Veoma natakareno-iritantan tip muškarca, po zanimanju često asistent pripravnik na fakultetu ili stažista medicinar, neretko pripravnik u omanjoj opštini. Ipak najčešće gmiže među akademskim krugovima, jer je to veoma plodno đubrište za nekontrolisan rast ega, i veoma razrađen sekvencijalnog napredovanja baziran na piramidalnom principu kulturnog celivanja bulje bolje rangiranim od sebe.

Otac, penzionisano vojno lice, još u snazi da se oseća kao despot, izrevoltiran padom partije i padom sistema, sav bes i potisnuti gnev, kanalisao kroz spartansko vaspitanje sina, koji je pod strogim patronatom od detinjstva isticao, rano postao ziceraš. Dok su drugi gladili Milijaša na švercovanu Pan Erotiku, vrednu trampe najnovijeg auta na baterije sa rođakom iz Krnjače, i postere Vesne Zmijanac, on je pod striktnom jurizdikcijom roditelja rešavao proširenu Veneovu zbirku iz matematike.

Kako prolazi kroz srednju školu i fakultet, u njemu se stvara konflikt: sa jedne strane, bujice testosterona bude permanentno potisnutu želju za jedrim ženskim bedrima i dojkama, njemu još nepoznatom voću, a sa druge strane potisnutu mržnju prema strogim roditeljima kanališe u želju da bude bolji od drugih, da se sveti, projektujući na svoje predmete mržnje često viđenu sliku u detinjstvu, sliku oca sa vojničkim kaišom dok zamahuje njime nakon dobijanja bilo koje ocene sem petice.

Usled višegodišnjeg potiskivanja muškosti i simultanog razvoja Edipovog kompleksa, odrasta u bledunjavog, fizički slabašnog čoveka, baršunastog glasa i neupadljive pojave. Puzeći kroz život, naučio je dobro prešutkivati i prikrivati bes, čijim kanalisanjem je osvojio dosta trofeja u takmičenjima trkaćih konja na poslovnom i akademskom planu, konstantno pružajući satisfakciju roditeljima, uživajući u tapšanju, u novim lentama. Umesto slika sa pijanki, porodičnih okupljanja i ekskurzija, njegove zidove krase lente sa matematičkih takmičenja, studentske nagrade i udarnične plakete. Nema profile na socijalnim mrežama, ali zato ima svoj sajt sa CV-jem formatiranim isključivo u Latex-u, jer, pobogu, MS Word je jedino za čobane. Umesto traženja kvalitetne njave sa guzatim latino bičarkama, gugla svoje ime na netu. Noćima.

Životari, sada već robujući dugotrajnoj želji za isticanjem, jer jebemu mater, nedostatak roditeljske ljubavi je potrebno kompenzovati dokazivanjem, u njemu još rže trkaći konj, dok izmučeno dete, željno igre i smeha, lagano umire. Večno zakera drugima, meri tuđe pokrete, škilji na druge, analizira, sve u svrhu takmičenja - malo aplauza i tapšanja je vredno gaženja sopstvenog obraza i sudbina drugih ljudi. Kako stari, ne može da drži trku sa mlađim kolegama u toj dupelizačkoj perpetuum-mobile mašini, telo posustaje, ali kompleksi i ambicije su u međuvremenu dodatno metastazirali....

Žalosna hronika o mladiću od 25 - 30 godina koji je čitav svoj život podredio treninzima i makrobiotici, ustajao u cik zore i, nakon meditacije i solarne joge istrčavao deonicu od 10 kilometara gore - dole po planini gde je čitav vek proživeo, (na voću povrću pirinču kozijem mleku i zdravom vazduhu potoci čisti ko suza zavatiš rukom i piješ) i to samo da se zagreje - jer bio je vrhunski sportista i bavio se gimnastikom, plivanjem na 400 metara prsnim stilom i kik boksom, redovno sparingovao sa lokalnim medvedom a jednom se oprobao i u desetoboju, pokazavši zavidne rezultate. Trebao na olimpijadu sad da ide kad ti kažem. Ko od brega odvaljen, nikad popio, nikad cigaru zapalio - razboleo se nešto odjednom i, živote varalice, za pet dana umro.

