Izašao sam iz kuće. Bilo je oko 3 posle ponoći. Ne, nije mi se spavalo, prvi put sam jebao. I zemlja i vazduh i sve je oko mene treperilo, jebi ga, trajalo je 3 minuta a meni 3 sekunde. Smesak sa lica nisam mogao da skinem. Setih se u tom trenutku da sam gledao dnevnik. Moj osheh me podseti na osmeh penzionera kada im je Mlađa obećao akcije. Kurac akcije, nema akcija. Samo reakcija. Reakcija u mojim grudima.

Šta li to silno tuče? Srce? Ma nema šanse. Šta je ovo koji kurac? Nije mi dobro. Oblija me hladan znoj. Šta se dešava. Uh, dobro je, prošlo je. Nastavljam ulicom. Mislima se vraćam činu seksa sa nepoznatom osobom. Da li me je iskoristila? Ne znam, ali ako jeste, volim što me je iskoristila. Osećam se kao Pegaz, ne idem više ulicom, ovo je sada moj astralni let mlečnim putem. Ja više nisam čovek, ja sam nadčovek. Osećam da mi rastu krila, ali ne mogu da poletim? Zašto ne mogu da poletim? Penjem se na ogradu, skačem ali padam.

Osetih parfem. Šta koji kurac, isti ovakav parfem koristi moja baba. Nema veze, ja sam jeb`o. Gledam na sat, 3 sata i dalje. Sekundara se ne okreće. Mamu joj jebem, znao sam da ga sjebala kada ga je bacila sa kreveta. Ubiće me ćale. Najebao sam. Ali nema veze, ja sam jeb`o. Taksi, treba mi taksi. Preturam po džepovima, nema love. Gde mi je lova. Hiljade nekontrolisanih misli. Juče mi je bio 18. rođendan. Lepo mi je keva rekla da ne nosim sve pare sa sobom. Ubiće me keva. Al` nema veze, ja sam jeb`o.

Napadaju me kučići. Jebeni čopor me napada. Počinjem da bežim. Odvezala mi se pertla. Gazim jebenu perlu. Padam. Osećam dva ugriza na levoj nozi. Treći je na desnoj. Panično ustajem i počinjem da bežim. Oslobađam se kučića. Osećam krv u cipelama. Blizu bolnice sam. dobro je. TRAS! Staklena flaša se razbija o moju glavu. Opet padam. Staklo oko mene. Puno stakla. Još nekoliko udaraca u torzo. Nepomično ležim. Pritasak je toliki da mi samo zuji u ušima. Ništa ne čujem. Osećam kako mi skida sat. Pretura po džepovima. Sve je uzeo. Otišao je.

Ustajem lagano. Krv mi se sliva niz lobanju. Od nekih likova tražim cigaretu. Uzimam pljugu i palim. Cela košulja mi je krvava. Ulazim u bolnički krug. Portir zove dežurnu sestru. Uvode me preko reda. Možda zato što sam jeb`o? Počinju da mi brišu krv sa čela. Pljuga i dalje gori. Smeškam se sestri. Možda bih mogao i nju da opalim? Pitaću je posle. Dolaze panduri. Uzimaju podatke. Pandur je debeo. Ker. Ko ga jebe. Što nije učio školu.

Tu je i doktor. Mator je. On mora da je jeb`o sto puta. Blago njemu. Nosi iglu. Mrzim iglu. Gleda mi ranu. Sestra mi prilazi. Ima dobru sisu. Verovatno se prska sa ovim šnajderom ovde. Nakon 15 min dolazi keva. Plače. Vrišti. Malaksala je. Dolazi i burazer. Pita me ko mi je sve to uradio. Kevi je bolje. Prilazi mi. Sestra je sklanja dok me ušivaju. Završili su sa ušivanjem. Daju mi tetanus. Kevu su izveli odavno. Izlazim iz sale. Keva pritrčava. Gleda me. Ljubi me.

Hiljadu pitanja u isti mah.

Osramoti me va vjek i vjekova.

Omiljeni komentar slučajnih ili namjernih prolaznika upućen mama sa malom djecom koja se kmeze ili plaču.

