Izjava mog fudbalskog trenera Voje, inace ,,proslavljenog asa'' nemacke fudbalske lige cvajte.Posle uspesno obavljenog fudbalskog treninga, zaboli smo ispred klupske kafane.Svako od nas je cugo pivo i purnjao.A samo se Voja nasao pametan da nesto iskenja: ,,E bre momci nemoze cigare i pivo i fudbal. Kurac bi vi sad pusili da ste u Nemackoj! ''
Mnogi stari, prekaljeni internetaši, sa nostalgijom se sećaju onog vremena dok je internet dopisivanje imalo svoju najkvalitetniju dimenziju na ovijem prostorima.
Najpoznatiji bejahu Krstarica i Srpski kafe (po narodski). Taj rivalitet je, među četerima, bio poput Zvezde i Partizana u realnom svetu. Mada, kao i u realnom svetu, bilo je preletača.
U to vreme nije bilo toliko prilike da se spejsovano perzonijalizuješ kao osoba, osim ako nemaš kinte, pa imaš svoj sajt. Nije bilo tih društvenih mreža koji razdružuju ljude, a udružuju mreže, pa tim mrežama drže ljude.
Izabereš neki nadimak, da pokažeš ko si i koliko si kreativan, kreneš da se zezaš, startuje te neko ili nešto, nemaš pojma... Pa onda, ako spika krene kako treba, dobiješ i mejl, da kad se izlogujete sa dajl-apa nastavite konverzaciju... A u tom mejlu možda izlobiraš i za neku fotku dotične... A ne znaš ni da li je to ona... Potom dobiješ broj moba, na korak do toga da se i vidite uskoro ako ste blizu...
U mnogim urbanizovanijim zemljama, povezivanjem preko četa se dešavalo i da konzumenti okončaju životarenje, ali na našim četićima teško.
A danas, sve ubrzano i digitalizovano, nema tu draž...
Za prave internetostalgičare, Krstarica i Serbijan kafe prestavljaju more uspomena.
Što kaže naš narod, bilo srećno vreme.
Pozdrav od KiseoNicka i, nekada davno, Antropogenog_faktora_mutagenosti!
Rečenica koja zamenjuje drugu rečenicu koja glasi: ''Znam da opet neću uspeti, ali ajde da još jednom pokušam sebe da zavarim.''
-Aj' sad stvarno da prestanem da pušim, 5 puta nisam uspeo.
-Aj' sad stvarno da malo treniram, uvek krenem 10 dana i stanem.
-Aj' sad stvarno da sednem i da naučim to za deset.
-Aj' sad stvarno da probam da legnem ranije, da bi uspeo da ustanem rano.
Početak hvaljenja prošlih vremena, bez obzira na to kakva su ona stvarno bila. Nekad je zauvek prošlo a tada je bilo do jaja, samo dobre stvari su se dešavale, svi smo se zezali i radili šta smo hteli. Nekada nije bio para ali mi nismo bili dekintirani, nekada smo išli u školu i bilo nam je vrh - a školu smo izbegavali na sve moguće i nemoguće načine, nekada je posao koji smo radili bio debela 'ladovina - a svakoga dana smo na njega kukali, nekad smo bili sa ribom koja je, kako danas tvrdimo najbolja koju smo ikada imali - a rastali smo se na sa njom uz more zle krvi i teških scena. Nekada smo bili tako fit i u top formi da smo mogli da potrčimo brže od Usain Bolta - a blejali smo za kompom i igricama na tek otkrivenim pentijumima 22h dneno.
"U moje vreme" je puki produžetak opisanog hvalospeva. U moje vreme je sve bilo kul, jer je samo vreme bilo takvo. Rokenrol je bio živ, duvali smo gandžu na ulici a panduri su samo hteli da nam se pridruže, sve ribe su bile naše za razliku od ovih današnjih dronfulja, igrao se fudbal (što je doduše tačno), znao se neki red, nije bilo toliko sranja i svega i svačega kao danas.
Zajeb leži u sledećem: nekad je, u stvari SADA, to neko "moje vreme" je zapravo SADAŠNJE vreme, ono prolazi, i za tili čas iz pamćenja će iščeznuti sve ružno a ostati samo škola u kojoj nam je vrh, posao koji je debela 'ladovina, riba sa kojom smo a koja je u stvari najbolja koju smo imali, mi koji volu rep možemo da iščupamo a širimo dupe sedenjem za kompjuterom...
I tako dan za danom, svako sadašnje vreme biva proglašavano za živo sranje a za samo par meseci života, zavisno od okolnosti, postaje nešto najbolje što nam se ikada u životu dešavalo.
Živeti, to je SADA.