Kec u rukavu struke, argument, obično poslednji, kojim se naglo i neopozivo okončava svaki dalji nagoveštaj rasprave, i jednom za svagda obesmišljava bilo kakvo osporavanje stavova i odluka iste. Struka takodje podvlači da je mladić bio kršten (što će mu tamo gore svakako biti od koristi), ali ne i redovno pelcovan. Ljudi koji se pak drznu da i dalje gaje bilo kakvu sumnju bivaju stigmatizovani kao ravnozemljaši, antivakcinaši i dejanlučići.

Momak, doduše, nije vodio baš do te mere zdrav život (jbg, živ stvor, voleo da dune prskanu šiptarku s vremena na vreme, a bije ga glas i da je ipak pržio paklo i po socijalnog tumora sa filterom dnevno), ali 25 je cvet mladosti i ulaziti u takve diskusije je apsolutno bezukusno i nedopustivo - jednostavno peri ruke da ne bude kurac na sir, ostanikodkućehešteg i zdravo...E sad postoji tu i jedan drugi čovek kog je takodje upucao kanter strajk kiborg sa korisničkim imenom "kovid - 19" - frajer koji je svojevremeno preplivao Amazon u komadu (izjele ga doduše pirane ali se nekako odupro gamadi), i dobio na keca džambasa Vojteka (koji je obarao bikove uhvativši ih jednostavno za rogove!) na šabačkom vašaru, čemu su prisustvovale hiljade svedoka - bio jak u pičku materinu, al stradao u četres devetoj, od već pomenutog kiborga. E sad tih 49 ga je malo bacilo u zasenak ali svejedno ume da posluži kao argument u žučnim raspravama.

Skok iz sadašnjosti u neko potpuno drugo vreme, ravan Kjubrikovoj koski zafrljačenoj u vazduh da ostane tamo i dalje u beskraj, ali i pucanj prstima, odsečan i kratak kao trenutak samospoznaje ulješure iz nekog drugog dela i vremena, smišljen da zabavi, ali i zamisli. Koga? Koga može.

Naziv za vozača motornog vozila koji voli malo bržu vožnju i kao takav često uleće u makazice, što može imati enormne posledice.
Vozač vozila koje "padobranac" pretiče u najvećem broju slučajeva je prinuđen da koči zbog svoje bezbednosti i bezbednosti drugih lica koje učestvuju u saobraćaju. Isto važi i za vozilo koje ide iz suprotnog pravca.

Medja ili granica,najčešće je predstavljena ogradom od bodljikave žice ili sličnim rekvizitom iz ratnih vremena.
To je legendarni,neumiruci razlog svih sporova izmedju komsija/kumova/prijatelja/čegagod(Čegagodi su najzajebaniji) koji se u 99% slučajeva rešavaju sekirom(Ili sIkirom,zavisi ko su komšije) i ujedno razlog što je Srbija prva u Ginisovoj knjizi po ubistvima istom.

Rečenica koja se redovno čuje kad neko gleda top listu sa:
- najboljim golovima Sokratesa,
- zakucavanjima Vinsa Kartera,
- skokovima Jelene Išinbajeve,
- alergijama Novaka Đokovića,
- najboljih golova 38. kola Kalča i sličnih lista...

Ovom rečenicom se iskazuje naše razočaranje što su sastavljači liste stavili na prvo mesto neki klip koji nama ne liči na najbolji.

Plođenje ženkice uz debeo buđelar. Apstraktan pojam potpuno nezavisan od klasične jebačine iliti vođenja ljubavi, jer u ovom domenu, do penetracije ne dovodi kurac već novčani imetak. U sferi ovog tipa odnosa između kite i mace, presudni momenat nastaje kada se novčanik ili narodski rečeno slamarica, jednostavno otvori i namami fiš da upadne u mrežu. Fizički izgled ovde ne da nije presudan nego faktički ni ne postoji kao kriterijum za odabir mužjaka koji će izvršiti klasikal penetrejšn bez keša.