Tvoje samopouzdanje i veštine su za svaku pohvalu, ali sve su šanse da nećeš uspeti. Zvezde ti jednostavno nisu bile naklonjene. Prepreke koje ti je slučaj doneo su nesavladive, zadatak stavljen pred tebe je izvan tvojih moći. Možda ti dobro kopaš, ali ne možeš kašikom protiv bagera.

Bobi Fišer, bivši svetski šampion u šahu, bio je i ostao jedna od najživopisnijih ličnosti koja je ikad sela iza crno-bele table. Pored svoje nesumnjive veštine i nemerljivih doprinosa igri, ostao je poznat i po nekim, najblaže rečeno, kontroverznim izjavama i pogledima. Neki ga pamte kao ludaka, a neki misle da je jedino njegova briljantnost kriva njegovom propadanju.

Pošto je 1975. godine šahovska federacija odbila njegove uslove za meč za titulu svetskog prvaka, Fišer, branilac titule, je odbio da igra i tako predao svoju krunu Karpovu. Kod nas je stekao veliku popularnost kada je, usred nepravednih i ničim izazvanih međunarodnih sankcija prema našoj državi, odlučio da baš u Jugoslaviji igra meč protiv Borisa Spaskog. Zbog toga je američka vlada, taj omnipotentni borac za pravdu i zaštitnik naftnih polja širom sveta, raspisala poternicu za njim i oduzela mu pasoš.

U moru antisemitskih, antiameričkih i mizoginskih izjava, nalazi se i ona da bi svakoj ženi, pa čak i tadašnjem ženskom svetskom šampionu, Noni Gaprindašvili, mogao da da konja fore i da pobedi. Kada su Mihaila Talja, takođe bivšeg svetskog šampiona i jednog od najkreativnijih šahista ikada, "Čarobnjaka iz Rige", nepredvidivog genija i naširoko obožavanog pesnika šahovske table upitali za ovu Fišerovu izjavu, on je rekao da je "Fišer Fišer, ali konj je konj."

Kada ti baba umisli da je Džejms Bond.

Nepomak.

Pokušaj odlaska od samog sebe. Specifičnost ovog psihološkog postupka ogleda se u disciplini duha doraslom pičkastom podvigu nesuočavanja i samoporicanja. Individue sklone begu najštetnije su po sebe. Samodestrukcija, sažaljenje, samoosuda neke su od trajnih posledica ovog psiho-sadističkog sporta ljudi od nevolje, slabića i kukavica. Najtragičniji u čitavom procesu zapravo je ishod - kad pička stigne do nakraj sebe i uvidi da se nije pomakla ni pedalj trčeći pred onim što ga ne juri, kad uvidi da je problem, prepreka il' šta god što je cedilo njegovu voćkastu svest, još uvek jbno tu.

Pun krug. Tik-tak. ''Možeš da bežiš ali ne možeš da se sakriješ.''

Debilna tehnika iz kategorije #skretanje sa teme, subfoldera VZPS ('Vatanje Za Poslednju Slamku;prim.prev.), koju danas možemo videti još samo u jebenim američkim sitkomima i to onim, čudne li koincidencije, najdebilizovanijeg sadržaja. Stupidno naivni abortus od fore kojim, pak, abortus od korisnika, inače izrazito retko moguć u jednoj savremenoj civilizaciji sa antibioticima, na volšeban način pokušava da se izvuče iz govana u koja se uvalio, i to metodom skretanja pažnje svedoka-sagovornika od prekoputa rendom nepostojećom vizuelnom pojavom u bližoj okolini i hvatanja šture u momentu kada mu ovo prvo, eventualno, upali. Uf, ovo je bilo zajebano govno za iskenjati, da budem sasvim iskren...

Povod za upotrebu mađije iz naslova - a kako to mogu zaključiti iz jebenih američkih sitkoma - može varirati u nekoliko sasvim različitih pravaca ali se skoro isključivo mora kretati prilično VISOKO na grafikonu zasera koje je jedan ljudski majmun u stanju da napravi.

Lično gledano, nema tog sranja koje bi me ikad nateralo da ovo upotrebim, ali, ono - nikad ne reci Pih...I ti to nazivaš dobrim pušenjem?!

