Kad nakon duge seksualne apstinencije i trpljenja velike nejebice, uhvatiš nekog kuronju koji ti objasni stvari i izbambusa te k'o nezdrav.
- Đes ti ženo nestade sinoć i ostavi me samu u kafani?!
- Ma joj, navatala sam sinoć onog izbacivača Matka, do jutros sam bila na njemu. Napokon sam skinula mrak izazvan višemjesečnom teškom nejebicom.
- Auuu, pa đe Matka nađe, pa gluplje muško nisam upoznala u životu.
- Ma šta me briga za njegov IQ, čovjek ima dva'es' centi u gaćama, to je sve što sam trebala.
- DVADESET CENTIMETARA?! O, pa ti postiš, postiš pa ispečeš vola.
Ironičan odgovor na pitanje "Kako si?" kad si u govnima do guše.
- E đe si, Cojka, šta ima, kako si?
- Evo, nikad bolje!
- Kako nikad bolje?!
- Evo idem s ispita, pola sata me ispitivao i na kraju srušio zbog neke gluposti, krenem slat poruku Slađi da dođe večeras na žurku, ne može, ovi me jolpazi isključili jer nisam platio (znaš da sam na post pejdu), taman kreno u poštu da to platim i u tom trenutku skontam da mi je negdje nestalo 50 maraka iz džepa...
Odgovor na konstataciju da neko brzo ispija pivo.
Seoska prodavnica...
Đe si Jovo, šta ima?
Evo iz livade, izgibija, daj mi jednu ladnu.
Malu, veliku?
Je l' imaš onu od dva litra?
Imam.
Daj tu, da vidiš za koliko ću je šćerati ispod etikete.Donosi...
...
-21 sekunda! Svaka čast!
- Ma morem ja i bolje.Uglađeni gospodin preko puta: Generalno omladina puno pije, al' ti si Jovo ovan predvodnik.
-Ma jok, ja to da ne uđe crv u nju. 'Aj zdravo.
Dobiješ bitku a izgubiš rat.
- Ooo, čujem Jošo da si ot'o Turkinju kad smo prekjuče napali karavan.
- Bježi jado ne pitaj me ništa.
- A što čoče, daj reči što bi?
- Eto znaš i sam da me stara Stanojla odavno goni da se ženim, i kako ođe kod nas u ovom kamenjaru ne ostade čestita čeljadeta ništa mi ne osta drugo no da otmem Turkinju. I tako dok vi pljačkaste začelje đe je 'rana i džebana ja ti nasrnem na čelo đe je sve sam najljući janjičar zašjeo...
- Au junaka! I što bi onda?
- Zvižde mi kuršumi oko glave, zvekeću sablje, urlaju janjičari i vrište derviši al mene ko da sam šejtan goni naprijed, vaistinu i nije šejtan no mi još u glavi ona Milica Grdojeva što me odvukoše prošlog četvrtka da je zagledam. Ja grdnije đevojke u svom vijeku ne viđeh, na to što je grbava no tri zuba u glavi nema, kad mi se nasmija a mene eto nešto presječe ovđe preko pola...
- Dobro čoče šta bi s Turcima, pogibe li tamo međ' njima?
- A ne budali, kako ću poginut' kad me eto šjedim s tebe, nego ti ja ko što reče zagrabih naprijed i usred onog meteža dočepah jednu krupniju oko pasa, metoh je na rame i utekoh.
- Uuu, šta učinje Jošo, o tom će se pjesme pjevat' na godinu!
- E ja bi vidiš više volio da se ne pjeva, vučem ti ja nju tako gorama, otima se cura ko šejtan no sam je ipak savladao.
- A no što će tak'i junak!
- E, no što će, tako ti ja nju dovuko' kući, razmoto' je, kad ono unutra ne bi Turkinja no Turčin, malo sitniji pa mu i brke obrijali nesoji da se ne ošjeti kroz ona sukna, grdno li me zajebaše oca im očinjeg a ja još glavu lupam đe je potjera.
- I što onda bi crni Jošo?
- A što bi bilo, tako mi je krv navrzla u glavu da je sad stvarno Turkinja, no što!
Fora kojom se služe iskusni autostoperi, kada zaustave potencijalni prevoz, dok ortaci vrebaju iz žbunja.
- Ćao mačko, oš te povezem do Sutomora, nausput mi je.
