Izraz koji se prvenstveno odnosi na mašinu, nešto što ima ili bord kompjuter ili programator- uglavnom ono što radi na zapovest tako što je izvrši ili ne izvrši.E, to kad ne izvrši se zove ubutavanje komandi.
Takođe ima i širu primenu, pa se može odnositi i na ljude i životinje.

Narkoman sa najdužim stažom u kvartu. Lice koje zamisliš kad neko kaže ''narkoman''. Ostali dođu i odu, zajašu pa sjašu, navuku se pa se skinu, ali Prva igla ostaje verna svom pozivu. Zvanje Prve igle ne stiče se lako; potrebno je mnogo truda, rada i odricanja kako bi se održao kontinuitet. Trava/lepak/trodon/amfetamin/heroin.. prošao je kroz sve faze i ne posustaje.
Zna se ko to u dva popodne, po najvećem suncu, užurbanim koracima cirkuliše kvartom kuckajući nešto u mobilni. On je maskota kraja, o njemu se ispredaju urbane legende(npr. kako je opljačkao trafiku pištoljem na vodu ili kako ga je ćale vijao bulevarom dok je bežao sa tri Larusove enciklopedije u rukama).
Kada si u dvorištu osnovne škole na fizičkom pikao basket sa svojim drugarima uvek je zujao tu negde okolo i redovno prekidao vašu partiju rečima: '' Daj samo da šutnem jednu''. Onda bi se oprobao van linije 6,25 i po običaju ne bi dobacio do obruča.
Kada si u to isto dvorište dolazio mnogo mnogo godina kasnije opet si mogao da ga vidiš, jednako mršavog i osušenog, kako u nekom ćošku nešto mulja sa par likova.
Krivudavim narkomanskim putem krenuo je sa svojim vršnjacima, ali vremenom se njegova ekipa postepeno podmlađivala. Konstantno su pristizale nove snage iz redova novopečenih adolescenata, menjale su se i postave sitnih lokalnih dilera, ali do potpune smene generacije nikada nije došlo, jer je jedan igrač uvek u igri.. Sada se već mota sa klincima kojima ćaća može da bude.

Natprosečno.
Natprosečno u pičku materinu. Van svih grafikona. Zapravo i nema nikakve veze sa prosekom, jer je toliko iznad. Skoro maksimum, teži beskonačnosti.

Kao BDP u Luksemburgu. Ili prosek veličine palamara u rendom zemlji gde su starosedeoci crnci.

Jedan od onih dana kada vam seksualna želja bude povećana više nego obično, bez ikakvog preteranog razloga , jednostavno dobar san i hormoni učine svoje.

Nagrada za najvećeg papučara u društvu koja se dodeljuje jednom godišnje. Papučarski pandan 'Oskaru popularnosti'. Nosilac ove nagrade sa sramom nosi etiketu najvećeg.

Izgubiti strpljenje i odreagovati, uglavnom impulsivno.

Muzički festival koji, sva je prilika, finansira Velika Britanija, ne bi li njihova mladež na kojoj svet ostaje tu svakog jula iživljavala tokom godine nakupljenu negativnu energiju i frustracije, a da oni ne moraju da se bakću sa neredom koji posle toga ostaje. Centar Novog Sada popodne pre početka Egzita: sa Trga slobode dopire očaravajući zvuk gajdi, okolne ulice su pune polugole omladine, pretežno škotske nacionalnosti, koji se kreću u većim grupama, galame, nose sa sobom kartone votke i keze se kao uduvani (što verovatno i jesu). Devojke uglavnom furaju neki neo-hipi imidž, odeće na sebi imaju taman toliko da pokriju ono što se pokriti treba. Prizor njihovih bolesno bledih tela, neopranih kosurdača i rahitičnih udova svakog heteroseksualnog muškarca bi odmah naveo na promenu seksualne orijentacije. Ta zamisao, međutim, gubi se onog trenutka kada vidite njihove zemljake muškog pola. Takvo ponašanje, naravno, kod nas izaziva salve oduševljenja. A da li je tako i u njihovim domovinama? Probajte malo glasnije da govorite na ulici nekog većeg evropskog grada (razume se, na srpskom). Moje iskustvo: šetam prepunim minhenskim Marienplatz-om, u tom trenutku me zove mama, veza je, naravno, očajna, i ja svim silama pokušavam sa njom da uspostavim kontakt. Vičem: 'Halo! Mama! Ništa te nečujem! Loša veza! Šta? Šta...'. Prvo, svi oko mene počinju da bulje kao da imam rogove, a ubrzo se tu stvara i ljubazni gospodin, sa sve pitanjem u fazonu 'Gibt es ein Problem?'. Ali, kad gomila razularenih polugolih Britanaca vršlja kroz NS kao kroz stanični WC, to je OK. Mi, jadni, napaćeni i zaostali, ne znamo šta bi sa nama bilo da oni nisu odvojili nekoliko dana svog dragocenog vremena da nas kultivišu, da nam pokažu šta je crno, a šta belo. MORE, M'RŠ U PIČKU MATERINU!!!

