proizvođenje užasno iritantnog zvuka, koji nastaje fuzijom nekontrolisanog gudenja o žicu gusala i interpretatorovim unjkanjem (ređe i ojkanjem). Ponekad stvarno pomislim da su gusle jedan od osnovnih faktora progona Turaka iz naših zemalja. Pobegoše, kad je ''to'' uzelo maha. Nisu mogli više da izdrže.
Kad se guslanjem izvode i najlepše pesme naše narodne poezije - mučenje je.
Pokazatelj kako dobra ideja moze da postane izgovor za beskrajno smaranje reklamama, koje vam nude neutralizatore prdeza, ubice radikala, kenjo-dezintegratore itd, itd, koji npr rade na senzor pokreta, zvuka ili neceg treceg. Samo cekam da se kao najnovija generacija osvezvaca pojavi ziva koala, koja pritiskom na stomak oslobadja prdez sa mirisom eukaliptusa...
Popularna uzvičica 90ih godina prilikom prdeža u društvu. Šuber se predavao prvom do sebe koji se nije uhvatio za kosu nakon zvuka prdeža. Kasnije su izmišljane razne druge odbrane od šubera, kao na primer: "Ulažem kviska za ceo život.", ali ništa nije prihvaćeno sem hvatanja za kosu.
Vremenski prilog koji opisuje neku radnju koja se dešava u rano jutro, od koga je nastala i imenica koja označava ovaj deo dana.
Svi smo nekad bili prinuđeni da se probudimo sabajle, tj. u sabajletu. Razlog za to je obično posao, škola, ali može biti i putovanje. Ono što je mahom karakteristično za ovu pojavu jeste da, ako se probudite u sabajletu, možete doživeti veoma lepo iskustvo: sunce je tek izašlo, ili još nije, napolju nema žive duše osim vas i pekara koji ubacuju gajbe s vrućim hlebom, čiji se miris uvlači u vaš još neprobuđeni nos, nema one graje i zvuka kočnica iza svakog ćoška, u stvari, nema nikakvog zvuka, osim vrapčića koji su se probudili u još većem sabajletu od vas, a ulice – prazneeee, lepeeee, i, čini vam se, čistije nego ikad. Sabajle je uvek praćeno još jednom karakterističnom pojavom, a to je izgled ranoranioca: lice naduveno k’o balon sa otečenim sanjivim kapcima, na obrazima se još keze šare od jastuka i spavačko rumenilo, noge tabanaju noseći telo protiv svoje volje, a pogled, koji samo u sabajletu podseća na onaj kod beba i male dece, dok još nisu svesni sveta oko sebe, teži beskonačnosti. I uživa u sabajletu.
Usta iz kojih ispadaju govna kakva u životu nisi čuo. Pravo je čudo kako se osoba koja ima čmar na mestu usne duplje ne uguši u toj dijareji koja iz nje izlazi k'o poplava. Umesto ušiju ima dva aparata koji služe kao konverteri zvuka u sraćku kojom se njihov mozak hrani - Isidora Bjelica stajl...
A: - Čuo sam da si raskino sa Vesnom jer te varala, pušila dvojici u javnom WC-u?
B: - Šta pričaš ti, evo sad sam izašo iz njene kuće, kakve su to notorne laži?!
A: - Ne znam brate, eno pitaj Miljana on svima priča, čak kaže da si pokušo i da se samoubiješ...
B: - Al ga je najebo, sad ću da mu zapušim taj banalni otvor, neće 3 godine prdnuti iz njega!
Priča koja se krije iza engleskog alfabeta. Slično kao "Az, Buki, Vedi, Glagol"... - "Ja znam slovo"... iz domaće azbuke.
Isfrustrirani južnjak ponavlja pitanje sagovorniku u vezi lokacije jednog izgubljenog digitalnog nosača zvuka, zatim ga spazi i zgrabi uz ispoljavanje zadovoljstva kratkim uzlaznim uzvikom. Nakon toga, traži još jedan nosač zvuka, ovaj put poznate estradne umetnice sa akronimskim logom sačinjenim od njenih inicijala. Potom iz konteksta možemo da izvučemo da se vraća na raniju priču, ukazujući sagovorniku gde bi potonji mogao da nađe neko osveženje.