- He he, jok, stojim na ovom suncu iz zajebancije. Naravno da hoću. Tebe sam čekala. Znam da ti neće smetati moje društvo.
- He he. Slušaj vako... Ja sam stopirao do prošle godine ka ti sad. Stao sam samo da ti kažem da je ta fora sa dručtvom izlizana, jer sam vidio onog glavurdana u žbunju iza, a tebe đe stopiraš, da navataš lakše kuronje da vas voze. Aj uzdravlje.
Kada jebeš dvije pacijentkinje, al jednu duže razvlačiš po krevetu pa se stvara utisak da ona i leži na tvom odjeljenju dok ordiniraš sa svojim ukrućenim dautogluom.
Žena: opet si je 'spavao', vidiš da sam dobila spondilozu, ne dižem glavu od ovih završnih računa, pa gde će ti duša, rospijo jedna!
Muž: Ma nisam bre, to je ona mala od tvoje kume sa vjenčanja, nju sam samo ambulantno ljubnuo i to je to( heehe), šalim se , pa gde ću dete 28 godina, đe bi mi duša...
Žena: U pakao, il u ono tvoje raspadeno podneblje, dakle pakao!
Izražava nečiju fenomenalnu sposobnost da obavlja neki pos'o. Priroda ga je nadarila talentom i skilom i niko mu nije ravan u tome što radi. Brzo, efikasno, bez mane - prosto vrijedno divljenja.
Kao i Milo, koji je svojim, ...hmmm.... genijalnim menadžmentom cigaretama recimo, uspio da upadne u Top 20 najbogatijih svijetskih predsjednika, skupivši veće bogatstvo od Sarkozija i Obame zajedno.
Pro.
-Rikn'o mi Golf, ne znam koji mu je....
-De, odšlepaćemo ga do Pere Zupčanika. On zna sa mašinama k'o Milo sa cigaretama, opraviće ga dok si rek'o karburator.
-----------------------------------------------------------------------------------
-Čoveče, puk'o sam sto tri'es evra sinoć. Igrao poker sa Milovanom i Dragutinom. Odrao nas Milovan, a još je i bio p'jan k'o guzica.
-E moj ti... Pa đe si našao sa Milovanom da se kartaš?! On sa kartama, k'o Milo sa cigaretama. Dobro si ti cipele sačuvao....
Najomiljenije mjesto (a ujedno i jedina kafana u krugu od 50 km) lokalnih mještana (uglavnom pjandura) u mnogim seoskim područjima na našim prostorima. Prostire se na prostoru od nekih 12-ak metara kvadratnih,gdje su smješteni improvizirani šank, tri stola sa po dve stolice sa ceradnim stolnjakom. Radi non-stop, čak i za Božić, Vaskrs itd.
Kiki: E stari, đe si ti čovječe bože, e ‚ 'ajd navrati kasnije do Ruže da popijemo po jednu.
Miki: E buraz ne mogu stvarno sinoć sam išao sa ovim svojim u Šikoviće, u onu diskoteku, sabio sam se sinoć, umro bi kad bi pomirisao alkohol...
Kiki: 'Aj barem dođi na bozu jednu, što si takav?!!?
Miki: Ma kakva crna boza budalo, tamo je u vazduhu 3.5 promila povratio bi kad bi prisao na 100m...
Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.
- Dakle, da vidimo, vaš račun je sto šezdeset osam hiljada petsto osamdeset dinara. Bez bakšiša.
- Kako bre srbine, tol`ko?
- Pa, ne znam kako da vam kažem, ali pre nego što ste pali pod sto, naručili ste i treću turu viskija za celu kafanu.
- Uh, majku mu. Ček da vidim, kol`ko imam... mmmmm, da, mislim da imamo problem. Primate li možda bubrege?
- Naravno, sad ću da pozovem hirurga. Kizo, imamo jednog duhovitog, vodi ga pozadi da mu izbiješ burege. Uzmi i par zuba za bakšiš.*
- Dakle, ovaj model sa punom opremom i ful kaskom bi vas sa akcijskim popustom koštao 36.800 evra. Može i na rate ili preko web kredita.
- Eh, malo sam kratak, a kredit već plaćam za stan, nego, primate li bubreg?
- Mi ne, ali ako odete u naše predstavništvo u Prištini, mogu da vam završe.
Dokučiti suštinu.
- Druže, što je ono na tablu te piše profesor?
