Izjava mog fudbalskog trenera Voje, inace ,,proslavljenog asa'' nemacke fudbalske lige cvajte.Posle uspesno obavljenog fudbalskog treninga, zaboli smo ispred klupske kafane.Svako od nas je cugo pivo i purnjao.A samo se Voja nasao pametan da nesto iskenja: ,,E bre momci nemoze cigare i pivo i fudbal. Kurac bi vi sad pusili da ste u Nemackoj! ''

Наговештај објашњења како нешто треба да се уради. Може бити и најава за фаил.

Многи стари, прекаљени интернеташи, са носталгијом се сећају оног времена док је интернет дописивање имало своју најквалитетнију димензију на овијем просторима.

Најпознатији бејаху Крстарица и Српски кафе (по народски). Тај ривалитет је, међу четерима, био попут Звезде и Партизана у реалном свету. Мада, као и у реалном свету, било је прелетача.

У то време није било толико прилике да се спејсовано перзонијализујеш као особа, осим ако немаш кинте, па имаш свој сајт. Није било тих друштвених мрежа који раздружују људе, а удружују мреже, па тим мрежама држе људе.

Изабереш неки надимак, да покажеш ко си и колико си креативан, кренеш да се зезаш, стартује те неко или нешто, немаш појма... Па онда, ако спика крене како треба, добијеш и мејл, да кад се излогујете са дајл-апа наставите конверзацију... А у том мејлу можда излобираш и за неку фотку дотичне... А не знаш ни да ли је то она... Потом добијеш број моба, на корак до тога да се и видите ускоро ако сте близу...

У многим урбанизованијим земљама, повезивањем преко чета се дешавало и да конзументи окончају животарење, али на нашим четићима тешко.

А данас, све убрзано и дигитализовано, нема ту драж...

За праве интернетосталгичаре, Крстарица и Сербијан кафе престављају море успомена.

Што каже наш народ, било срећно време.

Rečenica koja zamenjuje drugu rečenicu koja glasi: ''Znam da opet neću uspeti, ali ajde da još jednom pokušam sebe da zavarim.''

Почетак хваљења прошлих времена, без обзира на то каква су она стварно била. Некад је заувек прошло а тада је било до јаја, само добре ствари су се дешавале, сви смо се зезали и радили шта смо хтели. Некада није био пара али ми нисмо били декинтирани, некада смо ишли у школу и било нам је врх - а школу смо избегавали на све могуће и немогуће начине, некада је посао који смо радили био дебела 'ладовина - а свакога дана смо на њега кукали, некад смо били са рибом која је, како данас тврдимо најбоља коју смо икада имали - а растали смо се на са њом уз море зле крви и тешких сцена. Некада смо били тако фит и у топ форми да смо могли да потрчимо брже од Усаин Болта - а блејали смо за компом и игрицама на тек откривеним пентијумима 22h днено.
"У моје време" је пуки продужетак описаног хвалоспева. У моје време је све било кул, јер је само време било такво. Рокенрол је био жив, дували смо ганџу на улици а пандури су само хтели да нам се придруже, све рибе су биле наше за разлику од ових данашњих дронфуља, играо се фудбал (што је додуше тачно), знао се неки ред, није било толико срања и свега и свачега као данас.

Зајеб лежи у следећем: некад је, у ствари САДА, то неко "моје време" је заправо САДАШЊЕ време, оно пролази, и за тили час из памћења ће ишчезнути све ружно а остати само школа у којој нам је врх, посао који је дебела 'ладовина, риба са којом смо а која је у ствари најбоља коју смо имали, ми који волу реп можемо да ишчупамо а ширимо дупе седењем за компјутером...
И тако дан за даном, свако садашње време бива проглашавано за живо срање а за само пар месеци живота, зависно од околности, постаје нешто најбоље што нам се икада у животу дешавало.

Горан Бреговић - Брега
Срамота после онаквих хитова(Тако ти је мала моја кад љуби Босанац,Блуз за моју бившу драгу,Сањао сам ноћас да те немам,Све ће то мила моја прекрити рузмарин сњегови и шаш,На задњем седишту мога аута...) да он сад пише песме за Северину(Штикла),и још на такмичење поп музике(Evrovision) он жели да пошаље Милана Станковића.

Rečenica koju izgovaramo kada je već kasno za nešto,kad nema povratka.

Bolje i da nisi !

