Na osnovu iskustva iz prošlosti, znati šta će naš sagovornik učiniti u budućnosti.

Naprezati se da čuješ nešto što misliš da je od interesa.

Ako je verovati mom odrtavelom komšiji, penzionisanom zastavniku prve klase, reč je o habitatu balavurdije.

Kada prođem tuda, meni nekako više liči na običnu igraonicu.

Kod kuće vrlo poželjan predmet, u kafiću vrlo nepoželjan.

Nova jedinica mere koja se koristi da označi najveći stepen gluposti, koji se graniči sa beskonačnim, kod nekog mužjaka ili ženke.

Iako se dugo smatralo da je Lanina vremenska prognoza najviša mera koja opisuje količinu nečije gluposti, usled naglog skoka koncentarcije gluposti na kvadratnom kilometru, Nacionalna agencija za mere i plemenite metale bila je prinuđena da uvede novu jedicu mere.

15000 Laninih vremenski prognoza = 1 Fabrici mentol bombona

Poslednjim naučnim ispitivanjima je utvrđeno da se među populacijom mužjaka pod imenom Starletva, kao i među populacijom ženki pripadnica formacije pod šifrovanim imenom Vazduhoplovna eskadrila, najčešće nalaze primerci, čija glupost može da se izrazi u ovoj novoj jedinici mere.

U naučnim krugovima se šuška da se često i u grupacijama pod generičkim imenom Ženska nevladina organizacija, nalaze primerci, čija glupost dostiže fabriku mentol bombona, ali zbog negativnog stava Evropske Komisije prema ovakvim istraživanjima, takvi rezultati se ne saopštavaju.

Iskrcavas se iz kapisle, sve ti je novo i strano, plasis se neopisivo, ali prepustas se instinktu i napokon dobijas ono sto si cekao - duboki udah. Oci ti suze, pluca ti se cepaju od bola, nisi navikao na planetu zemlju, svoj novi dom. Pitas se gde ti je porodica, sta sada, kuda? Oni su vec tu. Cekaju te. Smeskaju ti se. Vesele se. Tvoj tata trci po kisi 5 km do sledeceg vozila, ulazi, ugleda svoje roditelje, te iskusne putnike koji mrze sve sto kuca u ritmu vremena, klekne onako mokar i pocepan i suzno kaze:"Dosao je... Moj sin je dosao!!!" I konacno i ti ulazis u taj autobus. Tu je tvoja porodica, ljubav, prijatelji, svi oni koje ces ikada upoznati. Saznajes gde vodi, sta se desava oko tebe. Istrazujes, shvatas. Slusas o svojim saputnicima, kako su neki uspeli da izadju iz autobusa na kratko i iscupaju poneki list, ogrebu neki kontejner, ili ostave otisak stopala u blatu. Saznajes ko je sve zasluzan sto sada ides autobusom, a ne peske. Cudno ti je sto sedis pozadi, pa vremenom prelazis na prednja sedista. Vozac kaze da svako ima svoju stanicu. Postajes svestan koliko ti je lepo, druzis se, ucis, uzivas. Zelis da se putovanje nikad ne zavrsi. Lose stvari ostavljas na sedistu iza, lepe prebacujes napred. Kada si pozadi, hoces napred, kada si na sredini zelis da tu i ostanes, ali ti nezaustavljivo hrlis dalje, na kraju sedas na prednje sediste. Pored tebe je torta sa 65 svecica. Sada vapis da odes nazad. Da vratis vreme. Da budes ponovo... Mlad... Pogledas na sat i po prvi put u svom zivotu... Mrzis... Dolazi tvoja stanica. Saberes se, setis se gde si ustvari posao. Setis se prvog poljupca, tako malog, a tako velikog. Setis se prvog odlaska u zatvor sa najboljim drugom. Setis se kako telo ume da gori, da zudi godinama, a posle splasne u sekundi. Setis se hiljada pijanih noci, hiljada gluposti, osmeha, suza. Setis se noci kada si zaprosio zenu svog zivota pred tri stotine ljudi. Setis se njenog placnog "da". Setis se trenutka kada je tvoj sin dosao i seo na zadnje sediste. Tvoje putavanje u jednom pravcu je gotovo. Setis se kako si u cetvrtom razredu imao uvek isti zakljucak, tako stereotipan da se ljudima gadi. Onda se okreces ka autobusu koji nastavlja dalje i ipak izgovoris:"To se ne moze opisati, to morate doziveti". Drago ti je sto si putovao, postojao, voleo i bio voljen. Ne znam... Neki to neopisivo putovanje u sigurnu smrt zovu... Zivot.

