknutoj formi,nedosanjan san mnogih dečaka,kasnije momaka i još kasnije muškaraca u zrelom dobu.

Ista stvar kao crveno slovo samo kod muškaraca. Taj dan se dešava jednom nedeljno. Uglavnom se okupi grupica od par likova koji kada dođe zeleno slovo izbleje na nekom krovu stare menze koja odavno ne radi ili se nađu kod nekog od njih. Aktivnosti su sledeće: Gledanje lige šampiona sredom u petnaes' do devet, sa dve, tri gajbe piva Hajnikena po poluvremenu i obaveznim komentarisanjem nespospbnih igrača iako sami znaju da sami to ne bi znali da izvedu. Takođe na krovu menze se nalaze razbacani Plejboj časopisi sa pocepanim golim ribama. Uz to ne izostaju dve, tri gajbice Hajnikena koje su uzeli na dragstoru na veresiju. Neretka pojava su i buksne. Inače ime zeleno slovo je dobijeno po svim asocijacijama na zelenu boju jer se uglavnom sve čarolije odlikuju zelenom kao trava na fudbalskom terenu, flaša Hajnikena, vutra itd.

Stereotip...
Ako si musko i zivis u zemlji Srbiji po difoltu sumnjas u svakog ko se druzi sa ribom a ne zarezuje je... taj ili je:
1. gay
2. pali se na nju, a jos joj nije priznao
3. pali se na njega a jos mu nije priznala
4. nema cetvrto
Ako si zensko postoji dobra sansa da to protumacis kao prijateljstvo, ali o5... mozda...
1. su zajedno a nece da kazu
2. sluze jedno drugom samo za "druzenje"
3. a mozda se ipak neko od njih pali na ono drugo, al onako iz prikrajka

Pretprosle godine, moja drustvo i ja, kao i obicno, bilo je na EXITu. Maler koji se desio je padanje grane od koje je poginula devojka. Nasi satori su bili 15m od tragicnog mesta dogadjaja, a ja sam spavao (i prespavao taj pad i taj vetar) pod vedrim nebom, kod susednog drveta od tog ubistvenog.

Prosle godine je, koliko znam, samo jedan Englez izgubio zivot. Nista tu ne bi bilo neobicno da on ceo dan (vremenski, 3-4 sata) nije sedeo sa mojim drugarom, sa kojim je popio litar rakije. On zna o tom Englezu stvari za koje ne znaju mnogi njegovi prijatelji. Ali, Englez k`o Englez, ko zna sa cim je nastavio. Otisao je oko 5-6 popodne, a tek ujutru smo videli svecu kod njegovog satora (takodje, bio je blizu naseg).

Najodvratniji deo godine,kada pocinje ozbiljno hladno vreme,sunca gotovo i da nema,dani su kraci,sto kod nekih ljudi utice na pojavu depresije.Kasna jesen je vreme kada ne mozete da parkirate auto u dvoristu,a da ostane cist,cak ni kada je suvo vreme,zato sto proklete macketine cik osete toplu haubu,penju se na nju i useru je sa prljavim sapama,jebeni vetar nanosi i lepi lisce na soferku.Uz kosavu i usran auto,ujutru kada krenete na posao,ako jos pada i kisa,uzitak je potpun!
Posto u kasnu jesen tepmperatura zna da oscilira,tako da ujutru moze da bude 2-3 stepena,a popodne i 12-13 stepeni,pederi iz toplana gase grejanje i nase kuce pretvaraju u stenare,tako da moramo da palimo klime i grejalice da bi smo se zagrejali.

Izraz kojim sagovorniku dajemo do znanja upravo suprotno, da imamo druga posla. Inace ovaj izraz, kada je upotrebljen na pravi nacin, ima neki starinski smek. Srece se i u drugim varijantama, pre svega "Nemam pametnija posla".

Rečenica koju najčešće izgovoriš popodne, kad se setiš da si došao kući u pola 8 ujutru, ispovraćao se po ćalu jer nisi uspeo da dođeš do kupatila, kažeš mu da si popio jedno pivo, ali ti nije baš najbolje legao onaj burek što si ga pojeo malopre i kada posle jednočasovnog traženja svog mobilnog telefona pročitaš 10 poruka tipa: "Ti si svinja i ne želim više nikada da te vidim u životu!!!". Jedna od njih je od sada već bivše devojke, a u ekstremnim slučajevima nisi siguran od koga su ostale. Par sat kasnije saznaš od svojih ortaka da te vilica rastura celo jutro iz razloga što si se na punk svirci pobio sa 5 skinsa iz susednog grada, a da te genitalije bole zato što si pokušao da poljubiš najbolju drugaricu, a ona ti na to "nežno uzvratila nogom"...