Imaš čime. Imaš šta. Nemaš gde.

Fraza, kojom se sagovorniku slikovito stavlja do znanja da smo u velikoj vremenskoj oskudici.

Dodatak na automobilu koji (osim što ti logično služi da vučes prikolicu i sl.) odlično posluži u slučaju kada te neko udari u zadnji dio auta, dok čekaš na semaforu, parkingu itd. Tvom automobilu ne bude ništa (naravno ukoliko je bio samo blaži sudar), a ovaj se nasadi na kuku i sjebe pola branika.

Žrtva mnogih predrasuda.

Jedini dan kada se ozbiljno pripremamo za sutra.

Scumbag živo biće.
Biće koje je pobedilo na lutriji prirode kad su se izvlačili metodi preživljavanja u divljini.
Mislim, postoje i mnogo bolji načini za to, ali regeneracija je poprilično kul.
Tipično razmišlanje morske zvezde:
"Hm, izgleda da mi noćas otpao noga-krak. Ma, boli me penis-krak, i onako će da mi izraste nova samo da ne zakačim neku infekciju"
Do đavola, neke čak odbacuju delove tela kako bi se spasle od grabljivica, jer, Bože moj, izrašće ponovo.
Naravno, postoje i vrste koje se ne regenerišu, ali to je nama smor, a njima verujem još više, verovatno ih ovi skotovi još zafrkavaju:
"Šta, neće da ti izraste ruka. Buahahahaha, meni ovo treća!"

Sad, šta je tu je, nek im bude, ali zar ne dođe čoveku da se zapita - zašto morska zvezda? Zašto ne nešto ukusno, korisno, nešto što bi čovek upotrebljavao u svakodnevnom životu. Svinja! Krava! Zamislite mogućnosti!
Sve one etičke rasprave o uzgajanju pilića za klanje bi gubilo smisao. Pilići bi lepo doživeli duboku starost, a uz put proizveli pet, šest, šta ja znam kolko pari bataka. Naravno, bili bi malo bez nogu, ali hej, verujem da im je bolje i tako nego da odma otegnu papke(ili kako se već zvaše to njihovo).
Ali ne, morska prokleta zvezda. Pf...

Gospodin, koji pored svih para koje je stekao, i dalje ima odlican smisao za humor.

(istinit dogadjaj)

Nezaobilazano ritualno okupljanje i sastavni dio mladosti većine omladine na Balkanu a i šire.

Potrebni sastojci:
Ekipa - optimalno 10 do 15 ljudi
Gitara - komada 1
Gitarista - komada 1, a poželjno je i više da preuzmu kad se prvi smori
Pivo - najmanje litru po osobi, a poželjno je u što većim količinama
Ljudi koji znaju sve tekstove - komada bar 3, da prave štimung ako ostatak ekipe na nekoj pjesmi "zakaže"
Vrijeme - 2 sata i više, najčešće počinje iza ponoći (produžetak nekog izlaska) i traje do ranih jutarnjih sati (noćna varijanta) ili oko 3-4 sata popodne za vrijeme nekog izleta i traje do predveče (dnevna varijanta)
Mjesto - iza gimnazije, na obali rijeke, u parku, u nekoj vukojebini, na tribinama studentskog igrališta, i sl.