Ono što spriječava iznerviranog lika da razlupa njušku smaraču koji ne zna kad treba da zaklopi labrnju. Međutim, kada ta brana više ne može da izdrži film puca. Tada od mirnog kolekcionara mirišljavih maramica nastaje divlji kostolomac i sakupljač ušiju i prstiju svojih žrtava, koji će palicom da ti prefarba facu u blage nijanse plave i crvene. Ugaziće te kao durmitorski brabonjak, začiniće te sačmom, o'kinuće ti glavu mačetom, iskenjaće ti se u utrobu i baciti ostatke u potok. Bolje da cutiš.

Izraz koji se koristi za ultra-mega-giga zajebanog baju iz kraja.
On je neko sa kim ne bi trebao da se kačiš ni u snovima. Ako si došao do kioska pre njega, nisi. On je prvi stigao. Ako si u Maxi-ju u redu na kasi, nisi. On je ispred tebe.
Odlikuje ga vrlo kratak fitilj i može da te odere kao mačku samo za pogled upućen u njegovom pravcu.
Kada pričaš najboljem drugaru nešto loše o njemu, dobro pogledaj oko sebe, jer ako bilo ko čuje odmah će mu preneti. A čuće neko. Uvek neko čuje. On te neće juriti. Iz kraja ste. Srešćete se vi.
Obično je umešan u svako sranje koje se dešava u radijusu od 2 kilometra ali niko nikada neće reći da je on umešan. Ako kažeš, policija će da kaže njemu, a onda si opet najebao.
Ima svoj sto u lokalnom kafiću koji je prazan ako on nije tu. Čeka njega.
Iz naselja ne izlazi jer nema potrebe. Što bi izlazio kad ima tu sve što mu treba.
Devojka mu je obavezno tek izašla iz punoletstva jer neće on da se bakće sa nekom mudrijom. Ova je dobra.
On bira sa kim će da igra na fudbalu i uzima najbolju ekipu jer on ne gubi. Naravno, faul nad njim izbegavaj da napraviš, posebno neki krljatorski jer će pasti berba ušiju i jednosmesečni ban sa svih lokalnih sportskih aktivnosti.
U naselju je sve super kada on ode na robiju 2, 3 godine, a na robiju ide kada ima neku malo vreliju frku, pa čisto da odmori, dok ne prođe, inače ga policija ne bi ni hapsila.
Kada izađe sa robije ispraši ga neki mlađi ludak ili neki sličan baja iz naselja preko puta, pa je malo mirno do pojave novog. I tako u krug.

Radnja koja je predhodila svakom značajnom, uspješno dostignutom cilju. Po pričama osoba koje su svoju mladost provele u vrijeme Juge, pješačenja su dostizala epske razmjere. Pošto je svaki uspjeh sve slađi što se teže postiže, posebno mjesto u njihovim pričama zauzimaju kilometri utkani u stazu ka dostignuću.

Kako i ne bi! Od raznoraznih kroseva, sletova, štafeta, praćenja Titovih staza revolucije, nije moglo da se živi.

Dolazi se do zaključka da su stanovnici bivše nam države kojim slučajem imali ugrađen kilometar-sat, bili bi odavno rashodovani. Toliko kilometara pojedinačno nije pretrčao ni Paavo Nurmi, koliko su oni u svom životu stigli da pregaze. Hodaj, Foreste, hodaj!