Izuzetno nestabilna osoba (najčešće ženskog pola, mada su zabeleženi i slučajevi među muškarcima) koja bi dala to malo duše da je neko voli, ili da bar slaže da je voli. Zaljubljuje se triput nedeljno, a voli jednom mesečno. Na ljubavne jade drugih samo odmahuje rukom, jer je ona sve to prošla, i njene muke sada imaju sasvim drugu dimenziju: u Mirka je bila zaljubljena do ušiju, ali je nije razumeo, pa je onda došao Dušan, s kojim se volela do neba, i uvek će ga voleti, onda je skinula mrak sa Perom (iz ljubavi, kako drugačije?), ali on nije bio iskren prema njoj, pa ga je narednog jutra prebolela sa Nikolom, koji joj je povratio veru u muški rod, sve dok nije došao Milutin i uništio je, jer mu je sve dala, a on je čukao pet godina stariju tetu, i sad praktikuje metafizičku ljubav, koju će rado ozvaničiti čim joj jave za upražnjeno mesto u ženskom manastiru.

Superlativ koji koristimo u situacijama kada se uopšte ne priča o ukusu (odnosno sa sladom) nečega.

naj tacnije javno prevozno sretstvo kod nas.

Kontraverzna gradjevinska mašina.
Koristi je radnik koji sa slušalicama na ušima i naočarima na očima, nabija nešto na građevini ili putu i kome će se kosti tresti jos neko vreme od te mašine.
Spada u robijaški alat.

Evo jos dva naziva:
- Nabijač na eksplozivni pogon - "Žaba"
- Malj za nabijanje na motorni pogon

Nekada se za ovaj posao koristio panj sa dve drške.
Ova alatka se može videti na starim slikama sa omladinskih radnih akcija. Stara sprava je razvijala u isto vreme bicepse, tricepse, trbužne i leđne mišiće, jer je celo telo bilo u pokretu, a najbolje je radila kada majstor promaši rođene prste dok zamanjuje ispred sebe.

Najlepsa zemlja na svetu,gde zive supermeni.Prosecan amerikanac je u stanju da se bije sa najmanje sestoricom,da spasava svet svako popodne,a da posle toga ide na fitnes.Prosecne amerikanke su extra ribe i sve su obrazovane na visokim skolama,dok sve manje intelektualne i kucne poslove ,rade useljenici.Gradovi u Americi su svi lepi,cisti,bez tragova siromastva,a ako se i vidi neki klosar,on je ,najverovatnije ,useljenik i tu je slucajno.Imaju najbolje bolnice na svetu u kojima lece sve sto postoji,veoma brzo,posto je vreme novac.Svi imaju zdravstveno osiguranje,koje pokriva sve od kijavice,pa do najkomlikovanije operacije,a bolnicke sobe su im kao hoteli,pa ljudi cesto idu tamo samo da se odmore.Policija nije korumpirana,a i ako se javi poneki slucaj,to se resava brzom intervencijom jednog ili dva postena policajca,kojima niko nista ne moze,jer pravda uvek pobedjuje.

Čovek velike snage, ili izuzetno žilav i izdržljiv lik. Prirodno jak.
Posle devedesetih, sve je više ovakvih. Ne zbog mutacije od bombardovanja, nego zbog nečeg jednostavnijeg - vožnje autobusom. Ko je devedesetih studirao u Beogradu, a putovao iz provincije, jako dobro zna o čemu pričam. Polasci stare dobre Laste razređeni na trećinu. Januar, ciča zima, nas 250 na stanici čeka bus od 15.10 koji dolazi u 17.10. Znamo da ne može ući više od 100 ljudi, a da sledeći bus neće naići pre 19h. Počinje stampedo, laktanje, guranje, saplitanje...dok se probiješ do ulaznih vrata, potrošiš 5000 kalorija, više nego da si vežbao 2 sata u bildarnici. Koliko čoveku treba snage da drži na odstojanju dve babe od po 100 kg i još dve takve da nosi na leđima?! I tako 5 puta nedeljno. Dok sam došao do apsolventa, imao sam triceps kao Švarceneger, a trbušnjake da rendaš kupus na njima. Ko posle kaže da devedesete nisu donele i dobrih stvari.