Dosta rasprostranjena aktivnost u Srbiji sredinom devedestih godina na koju nisu ostali imuni ni učenici osnovnih škola.
Zadatak je bio uhvatiti najlepšeg mužjaka koji i najbolje peva, pa ga prodati nekom, a u međuvremenu kurčiti se drugarima.
Štiglani ili češljugari su se hvatali padalicom, koja je u stvari jedna obična motka namazana pacovskim lepkom. Padalica se stavljala ili na otvorenom ili se vinala u nebesa, to jest na najviše grane obližnjih drveća.
Najveći uspeh je bio uhvatiti šestoperca, štiglana sa šest perja u repu za kog se veruje da najbolje peva.
Najveći neuspeh je bio da umesto mužjaka uhvatiš ženku, koja je otprilike ista kao i mužjak samo što ne ume da peva.
Veliki broj učionica je bio poluprazan zbog ove popularne aktivnosti.
A onda je izašo Terminator. Mislim, ona konzola.

Ćaletov "prijateljski" savet, kada se nadjete pred nekim problemom ili životnom odlukom. U prevodu: "Možeš ti da planiraš šta hoćeš ali uradićeš onako kako ja kažem!"

Dokaz da, negde, u podsvesti čoveka, uvržena misao da pare mogu da pokrenu apsolutno sve, odnosno da sve ima svoju cenu. Ako nesto ne biste uradili za pare, onda ne bi uspela apsolutno nikakva druga metoda ubedjivanja ili prisile.U principu, proisteklo iz verovanja da 'para vrti gde burgija neće' - a gde i novac zakaže, tu zaista ne preostaje nista drugo.

Eh, to nije bio običan sportski rekvizit, to je bio statusni simbol. Mi smo, tih sedamdesetih i osamdesetih godina, mlatili po lopticama za stoni tenis komadima šerploče, obloženim sa obe strane tankom nazubljenom gumom, kupljenim u paru, u prodavnicama "Sport" , u tankoj providnoj foliji i sa jednom lopticom gratis, ponosno smo ih nazivali reketima i pokušavalli da iz njih izvučemo maksimum od minimuma kontrole loptice koji su omogućavali, tek toliko da rezultat u meču ne bude u potpunosti prepušten slučajnosti. Sanjali smo da imamo pravi reket za stoni tenis, onakav kakav je imao klinac iz Beograda koji je dolazio kod babe na raspust, drug iz odeljenja kom tetka živi u Kanadi ili komšija čiji ćale je privatni autoprevoznik (a to je, u to vreme, bilo garant visokog standarda, višeg, barem, od nivoa niže srednje klase kom smo svi mi ostali pripadali).

A bili su tako lepi, tako meki, tri puta deblji od naših tiganja, očigledno pravljeni po naprednoj švajcarskoj tehnologiji. Debelo drvo, pa sloj nečeg sunđerastog, verovatno jestivog (jer ništa ne može da izgleda tako meko i kremasto a da nije ukusno) a preko svega toga lepa, glatka, debela guma koja je, apsurdno, bocke imala sa unutrašnje strane (godinama sam živeo u uverenju da naši reketi zapravo imaju grešku u proizvodnji i da bi bili barem upola bolji samo da neki radnik nije stalno pogrešno okretao gumu). Pa onda drška, fino obrađena i obložena mekom i prijanjajućom plutom. I na kraju, po ivici glave reketa, zalepljena traka, ukrašena suptilnom šarom ili ispisana slovima nama nepoznatog značenja, koja je poručivala da tamo negde mora da postoji neki moćan, bogati, raskošni svet u kom ljudi mogu da priušte da i reket za stoni tenis izgleda kao,...pa teško mi je da nađem poređenje jer je zapravo taj reket služio kao mera kvaliteta drugih stvari.