Pa zašto je to druže tako? Kako to devojka, a ne voli lepu reč, ne voli pisma i pesme. E da znaš šta sam ja sve pokušavao. Nađem se kao slučajno kad prolazi kroz susednu ulicu, nasmešim se, pokušam da joj ukradem koji minut, a ona ništa. Mislio sam u početku, možda je stidljiva, možda sam prenaglio, devojka me nije ni upoznala kako valja. Pokušao sam da joj napišem pismo, znaš da mi to nije bilo lako, nisam ti ja sa tim rečima toliko vešt. Ali da sam se trudio sam Bog zna. Pisao sam joj kako sam opčinjen u nekom čudnom do tada nepoznatom stanju. Opisivao joj snove, kako vidim njenu lepotu koje nije ni sama svesna. Ništa. Nije mi odgovarala. Nadao sam se da sam makar dopro do nje, pridobio trunčicu naklonosti. Tu sam se osmelio i pesmu da joj napišem. Verujem, čak šta više siguran sam da ima mnogo boljih, ali opet, bila je iz srca. Podelio bih je i sa vama, ali njoj je bila namenjena, valjda ne bi bilo u redu. Ubacio sam je jednog dana u njeno poštansko sanduče, nisam se potpisao, ali zar i treba, danas se pesme slabo pišu. Ma i ne verujem da bi se neko usudio mojoj ljubavi da šalje nešto tako. Proverio sam joj noć posle sanduče i bilo je prazno, konačno, to je to, valjda me voli.
Međutim tih dana me je uhvatila neka bolest. Nisam izlazio iz sobe nekoliko dana, ali nije mi teško padalo, razmišljao sam o tom beskrilom anđelku. Kad onda, bolje da sam bolan večno ostao. Ja je čekam na uglu ulice, ali nije sama. Dule, koji nas je mlatio kao klince, koji je te devojčice tako lako menjao, šetao je pod ruku. Kasnije je pričao, šta joj sve radi i ma gde god se ja zavukao, ta priča me je stizala.
A onda jednog dana je došla, vratila mi moja pisma zamotana u onu jednu pesmu što sam joj pisao, nisu ni bila otvorena. Kada sam je pitao, zašto, rekla je da ne vole baš sve devojke te stvari. I tu se nasmešila. Ali nije to bio više onaj stari osmeh, nije to ni bila ona. Nasmešio sam se i ja, kada sam shvatio koliko sam bio blizu da krenem sa pisanjem romana koji bih joj posvetio.

Najčešće se koristi kad želimo da kažemo nekome da ne lupa gluposti, smara, mada se može upotrebiti i u situcijama kada neko svojom ponašanjem zaslužuje dobru porciju batina.

Zbog generalno slabog poznavanja engleskog i drugih stranih jezika, dijelom zbog nezainteresovanosti za druge kulture, dijelom zbog ponosa na naš jezik i našu kulturu (da se ne zaboravi naški!) mi jedino koristimo povišeni ton zbog radi objašnjavanja strancima gdje se šta nalazi! Držimo se devize da ako već dolaze kod nas, pa majka mu stara trebalo bi da znaju i naš jezik!

Napomena pre citanja:Ova definicija nema veze sa bilo cime na ovom sajtu!

Poznato je da se muskarci uvek drze zajedno kada su u nevolji i jedan drugom pomazu i jedan drugog podrzavaju,ali sta je sa zenama!
E kod njih je filozofija drugacija!
Prijateljstvo izmedju dve ili vise zenskih osoba puno je malih ili velikih spletki,foliranja i ogovaranja i cesce su svadje izmedju njih i pomirenja se uglavnom zasnivaju na odredjenom interesu,a ne iz ljubavi i paznje prema drugarici/drugaricama.
Najiritantnije je to sto kada se musko i zensko svadjaju,treca strana koja je zena ce se staviti u odbranu muskarca i napadace zenu do iznemoglosti i to uglavnom ako ima interes.Kod muskaraca je drugacije i u bilokom trenutku oni ce stati na stranu istopolnog prijatelja.
Evo jedan najiritantniji primer:
Muskarac prevari svoju zenu sa nekom nepoznatom zenom.I da stvar bude grdja on toj svojoj svalerki kaze da je neozenjen i da nema decu i da ce ozeniti nju!Kada to zena od tog sazna ona se prvo naljuti na tu zenu pre nego na svoga muza,a svome muzu lazovu bi pre oprostila nego toj zeni.I tu drugu zenu osudjuje i krivi za sve i cini joj nazao,a ta druga zena moracete se sloziti sa mnom nije ni kriva ni duzna.
Ta druga zena je tu jedina zrtva i ona je u stvari prevarena i namagarcena cak i vise nego ta prva zena.
Taj muskarac olos jedan je tu drugu zenu lagao da nije ozenjen i ubedjivao je u nesto sto nije istina i ona mu je iz ljubavi poverovala,a posle se ispostavilo drugacije.
Samo to mnoge zene ne shvataju,a mnogi muskarci to iskoriscavaju!
Eto tu smo najslabije!Mi zene bismo trebale da se drzimo zajedno ali ne drzimo se zajedno i to muskarac oseti i iskoriscava,a neretko i napada!
E sad nisam ja feministkinja jer nisu svi muskarci takva djubrad ima i izuzetaka.Samo treba u ovom mutnom svetu pronaci tog ili da on pronadje nas zene.
I kao sto rekoh u jednoj definiciji koja vazi za oba pola:
Ne trazite ideal,trazite ljubav.