- Ono ti je integral, jadan, nijeste u srednjoj učili integrale?
- Ne... Ja mišljah da je ona kučica za smokve, na to mi liči. Ja sam ti seosko dijete, kakvi integrali, dobro sam i tablicu množenja naučio.
- Ne zajebaj nego nauči to. Niko te ođe neće pitat okle si nego što znaš.I tako... Tek druge godine studija saznah đe je korzo...
A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?
Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.
Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.
Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...
Džoni Kurajber: A ja, brate? Jebote - a JA?!?!
Txe Prof: Šta sad ti 'oćeš, Kurajberu?
Džoni Kurajber: Pa, JA jebem, bre! JA sam taj famozni Jebač sa Vukajlije!
Txe Prof: Nisi, brate. To je ljubav a to se ne računa...
Ovo što ću vam ispričati je bio stvaran događaj, negde 1966. Prepričava se i danas.
Naime, šezdesetih su bile popularne reporterske priče novinara koje su prikupljali u seskim sredinama. Svi ti novinari su se takmičlili koji će objaviti što interesantniju priču!
Tako je jedan od tih reportera krenuo u selo Banatsko Karađorđevo u blizini Zrenjanina da piše o radu veterinara u tom selu. Selo je poznato po tome što u njemu žive kolonisti uglavnom iz Bosne, ratni veterani i heroji I i II sv.rata i da su svi žestoko opičeni! Ako u selu u toku dana ne padne bar jedna tuča, propade im dan.
U autobusu se naš reporter vozi sa jednim meštaninom i objašnjava mu kojim poslom je pošao u Karađorđevo i čovek mu govori:
" Đe ćeš pisati o veterinarima, bolje ti je da pišeš o ratnim herojima! Evo čim stignemo ja ću ti naći nekog od njih da ti ispriča neku ratnu priču!"
Čim su stigli, odu u prvu kafanu i nalete na Nikolu P. ratnog heroja iz II sv.rata koji je pretrčao u neprijateljski rov uzeo njihovo oružje i pobio gomilu neprijatelja i tako dobio gomilu ordenja za hrabrost. (Možete misliti kakva je taj luda bio!)
"Vi ste ratni heroj?" "Ja sam". "Možete mi ispričati neku ratnu priču?" " Čekaj ,bolan, ne ide to tako! Prvo moram da da odem kući, da nešto pojedem, da se okupam i da se presvučem, pa ćemo onda pričati!" I ode do kuće. Naš nesretni reporter, sedi u kafani, pije neke kisele vode, prolaze minuti, ovog još nema,sad već prolaze sati, ovog i dalje nema. Počeo je i mrak padati, otišao jedan autobus, pa još jedan...U neko doba evo ti Nikole na vratima kafane, obučen u svečano odelo, na grudima puno ordenja,seda za sto, sipa sebi rakiju i kreće da sipa reporteru. " Ne,hvala ne pijem" odgovara reporter. "Šta ne piješ?!" pita Nikola. "Pa ne pijem rakiju." "Ti mene zajebavaš...Stvarno ne piješ rakiju?" " Stvarno ne pijem rakiju,hvala!" Tek će Nikola: " E, onda ništa od priče! Ne razgovaram sa ljudima koji ne piju rakiju", ustade i ode iz kafane! Ostade naš repotrer i bez priče o veterinarima i bez ratne priče i bez autobusa. Sreća,bilo je letnje doba, pa je prespavao u parku!
Poslednji apel oca sinu da podigne svoje dupe i uradi nešto korisno!
- Ajmo se još malo zaletiti da ovo iskopamo, da nam ne ostaje za sutra!
- Joj, ne mogu više, mrtav sam umoran... jutros sam u devet ust'o, a sad je tri sata!
- Ajd, ajde, stavi kamen tu đe stojiš, ljenguzo, ode dan u noć....
- E'o ako baš moram... (jebem ti tvoje kanale za vodu, dabogda sve cijevi ispucale, k'o da je imaš zbog nekog voditi u pizdu materinu više i selo i stara kuća i sve nek se nosi dođavola...)
Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:
...
- Gazda da dovršim... i samo po još jednu! Duplo plaćam ako treba!
- Ne mere sine... propisi su propisi! Zatvaramo diskoteku!
- A juče je moglo... Pa dajte prijatelji, učinite! Čika Sreto vi me bar znate... Pa moj ćale je klarinet u vašem bendu svirao... Još jedna tura!
