- Dobar dan, čiča. Može jedno pitanje?
- Uh, uplašiste me, deco. Nisam očekivao nikoga u vr' ovu čuku! Kažite.
- Izvinjavamo se. Znate, imamo neko takmičenje u kasarni, orijentacioni kros i imamo problem da nađemo orijentir, neki Marinkov bunar.
- E, to će bude čudo ako nađete, pokojni Marinko ga zatrpao još '88. Bezobrazan narod, bacali u bunar crknute životinje, od kučića i mačića pa do, bogami, i krupnije marve. Iz koje li su godine te vaše karte?
- Ovaj, nebitno... Kako sad da se snađemo, majku mu?
- Lako, deco. Kota 34 vam je u ovom pravcu, malo levo od onaj veliki hrast će da vidite stazicu, samo je pratite.
- Vi znate za kotu 34?! Imate i vi te mape?
- Ma ne, bre, sinko, nego već četeres' i kusur godine dolazi ovde vojska i večito na'ebete kad tražite tu kotu 34, bar po 3-4 puta godišnje vam objašnjavamo 'de je, pa smo i mi naučili. A nemate signal za mobilan da vas upute oni što pre vas prošli. Ete, baš juče se dogovaram sa komšiju Radovana i nešto razmišljamo da saberemo stare tarabe i sklepamo vam od nji' putokazi. Lakše nama da nas stalno ne zapitkujete, lakše vama da ne tabanate k'i guske u maglu.
- Pozdravljamo ideju. Nego, da zamolimo za još jednu uslugu... Znate, u toku je takmičenje i trenutno vodimo protiv jedinice vojne policije. Verovatno će i oni malo kasnije da naiđu i pitaju vas...
- Ne se sikiraj, sinko, čim vidim crne te... kako se već zovu te palačinke što sad nosite na glavu umesto kape... baretke, da... ima gi uputim da završe u tri pičke materine, ni ona prava milicija gi neće nađe i to sa detektor! Mrzim gi još od pre... kol'ko ono beše, tri'es godine... kad sam ja služio pa me zajebavali! 'Ajde što me 'apsili i strpali u ćorku i dobi' produžetak, al' što mi uzeše kominjak što mi pokojni otac dao da podelim sa društvo...

Misaoni dnevnik maskote- Zeleni Delfin, dan 714.

-Još jedan dan. Počeo je veselo -jebeni kikiriki. Neki klinci sa zapadne tribine me gađaju pregorelim kikirikijem. Opet! Ne bi to toliko smetalo da mali govnari ne pogađaju delfinu u oči pa mi sve upada u kostim. Do sad su se već spustili do tabana, k'o da gazim po žiletima. Opet će Džejn da me pošalje u pičku materinu kad joj budem tražio masažu nogu. Kurva. A ovi klinci će da najebu, ovog malog znam, znam u koju školu ide, Tom se zove, kikiriki ću u dupe da mu nabijem, mamu mu balavu.

Uf prošlo 20 minuta, moram da skakućem opet. EN-DEN-DI-NI-SA-VA-RA-KA-TI-NI....

na tribini

-Bobe, Bobe, vid' delfina blesavog! Ha ha ha!
-Ej ti zeleni delfinu, skači fino jebem li ti strinu! Ha ha ha!
-To Bobe! Čuo te je, ha ha ha! Vidi ga, pokazuje srednjak!
-To što ti je u ruci, sestrici zavuci! Ha ha ha!
-Ha ha ha! Bobe kralju! Evo ga trči ka nama! Vid' ga oće da preskoči ogradu! Zakačilo mu se peraje za šiljak, Auf ase razbio! Ha ha ha! Gađaj ga koka-kolom, Bobe!
-Puf! Bulzaj!
-To! Prsnulo ga je u oko, vid' kako se bacaka okolo! Ko riba na suvom! HA HA HA! I odvede ga murija! Eh!
-FAK JU DOFIIIIIIIN!
-Bobe mađijo, mislim da sam se upišao od smijeha!

......
Ponedeljak, dvorište osnovne škole Ambraham Linkoln, 1:50 PM
-Aaaaaaaa! - začuo se krik u daljini. Iznenađena dječurlija se okrenu prema izvoru buke. Zaprepašćeni, vidjeli su plišanog zelenog delfina sa kesom kikirikija kako trči prema njima. Razjareni delfin je išao pravo na pjegavog Toma koji je uplašen stajao u mjestu. Bjesni delfin mu ote kockastu YU-GI-OH torbu i poče je šutirati parkingom, pa je plasira Bekamovskim efeom na direktorovog Forda. Knjige i sveske poispadaše, a sveska iz Biologije sa nacrtanim dojkama pade pred Sintiju iz sedmog-tri. Psiho delfin se tu ne zaustavi, već uze kesu kikirikija i strpa je Tomu na glavu ujedno mu lupajući šamare. Na kraju, delfin skide Tomove gaće, ponese ih kao trofej i ode u pravcu Đakovice ostavivši upišanog i uplakanog Toma da godinama kasnije ima noćne more o definima.