Pomoćnici sa Himalaja. Ljudi koji su prisutni prilikom osvajanja vrhova Himalaja. Ljudi bez kojih bi mnoge ekspedicije u pohodu na Mont Everest bile nemoguće. Oni su vodiči i nosači. Ali ovo su ljudi čija imena nikad neće čuti prilikom izveštavanja o ovim ekspedicijama. Ljudi koji su bukvalno stavljeni na margine i čiji se značaj u ovim ekspedicijama zanemaruje.
Ovakvih šerpasa ima u Srbiji koliko hoćeš. Ljudi koji šljakaju po ceo dan, gule bulju a na kraju oni koji su samo nadgledali posao uzimaju sve zasluge. Moj ćale naprimer je šerpas u svojoj fabrici. On svim ostalim duducima pokazuje kako da se popravi neka mašina, kako da se uključi neka mašina, a onda posle ti isti duduci se ponašaju kao da su oni za sve zaslužni a ostale ko jebe.
STRAH je emocija (odnosno emotivno stanje) kod čoveka. Koliko god bio neprijatan on je veoma bitan po pitanju opstanka ljudske jedinke. Inače svi strahovi su stečeni tokom života osim dva koja su urođena:
-strah OD PUCNJA (iznenadnog zvuka visokog inteziteta) i
-strah OD PROPADANJA
SUMNJA je najgori crv u ljudskoj duši i svesti (tj. razumu)
a) granica se ne može nadgledati -STRAH ČUVA GRANICU
b) o, jesi li to ti - baka upada na žurku: "KO JE UZEO MOJU ČAŠU ZA ZUBE?"
Trenutak posto svi svatovi zauzmu busiju, a pre nego pocne ozderavanje i napijanje, negde u sred medjusobnog kolektivnog ocijukanja, odmeravanja i ogovaranja...
E upravo tad stize prvo dizanje adrenalina i atmosfere, u vidu sabanskog, al smekerski iskusnog, namernog shoka od strane frontmena narodnjackog orkestra, zaduzenog za muzicki ugodjaj veceri.
Performans se sastoji u polu pozdravljanju svatova - polu najavi muzike uz mikrofonicne specijalne efekte proveravanja kvaliteta i jacine tona i zvuka...
Dobrroo vecce.cce..cee...ceee!
Dobro dossli draagii gossti.ssti..stii...stiii...
Zza poccetak
da pozzdravimo mladencce.cce..cee...ceee...!
(aplauz + zvizdzvizd + fijufit...)
Jenn.en..n..dvva, jenn..dva, sedamm.ssdm..smm...smmm...
(kuckuckuc u mikrofon)
...
Za vaass veccerass bend Milicc Radojiccee.cce..cee...ceee
i lepa Cecca.cca..caa...caaa...
Mole se dragi gossti.ssti..stii...stiii,
da lepu Ceccu.ccu..cuu...cuuu
ne keshaju na ssto.ssto..stoo...stooo...
Uzzivajte, hvalala i ziveli.lli..lii...liii
Najlakši način da nekome dočarate koliko određeni novokomponovani muzički izvođači mogu da krešte, riče, ilaču u mikrofone i tako vrše harakiri u mojim ušima.
Zaista je teško biti iritantniji od zvuka alarma koji nas budi u ponedeljak ujutru na posao nakon neispavane noći koju smo proveli u zagrljaju sa rubinom i rakijom lozom ali određeni muzički virtuozi to rade bez pola muke.
- Jao čuj novi songić od elitnih odreda, moram da odem i izdrkam klitoris jednom na nju
- Idi sestro u tri lijepe, pa ja bih radije cijeli dan slušao zvuk svog alarma nego tu pjesmu
Štimuje klavire. Ali štimuje i život. Njegov je posao najčasniji. Muzika je lek za dušu, a nema lepše muzike od zvuka klavira. I kada najveći pijanista sedne da odsvira Mesečevu sonatu, on ne razmišlja da je jedan čovek spremio taj klavir i naštimovao ga do savršenstva. I taj mir koji stvara Mesečeva sonata je njegov mir koliko i mir i radost pijaniste. Svaki blaženi zvuk koji dodirne neku ranu je i njegov. Nikada nije ustao i rekao da je to njegova zasluga. Uvek je sedeo u senci noći i štimovao. Roditelj peska, tvorac igračke. Nikada se nije zapitao zašto se klavir štimuje. Jednostavno, to je pravilo. Tako se ređaju žice, od kad zna za sebe. I njegova je mesečeva sonata. Da on nije naštimovao klavir sonata ne bi bila tako lepa, a on najbolje zna izvor zvuka. Svaka je nota urezna u njegovoj misli kao sećanje. Svaka je nota jedna priča i jedno osećanje. Jedan život. Ni mesec ne bi bio tako lep bez njega. Njegova je sudbina da bude proklet. Niko nije shvatio da je bela dirka na klaviru otisak njegove sudbine. Pijanista i dalje svira Mesečevu sonatu, a pod mesecom se ništa ne vidi. Čak ni klavir-štimer.