Goran Bregović - Brega
Sramota posle onakvih hitova(Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac,Bluz za moju bivšu dragu,Sanjao sam noćas da te nemam,Sve će to mila moja prekriti ruzmarin snjegovi i šaš,Na zadnjem sedištu moga auta...) da on sad piše pesme za Severinu(Štikla),i još na takmičenje pop muzike(Evrovision) on želi da pošalje Milana Stankovića.
Rečenica koju izgovaramo kada je već kasno za nešto,kad nema povratka.
...ispred WC-a
-Zauzeto!(5 minuta kasnije)
-'Oćeš ti sad u WC?
-E jebiga sad.
Bolje i da nisi !
- Jaoo ostao mi telefon kod Jane !
-E sad si se setio,nema šanse sad da se vraćam preko Banjice,idi sutra,sad bar imaš opravdanje kod njenih kad te opet vide tako cmizdravog.
-----------------------------------------------------------------------------------
-Jebote jel si ti stavio kondom ?
-eee sad si se setila da pitaš !
-----------------------------------------------------------------------------------
- Jel su to vatrogasci ispred naše kuće ?
- ijaooo pegla !
- e sad si se setila, rugobo, dodaj taj kanister što ti je ispod nogu,sad ceš da goriš ko allianze arena !
Vrhunac ekstaze. Potpuna erupcija kombinovanih emocija dolaska u veliki grad, nostalgičnih uspomena iz rodnog mesta i oduševljenja vrh pičkom koja promoviše Amstel u novom pakovanju. Soft verzija "američkog sna" u kom pokazuješ kako si uspeo kao čovek i student u velikom gradu, a, opet, da nisi zaboravio korene.
Subota je posle podne. Ustao si kasno jer si se u petak spremao za dan D. U 14 časova si pokupio sa Autokomande torbu sa čistim gaćama i ajvarom i sirnicom što ti keva spremila da ne trošiš pare "tamo". Pripreme mogu početi.
Zove se najbolja drugarica da ispegla taze novu košulju sa "Emporio Armani" aplikacijom na grudima i levom rukavu. Keva je već poslala čiste farmerke i gaće. Udara se specijalni friz à la Džim Džarmuš i sve je spremno.
Ulaziš, potpuno opušteno u lokal, jebe ti se, svet je tvoj. Merkaš pola sata da vidiš ima li smisla ovde dati pare. Vidiš da ima, sedaš, bacaš jaknu preko ramena u stilu Toma Kruza iz "Top gana" i zauzimaš separe(j). Oko tebe simpatične klinke, još bolje promoterke i plejada njuški sa Ibarske magistrale. Vreme prolazi, muzički žanrovi obleću sa svih strana do momenta dok se pevač ne povuče s bine. Tu nastupaju novi momenti. Novi vladari mikrofona preuzimaju šou, jer Elvis je napustio zgradu. Tada se veličina iskazuje prema sebi, drugima i rodnom kraju. Život je kurva, ali nekad treba ispasti čovek i pokazati da si od krvi i mesa.
Ne čijem vas! 'Ajmo jače!
- AAAAAUUUUUUUEEEEEEE! (kolektivna ekstaza)
Šta kažete?!
- VUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU (plafon počinje da škripi)
"Dangubo", ne čujem te!
- JEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE! (probijen zvučni zid)
'Ajmo sad za ekipu iz "1300 kaplara" iz Ljiga! NEKO TE IMA NOĆAS...
- ...NEKO TE VOLI! To, braćala, u kurac te ljubim!
Recenica izgovorena nakon ponavljanja greske koje se nismo secali.
-Sad se secam zasto nisam nosio ove starke, posle 3 sata prsti krenu da bole. Nema mi zamene sledecih 5 sati, izgleda da su se jos skupile na kisi.
-Sad se secam zasto ne pijem vinjak.
-Sad se secam zasto ne idem sa Bojanom u grad. Svaki put dobijemo batine.
-Sad se secam...
Normalna klima.
Nekad je bilo lepo trčati po kiši, jer je leti bila topla od maja do septembra. Sad je kao ledena, čak i u sred jula.
Pitanje iz kog devojka može da zaključi da bi sagovornik da je spava.
Ali drugarski.
Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Bitno se razlikuje od fudbalera!!!
Pomisliš kad odeš na neko mesto koje je nekada bilo skroz dojajno, oaza za dušu i telo, mesto gde su se okupljali fini ljudi, dobrog ukusa i još boljeg smisla za humor, uvek raspoloženi, željni dobre šale, mesto gde se cenila i dobra muzika i pametan dijalog.
Vidiš da ih je u nekom trenutku, u nekoj invaziji koju nisi ni primetio, gomila klinčadije potisnula u drugi plan sa svojim nedotupavim razmišljanjima, zezanje se svelo na napušavanje, piči sranje sa granda, glavna tema je farma, ekrem, djus, fejs...