U ovom kadru vidimo lava koji se prikriveno približava antilopi koja ništa ne sluti. Lav je gladan i ne sme učiniti ni najmanju grešku ako želi da jede... Međutim vetar je naneo njegov miris u pravcu antilope i ona ga je primetila. Lav je primetio da je primećen i kreće u akciju; antilopa se dala u beg.....Krvoločnost ove zveri nas upućuje na to da je ona nekad tokom devedesetih bila član SPS i pritom je kontrolisala nekoliko glavnih resora, te da je ovaj lov zapravo odmazda za antilopino antivladino delovanje tokom tog mračnog perioda. Takođe, tu možemo primetiti i bradavičastu svinju koja je došla na pojilište a koja je nekada u određenim trenucima bila u koaliciji sa lavom, ali zbog razlika u mišljenju su se razišli. Ovo jato lešinara koje vidite se tokom tog mračnog perioda bavilo ratnim profiterstvom u Bosni i Hrvatskoj, i iako optuživani od strane javnosti za ta nedela, čak su neki optuživani za učešće u genocidu nad gazelama, do danas mnogi od njih nisu procesuirani. Primetićete da se u kadru pojavljuje čopor hijena, većinom mlađih od 18 godina, koji namerava da napadne LGBT populaciju zebri, koja pokušava mirnom šetnjom i mahanjem repićima kao transparentima, da se izbori za svoja prava u divljini.
Tužno je to u divljini. Za nadati se ostaje samo to, da će jednoga dana profunkcionisati pravna divljina u punom značenju te reči, i da će mudre sove, koje ovo samo mogu da posmatraju, biti u stanju da sprovedu zakon i tako ostvare vladavinu prava, mira i tolerancije, i tako primorati lava, da i on kao i sve druge životinje, na fin i civilizovan način, odlazi u mesnicu po svoje meso.

Napisano za ono takmičenje.

- Saša ovo je moj novi dečko Danijel. Danijele ovo je moj brat Saša.
- Zdravo Danijele, drago mi je da smo se upoznali.
- I meni takođe. Baš mi je žao što moram odmah da idem, ali samo sam dopratio Saru do ovde, pa žurim na Adu. Obećao sam drugarima iz stranke. Neki drugi put ćemo se ispričati duže. Ćao dušo, odoh.
- Ćao ljubavi. I šta kažeš?
- Pa ono, je l' planira uskoro da kaže roditeljima ili čeka da se čitava klima u društvu promeni pa da to postane prihvatljivo?
- Šta da se promeni? O čemu ti pričaš?
- Mislim, je l' ti rekao da voli kada mu neko obije šupu ili čeka kada vam bude godišnjica da ti to saopšti?
- Kakva šupa Saša, šta bre pričaš ti?
- Slušaj, da ti ja kažem, dečko je vilenjak i to onaj pravi pravcati, da ne može veći da bude.
- Kakvi te vilenjaci spopali sada Saša?
- Hvala Bogu, mene nikakvi vilenjaci ne spopadaju, a dečko ti je peder i to je samo pitanje nedelje kada će da objavi, nego bataljuj ti to brzo i nađi nekog muškarca na vreme, od ovog nema vajde.
- Ko peder? Danijel? Ma šta lupaš? Odakle ti to? Nisam više dete da mi braniš sa kim ću da se viđam i da napadaš moje momke..
- Ma neću ja ništa da ti branim, baš me briga, tvoja stvar. Samo ti kažem da se maneš ovog fićfirića jer je proverena pederčina.
- A kako ti to znaš majke ti?
- Pa ima nekoliko suptilnih naznaka, da kažem tako.
- Kao na primer?
- Pa ajde to što čupa obrve na tanke linije, može da znači da je peder, ali ne mora. Ne mora ni to što mu je ruka mekša od tvoje ništa da znači. Pa ajde i to što mi je namigno kada je prilazio, pogledao u pravcu moje kare i oblizao se. Možda je gladan, pa ono, asocijacija na kobasice. Nije čak ni to što ima okačene rolere oko vrata i ide sa drugarima iz LDP-a da ih vozi po Adi obučen u roze biciklističke, mada to je već ozbiljan poremećaj. Međutim to što je juče izašao snimak koji kruži po netu, kako ga Azdejković šuri u plinaru na istoj toj Adi Ciganliji, dok se ovaj dere "To, to, Evropa nema alternativu", bila je ta najsuptilnija naznaka po kojoj sam tačno znao o čemu se radi.
- Čekaj, otkud znaš da je iz LDP-a, kada je samo pomenuo drugare iz stranke?
- Suptilne naznake seko. Suptilne naznake.

Primer muškarac :
XY: Ko te je to zvao? Čula sam ženski glas, ko je to?!!!
XX: Ma jedna drugarica ...
XY : Gnjido!!! Znala sam da me varaš. Ne mogu da verujem da nisam to provalila pre. A osečala sam kako ti se smanjila želja za seksom i kako me više ne gledaš kao pre. Sigurno sam od tebe zaradila neku boleštinu. Prevariti ću te sa tvojim najboljim drugom! Ubiću te ali ne fizički več psihički! Zapamti to!
XX : Šta?? Ali čekaj, to mi je stvarno drugarica sa posla. Zvala je samo da ....
XY : Koja ti je ta? Govori! Saznaću ja ko je i spakovati ću otkaz i tebi i njoj. Gubi se da te moje oči više ne vide ! I da ne zaboravim, nikada nisam bila sa nekim kome je tako mali!

Primer žena :
XX : Ko te je to dovezao, jeli?
XY : Ma jedan drug ... Sa fakulteta ..
XX : Znao sam da si sponzoruša. Ne mogu da verujem da me varaš posle svega što ti pružam. Šta li si samo videla na njemu? A da znam, skupa kola od ćaleta i novac kojim te kiti. Zato tebe nema po cele dana a farbaš me kako si na fakultetu. Govori ko je on! Zagorčati ču ti život, videćeš! I tebi i njemu!
YX : Šta ti je? Stvarno se znamo samo s fakulteta. Išao je u mom pravcu pa je ponudio da me poveze ...
XX : Ti misliš da sam ja glup, jeli? Odakle ti te krpice? Prvi put ih vidim. Jel' ti to on kupio? Jel' bolji od mene? Jel' mu veći nego moj?
YX : Ovo sam kupila več prošle godine some! Nikad ne obračaš pažnju na mene. Nisi primetio ni da sam bila kod frizera.
XX : Dosta !!! Nemoj da se pravdaš. Zovem tvoju mamu sve da ji ispričam!

