Cinizam - negativan stav prema nečemu što očekuje potvrdu, pomalo sebičan humor, nema pretjeranu potrebu objasniti razlog svog negativnog stava, samo ga iznosi, pomalo bezobziran, provokativan, ismijava i ponašanje ili situaciju i čovjeka.
npr. dečko i ja u autu, nakon što me čekao 25 minuta. sorry, kasnim, ne ljutiš se? bitno je da ti je svaka dlaka na mjestu, a ne hoćemo li stići po karte.
Sarkazam- "govori da, misli ne", izrugivanje na način da se ismijavanjem umanji važnost poruke ili situacije koju netko zagovara, ismijava i čovjeka i ponašanje (više ovo drugo), ali ne toliko negativno kao cinizam.
npr. pita sestra može li uzeti moju najnoviju majicu, naušnice...?
"naravno" da možeš!
Ironija - zvuči kao vrlo malo vjerovatana, zamišljena, nepoželjna situacija koja se ipak dogodila (ili se još može dogoditi) .
npr. Umrljam majicu deset minuta prije nego što će mi komad zatrubiti ispred vrata, a sestra otključava vrata i u zubima nosi vrećicu s dvije nove majice. "Trebaš majicu?" ne da...

Ili, izrazito glupa osoba, osoba kojoj moraš sve da "crtaš".

Kod omladine postoji misljenje da je sve staro lose,pocevsi od muzike i filmova.Tesko im je objasniti da grese,mada staru muziku mogu da cuju na brojnim radio stanicama,stare filmove mogu samo da skidaju sa neta,posto ih nijedna televizija ne pusta,osim TCM-a.
Mnogi ne znaju da mi ,srbi,imamo jednu od najboljih kinoteka na svetu i po broju i kvalitetu filmova,mozda smo treci...Nazalost nijedna nasa televizija nece to da iskoristi i napravi ciklus filmova kao sto su nekada bili"Oskarovci",emisija koju je uredjivao i vodio,pokojni,Nebojsa Dzukelic,posle koje su se pustali dobri filmovi,bez obzira na godiste.
Mislim da je jako lose sto najveci procenat omladine nije gledao"Prohujalo sa vihorom","MASH","Sedam velicanstvenih","Odavde do vecnosti".....cisto da vide da racunari nisu presudni da bi se napravio dobar film,,ali zato znaju sve filmove Stiven Sigala i Dzejsona Stetema!

ŠKK?!
Da je u pitanju stvar za jednu noć, razumio bih. Ali ovako, da djevojku s kojom si u vezi dulji period, živjeli skupa, ostavi te; onda da te s ovako debilnom frazom tješe prijatelji; to da ih ubiješ u afektu nijedan te sud ne bi trebao osuditi.

Treba uopće imati emocionalni i intelektualni kapacitet za razumijeti što znači napokon naći onu pokraj koje si miran, da ti ne puni glavu, da je voliš slušati i da ti je s njom bolja i iskrenija komunikacija nego s prijateljima od kojih si otuđen kao pojas Gaze od Palestine. Da se ne moraš pretvarati, da si svoj, da se razumijete na pogled kao iskusni konobari na krcatom piru.

Naravno, ne možeš ni prijateljima objasniti što ti uistinu znači jer bi odmah za njih ispao pičkopaćenik iako više iskustva imaju u brisanju tukija maramicom nakon Pornhuba nego sa ženama uživo ili koje nisu na napuhavanje.

Kovanica.

1) Englesko-srpska.
od "like" (eng.), što znači sviđa, i "čina" (srp.), što je sufiks za uvećanicu.
Dakle, veliko sviđanje, baš-sviđanje, sviđanje "za sve pare".

2) Englesko-engleska.
od "like", sa već navedenim značenjem, i "China", hoće reči: Kina.
Dakle, sviđanje "kupljeno kod Kineza". Sviđanje koje traje koliko i svaka prosečna stvar poreklom odaNLe (videti jednu od postojećih 874389894 def. za: nanosekunda)

Izraz za nešto vanserijski dobro.