Juče ssam bio glavni dao ssam prvi gol
ssada me cure jure to nije bio fol...

Najmlađa Vip ličnost koja je skakutala na malim ekranima devedesetih godina.

Plavi decxkic od 9-10 godina, mali baja, trsitelj tinejdžerki, koji je postao popularan tokom noći kada je stara baka svom unuku čestitala rođendan putem televizije K21.
Zbog mnogih samoubistava među mladom populacijom originalnog spota nema ni na jutjubu.

Idol među devojčicama i pravi simbol mlađanog vragolana. Na one plave okice nema koja nije sebi zabila patent olovku u venu. A tek njegove fudbalske sposobnosti na terenu, pa to bi mu i svaki igrač-petlić na ovom svetu pozavideo. Jedini on daje golove. ON. BELI. Ceo stadion skandira njegovo ime a naivne devojčice SVE trče ka njemu. SVE.
Ali, on voli onu debelu sa repićem koja stoji i čeka dok ga svaka ne iskrljoše pa tek onda ona nastupa. Daje mu poljubac u obraz a on njoj loptu. Osmehuju se i crvene dok ostale ljubomorne kucxkice macxkice kuju plan kako da je zakolju. Koliko god im bilo krivo što voli samo nju svaka je potajno maštala da ima takvog dečka pored sebe koji gleda i voli samo nju. Mica.

Sa druge strane on je bio plava pederčina, smotani krembil sa krivim nogama koji nema veze sa fudbalom a kamoli sa loptom... mislim, on daje sa pola terena gol, eeej bre, pa neće se lažemo... a šatro protivnička ekipa nema odbranu u pravcu njegovog šuta a golman je iznenađen kako je lopta zatresla mrežu... feget kome se ribe nude da ih plodi a on se drži za ruke sa jednom i ljube se u obraz. Cccc...

Ajde, sve na stranu, neka bude da su drugi momci bili ljubomorni na njegov izgled, na njegovu omiljenost među devojčicama, ali ono šuštanje slova S, naročito u drugoj strofi je bilo prosto iritantno. I on VIP? ON? BELI?

Definicija za takmičenje Mizantrophy II

Ponoć je davno prošla a ti i dalje šetaš gradom besan i natmuren. Šta bre ona zamišlja ko je, kažeš sebi, mogu da imam svaku. Popio si par čašica viskija misleći da će isprati gorak ukus u ustima i razbiti kamen u grudima, ali usijana glava samo razburkava krv u žilama. Magla se polako spušta i nebo je tamno poput mastila. Ulična svetla blago trepere jedva razbijajući mrak gust, crn, lepljiv kao smola. Ne znaš koliko dugo hodaš ali zastaješ da zapališ cigaretu u nadi da će ti to malo razbistriti glavu. Ulice su puste pa odlučuješ da odmoriš naslonjen na zid neke zgrade. Neće ona raskinuti s tobom, misliš, ti si taj koji raskida. Mlad, lep, bogat… samo Bog zna koliko si ih imao do sada… a nju voliš… zna da je voliš, kako ne razume da su druge bile samo avantura? Nebitne u tvom životu, zrna peska u pustinji, trenutno zadovoljstvo. Ne, nećeš da čekaš jutro, ti nisi navikao da čekaš. Ti hoćeš sve i to hoćeš odmah. Ovog puta će morati da te sasluša, moraće da razume. Bacaš do pola završenu cigaretu i krećeš u pravcu njenog stana.