Da otklonim zabunu u samom startu - naravno da me je kupala golog, ali pridev u rečenici ima za cilj da pojača utisak i doprinese samoj atmosveri; i drugo, priča se čitaocu može učiniti komična a nikako potresna, ali jedino stoga što i sam nije morao da prolazi kroz tretman trljanja tela matorim smežuranim rukama. Ali da predjemo na stvar.

Dogodi se tako te poživeh dovoljno da me upišu u treći razred, što je, s obzirom na to da sam bio živahno i radoznalo dete koje je gutalo klikere i kog je konj svojevremeno ujeo za glavu (i još pregršt raznoraznih dogodovština iz kojih sam izašao sa ponekim ožiljkom, i ponekad čak malo kraći), samo po sebi predstavljalo svojevrsan uspeh. I negde u drugoj polovini školske godine, odluče da nas vode na sedmodnevnu ekskurziju, pod radnim naslovom "Nastava u prirodi". Istina da smo videli probilje prirode i vrlo malo nastave, ali da ne žurim. Prvobitno trebalo da nas vode na Goliju, zatim nas iz nekog razloga preusmere na Goč, što je meni u to vreme bilo apsolutno svejedno...Dan polaska, majke šalju decu u veliki svet, prvo odvajanje, suze, povraćanje u autobusu, četvrtaci maltretiraju trećake i sve što uz to ide. Dali mi za to vreme astronomskih 42 dinara da ih podelim na nedelju dana, mada sam ih realno spičkao u prva četiri na plastični bodež, ljigavac (koji su mi oduzeli jer sam ga bacao devojčicama u kosu, pa sam morao da kupim još jedan radi istih potreba), i ostala sranja. Posle sam klošario tri dana i jedva čekao da me vrate kući, shvativši da nikada neću umeti da se služim novcem...

I stignemo nekako na odredište. E sad zamisli čopor dece odrasle u ravnici, koji prvi put vidi brdo veće od pola metra - prvo što smo uradili po izlasku iz autobusa bilo je da se razmilimo po planini kud koji. Jedva su nas nekako navatali. Ja sam bio sa grupom koja je osvajala nekakvu čuku, posle smo jedva nekako sišli dole...Smestili nas u sobe (po 6 - 7 komada u jednoj), ostavili stvari i pohitali na obližnju pijacu (šta obližnju, odmah pred hotelom) da arčimo mamine i tatine novce. Večera. E posle večere se ide u improvizovanu diskoteku za nas male seljake, gde je, bar dvaes puta na veče, dvesta na sat gorelo more i topile se planine. Ali izmedju večere i djuskanja usledio je kobni dogadjaj, o kom sam izmedju ostalog i nameravao da pričam.

Večerasmo, spakovasmo se po sobama - u jednom trenutku, dolazi učiteljica i veselo vikne - ajmo deco, kupanje! I odvede drugara u nepoznatom pravcu (ne sećam se ko je bio prvi, ja srećom nisam, imao sam vremena da se psihički pripremim - nisam doduše znao šta mi se tačno sprema, ali svejedno nikad ne valja ići prvi). I mi ostadosmo u čudu. Sedi nas pet u sobi, ćutimo, ne progovaramo. Svi u mislima prevrću neke strahove što su prethodno pokupili iz priča ili filmova, jednog su vuci otkinuli od čopora, družina prstena se raspada...Vrati se ovaj posle 5 - 10 (najdužih mogućih) minuta iščekivanja, nekako krut i izmenjen, staklastog pogleda koji je jasno odavao da je dečko upravo preživeo nekakvu torturu. Gledamo ga, gleda on nas, i, naposletku, sa usana mu se otkide nekoliko slabašnih reči - Damire, idi dole da te učiteljica okupa. Mi ostali se upišali više od njega. Ovaj šta će ode, moraš da slušaš učiteljicu. Mi ostali da ćutimo, ovog ništa ne pitamo, niti on progovara. Vrati se damir, samo što se nije upišao od smeha (njemu bilo lepo), i pošalje trećeg...E sad jebiga, deca ko deca - idemo da vidimo šta se dogadja (usput Damir ispričao svima živima šta nam tamo rade, i 20 klinaca se nacrta ispred vrata kupatila uz obavezno "ćuti majmune" i ostali repertoar). Istina da nisam stigao ni da gvirnem kroz ključaonicu, ali svi smo jasno čuli - raširi sine noge da ti učiteljica opere miška. E tu smo pukli od smeha i razbežali se svi u sobe, uvereni da nas je matora prljavica provalila.

