Izraz koji se koristi u ruralnim predelima južne Srbije da se označi aktivnost landranja, lutanja, ne ulaženja u kuću.

Bezbedna oznaka u mobilnom. Nešto kao zaštićena špijunska linija. Izuzetno korisna u uslovima brakom ograničene slobode pokreta.

Petak trinaesti klasičnog popizditisa.Nijansiranje crne boje dana, još tamnijom varijantom.Korak napred na rubu ponora. Kap koja preliva čašu. Gašenje vatre benzinom. Kulminacija Marfijevog zakona...

Dopizd inače izazove neka draga osoba iz nehata, i on sam po sebi nije previše štetan po zdravlje, dok nije iskombinovan sa pređašnjim nervnim kolapsom, kao što recimo jagoda ima drugačiji ukus kada je jedete zasebno u odnosu na njen ukus kada je sa šlagom.

Nuspojave ovog fenomena su povratak vjere u postojanje Boga(Božo upucaj me), povećan afinitet prema gradilištima u težnji privlačenja letećih cigli ili blokova ka glavi, odbijanje jebenog pasulja koji jedem minimum dva puta nedeljno, jebavanje mile majke svim ostalim vozačima tokom vožnje, pogotovo taksistima, bagri neškolovanoj neiživljenoj i ženskim vozačima, koji su kurac iz kuhinje mrdale kad im je kvačilo kvantna fizika(a tek žene taksisti, pa joooj, srce da te žigne), izbjegavanje bilo koje osobe ili razgovora, jer svi 'oće da te smiruju, majke im ga smirene..

Najbrže liječenje ovakvog poremećaja je u najbližoj kafani, tri zidara, 3 vinjaka, na svakih pola sata, i k'o rukom odneseno. Ne prekidati terapiju.

Drugi po redu švabizam, odma iza štranda. Lokalizam Novog sada, koji je nekako preživeo Pekinu denacifikaciju. Skakanje u plitkom mulju za malom lopticom. Cilj je da padneš u Dunavsku vodu u što neprijatnijoj pozi. Prijatnije je ako učestvuje više mladića sumnjivih seksualnih, atributa, afiniteta i apetita. Poželjno je da učesnik sportski ispušta niz neartikulisanih zvukova, viče gari i picigen, doziva ortačiće, zolika, pištika, zokić, miksić, tukić, garić, prknić, šireći osmeh sveže masirane prostate. To su naravno ortaci iz ulice, lamele ili razreda spojeni i osuđeni jedni na druge poput zatvorske sobe u Mitrovici ili posada bunkera pod Staljingradom. Gadno za videti u svakom slučaju.

Alter ego onih osoba čije ime nismo čuli ni posle nekoliko pokušaja da to učinimo...

Lik koji proučava nastanak, delovanje i prestanak crnih rupa, do kojih najčešće dolazi obilnom upotrebom lekovitog napitka u narodu poznatog kao kilo-kilo.

U slučaju prevelikog forsiranja proučavanja, može doći do efekta koji je u nauci poznat kao Dotaći dno života.

Rečenica kojom nas muče keva i ćale posle svake burne noći pune alkohola. Alkohol cele noći isparava iz tebe, i sasvim je logično da soba MIRIŠE na alkohol. Što onda pitaju kad sve znaju, i plus nas teraju da lažemo: NE BRE, ČINI TI SE, KAKAV ALKOHOL!

Staviti pod lupu osobu sa kojom bismo imali seksualan odnos. Pomno pratiti svaki njen korak.

To su likovi od kojih je svaki pojedinačno po uverenju i intezitetu gora alapača od svih žena zajedno, znaju sve o svakome, svaki trač, a više od svega vole da se bave lepljenjem sofisticiranih etiketa kao što su: kurva, snob, kurvica, narkoman, spermuša, retard, kalaštura i sl...ljudima koji ih ni ne poznaju, a na osnovu kratkih segmenata posmatranja u diskoteci/klubu/kafani jednom nedeljno/mesečno uz uverenje da su ti ljudi UVEK takvi (jer u drugačijim situacijama ih ni ne viđaju).

Inače uopšte nisu upadljivi...to je samo grupa drugara koja se sastavila još u osnovnoj školi...eventualno su pridodali nekog u srednjoj, fini, uglavnom samo vikend akoholičari,idu u kladionice,uvek se okupljaju subotom kod jednog od njih (uvek istog), cugaju, gledaju tekmu, vrte iste priče, idu zajedno na more (obavezno tamo gde idu i svi ostali koje redovno viđaju i ostatkom godine), na Nove godine i Prve majeve i vode sa sobom svoje dugogodišnje devojke koje su se vremenom isto združile i napravile svoju žensku ekipu. Generalno su neupadljivi, posle faxa se vraćaju svojim rodnim gradovima, žene se tim istim devojkama, kumuju jedni drugima...
Svojom pojavom vas teraju da se pitate šta oni nalaze zanimljivo u tim svojim životima...dok ne shvatite da su se i vas odavno setili.

Kaže se za osobu koja se, kada skače u vodu, uvek dočeka na stomak. Nema svrhe objašnjavati i nervirati se jer osoba sa žiroskopom u turu ne može drugačije.

Odlican nacin da muzevi pobegnu od zena na neko veme,da se ponasaju kao mladici,da jure sojke i piju po kafanama,a pritom i da zarade neki dinar vise i poboljsaju kucni budzet.

Brada.