Najnužniji saveti pred sedanje u voz Beograd - Bar

1. Popijte bensendin, poželjno i dva a ostatak stavite u džep trebaće vam.
2. Uzmite alkohol sa sobom, za dezinfekciju sedišta ali i dobar je u kombinaciji s bensendinom kad ovaj sam ne može da deluje.
3. Stavite vatu u uši jer pola putnika kao da se sprema da ide na prijemni za navijače Zvezde.
4. Stavite naočare za sunce obavezno jer ako ste mlađi od 50 godina svaka beka i deka će da pilji u vas kako bi se sažalili na njih da sednu.
5. Na suknju ne pomišljajte ako ste žensko jer u najmanju ruku će da vam uleti bubašvaba.
6. Na red vožnje zaboravite, kao i na odlazak u wc.
7. Ukoliko ste s devojkom recite svima u vagonu da vam je sestra jer inače rizikujete batine.
8. Batine rizikujete i ukoliko se ne oduševljavate Srbijom ili Crnom Gorom zavisno od toga u kom pravcu putujete.
9. Batine vam ne ginu i ukoliko nešto zinete protiv Slobe ili ne daj bože Šešelja.
10. Ceca je posle Device Marije najbolja, najpoštenija, najseksipilnija i najbolja pevačica kroz istoriju – inače opet batine.
11. Obavezno kažite da vas svi čuju da mrzite pedere i da biste ih sve nabili na kolac.
12. Nemojte da posumnjate da su svi Šiptari nepismeni i prljavi.
13. Kad stignete na granicu nemoj slučajno što da pričate ili ste odmah sumnjivo lice.
14. Nije poželjno da kažete da ste bili negdje u Evropi i da tamo ima normalnih ljudi.
15. Ne verujte nikom ni reč, pa čak ni kad kažu kako se zovu, ja sam putovao sa Markom, a na kraju u Baru se ispostavilo da se dečko zove Samir.
16. Ukoliko se odlučite za vagon restoran obavestite ostale saputnike da ne izlazite na sledećoj stanici, inače može da vam se desi da neko od "rođaka iz susednog kupea dođe da vam pomogne da iznesete stvari".
17. U Užicu obavezno popijte još jedan bensendin, a u Kolašinu bi valjalo da se setite da ostavite makar usmeni testament, za svaki slučaj, nikad se ne zna a važi kao i pisani, uvek neko preživi da priča.
18. Napokon ni ne pomišljajte da pominjete duvanski dim, smetao vam ili ne. Može da se shvati svakako, a i batine su vrlo izvesne.

1. Čarli Čaplin
Čovek na magarcu je Čarli Čaplin. On jaše drvenog magarca idući seoskim drumom. Čuje se vesela klavirska muzika. Onda se pojavljuje lik sa dugim brkovima i gustim crnim obrvama. Na ekranu se pojavljuje natpis.
"Daj mi tvog magarca!". Čaplin potom uzmiče. Natpis: "Ne dam ti svoje prevozno sredstvo!". Brka je besan. Vadi drveni mač i otpočinje borba. Čaplin pada sa magarca, brka ga uzjaše. Muzika je sada tužna. Oslonjen na štap, Čaplin nastavlja svoj put, kada nailazi na lepu plavu devojku, koja mu kaže: "Ja ti mogu pomoći da povratiš svog magarca". Oboje se ušunjaju potom u neki žbun. Muzika je sada agresivna. Čaplin se ušunja u kokošinjac, a onaj brka dolazi da nahrani živinu. Posle 3-4 minuta peripetija, Čaplin, biva provaljen. Beži iz kokošinjca i ulazi u štalu. Uzima svog magarca u trenutku dok brka puca u njega. Po izlazu iz štale, pokušava da pokupi devojku, koja ga čeka u dvorištu. "Rado bih pošla sa tobom, ali mi ne dozvoljava moj otac!", kaže ona. Ispostavlja se da je Brka njen otac. Čaplin je ipak ubeđuje da pođe sa njim i oboje potom napuštaju dvorište. Kraj filma.

2. Nikita Mihalkov
Čovek na magarcu je Oleg Menjšikov. On jaše nepreglednom stepom, da bi došao do kolibe, u kojoj živi sam. Brije se. Razmišlja da preseče sebi vratnu arteriju brijačem, ali odustaje. Zadatak koji mu je poveren nije jednostavan. Seda na magarca. Jaše do Petrograda. Pita za svog tasta. Nadzornik kuće ga uvodi u zgradu. Piju čaj. Tiho. Posle 5 minuta nadzornik kaže da mu se tast odselio u Moskvu. Čovek ustaje, izlazi, seda na magarca i kreće. Usput se prikazuje kako njegova prisnost sa magarcom poprima patetične okvire: magarac napojen dobrim senom hoće i da galopira. Usput, čovek prati izgradnju pruge Petrograd-Moskva. Saznaje da će biti završena do trenutka njegovog povratka. Posle sat vremena raznih malih avantura, stiže u Moskvu. Pronalazi adresu. Kuća se nalazi blizu Kremlja. Ulazi u nju. Kuca. Guta pljuvačku. Tašta ga gleda smrknutog lica.
"Dobar dan, gospođo. Da li je gospodin Aleksandrovič kod kuće?"
"Šta hoćeš?", pita ona ljutito.
"Nešto treba da pitam gospodina Aleksandroviča!"
"Uđi."
Tast je gotovo besan kad ga vidi:
"Moja kćerka pobegne od tebe i skoči u provaliju, a ti nalaziš za shodno da dođeš. Reci!"
"Taste, dolazim u vezi sa imanjem. Ja znam da ste Vi tražili da Vam vratim Vaš miraz... Ali... Na mom imanju više nema šume. Ja ću se smrznuti, ako mi ne dozvolite da posečem deo Vaše šume! Molim Vas. To neka bude zajam. Evo, vratiću na leto..."
(tišina)
"Da je moja kćerka živa, sada se ne bi smrzavao. Ovako te ne žalim. Neka mi Bog prosti."
U nastavku, čovek jaše magarca i ide prugom. U suprotnom smeru nailazi carski voz. On ne skreće. Kraj filma.