I kad bi se naše ruke umorile od vibracija koje su naše daske proizvodile u sudaru sa lopticama (neverovatno je da onako mala i laka loptica može toliko da protrese ruku kada se udari na odgovarajući način), uši od praskavog zvuka sličnog zakivanju eksera u labav lim a duše napunile frustracije od uzaludnih pokušaja da lopticu pošaljemo u željenom pravcu, izmolili bismo naše moćne prijatelje da nam na trenutak pozajme svoje rekete, te da terapeutskim delovanjem mekoće udaraca, floptavog zvuka koji su proizvodili i savršene kontrole zalečimo rane.

Odlika starijih vozila koji imaju problem sa prekidačem za farove. Za ovakva kola potrebni su vozači sa veoma dobrim refleksima.

Jedan od interesantih načina da se sagovorniku stavi do znanja da u njegovu priču ne bi poverovalo ni dete od nekoliko leta.

Ovo je priča koje se jedva sećam. Gotovo zaboravljena. Bio sam poprilično pijan to veče. Potpuno odvaljen tabanjao sam pločnikom tada ne tako tihog grada. Prošlo je dosta vremena od kad sam je poslednji put video. A opet stajala je nikad više lepša, nikad manje moja, sa nebitnim tipom. Zaboravio sam je, al' je podvesno uvek bila tu. Nastavio sam dalje, i opet sam sve zaboravio. Međutim. Probudio sam se rano ujutru u maloj zamračenoj sobi, u isparenju alkohola koji sam sinoć pio. Probudio me je mamurluk, i neka iritantna buka koja je dopirala spolja. Uz mamurluk i tešku glavobolju uspeo sam da se opet setim nje. Plave kose, očiju plavih i dubokih kao okean, kože bele kao kokain, ili neki spid, uglavnom bila je žućkasto-bela, ili sam to istripovao zbog spida, ne znam. Setio sam se prvog susreta s njom. Njenih reči kako ne zna da se ljubi, i pijanog odgovora, da ne znam ni ja, al' da ćemo naučiti zajedno. Svaka misao o njoj me je terala na povraćanje. Hteo sam sve te misli tad da zapišem, ali kako krenem u meni se stvori još veća mučnina. Svakim potezom olovke stvarao se sve veći bol. Nema ništa lepše kad patiš. Razmišljao sam u sebi o sebi, i pokušavao sam da se nateram da plačem. Al' nije išlo. Setio sam se prvog vođenja ljubavi (da ne kažem jebanja). Bio sam klinac, klinac u tripu: "hehe vidi me ja jebem, a moj drug, vršnjak, ne jebe." Onda sam je zamislio u krevetu, kako se osmehuje, dodiruje mi dlanom lice, grli me, i govori da će sve biti u redu. To je stvorilo toliku mučninu, da sam otrčao do toaleta da se ispovraćam. Umio sam se. Nisam mogao da se pogledam u ogledalo. Vratio sam se u sobu. Gledam u bele patike, prljave od blata, bačene, u izlizane đonove, i poredim ih sa sobom i svojim životom. Trebao bih da uzmem neke druge, zamenim ove stare. Da uzmem neke udobnije i s njima krenem nekim drugim putem, u nekom drugom pravcu.

Redovni inventar beogradskih GSP stajališta. Reč je o uglavnom mlađoj utrenerčenoj muškoj osobi, koja sa rukama u džepovima stoji naslonjena na obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, svesrdno češući repni pršljen o obližnju banderu/stub/klupu/reklamni pano, a sve to dok sa ostalim sapatnicima na stanici čeka prevoz.

Osim po navedenim osobinama i radnjama, ta osoba je prepoznatljiva i po posebnim tehnikama ispuštanja izlučevina iz usta, po kojima je i dobila naziv iz definicije.

Ako dopustiš da te žena prvi put ošamari, šamaraće te uvek. Jednostavna ali i veoma istinita činjenica. U slučaju da se ponašate kao pičkica i dopuštate svakakve vašare na vašim leđima u početku, morate znati da ste najebali. Dok se vi prizovete u pamet i skapirate da ste trebali ipak da joj uzvratite taj šamar i da joj date do znanja ko u kući nosi muda, već je kasno ona je uhvatila zalet i postala je veoma samouverena i ima toliko hrabrosti da joj ne bi bio problem i da vas ubije na spavanju ako joj uradite nešto loše, ili nešto što joj nije po volji.