Ali ne brada sačinjena od dlaka tipa „čekinje divljeg vepra – prave muške dlake“, nego ona pomalo gej, sa dlakama tipa „stidne dlake trinaestogodišnje devojčice“. Obično ne raste kao prava brada, već u vidu brkova i bradice.

Jedan od stadijuma evolucije brade, koji prate odrastanje osoba muškog pola, po principu:
ćosavi dečaci → tinejdžeri sa ćosavicom → bradati muškarci
Naravno, javljaju se evolutivno zaostali primerci, pa nekima čitavog života ostaje da raste ćosavica, koja bez obzira na izgled, raste poput normalne brade, i mora se brijati redovno.

Izraz blago blamirajući za žene iz severnijih krajeva naše zemlje. Valjda iz razloga što su emancipovane i moderne pripadnice Sex i Grad generacije.

Sažet opis karijere radnika u fabrici čija je osnovna delatnost masovna proizvodnja identičnih predmeta. Na primer, radnik na pokretnoj traci u fabrici automobila koji za zadatak ima da 8 sati dnevno na svaku karoseriju ručno ubaci po šraf i da ga zašrafi.

Pogubljenost totalna. Ne, nije vezana za alkohol, već za psihofizičko stanje jedinke koja dan uporno zaboravlja, te ispad iz sistema u kome je ista marila koji je kad dan, jer je to bilo važno u ta doba. U ta doba se nosio i raspored časova, za svaki slučaj, i znalo se po njemu koji je kad dan. Bilo bitno, moralo je da se zna kad koji čas imaš i sa kog smiješ da bježiš. I to je bilo u osnovnoj i srednjoj školi. Onda je došao faks (nekome i nije jebiga, neko je bio pametan, rekao "Jebite se odoh u politiku", dobro prošao, a neko sa druge strane, prosi po ulici) i na dan kada je gorepomenuta jedinka shvatila da ne mora ići na sva predavanja, sve se promjenilo.

Jutrom se budiš, ne znaš koji je dan, a i zabolje te, bitno je da ne omašiš predavanje u četvrtak u 4 popodne, jer tad upisuje za potpis, a znaš da si se sinoć narokao kod nekog lika što je triput prozborio s tobom, a to ne radiš petkom, što će reći da je juče bio... utorak? Ako je juče bio utorak, danas je srijeda, ou jea, večeras kod male na partiju kresa... Ali šta ako je danas petak?

Muškarac, jer vazda to muškarci rade, koji čini jedan vid prevare, a da nije niti pogledao drugu pripadnicu njima neprijateljskog pola.

U pitanju je, tako da je nazovemo, video prevara, to jest gledanje zajedničke serije skidane sa neta malo unapred, a bez ženinog znanja.
Naravno, do toga dolazi najčešće zbog toga što se žene stalno prenemažu, pa ih te boli glava, te imaju posla po kući, pa samim tim tempo gledanja je sporiji od onog koji bi muškarac želeo.

To je stvorenje zenskog roda koje citav zivot bleji u TV i ovisnik je Sex i grada, prozdire Sofu Kinselu i njenu tomografiju o ispovestima jedne kupoholicarke, pa posto ukapira da je to najnovija zavist, zeli i ona da bude u trendu i lepo prilepi ovaj maloumni izraz za svoju individuu kao da je rodjena s tim.

Naravno, u tom "shoppingu" ne kupi nista, jer zivi u zemlji Srbiji, gde je prosecna zarada manja od jednog para cipela koje nose heroine iz njenih serija, a ipak ovaj zenski kreten umislja da je to pozitivna osobina i ponosno istice svoju maloumnost dok se ne pocne sama da zaradjuje kesh i shvati da je to moguce samo na HBO kanalu...

Narodski naziv za svaki error koji po defaultu izbacuje prijedlog da ga korisnik prijavi Majkrosoftu. Naravno, u historiji nije zabilježen slučaj da neko (osim Vrane89) pošalje izvještaj sjebačine piratske verzije Prozora, tako da je dijaloški okvir, razumljivo, poprimio ime Don't Send (tj. don sent, don send, dot sent,...)

Naziv za sve rođendane, proslave i manifestacije koje se održavaju ranije nego uobičajeno, a sama ideja je preuzeta od Engleza koji tradicionalno čajanku imaju u pet sati.

Došlo je proleće, vedro nebo i bataci ženski, naočare za sunce koje pola lica prekrivaju pa svaka dobra može biti, došlo je proleće a zimske farmerke još oprane nisu, žućkaste, skorele i debele znoje se butine, stružu među sobom, kiselaštvo isparava a brzo se topla odeća odbacila i majica ispod koja stomak štiti od prehlada a sad samo neka prekratka andramolja izjedenih poruba iritira nepokrivanjem trbušine a vreme, trte mrte, oće neće, sunce opali pa hladan vetar trbuh oladi, neko testište smo jeli, pa samo testeriše, i jeli neke pite zeljanice, luk isparava prskanih peraca, nervira vas sve, iste replike, ljudi su nervozni, kurac proleće sa ovakvim ulicama i putevima i narodom gadnim, svuda prašina i palanački smrad, alergija, crvenilo, i elegija otužnosti, i otkud ti ovde uopšte
i dobro bi došlo pivo da njime zaokružimo priču prvog prolećnog dana, ah taj ukus zelene staklene flaše milion puta vraćane: osećam evo popodne kada je pio iz nje mlivojević ratko sada počivši kad mu zet došo nosio je džemper braon, i naravno da ću prst nabiti da učini plop to ne bih propustio nikako jer je jedno od rijetkih zadovoljstava životnih sitnice koje kurac znače.