3. Emir Kusturica
Uzeti Kusturicin film "Život je čudo". Tu postoje i magarac i čovek koji ga jaše po seoskom drumu. Štaviše, veoma su bitni za radnju.

4. Martin Skorseze
Čovek na magarcu je Robert de Niro. On dolazi iz siromašne američke porodice italijanskog porekla u potrazi za boljim životom. Stiže u siromašno predgrađe Njujorka. Tamo ga vide neki klinci.
"Šta ti hoćeš!?"
"Došao sam da ispunim svoj američki san, ju nou, ribe, kola, kuća..."
"Aaa... U tome ti može pomoći samo najveći gazda ovde- Đovani Kavalja!". Pokazuju mu gde dotični stanuje. Čovek na magarcu odlazi. Upoznaje Kavalju. Ovaj mu odmah daje probni zadatak: da razbije izlog nekog starog Italijana, koji ne plaća reket. On to i čini, ali taj Italijan vadi dvocevku. Ipak, čovek se pribira, skače na njega i zadavljuje ga. Oduzima mu pušku, koja je sada njegova. Vraća se kod Kavalje. Ovaj je ljut što je ostao bez platiše reketa, ali opet i srećan što je čovek izvršio zadatak. Dozvoljava mu da se zaposli kao barmen. Narednih sat vremena gleda kako se Kavalja i njegovi ortaci dogovaraju oko raznih mutnih radnji, a u nekima i sudeluje. Ipak, na samom kraju, odlučuje da prekine sve. Jednog dana, vadi pušku i ubija sve prisutne. Kavalja, smrtno ranjen, pištoljem smrtno ranjava čoveka. Obojica umiru. Magarac se iz podruma išeta i odlazi. Kraj filma.

5. Gaj Riči
Čovek na magarcu je Benisio del Toro. On ulazi sa magarcem u neku banku s namerom da je opljačka. Problem je što se tamo već nalaze ne jedna, već dve bande lopova- Irci i Cigani. Dolazi do oružanog obračuna. S obzirom da su se ove dve bande već prilično međusobno iskasapile, čoveku je ostalo samo da ih ćutke dokrajči, od čuvara uzme ključ, oplevi lovu, a čuvaru ubaci kašikaru u usta. Pre uvodne špice, izgovara nešto poput "To je bio moj način života, ali rešio sam da raskrstim sa njim". Uvodna špica- film se zove "Škotski rulet". Čovek odlazi u Škotsku. Nastanjuje se u nekom selu. Saznaje da je tu popularan boks bez rukavica. Odlučuje da se mečevi organizuju u štali koju je kupio za magarca. Sam se boksuje. Na početku mu ide odlično. Ali, tada Cigani šalju jednog od svojih vođa, koga je čovek već ranio u sukobu u onoj banci. U prve dve runde Ciganin ga lomi. A onda se čovek priseti kako ga je otac učio da se bije u detinjstvu. Uzvraća udarac. Nokaut! Ciganin umire od zadobijenih povreda. Čovek uzjaše magarca i odlazi u nepoznatom pravcu, sa ostatkom novca. Poslednji komentar (koji izgovara u sebi): "A nekad se ipak zapitam, šta mi je sve ovo trebalo?"

Žena: Uf, šta oćeš sada, ko si?
Duh: Da pronađem put.
Žena: Kakav sad put? Šta je “put”?
Duh: Ti jedina vidiš.
Žena: Ja vidim vas, a put, ne znam. Probaj da ideš ka svetlosti, hehe, to sam čula u filmovima.
Duh: Zzzzzzzzzzzz
Žena: Aaa! Šta zujiš sada!
Duh: ....
Žena: Znaš, rećiću ti. Prozor mi gleda u pravcu Rusije, tako da, ako ćeš u Rusiju, izađi kroz prozor, ako si planirao pak u Škotsku, moraćeš levo, pa malo levo... Bolje ukoso dole levo Itd. Ne mogu sad, pogledaj na mapi, ja ovde imam druge poslove da obavljam.
Duh: Ne! Ti si ta.
Žena: Bože, šta da radim? Ah, da, bog je zauzet, a ja ne postojim, ček, pitaću nekog odozgo ko zna. Šta da radim?
Neko odozgo: Reci mu.
Žena: Pa, gde je?
Neko: Tu iza tvog roze plišanog ofingera.
Žena: Put ti se nalazi iza mog roze plišanog ofingera
Duh: Pa iza sam
Neko: A, za šta me pitaš?
Žena: Pa put!
Neko: E, zovu me hitno, sori, snađi se sama
Žena: Uf, neko drugi???
Neko drugi: E, zdravo, ja sam patuljak iz tvoje čarape.
Žena: Mislim da ću popiti bensedin, pa na spavanje...
Patuljak: Ne, molim te. Odvešću ti tog tvog negde, samo nemoj da me uspavaš.
Žena: Dobro, nosi ga i molim te reci nadležnima da mi pošalju sekretaricu, imam i ja svoje zemaljske dužnosti.
Patuljak: Ha! Ha! Hahahhaha! Mada, nikad ne znaš... Šta su smislili.
Žena: Jao, hvala ti.
Patuljak: Ja sam samo na dužnosti. Aj, ćao.
(Žena sklopi oči i zaspa onesvešćeno)
*
-Sa kime pričaš, srce mamino?
-Sa duhovima, ubeđujem ih da idu kod strine i nagovore je da pravi one lepe kiflice.
-Ako, ako.