Zadihan zalupljuješ vrata i padaš na pod. U svom stanu si. Trčao si dovde i jedva dolaziš do daha. Treseš se i prolaziš rukama kroz kosu. Osećaš da ti nešto curi preko čela i štipe oči. Gledaš u svoje ruke, grimizne i vlažne. Ukus metala ti se uvlači u nozdrve. Tek tada shvataš… ti si je ubio.

Bilo je to kratko sudjenje. Student medicine, iz dobre porodice, otac advokat… zar bi ti ikada učinio tako nešto? Otisci na njenom telu i u njenom stanu su dokazi vaše ljubavi, ne dokazi ubistva. Oružje kojim je ubijena je misteriozno nestalo, svedoka nema. Tvoj dosije je čist.

Nemogućnost odgovora na najprostije pajvanske prozivke.

Rečita neveštost dovedena do epskih razmera. Da prozivanje dolazi od čikice u fazonu Chris Rocka, koji samo rečima može dovesti osobu do toga da se pokrije ušima i nikad više ne kroči tim gradom, bilo bi prihvatljivo, ali kad to dolazi od najobičnijeg komandanta koji je do trinaeste godine pišao u gaće niti jedne sekunde nije prihvatljivo. Stoga često drugi moraju uskočiti i rešiti situaciju, kad već njihov drug koji je verbalni patuljak ne može.

Miks reči i pokreta nastao u stanju oduzetosti od života. Svi smo ga ponekad koristili, jer olakšava komunikaciju u situaciji kad mozak radi na leru.

Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.

Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.

Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.

Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.

Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.

Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.

Osoba sa jedva položenim vozačkim ispitom, koja nakon ogromnog uloženog truda u savladavanje vještine upravljanja motornim vozilom, svoju vozačku dozvolu cjeni do te mjere da se pridržava apsolutno svih saobraćanih pravila i propisa do granica ekstremizma.

Prvi veliki dan u životu jednog deteta, prva veća promena, odgovornost, i jedan veliki korak u dalji život. Trema, pomalo strah i nesigurnost, nejasna predstava kako to sve izgleda, neka nova deca..
Tog dana majka te probudi ranije nego obično. Odeća je još sinoć spremljena i ispeglana pod konac, to jutro se duže umivaš, a češljanje protiv tvoje volje je neminovna radnja. Ponosna keva te dovodi u školsko dvorište, i pogledom traži nekog poznatog roditelja kako bi te sa nekim upoznala i kako bi i sama ubila vreme.
Oko tebe gomila dečurlije, svi pomalo izgubljeni i uplašeni, imaju tremu, ćute ili pričaju neobično tiho. Kreću prva upoznavanja dece čiji se roditelji već znaju od ranije, medjusobni dogovori sa kim će ko da sedi, prvi put moraš da se uklopiš.
Tvoje prvo školsko zvono označava početak jednog novog perioda, kojeg ćeš se nakon mnogo godina sećati sa velikim osmehom i setom. Sad već pomalo žurno, roditelji sa decom ulaze u jednu veliku prostoriju gde te čeka vaspitačica, koja i ne deluje baš tako strašna i stroga kako si je zamišljao. Posle nekoliko trenutaka, pogled ti leti po celoj učionici, crtežima na zidovima, licima druge dece, i već više ne slušaš šta vaspitačica priča, nego si utonuo u razgledanje ambijenta. Trgne te lakat klinca pored, i tiho ti šapne - Pogledaj tamo, tamo su igračke! Vidi autiće! Vidi..Prekidaju vas majke i opominju da budete pristojni i da ne pričate. Tvoj prvi školski drug.
Sa njim ćeš svaki dan zajedno u školu, gledaćete da do kraja osnovne sedite u istoj klupi, jedan od drugog ćete prepisivati, jedan zbog drugog ići u ćošak..Drugar za ceo život.