Osoba koja u klubu ili kafiću stoji između vas i neke dobre ribe. Ajde da stoji normalno i na normalnom mjestu. Nego stoji ko' ranjen dzin i zaklanja vam pogled od pozadine ljepšeg pola koji je na meti vašeg interesovanja i prirodnog nagona.

Tri riječi sa istim značenjem:
priča - domaćica
špreha - švapkinja
spika - anglijka

Posjedovanje priče je vrlo važna stvar za učvršćivanje pozicija u bilo kom društvu, za probijanje u novom i nepoznatom društvu i pogotovo (ako ste muško) za impresioniranje pripadnica suprotnog pola u cilju njihovog zavođenja. Kao što vidite ova "priča", "špreha" ili ti "spika" nemaju nikakve veze sa klasičnim pričama sa nekim zapletom, već se odnose isključivo na sadržaj onoga o čemu neka osoba najčešće govori u društvu. Većina ljudi misli da "ima priču" ako se pomalo razumije u politiku, ako zna uz to ispričati par viceva i poneku anegdotu tipa "Joj da vidiš sinoć onog lika al se napio, kreno pravit sranja, nasto fajt opšti, ja htio uletit, al mi ortaci nisu dali, neko htio zvat i muriju...". Međutim, za kvalitetnu šprehu potrebno je malo više elemenata, a to su:

1. duhovitost (najvažniji element dobre priče, duhovitost nije pričanje anegdota sličnih gorepomenutoj koje nikoga posebno ne zanimaju, već više održavanje šaljivog i prijateljskog tona kroz cijeli razgovor uz ubacivanje ponekog vica ili aforizma (bez pretjerivanja), šala može biti i na račun sagovornika, ali ne zlobna i sarkastična, već umjerena)
2. blaga doza prepotencije (zdrava samouvjerenost) koja je kompenzovana spremnošću za šalu i na sopstveni račun
3. opšte znanje (da možeš o svemu pričati bar na bazičnom nivou, a ne da zaćutiš kad se naiđe na temu o kojoj nemaš pojma - zato o svemu treba bar imati pojma)
4. vizija budućnosti (samo znanje je ništa ako ne ubaciš dozu ozbiljnosti u šprehu, a najveća ozbiljnost je kada ozbiljno sagledaš budućnost, naročito povoljne prilike, a ne da samo kukaš kako sve ode u kurac)
5. lični ciljevi (da bi odao utisak ozbiljne osobe, moraš s vremena na vrijeme pričati o svojim ličnim ciljevima da ne misle ljudi da živiš samo da bi se zajebavao i pio pivo, naravno bez smaranja)

Ova velika važnost dobre priče, naročito za muškarce se odrazila i na sleng. Tako imamo izraze:

ima priču (možeš štogod pametno od njega čuti, a nije smarač)
nema priču (priča samo gluposti ili je smotan u društvu, pa rijetko kad i progovara)
šuplja mu je priča (nije potrebno objašnjenje)
smaračka mu je priča (nije potrebno objašnjenje)
da vidiš kakvu mi je priču udario (pričao je neke čudne stvari u koje je teško povjerovati)
pusti te priče (okani se tih gluposti)

itd.

Lingvistički fenomen oličen u tome da pripadnici MUP-a u svojim zapisnicima ali i saopštenjima i izjavama za javnost koriste grube, složene fraze da bi opisali svakodnevne pojmove, uporno izbegavajući da za iste koriste već poznate i gotove jednostavne i lepe izraze koji postoje u našem jeziku. Fenomen je verovatno nastao iz potrebe da se, utvrđivanjem strogih pravila unificira govor policajaca kako bi se onemogućili da ispolje sopstvenu govorničku kreativnost u vidu "otpadanja sa haube" i sličnih bisera.

Pojava u fudbalu gde igrač izgubi kontrolu nad loptom, i u par vanzemaljskih poteza i rahitično haotičnih pokreta ponovo stupi u kontakt sa njom i nastavi kretanje zadržavši je u svom posedu.