"...Negde u Srbiji.Sasvim obična subota i sasvim obična diskoteka...Baja i drugar mu Tebra eksiraju 16. pivo,sočno podriguju,brišu se rukavom i nastavljaju da đuskaju.Dokle? Pa dok ne pritera."Valja šorati" glasno razmisli Baja,uze Tebru za ruku,pridržavajuci se onom drugom rukom u predelu genitalija i zadihano istrčava napolje.A napolju? Nekolicina debila ,poređani uza zid kao pred streljanje i u raskoraku ,zviždukajući najnoviji turbo hitić, predano izvršavaju fiziološku potrebu. Videvši to ,Tebra u žurbi nogom dohvati baricu,sočno opsova, zatim se neometano ušteka negde izmedju,stade u raskoračni položaj i ...ostalo je istorija.A kud ode Baja? On nije hteo da se gura,već potraži drugi skriveni kutak,sa bolnom grimasom na licu,ne spuštajuci sada već obe ruke sa genitalija i stežući zube.Brže bolje zađe iza ćoška,hitro baci pogled na stranu,ugleda dvojicu koja klečeći,sa rukom skoro do lakta nabijenom u usta,pokušavahu da izbace toksine iz organizma,ispuštajući pri tom neartikulisane zvukove.Baja,ne odgledavši kompletnu scenu,otrča u suprotnom pravcu ,okrenu se nesigurno oko svoje ose...Nigde nikog!Najzad sam,pomisli on! Svetlosnom brzinom stvori sve uslove za bezbedan rad i začu zvuk tekućine pri udaru u topli beton.Blagi osmeh razvuče se na njegovom licu,dok mu je slatko osećanje prožimalo telo.Vrhunac.Široko prostranstvo,ispod njega samo beton,ispred žbun,a pored...a pored njega dotrčaše dvojica,nošeni nekim životinjskim nagonima i onako žurno otkopčavajući dugmad klimnuše glavom Baji,pozdraviše ga (valjda se znaju sa fejsbuka) i nastaviše započeto.Baja takodje klimnu...obema glavama i mršteci se kao da opsova u sebi-Pa zar ne mogu na miru ni da pišam!? A mogao je...u WC-u.Ali nije hteo.Baja ti je to.On to radi u prirodi,na šljivi,njivi,kamionu,avionu,autobusu,po livadama,obalama...nebitno gde.Prosto nema mesta gde on "to" nije radio.I uvek je to nezaboravno iskustvo za našeg Baju,orača drumova,trgova,bulevara,ulica ,haustora..."

Početak septembra, veče ono najlepše, jer još uvek je leto, ali je i sveže. Ono idealno vreme kada su ONE još uvek razgolićene u svojim lepršavim suknjicama i šorčičima, a vama nema one odvratne lokve pod pazuhom. Okupio si drugare, niste se gledali celo leto. Šetate centrom, oni dobacuju devojčicama, a ti se zagonetno smešiš i odlažeš trenutak kada ćeš ih fascinirati svojim utiscima sa letovanja, održati im par lekcija iz istorije na temu znamenitosti koje si obišao, ma učinićeš ih ponosnim što te imaju za ortaka... Odjednom nešto na horizontu kao da zasija... U moru ljudi tvoj fokus zaokupila je pojava predivnog ženskog bića... Poput ždrebice gazi iz suprotnog pravca... Rastojanje se smanjuje a uzbuđenje povećava, inkarnacija Afrodite pred tvojim očima... tu,nadomak... efekat je toliko snažan da haluciniraš da se smeši u vašem pravcu...

- Pa gde ste ludaciii !

drugar1/ cmok!

drugar2/ cmok!

drugar3/ cmok!

Deluje kao san... ali ti ne želiš da se probudiš, već nišaniš ćošak njenih čarobnih usana da prilepiš svoj cmok...

- Ćao! (pruža ruku) Anđela...
- ...
- Endži zlato, ovo je naš drugar iz Pakistana, ne govori srpski... hehehe...
- Šteta, baš je sladak... hehe... Idem, žurim, čeka me drugarica, pa zovite da repriziramo onaj haos... hehehe... Ljubim vas...

Tužnim pogledom ispraćaš naizmenične kontrakcije njenih gluteusa i dubokim udahom kroz nos pokušavaš da zadržiš i poslednje čestice njenog Šanela...

- Jebiga Pakistanac, ti si prevazišao Exit, ideš na Krit da slušaš bajke o Minotauru...
- ... AaA ?!?
- Da, da, dobro si razumeo. Bila na Exitu sa dve drugarice, valjale eksere, Šone ih snimio, a mi skupili vulo i uzeli sve što su imale, tako da se nismo razdvajali narednih dana...
- Mmmmnnngghh... nnnngggddhhhkhkhkhk...aaarkkhhh....
- Brate jesi dobro !? Eeej baticee... Dajte vode,brzo,brzo !!!

Cosmoplitan: Vatsjajana, autor Kamasutre (6. godina p.n.e.) savetuje: „Istrljajte penis dlačicama insekata koji žive u drveću, a zatim nakon deset noći trljanja uljima, ponovo ga istrljajte dlačicama. Počeće postepeno da otiče. Zatim lezite u rupičastu pletenu viseću ležaljku okrenuti nadole i pustite da vam penis visi kroz jedan od otvora. Bol ublažite uz pomoć hladnih obloga. Otok će ostati doživotno.“ (ovo je citat sa njihovog sajta!)
Žena: Dragi, našla sam rešenje za tvoj ‚‚problem‚‚.
Muž: Jel? Ako je to opet neka idiotija iz onih tvojih kretenskih magazina NE DOLAZI U OBZIR!!!
Žena: Ajde, nemoj da si Balkanac... Samo nam treba nekoliko buba...
Muž: Daću ja tebi bubu...