Izraz koji postoji od vajkada, ali je retko u primeni s obrzirom na širok spektar domaćih sočnijih izraza koji su u potpunosti potisnuli osnovno značenje ove reči koja u slobodnom smislu označava osobu koja je niko i ništa.
Osim ako vam matori nisu bili iz stare aristokratske porodice i imali generacijama unazad trve germanskog batlera sa magistraturom Bečke akademije za poslugu - odsek nosati ''nosači'' srebrnog platoa, za nikogovića je većina nas čula čitajući Mikijev zabavnik pre više od dvadeset godina, i to je bila najjača psovka koju ste mogli da nađete tamo. Ali sam je uvek začinio čitajući je kao 'nikogovnić', čisto da zabiberim malo.
Neće Paja Patak da psuje pred širokim maloletnim auditorijumom svoje kolege, za razliku od svog hibridnog rođaka Puja.
Paja Patak:
- Pujo bre, što bre ne'š da mi pozajmiš par soma evra za operaciju Vlajinog tumora na mozgu? Što me jebeš tako kad nije vreme za to, mojne si nikogović toliki...
Pujo Šotan:
(jebem Paju dupe mu pomeram pare ne dam)
Tokom Uskršnjih praznika i tucanja jajima, popularno je da, ugLavnom deca, odmeravaju čije je jaje jače, tako što će na osnovu zvuka koji jaje proizvodi dok ga kuckaju o zube, utvrditi njegovu snagu. Naravno, to uopšte nije merodavno, ali ipak to svi rade, da li u cilju da zaplaše protivnika ili jednostavno da ispadnu kao stari, iskusni majstori što se toga tiče.
~ Mare, daj jaje ovamo, da ja to vidim ~
:kuc :kuc :kuc
~ Ao brate, ovo je strašno, ma razbićeš Miću, nema tu Boga !~
:kuc :kuc :kuc (Maretovo jaje se razbija)" Alo, majstor, dolazi ovamo da ti sad ovo razbijem o glavu! Ti znaš! ŠUPIČKU MATERINU !!! "
Obicno mali, veoma star i pohaban radio sa ogromnom antenom i kapljicama od farbe prosutim po njemu.''Hvata'' maksimalno 3 stanice i iz njega izlazi iskljuivo zvuk stare,izvorne narodne muzike izuzev savremenih zidara (tu vec ide turbo folk). Kvalitet zvuka bas i nije na nekom zavidnom nivou jer se sum javlja posle svake trece sekunde. Sum naravno nikada ne smeta majstorima zato sto su oni u 90% slucajeva ''zagrejani''.
Jedan od najnižih oblika klozetskog humora, ali avaj rezervisanog isključivo za decu.
Flendžer noše je menjanje frekvencije zvuka koji se dobija vršenjem čina urinacije u gore-navedeni sanitarni objekat, koji na početku ima relativno visoku frekvenciju, u odnosu na njeno opadanje gradacionim punjenjem noše, dok kod dece sa obdarenijim bešikama ne pređe iz početno soprano/alto dijapazona do završno baritonskih frekvencija.
Neevoluirani oblik smejanja, verzija koja nije stigla da bude cenzurisana jer je nešto jednostavno presmešno. Manifestuje se grčenjem celog tela, nemogućnošću kontrole pokreta, otežanim disanjem i ukočenom facom u stilu ima slike - nema zvuka. Javlja se u lančanoj reakciji - ko se krene tako smejati izaziva smeh drugih čiji smeh izaziva dalje smejanje. Na kraju se više niko ne smeje šali već smejanju.