E dakle, kad se svi "sastojci" skupe u pravo vrijeme na pravom mjestu, zabava može da počne. Te svirke su "ekonomski" vid izlaska jer ne iziskuju troškove skupog pića po nekim klubovima i sličnim mjestima niti se učesnici moraju za njih posebno spremati. To sve doprinosi da svi budu manje više opušteni. Repertoar pjesama je 99% ex Yu rok, 1% sve ostalo. Repertoar je ekstremno stabilan i u toku jedne decenije skoro uopšte se ne izmjeni. U početku sam gitarista bira šta će svirati, a kako količina alkohola i naelektrisanost atmosfere rastu, malo pomalo svi počinju naručivati svoje omiljene pjesme. Ipak uvijek bude i nekoliko stidljivih koji ništa ne naručuju, već samo prate ostale. Pri kraju svirke se pređe na šaljivije pjesme i lokalno stvaralaštvo u vidu parodija i prepravki postojećih pjesama. Svirke su odlično mjesto za kvalitetno se provesti, napiti, a lako se desi i da se nešto privede.

Izraz koji opisuje baš suprotno stanje od sreće. Zajebati se žešće, napraviti kobnu grešku, proći k'o polugoli albino koji u sred saharskog podneva trči bos po trnju.

Fiktivna tačkica u mozgu. Sitna kao makovo zrno ali sa pipcima dužine obale Kanade. Pipci se mogu pronaći u svakom aspektu ličnosti što je u mozgu uskladišten. To dovodi do toga da je vlasnik ove tačkice perverzan, Bože sačuvaj. Prst da mu pokažeš, nešto bi perverzno pomislio.

Kaže se za devojku kojoj naslage i naslage šminke upropaste potencijalnu prirodnu lepotu.

(Spotovi Dekija Milićevića devedesetih u kojima su žene bile predstavljene kao čudovišta, istvremeno su nam otkrivali svu lepotu muških pektinusa, tricepsa i trbušnjaka.
Mi, recimo, nismo imali pojma koliko "Modelsice" dobro izgledaju u prirodi dok se nisu poudavale za Ruske i belosvetske milijardere.
U spotu bi devojke bile prerušene u babe ili muškarce sa brkovima, ili svejedno sa toliko šminke da se ne nazire ljudsko biće, ili bi im kao i ostalim pevaljkama u njegovim spotovima lice bilo toliko osvetljeno da su se videle samo zenice i nozdrve a okolo njih bi, opet, obigravala gomila nabildanih feminiziranih muškaraca...
Postići erekciju uz tako šta čak i za napaljenog tinejdžera, bilo je mišn imposible.
Dejan Milićević nesvesno je radio veliku stvar za Rock and roll, jer je ukinuo element požude koji je najvažniji u narodnoj muzici.
I taman kad su 2000-te došli šatro novi ljudi i svi smo mislili da ćemo živeti u zemlji ljubavi i Rock and Roll-a, snovi su ubrzo pali u vodu.
"Novi ljudi" su ubrzo sklopili dil sa Mitrovićem: Oni se konstantno slikaju na njegovoj televiziji , a on, umesto jednom nedeljno, svaki dan pušta narodnjake.

I tako... svako voli da gleda gole batake, guzice i sise, a uz to mu se, gratis, ispira mozak lošom muzikom.
Momci gledaju pevaljke, jer su jebozovne, a devojke se, opet, oblače i ponašaju kao pevaljke , jer to momci vole.
Sasvim suprotno od vremena kad smo, jednostavno, morali da promenimo kanal kada vidimo narodnjački spot Dekija Milićevića.
Devojke smo gledali u oči, pa tek posle, kad ih upoznamo, saznavali ostale njihove čari, jer se jednostavno tad nisu oblačile toliko provokativno k'o sad.)

Nekom svojom karakteristikom, gestom, ili imovinom, privući pažnju, i nametnuti se kao idealan za određeno upražnjeno mesto.

Poza pri telefoniranju, prije pojave bežične i mobilne tehnologije. Utičnica za telefon je obično bila u hodniku, pa je tamo morao biti i telefon. Bogatiji su imali i dovoljno prostora za neki stočić, stoličicu, pa su i ovaj aspekt života mogli učiniti prijatnijim. Ostali nijesu imali prostora za taj luksuz, uzimajući u obzir dimenzije prosječnog hodnika socijalističke stambene gradnje.

Česta poza i danas, naročito pri razgovoru sa nadležnima, posebno u jutarnjim časovima. Bežični ili mobilni telefoni, predviđeni da omoguće punu slobodu pokreta, ipak, i dalje zahtijevaju žicu u vidu kabla za punjenje baterija.