Dan kad treba da bude uplata penzija, a iste kasne .

Majka svih gluvih telefona. Legendarna replika Ružice vlažnog sna svakog iole komuniste Sokić iz filma «Užička Republika», koja je, eto, vremenom postala nezamenjivo-standardan deo onog slengovskog vokabulara koji vuče poreklo iz domaćih serija i ostalih kategorija pokretnih sličica. Objasniti, pak, proces u kojem se svekolikom narodu dopadne jedna rečenica iz istih i potom počne do imbecilnosti masovno rabiti u svakodnevnom životu - krajnje je nezahvalan zadatak. Objašnjenje za to verovatno nemaju ni oni koji citate iz filmova, ne žaleći ni sebe a nažalost ni druge, najviše i koriste. Transferogena pojava, kad se sve sabere i oduzme.

Bilo kako bilo, izraz iz naslova se koliko-toliko dâ opravdati korišćenjem u cilju dozivanja svesti rendom sagovornika a pošto je isti izrek'o ili učinio kakvu glupost. U daleko ređem broju slučajeva (na primer, moj pokojni deda je bio jedan od egzemplara), može se čuti i u svom originalnom smislu, dakle kao poštapalica u toku brdsko-brdskog telefonskog razgovora. Ja sam završio.

Vozi, Miško!

Rođak koji odrasta u potpuno drugačijem okruženju od nas, ne poznaje ni pravila ni običaje, ali voli da učestvuje u svemu pa ga vodamo sa sobom i pokušavamo uključiti u sve igrice. Ne uspeva, ali se svim silama trudi.

Ugaziti, polomiti pičku nekome, ispeglati kao autolimar Golfovo čuknuto krilo ili nasmejana domaćica pantalone na špic. Samoprepisana antistres terapija peglanja, koja vrhunac nirvane dostiže kada objekat bude ispeglan, da ne može normalno da obavlja osnovne životne funkcije.

Kazu ti profesori kad dobijes losu ocenu a trebala ti je veca...

Jos jedna novotarija nastala suprotno logici i dobrim običajima domaćinluka. Kao osnovno pitanje nameće se sledeće : Ako su ljudi počeli da snimaju svadbe da sačuvaju od zaborava pokoji lijep trenutak prije sudbonosnog „da“, za koji kurac su počeli da snimaju sahrane? Donekle se i može objasniti situacijom da je neki od potomaka zaposlenjem u inostranstvu i nesluhom za osjećanja kapitalističkog Zapada bio spriječen da oda posljednju poštu pokojniku, pa je to želio da učini na ovaj način. Mimo toga, teško da se može naći objašnjenje zašto neko želi da iznova i iznova gleda dragu osobu kako leži u sanduku po dana, a onda kako se na istu baca ilovača, i utabava se dobro.

Sve je eskaliralo sahranom Jove Grahovca ponosnog oca još ponosnije budale Ilije Grahovca među narodom poznatim kao Zmaj od Šipova, videom koji je svojevremeno potukao sve rekorde gledanosti , pa čak i Severinin pornić (a eto, gdje je danas on a gdje ona, što dovoljno govori o značaju reklame), i podstakao na ovakav čin još više budala.

Čudna sorta. U svakoj familiji ima po neki... U mojoj familiji po pet i sa ćaletove i sa kevine strane. Šta ćeš. S jednim se pokačili zbog nasledstva, s drugim isto. Treći je otputovao u Nemačku i kad mu je krenulo, prestao da se javlja. Četvrti je neka tetka, lafčina teška, ali malo nepredvidiva, zimus završila na urgentnom, preterala sa pilulama za smirenje.
Čujem povremeno po neku vest, tek toliko da shvatim da se neki ljudi nikada ne promene.
I povremeno, ali samo povremeno, poželim veliku sicilijansku familiju u kojoj se svi vole, a čak i ako ne, pomažu jedni drugima jer su ipak, svi ista krv. Podrazumeva se da ću da te branim, ako si mi brat, čak i kad grešiš, čak i kad si sam protiv svih, čak i ako se nekad ne slažemo najbolje.
To nije nešto što se može opravdati ili objasniti, to se jedino oseća.
Uostalom, ko zna, možda sam i ja nekom čudan daleki rod, s kojim ne govore iz nepoznatog razloga. Čudna sorta

