" Muzički žanr" koji je nastao spajanjem turbofolka sa repom.
Pre 5-10 godina takve pevače ljudi su nazivali turbo-folkeri, ili narodnjaci. Medjutim da bi taj ološ prišao deci I zadobio njihovu pažnju, shvatili su da treba da dodaju način sporog pevanja (skoro recitovanja, kao u repu), I da izbace zavijanje,koje je opšti sinonim za turbofolk.
Problem trepa I trep pesama uopšte je sadržaj tekstova.
Glavna tematika su:
- Kurve (Obavezno)
- Novac (Obavezno).
- Uspeh (U većini slučajeva obavezno).
- Trošenje novca, mislim logično.
- Opijati (Nije obavezno, kada se koristi to je najverovatnije kokain).
Glavni motiv je da taj balavac koji te sluša nema pojma šta si ti izgovorio, normalno da klinac sa 12 godina ne kapira zašto su "Pablo, I "Droga", spomenuti u istoj rečenici, niti on zna ko je taj Pablo.

Ići negdje bez ikakvog drugog cilja ili svrhe osim da ti Guzica Vidi Puta.

Ono što ćeš da uradiš tek nakon što:
- opereš sve sudove
- usisaš, prebrišeš prašinu gde je skontaš (prvi put u dve-tri nedelje)
- presložiš svo posuđe, odeću, sveske, daljinske, CD-ove, novine, jabuke i sl.
- se istuširaš, obriješ
- proveriš da nema nikoga na Face-u, Skype-u, MSN-u, GTalk-u
- pročitaš Blic Online, Mondo i sl.
- promeniš wallpaper
- skuvaš kafu

Obavezno mora biti poslednji ili jedan od poslednjih dana pred ispit, kolokvijum, test ili odbranu seminarskog. I obavezno ti neko mora poslati poruku posle pola sata učenja (tj., listanja i češkanja po glavi) da odete na bazen ili da igrate PES, a ti baš hoćeš sad da štrebaš.

Svi znamo sta je romantizam- pre svega lirska književnost u kojoj pesnik izražava sebe, svoju ličnost i svoja osećanja.

Ali savremeni romantizam, to su svi oni brojni statusi (najčešće pisani od strane devojčica 10-15, 16 godina) u kojima se navodi nestajanje jedine, istinske ljubavi bla bla... Nema druge za njih. To što treba da prožive jos barem troduplo od trenutnih godina nema veze, za njih više nema ljubavi.

I tako pisajući srcecepajuće i tragične statuse, kreirale su novu književnu (ili barem neku online vrstu) Savremeni romantizam. A mi, ukoliko nam je "prijatelj" moramo svakodnevno citati o tome.

Tekst koji se pre instalacije raznih programa, ili uclanjivanja u razne grupe, cesto izbegava. I tako prihvatamo "koznasta", i nasi podaci ce biti korisceni "koznakako", u "koznakojim" situacijama.

Ali nas to potpuno ne dotice.

Znaci ziveti potpuno asocijalno. Osoba koja nema zivot, svakodnevno ponavlja iste aktivnosti - ustaje - doruckuje - radi nesto beskorisno - ruca - nastavlja sa beskorisnom radom - vecera - umara se od beskorisnog rada - leze da spava. Pod beskorisnim radom se podrazumevaju razne aktivnosti, koje variraju u skladu sa vremenom i uslovima u kojim osoba "zivi". Ranije je to bilo proucavanje alhemije (ciji je cilj da predmete pretvori u zlato), za penzionere je karakteristicno otpadanje po zdravstvenim ustanovama, za Vuka Draskovica, prica o incidentu na ibarskoj magistrali... no savremeni profil ovakve osobe podrazumeva danoncno "druzenje" sa svojim jedinim prijateljem - upaljenim racunarom. Motivi su razni. Od izbegavanja licne komunikacije sa osobama suprotnog pola (pracene kompleksima licnog izgleda), preko skupljanja virtualnih (u nedostatku pravih) prijatelja, do dokazivanja u multiplayer igrama, koje su, najcesce, jedina svetla strana zivota ovakvih osoba. Tipican primer fizickog izgleda je buca sa naocarima sirih okvira, pomalo nervozan, a kada se (jednom mesecno, ili redje) nadje na polju, deluje pomalo slogirano (verovatno, usled povecanja konc. kiseonika). Pojedinci su otisli toliko daleko, da cak distribuiraju tudje slike, ne bi li bar online nesto smuvali. Svoj cenjeni nick najcesce cuvaju samo za sebe, ne bi li se "online" saznalo, ko su oni u "real lifeu". U komunikaciji cesto koristi izraze poput lol, wow, a pojedine vrste koriste i termine poput geek, noob, profi, xpert, spamer, leaver, ban... Najcesce titule su op (@) i admin. Prepoznacete ih i po (najcesce petocifrenom) broju postova, uvek ukljucenom MSN-u i Skypeu, vecnoj spremnosti da razgovaraju sa vama i resavaju i vase probleme, najnovijim verzijama antivirusa, winampa, mozile, jave, opere i ostalih programa, kojima se sluze.