Možeš da se trudiš koliko hoćeš, i ti i još neki, da im u njihove male, zakržljale mozgove utuviš da je taj fazon prepričan milion puta, bolje i lepše, da je degutantno pričati o jebenom djusu, o smrdljivom fejsu, o šabanskom grandu, da to što šatro ismevaju ustvari pokazuje da su u tome, da to prate, da su im te teme vrhunac zabave, ili da pobegneš odatle i nađeš neko drugo mesto.
neki lokali po gradu.
Ove riječi možete čuti kada ne želite učiniti neku uslugu koju sagovornik od vas traži. Funkcionišu po sistemu javljanja osjećaja bespomoćnosti, jer u budućnosti ta osoba neće biti tu da vam pritekne u pomoć. Efekat je utoliko jači ako vam ove riječi upućuje jako bliska osoba na koju se često oslanjate.
Majka: Sine dođi da me poslušaš nešto za sekund.
Ja: E što treba.
Majka: Rekla mi Danijela da joj se nešto pokvarilo na kompjuter pa ako moš to da pogledaš.
Ja: Vidiš da učim?
Majka: Aj' sine to ti je 5 minuta.
Ja: Jes kako ne. Njima vazda još ovo još ono.
Majka: A neće sigurno, a ako bude ti reci da imaš nekih obaveza pa se vrati kući. Oni nama sve pomognu što treba, oćeš mi uraditi to?
Ja: Ako ću pomamio se
Majka: E stvarno si bezobrazan. Al' neka trebaće i tebi neđe nešto.
Ja: Oooo... Aj dobro, ali samo na 5 minuta.
Redovan proces u odrastanju nemirne dece.
Sad ćeš videti svoga Boga kad ti dođem tamo...
Izraz koji žene koriste kako bi završile 60-ominutnu konverzaciju sa komšinicom ili prijateljicom, koja se odvijala nedaleko od njihovih kuća.
Mara : I eto, takav ti je moj život, život paćenika....kuvaj,ribaj,peri,spremaj...
Ruža : Ah, šta đeš Marice moja. Pa eto, navratite nekad', povedi i malog. Ćao....
Izraz kojim se označava najveće moguće vremensko rastojanje od nekog događaja. Nešto što se ne može pamtiti umom, već samo čuvati u delu moga rezervisanom za atavizme i endemske slojeve svesti.
- Jesi ti znao da su Deep purple svirali u Beogradu '75?
- Pa nešto mi se javlja...
- Pa jel se sećaš, kolko si tad imao godina, jesi iš'o na koncert?
- Dal si normalan, da sam jebo besnu crnkinju do sad bih zaboravio, imao sam 12 godina... Mora da je iz urbane legende, jebem li ga, ili iz Larusove enciklopedije, pod "D", Deep purple...
Pretnja nad pretnjama.
Teoretski, u sagovorniku (našim očima grešniku, jelte) izaziva grčeviti rad neurona koji će sprečiti da ponovi istu grešku.
Praktično, siguran znak da će se učinjeno ponoviti još jednom... Bar.
- Gospođo, Vaše dete je delikvent. Kamenovalo je prozor, zatim mu je vaspitačica rekla "kakano" što radi kod sve dece, međutim Vaše je umazalo prozor sadržajem svojih creva!
- Mirko, sine, je l' istina to što kaže teta? 'Ajde, izvini se. Sad si mazao prozore kakom i nikad više!
- Izvinite.
- I to je to? Ni šljas po guzici?
- Gospođo, nije valjda da tučete svoju decu? Ja verujem u nefizičko vaspitavanje dece. Razgovor sve rešava.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospođo, dobru ste kauciju platili, bogami. 'Ste čuli da vam je mali pretuk'o službeno lice jer mu nije oslobodio mesto za parking? A, mali, o'š i mene sad?
- Mirko, sine, izvini se čoveku. Sad si udario nekog i nikad više!
- Nemojte meni da se izvinjava. Nije moj nos slomljen. Doduše i ja sam ga jednom operisao, vi'te ovde je nekad bila grba, hihihi.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Je li mali otkud ti ovde, ko je tebe sredio? Da nisi doš'o opet da mi tražiš parking?
- Ma jok, muvao neku ribu u klubu. Rekla "sad si me pipnuo i nikad više", ja prob'o opet i poslednje čega se sećam je kako pelinkovac leti ka meni...
Na svetskom prvenstvu u fudbalu naši gastosi su još jednom pokazali koliko vole Srbiju, ali niko od njih neće da se vrati da živi ovde. To je kao kad mi odemo na Kalemegdan u zoološki vrt. Jako nam se dopadne poseta, pohvalimo Vuka Bojovića, ali ipak ne poželimo da ostanemo tamo da živimo!