Lepota i zdravlje: Za lepši izgled vaših grudi napravite kremu od: 2 kašike pavlake, 1 kiseli krastavac, 3 žumanceta, 5 jaja od prepelice, ulje od koštica kivija, 10 grama sušenih listova kaktusovog cveta koji se pojavljuje na svakih 60 godine i 4 nogice od buve. Smesu dobro umutiti, a zatim nanositi na grudi u pravcu kazaljke na peščanom satu. Ovakve grudi će izludeti vašeg muškarca!
Momak ulazi u sobu i zatiče svoju verenicu sa ‚‚kremom‚‚ na grudima: U, jebote, koja si govna stavila na sise, a meni ne daš da ih kam-šotnem! WTF?!

Glorija: Najpouzdaniji način da utvrdite dužinu penisa muškarca koji vam se dopada jeste da vidite koliki su mu prsti. Dužina polnog organa odgovara dužini linije od korena šake do vrha kažiprsta. Debljinu polnog organa odredjujete prema obliku nosa, a vrh penisa prema vrhu nosa.
Muškarac na wc šolji, čita Gloriju i smeje se kao budala: Aaaaa, zato su svi prozivali onog pokojnog Batića! Hahahaah! koje gluposti... (ali ipak kao ti što čitaš ovo, uzima da izmeri dužinu svog Ludog Milojka prema gore navedenom savetu)

-Trol uvijen u poster (Tesla- jedan od najpoznatijih američkih naučnika)

psychokiller: kizo pickice,kao ''lozis'' Srbe tim sovinistickim govnarskim provokacijama i ti mislis da si pametan,pa ti si jedan mali iskompleksirani retard sa iluzijom o elokvenciji,cirilica ti varvarska?pa picka ti materina za to!majmuncino neobrazovana!kakva ''cetnicka propaganda'' kakvi ''ustaski tajni agenti'' iz kog si ti crtanog filma ispao?ti se davis u sopstvenoj gluposti covece,ima li u tvojoj seoskoj biblioteci jos nesto osim franjinih ''svetski priznatih'' knjizevnih dela?jebali te svi ti mongoloidi koji su te ucili da mrzis Srbe,to su ti ''trofazni'' ljudi koji funkcionisu na mnogo inteligentnim principima...

-Trol uvijen u definiciju (Isus Hrist)

DexterMullen:
Inace procitao sam stari i novi zavet od korica do korica ako neko pokusa da krene u tom pravcu, kao pricas o necemu sto ne poznajes.
Kako neko moze da veruje u ovo ?!
Nekome (bogu) je iz ciste dosade doslo da stvori nesto
Napravio je coveka
Njegova zena je hokus pokus napravljena od njegovog "rebra"
(pritom nije stvarao druge ljude nego su se Adam i Eva razmnozili - problem je incest i debilnost dece)
Onda im je metnuo "Carobno drvo" i rekao da ne jedu sa njega-malo debilno jer bog zna buducnost i zna da ce jesti sa njega....A kao shatro rekao sam vam.
A onda dodje "zmija koja govori" ?!?! i kaze zeni ma jedi , relax varijanta skroz opusteno...
A inace u bibliji cuda su bila normalna stvar , razdvaja se more, stap se pretvori u zmiju, gubavac ozdravi i slicno.A danas kad postoji moderna tehnologija tv i radio ,foto aparati sad cuda takvih proporcija se ne desavaju...E jbg.Bas sad kad covek iz Azije moze da prati uzivo sa se desava u juznoj Americi.E sad neko pametan kaze bog leci bolesne,Jedno pitanje:Zasto bog nije izlecio ni jednog jedinog invalida da mu se pojavi nova ruka ili noga?! A to sto bog kao leci ze zove ljudski imunitet i volja za zivotom.
I onda jednom godishnje dodje deda mraz i deli deci poklone a pre toga su shumske vile i vitezovi ubijali zmajeve....Koliko tupav i primitivan treba da budes da verujes u ovo?!

-Trol uvijen u komentar (Šta smarate više sa tim pederom? Da je taj Lazar nešto vredeo, ne bi poginuo na Kosovu. Ionako nikad nisam čuo za njega! Mnogo ste primitivni i zatucani. Mi moramo da se okrenemo ka Evropi više, a vaš nacionalizam tu samo smeta! )

428. godina nove ere, negde oko 11h, na prostoru današnje Poljske:

Žaroslav i Jaroslav polako šetaju pognute glave kroz jesenju šumu sa puno opalog lišća, oslabelo sunce se probija kroz grane, u rukama im piva, za reverima im značke fk Sarajeva. Dugo su ćutali dok jednom Žaroslav ne prozbori:
Žaroslav: Eee moj Jaroslave, kako sam ti se jutros proveo, nemaš pojma...
Posle 7 minuta, ili 200 metara dalje:
Jaroslav: Kako?
Posle 10 minuta, ili 200 metara dalje(jebiga uzbrdica):
Žaroslav: Pa, ostavio sam ženu i decu, i dok sam šet'o napali me Todorci.
Jaroslav(naglo staje i žustro širi ruke sa šakama u nivou kukova): Ma jebem ti Peruna, glagoljaj šta je bilo! (nastavlja laganim tempom)
Žaroslav: Idem ti ja tako pored potoka, negde oko pola šes' - šes' jutros, kad imam šta da vidim. Oni indijanci Huni opet se nešto zaleću sa njihovim konjima na neku mladu Normandijku, mislim da je bila od Švedskoga naroda. I ja ti tu izvadim sekiru P-42....
Jaroslav(ubacuje se): Ohoho! Najnoviji P model, sa rasprskivačem lobanje. Kad si uz'o?
Žaroslav: Ма donela mi tetka iz Germanije kad je dolazila onomad... Nego, ja ti tu njih isprangijam i pitam onu malu šta se desilo, kad ona poče plakati. Reče mi da je ona samo umetnica a da su oni Huni, što su bili tu i što sam ih pobio, isto od kakvoga umetničkog roda i da oni samo glume tu za kamere nekakve.
Jaroslav: Ih kamere, pa to će tek biti izmišljeno u dvadesetome veku...
Žaroslav: Znam ja to, čit'o sam u Justinijanopediji. Skontam ja da ona laže, silujem je, i posle dođem po tebe, i evo sad reko da ti ispričam kad smo zaćutali.
Jaroslav: Pa kakve to veze ima sa Todorcima, rekao si da su te napali?
Žaroslav: A pa da, eno ih dolaze (pokazuje u pravcu ka kom se kreću)...

