Bice koje je izumeo Homer J. Simpson,cak je i pesmu o njemu napisao. Pesma je bila izuzetno popularna za vreme prikazivanja filma i jos par meseci posle,da bi vec sad otisla u zaborav. Ponekad se nadje jos neko kome je to melodija,ali takvi su retki.

Osoba bez koje se moglo, vjerovatno i htjelo ali se nije smjelo jer je mnogo dobar prijatelj Voljenog Vođe.

Možeš biti faca, kralj, zvezda, pr, dr i dr, kad odeš kod babe na selo, ona će te i dalje zvati Pišonja i dreknuti na tebe da ućutiš dok gleda vesti ili svoju Ljovisnu.

Obilati istovar fekalija koje obiluju prirodnim vlaknima. Ništa tvrdo samo nježno, meko poput bebine guzice i kremastije od bilo kojeg vrhnja. Nema mučenja kod vršenja nužde, samo se treba dosta brisati.

Još jedna od govnarija iz američke pop kulture.
Vrijeme kada ljudi poprime karakteristike kakve bi i inače trebali imati. Odiše se srdačnošću, ljubaznošću, tolerantnošću, strpljenjem. Ukratko, vlada harmonija, iako kratka.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Odgovor većine momaka na pitanje kako je baš on, takav sav nikakav, smuvao neku ljepoticu!

Izraz koji opisuje skupinu prpadnica suprotnog pola koje preferiraju DJ-eve(čitaj Di Džejeve),nasuprot nama običnim alkosima,komanima i propalicama.
Uvek se nacrtaju baš ispred njega,naravno ako je to moguće,dok neke ne propuštaju priliku da se upuste u laganu konverzaciju kako bi im ispunio "muzičke" želje.
U njihovim očima on je apsolutni gospodar podijuma,vrhovni poglavar kluba i mesija koga su čekale da ih odvede u svet zadovoljstva.
Medjusobno se nadmeću koja će više da pridobije njegovu pažnju,u tom pohodu ne biraju sredstva,na raspolaganju su im materinske obline,zajebani pogledi i neiscrpne količine alkohola koje su im potrebne da bi što više odlepile.
Prve su u redu za tapšanje i bodrenje svakog njegovog poteza,hipnotisano iščekuju da će ih primetiti,tako da ni ne izvaljuju ništa oko sebe.
Svaka od njih ima taj san da izlazi sa jednim ovakvim,to bi je uzdiglo iznad svih smrtnica i izazvalo lavinu hejta ostalih DJevojki.
Ne pokušavajte ništa,jer ste u startu osudjeni na propast,jedino ako vam je igrom slučaja didžej ortak,onda ima nekih šansi da ih obrlatite na kvarno,sve ostalo je uzaludno.

Šaner 'talijanski.

Nešto kulturniji način opisivanja policijkog ponašanja prema narodu.

Naime, svi smo upoznati sa pandurskim poslovima, kako u ovoj, tako i u ostalim državama sveta. Što otimačina para, što prebijanje nedužnog građana, to je samo jedan od treninga strogoće koji ljudi u plavom moraju da sprovedu kroz narod.

Previše smo se opustili? Previše dozvoljavamo sebi? Aj da nam organi reda pokažu šta su ljudi za primer.

Voziš kola, sve po propisima; dozvola, pojas, svetla. Odjednom gledaš kako ti drot maše sa onim STOP sranjem. Zašto? Šta si učinio? Nemoj da mariš za to, naćiće ti čika Milicajac nešto. Gde je aparat za gašenje požara? Daj čoveku crvenu, da popije pivce večeras, on najbolje zna šta je neophodno. Šta ako se sudariš u drvo, krene da ti curi benzin i zapalite se i ti i auto? U pravu je! Jes' on strog, al' u pravu je, isto kao onomad kad te je tukao jer si pokušao da pomogneš baki da pređe ulicu. U izveštaju je naveo da si krenuo da joj otmeš torbicu, možda i jesi? Ne znaš. On čovek samo radi svoj posao: Trenira strogoću i pokazuje ti koliki je mudonja ustvari.

Specifična pojava koja bitno utiče na uslove na putu.
Ti možda smatraš da imaš prednost i sigurno imaš validan argument,
ali ima i ona - metre švedskog čelika.
Hteo ne hteo, ima da budeš džentlmen.

Disciplina kojom vešto vladaju najčešće stariji ljudi, babe, dede i ostali gerijatrijski slučajevi. Primenjuje se na retkim porodičnim ručkovima, kada tetka napravi pileću supu, sarmu, rusku salatu, mimozu, pire krompir i naravno neko pečenje ili roštilj, i to baš kada smo najviše gladni, a đuturumi kao da su iz gladi izašli. Suština je strpati što više hrane u svoj tanjir, i to pokretima koji podsećaju na Di Džeja koji je u punom jeku, a potom i u usta, i naravno sa što manje žvakanja (jer zahteva isuviše vremena, a zuba ionako nema bog zna kol'ko, pa nije ni bitno) progutati. Na ručak se dolazi pre dogovorenog termina, obavezno prvi seda za sto i naravno poslednji ustaje. Za stolom se provodi 30 – 120 minuta, a dozvoljene su piš pauze, kao i one druge. Poželjne su i pohvale upućene domaćici koja je zaslužna za silna jela, i obavezno se izgovaraju punih usta. Ukoliko je više pacijenata za stolom, vrlo je verovatno da će doći do rasprave ko ima veći šećer, viši pritisak ili manje para, što je idealan trenutak da se izvrši harikiri, ili u najboljem slučaju stave sluške na uši i ubrzanim tokom završi sa ručkom.

Valuta koja se koristi kad se objavljuje sopstvena ekonomska kriza.

Čuvena pošalica, i najgora kletva, koja se koristi u Crnoj Gori. I to isključivo od strane bakica koje nemaju drugog posla, pa sirotinji staju na muku...

Fudbaler iz Obale Slonovače, čudnog imena i još čudnijeg prezimena.

Arhaični lokalizam "vandrovati", zaostavština Nemaca iz Vojvodine, koji je u izvornom smislu značio "putovati radi trgovine", i danas se, mada ređe, može čuti kod starijih Bačvana, Banaćana i Sremaca. Vandrokaš (ili fandrokaš, u nekim krajevima) je skitnica, lutalica, neko koga ne drži mesto, koji, otišavši "u vandroke", ne najavljuje tačno vreme svog povratka.

Strah i trepet za ljude u poznim godinama, koji počinje odmah nakon Dnevnika.

Dva druga penzionera koji sjede oko panja koji se nalazi ispred zadruge dok cirkaju vops.

Božija ruka okrenu ključ. Zasvetli svemirski brod. Uđoše anđeli, kupidoni, i ostala nebeska raja, a i đavo.
"Bežimo od ovih budala, idemo u drugu galaksiju", reče sedi starac koji je sedio na kapetanovom mestu.
Uključi se warp, i odoše brže od svetlosti.

Pitanje čoveka koji stvarno ne zna. Tačnije, on ne zna gde mu je dupe a gde glava, ne zna gde bije ni gde udara.