- Alo, decxko!
- Ali...
:pljus:
...Da zajebano, tako je... Ekskomunicirati te, tek onako, nenadano... jebeno, skoro kao suza mladih skviterki Lauša, da tako narodski reknem i kršnog Obilića spomenem, Vukovog zalizanog doktora medecine, oficira s ružom, Šmajsera... Pa da, i ja se povremeno rastužim i dozvolim sebi da mi pređe koja kap baklavice ili oka svetog tog... Prošlo je podosta, možda ne godina, kanda nedovoljno, ali 3 656-ti dan sigurno... prdalo se u čabar još onda i to većma mnogo, no ne samo tako javno i tako dramatično... Svi smo mi tako pomalo, pa se posle kajali, plakali, poistovećivali...
- Decxko, grudvaš se, aaa???
- Jok tebra, ja emotivac...
- Aaaa to... evo još šargarepicu umesto nosa i pesma! Ojhaa!
- Aaaa???
- Patetika... i to ona najgora!Hehe, razmišljam nešto, da su me onomad poslali u zatvor, eventualno stavili neku nanogicu, za npr. neko delo koje ću u budućnosti počiniti... :Hmmm! Kako bih kul ispoštovao taj pritvor, valjano:... bar bih imao neko opravdanje dangubljenja a ne epitet mrcine i parazita. Pa nisam ni ja nepismen, pisaću... Da pisaću, hehehe i nepismeniji su to radili i gluplji. Dobro, možda ne gluplji ali zar je to sad bitno, koristiću pseudonim, princ od Luvra, hehe, dobro je to, načitano, bolje nego Bole litar-litar. Luvr, haha... Jebem ti francuski zamak, kuj mu ime samo dadnu? I sve prvnje sprave tamo denuše! Ko u zatvor, dete im...
- Alo Đekile, decxko...
- Nije mi dobro... vidim duplo, my dear Hyde... Sve više sam s njom, čak i kad sam sam... Znaš, žena, opet vidim je, a ona više voli nežnu reč makar bila i glupa nego pametnu, ako je gruba... A često opet nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da posle i stradaš! Premlatiće te i da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje...
- Hahaha... ako se sećaš zajedno smo čitali Tvrđavu, nemoj mi te Mešine fore!
- Ne, ne, naprotiv... ja je čitam i dalje, iznova i iznova i proživljavam i dozivam, ponovo a opet drugačije!
- Na čemu si stari? Maksel devedestka, Đani, lepi Mića, budi Bog s nama nije valjda da si diro moje ploče Smaka???
- Egregor!
- U jebem ti sunce! Najbolje je da ti ipak malo odspavaš!
...
I eto opet se setih te štikle, više onoga iznad... pune su, ali ne previše, ja ih volem... opet jezik moj pogani bi brz pa zasra... a sad bar da ih samo malo, bar one prenesene pulzacije međuprostora...
Titititit...
Titititit...
- Kasniš, ustaj, ajde!
(Aukurac, opet ista priča... Ostalo mi još samo pola pive, mogu s nogu da dovršim čini mi se... a izbacuju me... ponovo! A ono kaže... tadadadadam!)
- POJZEENNN! Odoh!!
- Aa?
Način kojim iskusne žene svjetuju mlade naraštaje da daju pičke na svakom koraku dok ih život nije prošao. Da ne bude, po onoj staroj pitaće te starost, gdje ti je bila mladost.
- Đe si mila, kako si?
- Evo, teta Marija, gura se nekako, od danas do sutra pa dokle ko doćera...
- A ima li neki mlad i jak, a? Ajde reci svojoj komšinki...
- Ma slabo, nema se vremena, radim od jutra do sutra.
- E slušaj ti mala, ne ide ta cipela na tu nogu, proći će te godine ni u čemu. Nego da se baciš ti u promet, gre'ota je nešto imati, a ne dati.
- :Zabezeknut pogled: Dobro, dobro, poslušaću Vas...
Pristojan završetak razgovora usljed slučajnog susreta s nekim starim poznanikom kojeg vam se baš i ne gleda. Poželjno je da se javi što kasnije, po mogućstvu nikad.
A: (u sebi: sjajno, samo mi je još ova avetinja trebala danas)
B: Ooooo đe si stari, sto godina alo (cmok cmok cmok) Šta radiš, kako si mi?