Jaroslav uzima njegov (malo stariji ali funkcionalan) P-40 i ubija Žaroslava, potom Todorci njega.

********************************************
2011. godina, u nekoj ustajaloj razbacanoj sobi sa upaljenim kompjuterom na kojem se nazire zelena podloga:

Svaki normalan čovek: E brate, što je ovaj lik imao potrebu da piše ovoliki prethodni primer zbog 2 reči?
Ovaj do njega: Pa nisi skont'o jebote?
SNČ: Ne.
ODNj: Stvarno nisi skont'o?
SNČ: Glagolji tako ti 100 karakondžula!

Godinama se žitelji lozničke nahije žališe na ovaj loš drum po kojem behu krateri ko da je Seka Aleksić skakala u dalj na njemu. Bio je to čuven put jer su rajetini koji biše osudjeni hoditi po njemu gledajući ga došli do zaključka da je baš na tom drumu Kraljević Marko kurcovao Turke orući ga njima ispred nosa. I ne žališe se mnogo na njega valjda ponosni na legendu o čuvenom Marku. Tek tu i tamo bi poneko uzdahnuo gledajući za otpalim točkom koji je odlazio ispred njihovih kola negde u pravcu runjanskog atara. Poneko bi čak i jauknuo ako su mu gibnjevi na kočiji bili nedovoljno našprengovani pa mu upadanje u omanji krater pomerio crnu džigericu i bubce.

A onda se sve promeni!

Elem, pronese se medj' narodom aber da se neki od uglednih srpskih knezova tu skoro nešto podžakao sa kneginjom i od tad post'o bećar, ponovo dostupan uglednim srpskim gospodjicama koje žarko želehu jednog takvog djidu uz koga bi se i one štrpnule za parče slave. Ali neznadjahu u naivnosti svojoj da taj ne beše knez nad knezovima nego Prvi Podknez u hijerarhiji srpskoga vladajućeg staleža. I izbor je pao na gospodjicu iz okoline lozničke varoši. Ali, kako tada vladahu takve prilike u državi niko ne smede izvestiti o milom dogadjaju jer sam PP tako naredi osta samo na nagadjanjima da li je PP zaista ušao u novu mirnu luku ili ne. I dan danas je to za svekoliku raju srpsku nepoznanica. Za sve osim za varošane lozničke koji dobiše nesumnjivu potvrdu ovoga u vidu novog asfalta na drumu iz priče.I znali su, osećali celim bićem svojim i svakim damarom da ga PP napravi nešto iz ljubavi koja ga obasjaše a više da svoju lepu kočiju ne bi razbijao dolazeći u novu tazbinu. Iz zahvalnosti za ovo nazvaše ga po zadužbinaru njegovom, Vuč....ovaj, Zetova džada!

Bio jednom jedan čovjek. On je želio da nikada ne pokisne iako je kiša padala svaki dan, pa je to bio veliki izazov i odlučio je da sebi kupi gumeno odijelo. Kada ga je kupio shvatio je da su mu obrazi i dalje bili otkriveni, pa je morao dobro da pazi sa koje strane pada kiša i da ide u suprotnom pravcu kako bi ostao suvog lica i čistih obraza.
On se nalazio u sredini lavirinta i postavio je sebi cilj da dođe do izlaza a da ni jedna kap ne padne na njegovo čisto lice. Kada bi se približio izlazu oni odozgo bi puhnuli u oblak i kiša bi počela sa druge strane da pada pa je nekad morao da skrene a nekad da se vrati još dalje od mjesta sa koga je krenuo. Ali bio je neumoljiv i uporan, pa im je išao na živce. Oni su se smijali i govorili iz debelih stomaka: aj, aj motaj, motaj polaaako, ahahahaha. Nije se obazirao na njih.
Na putu je kod starog kestena sreo prijatelja, umornog, sa istim odijelom, te se zagrliše i ispričaše, kad odjednom iz zemlje iskoči rešetkasta ograda i sa jedne strane piše: ludnica, a sa druge: zatvor! Jedva živi pobjegoše od te ograde i jedan od drugoga te se svaki od njih nađe na svom starom putu.
Da stvar bude još gora čovjek je za sobom vukao 4 gumene vreće, potpuno zatvorene i izovlovane od kiše, ali zbog njih je to i radio uostalom.
Odlučio je da se obrati svima i rekao je da cijeli svijet treba da štrajkuje glađu (pa makar i da je svima sve idealno a ne ovako kao sad) dok nam neko ne objasni smisao svega, kratko i jasno da svi znamo šta je u pitanju. Svi su mu rekli ahahah, motaj, motaj, sad ga malo u desno, ahahaha!
Popizdio je i uzeo one 4 vreće i zafrljačio ih preko zidova daleko od lavirinta i skinuo svoju kožu zajedno sa gumenim odijelom da im ne bi priuštio to zadovoljstvo da ga vide mokrog. Vratio se do rešetkaste ograde i zovnuo ih: evo, sa koje god strane želite stajem odmah! Odustajem!
Ali ko ih jebe on je već izašao 4 puta, jer da je pokušao samo jednom ,sam, nikada ne bi uspio jer ne bi imalo smisla.