I dodje red na mene. Silazim dole drvenim stepenicama, idem na randevu sa svojom prvom mačkom, srce mi u petama - kao Kijanu Rivs kad ide kod Al Paćina na kraju Advokata. Sve nekako strašno svečano, najradije bih igrao pang nafićomatima, ali što se mora mora se...Stupam unutra, ona - čeka. Skidam se na komandu i ulazim u nekakvu improvizovanu tuš kabinu. Jebena stvar - stojim ukočen, izložen, da sam bar mogao da sednem u kadu i da se skupim, možda bi prošlo bezbolnije. Sećam je se sa onom njenom crvenom kosom i polu - muškom frizurom kakve je tada probila mislim Mira Škorić; miluje me po mom mladom, golom telu boje varikine svojim punačkim, naboranim rukama. Srećom ne sećam se noktiju, ali jasno se sećam zgužvanih podlaktica (narukvicu mislim da sam projektovao kasnije, ne znam). I to traje. Podla uspaljena veštica, kako se samo nasladjivala! Ovi znam da stoje s druge strane vrata i pišaju od smeha. Srećom, bi mi dozvoljeno da se sam obrišem peškirom, valda joj je trebalo i malo voajerisanja a ne samo akcije, trebalo se spremiti i za druge dečake (začudo nije okupala ni jednu devojčicu). Ove što su virili sam prezirao iz dna duše jer su bili po drugim odeljenjima i imali druge učitelje i učiteljice. Prethodna ekskurzija je čak imala tu zgodu da učitelj naguzi učiteljicu sa neke druge ekskurzije, što su ovi čak i posmatrali jer su vrata bila odškrinuta. Eto. Neko gleda taslačenje, a mene zlostavljali sve u 16...Osećao sam se jeftino i iskorišteno preko svake mere.

Stojim tamo i mislim - jebem ti, ko će ovo preživljavati čitavih nedelju dana! Na svu sreću, jedan drugar koji je bio očigledno pametniji od svih nas, kada je došao red na njega rekao ozbiljno - učiteljice ja se i kod kuće kupam sam. Kakav stend ap pred autoritetom, i danas mu skidam kapu zbog toga - naravno da smo se svi kupali sami kod kuće, al gde ćeš to reći učiteljici. Spasao je čak još jednog drugara koji evo danas, živ i zdrav, očitava vodu po kućama - čak peva dok ide ulicom. I ova se skroz zbunila! Drtina matora, sigurno je shvatila da tu priču baš i ne treba širiti, jer u normalnom svetu ove radnje podilaze pod kategoriju zlostavljanja i neko bi mogao da te tuži zbog toga. Tako da smo se narednih dana kupali sami. Da smo bili normalniji, kamenovali bismo je kao Micu Trofrtaljku u Ranama, pa nek nas pitaju zbog čega deco učiteljicu kamenom u glavu.

Do koje mere je ovo ostavilo brazdu u našim dečijim dušama, jasno pokazuje činjenica da ovaj dogadjaj nikada nismo pominjali. Pre par godina, kada sam u društvu (svi bliski, nas 7 - 8) pomenuo dogadjaj ovom što mu je trljala miška, prvo nije mogao da se seti, a zatim se grčevito branio da on sam nije učestvovao u ovoj nasladi. No kada sam mu pomenuo miška, toliko je ispao iz takta da sam čak u jednom trenutku bio siguran da ćemo se potući...I to je kraj tužne priče, gde četa goluždravaca oseti prvi dodir ženske ruke na svojim preponama. Matoru smo i dalje vidjali maltene svaki dan, iz prostog razloga jer nam je bila učiteljica. I svi smo je mrzeli. Nikada nisam bio sa starijom ženom od sebe, niti ću - to mi je najmanje privlačna kategorija, ravnodušan sam prema njoj kao prema...Ne znam čemu zapravo. Ne znam ni kako su prošli dečaci na potonjim ekskurzijama...