A: A evo može se ti?
B: Radi se bracki, k'o singerica, treba se otplatit' stan. Aj' pozdravljam te, jurim na posa'.
A: Javi se neđe obavezno, baš mi je drago da smo se sreli! (u sebi: jebem te u usta škrbava i sve žensko u familiju, pu crko dabogda)
Najviši nivo blasfemije. Skrnavljenje predmeta sa neprocenjivom emocionalnom vrednošću od strane ljudi kojima ništa nije sveto. Čin bogohulnika i laika.
- Ženo, idemo kod Duleta na vikendicu da nešto popravljamo. Đe mi je ona majica za roštiljanje?
- Ona izbledela što na njoj piše "Zlatni kotlić Semberije 2001"?
- E, jeste, ta!
- Ona što je pocepana ispod rukava i što ti stomak viri kad je obučeš?
- Ta, ta!
- Eeeee, eno je, koristim je za pranje prozora. Što pitaš?
- ŠTA?! Da li si ti normalna?! Moju omiljenu majicu si uništila!! Pa, preko ikone bi flomasterom šarala, ženska glavo!
Svojevrsna diverzija. Gore navedeni izraz koristimo kad nas neko smori pitanjima zašto ne vozimo više kola i pri tom traži iscrpnu dijagnozu kvara na voljenom nam četvorotočkašu. Tad obično kažemo da mu je otišao ajnšlag cincilator, pri čemu smarača zbunjujemo i dobijamo kritičnih nekoliko sekundi da se izvučemo iz neželjenog razgovora.
Inače je ajnšlag cincilator rotaciona geblanga za pumpanje ulja u defufnu. Ili su bar meni tako rekli.
Smarač: Đe si brate, a? Opet autotabanovićem jel'? Šta ti je sa onom trojkom? Nema ni pola godine kako si je kupio.
Vi: Ma pusti, duga je to priča...
Smarač: Šta bre duga? Crk'o a? 'Oće to kad ne znaš da voziš, je*i ga. A šta mu je reci? Meni je stric najbolji majstor u gradu pa da ga oćeramo tamo, a?
Vi: Otišao mu ajnšlag cincilator znaš!
Smarač: A?
Vi: Žurim, čućemo se.
Proces primjenjiv u restoranima u kojima je zabranjeno pušenje ili u kojima, daleko bilo, ne služe alkohol. Konobar se često i tjera do tačke pižđenja kad kasni ili kad neće da ti se odazove.
Kafana. Ovaj, restoran.
Marko/Žarko: Momak, dođi vamo. 'Oću da naručim! Vidi ga, neće da se dovuca ovamo...
5 minuta kasnije
M/Ž: Kako ću da mu se najeb... o, pa ti stiže.
Konobar: Šta želite da naručite. Alkohol ne služimo.
M/Ž: A?
K: Šta želi...
M/Ž: To drugo.
K: Ne služimo alkohol.
M/Ž: Dobro, onda ću neku Bavariju ili nešta što ima manje istog.
K: Nemamo.
M/Ž: A, jebiga. Daćeš mi jednu punjenu pljeskavicu. Sučim je punite?
K: To bi već morali kuvara da pitate.
M/Ž: Pa pitaj ga, aj' po'itaj.
K: Sad se sjetih. Pršutom i salamom.
M/Ž: Daćeš mi to. 'Oće li oni moć' pročitat to što pišeš? E da, ovo je moj kum Milan. Milane, ovo je moj konobar. Za njega ćeš specijalitet kuće.
K: Drago mi je, hehe.
M/Ž: E, znaš, još nešta da mi kažeš. Đe mogu da kupim cigare?
K: Kad izađete iz lokala, pa desno jedno 100m.
M/Ž: Đe to dođe? Ja samo znam do 50 da brojim. Aj' mi ti to kupi, bojim se neću se snać (vadi novčanik). Bond crveni, ako ne bude crvenog uzmi mi plavi.
K: Nije mi u opisu radnog mjesta.
M/Ž: Ovolike pare ćemo spucati u ovaj restoran, ti nećeš da se udostojiš da trkneš do trafike. Još ti JA plaćam.
K: Zamoliću kolegu, očekujte cigarete za 5 minuta.
M/Ž: E, moj kume. Mora da se zna ko buši, a ko drži usisivač.