evo recimo odlomak iz nekog texta (pravi je zaista,ko ne veruje nek nadje broj 511.Onaj koji sam našla kod moje keve,naravno završio je na potpali). Jeste malo dug,ali vrlo poučan :

'' ...ovih dana sam napunio 30 godina,a još se nisam oženio,pa mislim da je to glavni razlog što mnogo sanjam. Naravno sanjam samo devojke i mlađe žene,jer mi to nedostaje u stvarnosti. Nisam star a ni ružan,pa ipak neki đavo postoji. Nedavno sam noćima sanjao jednu istu devojku kako naga na crvenoj prostirci leži na jednom proplanku iznad grada idući ka Brestovačkoj banji. Dugo sam je posmatrao, a onda na njenu molbu učinio ono što sam u stvarnosti često maštao-obljubio sam je. To sam učinio i naredne noći i mnogo noći kasnije. Rekla mi je da joj je lepo samnom i da bi trebalo to da učinimo i u stvarnosti,pa mi je predložila da se sledećeg dana nađemo tačno u 12h na tom istom proplanku.
Odmah sam se probudio. Bilo je tačno 2h.Do jutra nisam oka sklopio ali sam razmišljao kako ću taj proplanak u stvarnosti da pronađem.Iz Bora sam krenuo oko 9h i kretao se zemljanim putevima i prečicama u pravcu Brestovačke banje.Učinilo mi se da me prati i predvodi neka zvezda vodilja ili neka nepoznata sila inače nikada ne bih pronašao proplanak iz snova.
Posle 3 sata tumaranja na oko 5km od grada naiđoh na traženi proplanak.Ali začudo,na crvenoj prostirci nije ležala ona devojka iz snova,nego neka gola baba nalik na vešticu.Čim me je spazila nekako me je jezivo pogledala i iskeženo progovorila-nisi ti za devojku,ti si za babu d 80god.Dođi pokaži se,ako ne ispuniš moj prohtev ubiću te i pojesti. Nisam imao drugog izbora.Skinuo sam se i legao preko babe.Istog momenta u meni se sve preokrenulo.Više nisam mogao pravilno da razmišljam,da išta osećam i da se normalno vladam,kao da se deo te veštice uvukao u mene i kao da smo postali jedno telo.
Ne znam ni da li mi je bilo lepo s njom i da li smo išta progovorili.Potpuno go i nazebao probudio sam se kasno uveče,sam,na istom proplanku.Obukao sam se i po mraku jedva došao do grada.Kad sam stigao u stan,zapalio sam tamjan,sveću i neke stare krpe.Te noći nisam smeo da zaspim.Spavao sam celog narednog dana i sve dok nije pao mrak,a onda opet zapalio iste stvari.Nekoliko dana kasnije,jedna vračara iz Podgorice mi je razjasnila da se radilo o veštici koja je svojom nečistom silom uspela da se u snu pretvori u devojku i prevari me.To je zaista moguće i to nije laž.''

A sada, najnovije vesti: Poljoprivrednik Milenko Ž. iz sela Donja Vrljika blizu Šapca, tvrdi da je sinoć oko 10 sati na nebu ugledao svetlost koja se kretala velikom brzinom. Lokalni astronomi veruju da je u pitanju neka vrsta NLO-a. Naš reporter Marko Šaponja, uživo iz Donje Vrljike:
- Dobar dan dragi gledaoci, nalazimo se u Donjoj Vrljici, ili Vrljiki... Milanče, kako se ono kaže? Nebitno. Ono što je bitno je sinoćna pojava koja se zbila blizu imanja Milenka Ž. Naime, ovaj poljoprivrednik je primetio čudnu svetlost okruglog oblika kako kruži neverovatnom brzinom oko njegove kuće. Gospodine Milenko, šta ste zapravo videli?
- Pa ovako, ja sam brao maline sve tamo do negde osam, pola devet, zajedno sa svojom familijom. Tad je počelo da se smrkava. Mi inače svaki dan beremo maline, znate, sad je sezona, a ja imam oko 50 hektara pod malinama, inače, seme je domaće, prirodno, maline prva klasa, imam već nabrano dosta, čekamo kupce. Prva klasa, prste da poližeš!
- Dobro, a NLO, kad ste ga ugledali i gde?
- Šta kad sam ugled'o?!
- Neidentif... Tu svetlost, kad ste je videli?
- A to. Pa to sam video oko deset, pola jedan'est kad sam se vrać'o iz kafane ''Žabokrečina''. Usput sam prebrojavao kol'ko još ari treba sutra da naberemo, moramo požuriti da ne istruli, šteta da onakva malina propadne. Slobodno se vi meni javite, ako ima neki trgovac zainteresovan, povoljna je cena, kvalitet A klase, ostaviću ja moj broj vama, pa vi mene nazovite.
- U redu gospodine, sad nam pričajte o tom letećem objektu, kako je on tačno izgledao?
- Pa bio je plav! Jeste, svetlo plav. To se onako prelivalo nekoliko minuta, i onda se počeo kretati velikom brzinom u onom pravcu. Zvao sam i mog sina da snimi tu svetlost sa onaj mobilan, al' taman kad je on doš'o, svetlost je nestala.
- A gde se to tačno zbilo?
- Pa tu, iznad mog malinjaka. Znate, imam 50 hektara pod malinom, odmah iza onog šumarka. Sad je sezona, beremo malinu svaki dan...