E da, da dodam kako sam za tih sedam dana uništio ribok patike kupljene baš pred polazak, bazajući po šumi i igrajući fudbal. Moji me po dolasku kući zamalo udavili i napravili sebi novo dete.

FIN

Jedva izbeći adresu stanovanja u Večnim lovištima.

Ova definiciju nećemo povezivati ni sa Las Vegasom, ni sa drogama.
Svi mi dobro poznajemo tu paranoju kad udjemo u bus na početnoj stanici i onda počinje zagledavanje stranaca u oči ne bi li otkrio zlokobnog KONTROLORA!
Moraš biti brz i pogledati svakog duboko u oči, u dušu i razaznao običnog civila od čoveka koji će, nakon zatvaranja vrata, izvaditi kart čeker i proveriti kartu koju nemaš, naravno.
Najbolje je što svi to rade i čudan je osećaj u busu pregršt ljudi, poput merkanta ili sove osmatraju situaciju oko sebe, sa velikom zebnjom u srcu...
Ako je tu, nedobog, tvoja početna stanica je ustvari i tvoja poslednja, ako nisi dobro izvršio psihoanalizu vizuelnim kontaktom onda ćeš biti ulovljen i kažnjen sa 1000 dinara na licu mesta ili 5000 na kućnu adresu...

DEMOKRATSKA STRANKINJA

Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.

RADIKALKA

Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.

KOŠTUNIČARKA

Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...

VUKOVKA

Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.

CURA IZ DRUGE SRBIJE

Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.

G17 + PROVIZIJA

Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...

Proces koji nastaje u razgovoru sa odeređenom vrstom ljudi, u naucnim krugovima poznatim kao 'sisači', a posle kog se osećate kao isceđen limun. Što ste imali pozitivne energije- imali ste, nakon susreta sa sisačem možete samo polako da odete kući i gledate slike štenaca, sisa, hardkor seksa, debelih ljudi kako padaju u nadi da će životna iskra ponovo zasijati u vama, nekada, neke godine... Nuspojave debate sa sisačem, a pod dejstvom alkohola ili narkotika njačešće su i agresija, melanholija i uopšte sklonost ka destruktivnom i češće autodestruktivnom ponašanju.

Sisači neguju tri različita stila po kojima ih razlikujemo:

1. Sirotan: Izraženo samosažaljenje i/ili hipohondrija. Naivna žrtva će u želji da sasluša njegove večite kućne, psihičke ili ljubavne probleme ili istoriju raznoraznih oboljenja, tegoba, povreda, žiganja i probadanja, na kraju i sama razviti sopsvene, vrlo stvarne psihičke poremećaje. Ukoliko pokušate da prekinete njegovo izlaganje nuđenjem adekvatnog rešenja za problem može postati agresivan ili vas optužiti da ga ne razumete i da su takvi drugovi ustvari razlog negovih beskonačnih problema.

2. Heroj asfalta: Kada oseti slabost nasumične jedinke počinje sa verbalnim maltretiranjem iste konstantnom pretnjom fizičkim maltretiranjem u maniru prekaljenog sadiste. Ljude koje poštuje ili smatra prijateljima će iscrpeti svojim bajkama o jebanju vrhunskih riba, 96točasovnim provodima, mafijašenju i nalupavanju cele kafane/diskoteke odjednom, ispričanih istim vazda agresivnim tonom.

3. Infoserator: Večiti kontraš koji uglavnom nema pojma o čemu govori. Često gubi nit sopstvene priče, menja mišljenje da se ne bi slučajno sa nekim složio, svađa se sa samim sobom dok iznosi poluinformacije, izmišljotine ili jednostavno budalastine. Nedovoljno upućen u temu razgovora, ali željan vođenja glavne reči, poricaće i da je zemlja okrugla dok vam servira svoje retardirane konstrukcije. Omiljene teme su mu zavere globalne i lokalne.