Glup vic je ispričan da bi zagadio atmosferu grobnom tišinom. Neki lik se smeje, ko će znati čemu. Svi bulje. Lančana reakcija je počela. U međuvremenu.
-Je l' se ovaj smeje ili plače? Da nema čovek epi - napad jebote?
- Ne znam, a zovemo mi hit...... (neko je groknuo) ahahahhahahhaha
(nakon 5 minuta)
-aaa, brate, iščašio sam vilicu. Aj namesti. (Šljas) Hvala.
Nedefinisani zvuk deteta mladog bračnog para, koje uglavnom još nema 12 meseci, koji nije suviše glasan, kao onaj kada ti je jasno da je tresnulo o nešto pa zbog toga vrišti, a nije baš ni onih frekfencija kada tačno znaš da je gladno ili se usralo. Više se može nazvati kenjkanjem.
Izaziva teoretisanja na temu porekla zvuka.
-Šššš! Utišaj tv, jel čuješ? Ovi iznad se jebu!
-Ma kakvi.
-Sto posto, slušaj, samo lagano.
-Ma jok, malopre sam vid’o komšiju, ode na pos’o, to ovom detetu opet nešto fali, pa kenjka.
Legendarni sintisajzer, tristatrojka iliti Roland TB-303, odgovoran za to što je elektronska muzika danas ovakva kakva jeste. Prvobitno namenjen za simulaciju zvuka bass gitare i sa te strane vrlo brzo odbačen, toplinu i ljubav je našao među ljubiteljima elektronske muzike. Dosad nije uspelo da se proizvede ništa što bi pravilo taj pištavi-esid-zvuk, izuzev možda emulatora Rebirth, ali, ipak, to nema dušu kao roland...
Nekoliko stepeni iznad običnog vriska. Vrisak od kog pucaju čaše svima onima koji pijuckaju nešto okolo, a postoji ozbiljna mogućnost nakostrešenja kose i ogromnog bola u glavi kada taj vrisak uđe u tvoju ušnu školjku. Ej-ziljave-klinkice-eno-ih-Bekstrit-Bojs vrisak, da budemo precizniji.
Potpuni cunami zvuka koji može da nadvisi i muziku u kolima nekog ozbiljno naloženog crnca sa onim skakutavim čudima.
- Eno ga Miša, ide da otprati Jelenu do kuće. Šta misliš, hoće preko groblja ići?
- Hoće, malopre sam ga čuo kako se hvali kao ono, ne brini ja sam tu sa tobom. Meni je groblje ništa. Nije bitno da li je noć ili dan, i tako te fore.
- A da li će se vraćati nazad preko groblja?
- Hoće sto posto, pijan je, a nema puno da ide preko, samo pedesetak metara. Okolo će mu trebati puno zbog onih kuća.
- Ajde da ga sačekamo iza nekog spomenika kada se bude vraćao.
- Hehe ajde.
.
.
.
- Evo ga, ide. Vidi ga što je dao gas hehehe
- Čekaj, čekaj da udubim glas malo. Mišoooooooooo!
- Ladno je stao. Vidi ga što zvera.
- Mišooooooooooo!
- Vidi ga što je krenuo sada da ubrzava. Iskači!
- Mišooooooooooooooooo!
- AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
- Ej bre brate mi smo, prestani da vrištiš, u redu je.
- Vi...vi....vi....niste bre.....
- Pa Jelena te čula kući kako se dereš, ali ne brini misliće da je neka riba bila po zvuku hehehehe
- Kako si zavrištao k’o da dočekuješ Olimpijce ispred skupštine hehehehe
- Ma bre vi niste normalni. Čuka da mi stane.
Tvrde bombone sa ili bez voćnog punjenja. Proizvode se tako što se topla i meka masa uliva u kalupe i na taj način dobijaju gotove bombone raznih oblika. Omiljeni slatkiš starijih ženskih osoba jer su praktično nepokvarive i predstavljaju sjajnu zalihu za iznenadne posete unuka.
Naziv "livene" promenjen u "limene" zbog karakterističnog zvonkog zvuka koji proizvode dok se veselo odbijaju o gleđ zuba u nežnom iščekivanju šta će prvo da se istopi - zub ili bombona.