Prikrivene gospodarice svemira, koje zarad prerušavanja rade u buticima.
Stvarno, kako drugačije objasniti ponašanje tih persona koje nit imaju školu (dalje od srednje), rade za relativno sitnu kintu, relativno tupav posao, ali sa očiglednim prezirom posmatraju svaku osobu (sem gazde i njegove ekipe) koja uđe u butik.
Nikad nisu nasmejane, svakim gestom daju do znanja da si ispod njih i da te uslužuju ili iz sažaljenja, ili zato što im je gazda to naredio. Svojim stavom i oblačenjem izgledaju kao da su upravo došle sa neke elitne fancy žurke, a kad malo bolje pogledaš vidiš da su to stvari sa buvljaka. Ako na mušteriji uoče neku fizičku manu (kilaža, visina i sl) zbog koje mu određena vrsta garderobe ne stoji obavezno će mu to pomenuti, tipa: imamo ove košulje, ali su strukirane, pa ti ne bi stajale! Takođe, standardne trgovačke reči tipa: izvolite, dobar dan, hvala, do viđenja su kod njih najstrože zabranjene, i verovatno rezultuju momentalnim umiranjem butikašice u slučaju izgovaranja.
Naravno, postoje osobe koje rade u butiku i ne potpadaju pod termin butikasice, ali one su ovde off topic :)

Bolje majka kamen da je rodila svinje pičku da češu, nego ovaj ispljuvak. Bolje i da je rodila sidu, odgajila je sa upravnicima Aušvica u saradnji sa paranoičnom kolerom. Poseduje mozak kao i sobni fikus. Nikakav. Seljober najviše vrste. Kulturologiju završio na estradi domaćoj, elokvenciju usavršio čitajući "velika nužda" i "mala nužda" na vratima klozeta u klasi baba sere ganferke.

Na zidu, mesto slike drži poster Mitra Mirića u ekstazi posle par litara vinjaua u raskopčanoj, dizel-oči boje duge stil šulji, sa naglašenom kapljicom znoja na ljubavnom tepihu. Gestikulaciju i artikulaciju je naučio od lokalnog međeda narkomana.

Od morala, zna samo za oral. Uvek najglasniji, uvek sve zna. Osoba kojoj ne možeš objasniti gde je levo. Jašući svoju glupost kao ćilim, on će uporno ponavljati da je desno, ustvari levo. Mnogo pametniji razgovor možeš voditi sa sedimentnom stenom, i izvući pouke iz savetovanja sa šargarepom, nego pokušavajući uspostaviti verbalnu komunikaciju na približnoj talasnoj dužini sa dotičnim.

Pobija Dekartovo cogito ergo sum.

Čitajući definiciju istog naslova setio sam se „ujdurme“ u Ljubljani tamo negde 1959 godine. Bilo mi je tada 15-ak godina, pitam jednog janeza za odredište koje me interesovalo a on će mi to fino i kulturno objasniti: Znate kaj mladi gospon, tukaj na prvem raskrižju bute išli desno, i tako i na sledeća dva raskrižja opet desno. Odatle bute videli četrto raskrižje i kad prihajate pri k njemu onda bute nekoga pitali i on vam bu sigurno rekel kam treba dalje priti.

Idem ja tako dobrih 300 metara do prve raskrsnice, skrenem desno pa još nekih 200 metara do druge raskrsnice, opet skrenem desno opet nekih 300-tinjak metara i eto me na trećoj raskrsnici. Skrenem desno, dođem na četvrtu raskrsnicu i vidim da sam stigao tamo odakle sam i pošao. Zapravo „fini i kulturan“ gospodin "prošetao" me oko kvarta.