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

DJ Winap je lik koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa osnovnom biti DJ-eisanja. Stalno vrti iste pesme, istim redosledom. Jedino što može razbiti njegovu večernju muzičku harmoniju jeste naručivanje pesme od nekog lokalnog baje. U stanju je da, ponesen novim hitom (JK i sličnih) jednu pesmu pusti i po 10 puta na veče. Dakle, kao i sam program Winamp, mogućnosti ovog DJ-a su samom njegovom kreativnošću svedene na: play, repeat i shuffle, a kod iskusnijih DJ-eva ovog tipa postoji i mogućnost podešavanja jačine zvuka pesme.

Životinjska vrsta koja je pred istrebljenjem zbog umnožavanja druge životinjske vrste - besnih ljudi.

Ono sto naucis na kraju svake americke serije o tome kako je bolje biti pravedan,da u laganju/kradji nema nicega dobro, bolje je biti politicki korektan...

Gratis slog slova srpske azbuke za sve one koji nemaju srpsku tastaturu te provociraju debele višestruke minuse zbog upotrebe kombinacija zh(ž), ch1(č), ch2(ć) i sh(š).

svaka aktivnost koja se ikad dešavala u Agostina Neta 52. podrazumeva neograničene resurse u vidu pića i hrane, ponekad i lakših droga. legenda kaže da jednom bleja bila prekinuta od strane domaćinovog brata, ali se to uglavnom pripisuje mašti zlurade komšinice.

Kao i po korišćenju fejsbuka, i u ovoj kategoriji Srbija je jedna od vodećih svetskih velesila. Ove komentare ćete najčešće videti na stranim pesmama koje su veliki hitovi kod nas.

Kad smo mi bili mali,mi smo se igrali na ulici,ne ONLINE !!!
Trule-kobile, care care koliko ima sati, klise, izmadju dve vatre ,skolice, indijanska vatra, zmurke, klikeri, frizbi, lastis, jurke , ćorave bake, badminton, kauboji i indijanci, arjackinje-barjackinje, partizani i nemci mada niko nije hteo u to vreme da bude nemac.
Zimi, sankanje od jutra do mraka i skijanje sa skijicama koje smo sami pravili od držača kolondeza za kiselu vodu i pivo.
Jedva smo cekali da dođe prolece i sa njim krenemo u tudje baste.
Brali smo tek zarumenele kajsije, tresnje, jagode i svo ostalo voce !
Fudbal i basket ne racunam, jer smo za loptom jurili po ceo dan !!!
Jedino vreme naseg celodnevnog odmora,znalo se - 7:15 uz crtani film

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

Način da nekom stavite do znanja da vam je deveta rupa na svirali materijalna i/ili emotivna šteta kojom ste unesrećili dotičnog drekavca. Malo vulgarnije rečeno da vam puca močuga, ili medicinski, da ste dobili tukididitis.

За оне који уопште знају који је ово спорт, нешто најдосадније што је људски мозак измислио. Играју га 4 играча са оба тима, са каменим куглама којима се гађају по леду. Називају га ''игром за интелектуалце'', јер само ''интелектуалци'' могу да буду довољно јаки да се гађају камењем у слободно време и за то је потребно икључити мозак.

Budi te stari budilnik koji si namerno ostavio dalje od kreveta da bi odmah ustao. Dok ustaješ rušiš čašu u kojoj je ostalo malo nekog pića od sinoć, nastavljaš ka kuhinji i stavljaš kafu ne bi li te malo razbudila. Zaglavljuješ na ve-ce šolji, kafa kipi. Skinutih gaća čistiš šporet, oblačiš naopako majicu i brzim korakom krećeš na posao (školu). Usput, kupuješ novine, odlepljuješ kupon za nagradnu igru nadajući se da će te sreća bar malo pogledati, ali po običaju dobijaš čuveno 'Više sreće u sutrašnjem broju!'. Ulaziš u autobus prepun penzionera koji u 7 ujutru idu na otvaranje supermarketa ne bi li dobili usranih 10 posto popusta na nešto što im u životu neće trebati. Znojav izlaziš, ulaziš na posao (školu), s osmehom na licu izgovaraš 'DOBRO JUTRO!'.

Srbi. Šta god da se jebeno desi - mi šetamo.

Prcamo se u guzu - daj da šetamo.

Ne volimo ove što se prcaju u guzu - daj da šetamo.

Roknu nam premijera - Daj opet da šetamo.

Male plate - Šetamo bre!

Navijačko ubijanje - Šetamo.

Oteto Kosovo - Šetamo (a malo i trčimo, msm kad pokrademo izloge)

Al zato smo i dobri u svim sportovima. Od svih tih šetnji smo nabili kondiciju

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...