Vrhunac ekstaze. Potpuna erupcija kombinovanih emocija dolaska u veliki grad, nostalgičnih uspomena iz rodnog mesta i oduševljenja vrh pičkom koja promoviše Amstel u novom pakovanju. Soft verzija "američkog sna" u kom pokazuješ kako si uspeo kao čovek i student u velikom gradu, a, opet, da nisi zaboravio korene.

Subota je posle podne. Ustao si kasno jer si se u petak spremao za dan D. U 14 časova si pokupio sa Autokomande torbu sa čistim gaćama i ajvarom i sirnicom što ti keva spremila da ne trošiš pare "tamo". Pripreme mogu početi.

Zove se najbolja drugarica da ispegla taze novu košulju sa "Emporio Armani" aplikacijom na grudima i levom rukavu. Keva je već poslala čiste farmerke i gaće. Udara se specijalni friz à la Džim Džarmuš i sve je spremno.

Ulaziš, potpuno opušteno u lokal, jebe ti se, svet je tvoj. Merkaš pola sata da vidiš ima li smisla ovde dati pare. Vidiš da ima, sedaš, bacaš jaknu preko ramena u stilu Toma Kruza iz "Top gana" i zauzimaš separe(j). Oko tebe simpatične klinke, još bolje promoterke i plejada njuški sa Ibarske magistrale. Vreme prolazi, muzički žanrovi obleću sa svih strana do momenta dok se pevač ne povuče s bine. Tu nastupaju novi momenti. Novi vladari mikrofona preuzimaju šou, jer Elvis je napustio zgradu. Tada se veličina iskazuje prema sebi, drugima i rodnom kraju. Život je kurva, ali nekad treba ispasti čovek i pokazati da si od krvi i mesa.

Recenica izgovorena nakon ponavljanja greske koje se nismo secali.

Нормална клима.

Питање из ког девојка може да закључи да би саговорник да је спава.

Pomisliš kad odeš na neko mesto koje je nekada bilo skroz dojajno, oaza za dušu i telo, mesto gde su se okupljali fini ljudi, dobrog ukusa i još boljeg smisla za humor, uvek raspoloženi, željni dobre šale, mesto gde se cenila i dobra muzika i pametan dijalog.
Vidiš da ih je u nekom trenutku, u nekoj invaziji koju nisi ni primetio, gomila klinčadije potisnula u drugi plan sa svojim nedotupavim razmišljanjima, zezanje se svelo na napušavanje, piči sranje sa granda, glavna tema je farma, ekrem, djus, fejs...
Možeš da se trudiš koliko hoćeš, i ti i još neki, da im u njihove male, zakržljale mozgove utuviš da je taj fazon prepričan milion puta, bolje i lepše, da je degutantno pričati o jebenom djusu, o smrdljivom fejsu, o šabanskom grandu, da to što šatro ismevaju ustvari pokazuje da su u tome, da to prate, da su im te teme vrhunac zabave, ili da pobegneš odatle i nađeš neko drugo mesto.

Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.

Bitno se razlikuje od fudbalera!!!

Ove riječi možete čuti kada ne želite učiniti neku uslugu koju sagovornik od vas traži. Funkcionišu po sistemu javljanja osjećaja bespomoćnosti, jer u budućnosti ta osoba neće biti tu da vam pritekne u pomoć. Efekat je utoliko jači ako vam ove riječi upućuje jako bliska osoba na koju se često oslanjate.

Redovan proces u odrastanju nemirne dece.

Израз који жене користе како би завршиле 60-оминутну конверзацију са комшиницом или пријатељицом, која се одвијала недалеко од њихових кућа.

Izraz kojim se označava najveće moguće vremensko rastojanje od nekog događaja. Nešto što se ne može pamtiti umom, već samo čuvati u delu moga rezervisanom za atavizme i endemske slojeve svesti.

Pretnja nad pretnjama.
Teoretski, u sagovorniku (našim očima grešniku, jelte) izaziva grčeviti rad neurona koji će sprečiti da ponovi istu grešku.
Praktično, siguran znak da će se učinjeno ponoviti još jednom... Bar.

Na svetskom prvenstvu u fudbalu naši gastosi su još jednom pokazali koliko vole Srbiju, ali niko od njih neće da se vrati da živi ovde. To je kao kad mi odemo na Kalemegdan u zoološki vrt. Jako nam se dopadne poseta, pohvalimo Vuka Bojovića, ali ipak ne poželimo da ostanemo tamo da živimo!