Sisači se lako daju pomešati sa klasičnim seratorima, smaračima ili ljudima koje zaista treba saslušati. Sisač će ipak ako je ugrožen skakati sa stila na stil, menjati ponašanje od agresije preko ucveljenosti ka poslednjem pokušaju da izazove sažaljenje, podsmeh, bilo šta što će pažnju zadržati na njemu. Ukoliko prepoznate sisača, sve i da vam je rod narođeniji, primenite neku od sledećih tehnika: odjeb, započinjanje razgovora sa najbližom osobom, eskiviranje sistemom neodložne obaveze i napuštanje sisača. Ni u kom slučaju nemojte pokušati da skrenete razgovor na ribe, pesmu koja trenutno ide ili sport, jer je to samo mala stanka koju će iskusni sisač iskoristiti i okrenuti razgovor u željenom pravcu. Sisač želi pažnju, on je zaljubljen u zvuk sopstvenog glasa i neće vas pustiti dok ne isisa iz vas i samu želju za životom.

Pendrečenje na otvorenom. Kada sam bio mali, verovao sam da se radi o građanima koji se okupe da protestvojuju, pa ih zle vlasti namlate za primer. Sada sam siguran da zle vlasti prvo organizuju veću gomilu ljudi, pa onda aktiviraju svoje huligane, pa svoju miliciju i namlate narod za primer.
Postoje dva osnovna oblika: Politički skupovi (miting) i prećenje sportskih događaja
Pošto se prećenje sportskih događaja desi svaka 3 meseca, kao istoriski primer ostaje stadion maksimir 91.
Istoriski primeri velike berbe ušiju na političkim skupovima su 68, grand hotel, žuta greda i 9. mart.
TAKTIKE:
Prva i osnovna taktika je da se postavi kordon kako bi se narod orjentisa u pravcu. Ovaj oblik potiče iz antike gde su se vojne jedinice organizovale u falange, radi orjentacije neprijatelja. Postavi se od jednog do 3 sloja milicajaca u oklopu, sa štitovima iz kojih vire pendreci okrenutih prema masi. Taj pendrek obično završi na grudima prvog građanina koji se nađe napred i koji kasnije svojom snagom potiskuje masu u nazad. Dosta dobra taktika za čuvanje naroda.
Druga tahtička formacija predstavlja opkoljavanje, koje se sastoji od izvljačenja jedong okvira šireg, koji se postalja iza prvog kordona koji drži masu. U tri sloja milicajaca koji okružuju čistinu čeka se prvi napad huligana. Kada se huliganima izazove pucanje prvog kordona, građani se upuštaju u čistinu gde mogu da se zalete. Potom se izvodi skupljanje obruča uz pendrečenje, gde se navodi prvi red građana da potrči da beži. Kada milicajac u ovoj formi pokuša da udari huligana, on obično zbog dužine pendreka zakači još tri čoveka po glavama i dokači huligana po leđima. Građani koji gube svest usled traume od udarca, padaju i lupaju glavom o ivicnjak i ginu, a sve to zato što su krenuli u veliku berbu ušiju bez kacige.
Treća faza se izvodi sa odmornim snagama na građanima koji se povlače ili beže. Na televiziji se vidi kako huligani sa majcama na glavama gađaju bakljama i komadima betona miliciju, u suštini do 4 reda milicajaca od po 3 čoveka u sloju napreduje i gazi narod koji beži. Prvi red ide polako, dok četvrti red praktično trči da bi stigao da upotrebi pendrek. U ovoj fazi Milicija koristi kombinacije suzavca, gumenog metka, vatrogasnih i oklopnih vozila i oklopljenih konja sa ergele Ljubičevo.
Saće za pendrečenje. Pošto je narod razbijen, milicajci sa isukanim pendrecima u desnoj i motorolama u levoj šetaju među masom. Izdvajaju se tako da na jednakoj udaljenosti uvek imate po 6 milicajaca, koji se prave da pričaju u motorolu. Kada spaze usamljenog građanina ili se neko od građana previse približi jednom od milicajaca, on smatra da je to napad na službeno lice. Kada ostalih 5 iz formacije shvate da im je kolega napadnut oni priskoče u pomoć. Njih 6 slažu pedrek na građanina, kao da gase plamen na njemu, sve dok ne priđe marica da odveze izazivača sukoba u pritvor.