A ovo znakove čitaj, seljake pitaj kod mene je bilo ono: ko pita ne skita, a ko pita upala mu ......

Od tada pitam samo taksiste ili pandure iako ovi drugi i nisu baš neki poznavaoci mesta u kojima službuju, jer ih je večina „dođoša“.

Baba koja viri kroz firange na prozoru kad se nešto dešava na ulici.

Ako ne najstarije, onda sigurno jedno od najstarijih oldskul sleng poređenja kada je u pitanju stepen nečije navalentnosti. Možda i jedini vid nasrtljivosti koji ispunjava većinu uslova za kliničko kategorizovanje. Naime: zec je gladan pa navaljuje na kelerabu; jedan penzioner mora nekako dispuni mučne pauze 'međ Dnevnicima pa razdragano juriša na šaltere k'o nekad na Švabe 45' ( da, da - goloruk; prim.prev. ); gospodin Kosač i baba imaju neke račune još od ranije, dok jebenog Goluma i njegovo insistiranje na mrtvom prstenu uopšte neću ni da spominjem! S druge strane, pak, BLESAVOM je - kao što vrlo dobro znamo - neobično teško objasniti i predstaviti da nešto ne može i NEĆE biti te on, siromah, uporno i uporno udara glavom o zid, navaljuje i nasrće protiv svih zakona fizike, hemije i verovatnoće i ni jednog jedinog trenutka ne zastaje da se priupita od čega mu to jebeno krvari lobanja, a u vezi sa gorepomenutim zidom. Otud i gorepomenuta klinika.

Eventualno razumevanje javnosti za ponašanje subjekta inicira isključivo akutni sindrom zagorelosti III-eg stepena kod istog ( drka na sestru ( od tetke ); prim.prev.), u čijem slučaju ima i važnijih problemčića od jedne pišljive razbijene glave. Laku noć.

Vrlo specifična skupina ljudi, rođena 60-ih pa i 70-ih godina prošlog vijeka.
Mnogi od nas imaju (ili će imati) nekog kolegu koji pripada ovoj grupi ljudi, koji su imali tu sreću da ih nakon završenog školovanja i zapošljavanja zakače revolucionarne promjene sistema: kompjuterizacija firmi, pojava interneta i njegovo masovno korištenje, digitalizacija svih vrsta podataka i slično. Prepoznatljivi su po tome što na sve vidove novotarija gledaju s određenom dozom podozrenja jer se to, zaboga, u njihovo vrijeme radilo drugačije, a ako bi im neko mlađi pokušao da pojasni kako se određena novina primjenjuje u praksi - drže se one narodne "Star se konj ne uči jahati".

Ruku na srce, nije im nimalo lako. A kako bi i bilo?! Školuješ se skoro dvadeset godina, sve savladaš, počneš da radiš kako si i naučio, kad ono - prc, ajmo sad ovako! Uzmimo za primjer jednog geometra. Kako čovjeku koji premjer zemljišta godinama radi pomoću pantljike, nivelira, teodolita i računanjem presjeka, objasniti da sad sve to radi pomoću digitalne totalne stanice? Teško, brajko moj...

Kompleksna nauka o očiglednom.
Definisaće vam sve ono što ste već znali i niste morali nikoga da pitate, pseudo-naučnim pristupom.
Odgovoriće vam na pitanja sa umesto sasvim jasnim odgovorima (zašto pripadnici plemena na Gvineji nose suknje od pruća, zašto vam je burazer narkoman, zašto bi uopšte neko pribegavao narkoticima u ovakvoj zemlji...) odgovorima koji bujaju od komplikovanih izraza i reči živih jedino u Vujaklijinom leksikonu (Milane, oprosti nam).
Upravo taj širok dijapazon teorija i reči nerazumljivih prosečnom pojedincu je ono što odvaja konstatacije sociologa od usputnih konstatacija prodavca cveća i rubikovih kocki na Slaviji