Pitanje koje postavlja skrhana devojka strefljena spoznajom o preljubi, dok očekuje da će kao odgovor dobiti bilo kakav utešni obličak negacije. Cilj je da se kratkoročno ulije nada u opstanak urušene veze, da "dok bivši snovi po sobi lete", ovi makar tek privremeno slete na sigurno. Nema mnogo mogućih odgovora na ovakvo pitanje, možda tri najučestalija:

1. Da joj kažeš da je poznaje - Katastrofa razmere najpesimističnijeg predviđanja greške u radu gigantskog hadronskog kolajdera. Manjak iskustva. Prečka. Mijatova. Nastavak priče je izvesno još bolniji. Bivši snovi ne lete više, nestaju u crnoj rupi koja jede planetu, a preljubnika, smanjenog na nivo higsovog bozona, od tog momenta rešetaće stranac kojem više nije stalo. Da će pojam "svinjo" činiti uvertiru u daljem razgovoru, šanse postaju približno 97,21%.
2. Da joj kažeš da je ne poznaje - Odgovor kojem se nada, najbolje je dati ga čak i ukoliko nije tačan, pa izmisliti neku tamo prosečnu žensku osobu. Neobjašnjivo, ali pripisaće sve trenutku slabosti, krivica neočekivano postaje svačija i deli se bez razumnog objašnjenja na dva dela. Sam priznaješ da si svinja. Obrt. Kajzer Soze je upravo ispravio stopalo.
3. Da joj kažeš da ga poznaje. Ke?

kazemo nekom cije se dah oseca na razdaljini od pola metra i dalje.obicno se takav dah ne moze opisati recima ali postoji izreka koja ga prilicno dobro opisuje.

Zene imaju razvijeniji govor tela, i bolje ga razumeju, dok muzjacima treba malko vise da ukapiraju,a i tupavi su za plasiranje informacija govorom tela, vec sve rade spontanije i bez igrica i skrivalica.
Evo par primera kako to rade devojke, da bi nespretni decaci eventualno to prepoznali, i umeli da iskoriste priliku,a da je ne propuste.

Definitivno najneprijatnija situacija u komunikaciji sa osobom koja Vam je na neki način seksualno zanimljiva, intrigantna, ili je možda drugačija, čini da Vam bude pomalo neprijatno te morate da vodite računa šta ćete i kako saopštiti. Naravno, tom prilikom greške, dirigovane od strane podsvesti koja je uvek bolno iskrena, su apsolutno neizbežne.

Simbol svake skepse starijih i suvišne brige za svojim mladim naraštajem.
Mnogi takve rigidne stavove dovode u vezu sa dedama i- pre svih- babama, međutim njihovo poimanje omladine nije odmaklo mnogo dalje od ideje da "idu tri mladića i puše istu cigaretu", a što se tiče rođene unučadi, u njihovim očima oni ni sa dvadeset neće preći petu.
Zapravo, sve skepse, neobjašnjiva paničenja i brige uglavnom potiču od roditelja, kao lično odgovornih za izvođenjem mladunčadi na životni put. Oni su smislili i "kafiće gde sipaju drogu u piće" i "dovođenje nove snajke svake nedelje". To je verovatno zato što se iz mladosti uglavnom sećaju raznih seksualnih, alko, narko i drugih revolucija, kao i šta su sve one donele, pa su spremni da štite mladunčad od onoga čemu je sama njihova generacija doprinela.
Uostalom, razni istorijski pobornici ljudskih sloboda su listom svoju decu vaspitavali jako rigidno i patrijarhalno.

Modifikovana verzija "Pusti je da ide svojim putem" prilagođena njenoj preteranoj seksualnoj aktivnosti. Uglavnom izgovorena nakon dobijene pedale.

Neki muškarci prosto uživaju u društvu devojaka sa nižim koeficijentom inteligencije i manjkom obrazovanja. Daleko od toga da su i sami takvi – jednostavno, stvar izbora.