Ili ko je Kinkel, kako vam drago. Korištena u Mostaru i okolici, jer je tu i nastala. Koristi se kad ne znate ko je neka osoba, pa pitate nekog da vam objasni. Pogotovo ako nepoznata osoba glumi neko mudo.

Krajnji stupanj nadrkanosti na kojem bi pozavidjela svaka Victoria secret model; čak bi se odrekle i svojih višekratnih troslojnih maramica za ručak koje iznova i iznova povraćaju.

Zašto bi bio dovoljan samo klasični ledeni pogled koji strijelja. To nije više IN. Treba se novi heštag, trending kučka vonabi influenserica koja će objasniti mladim curama da nije dovoljno naći samo sponzora, nego i učiniti od njega simpa te naravno zadržati svoju pseudo neovisnost. U međuvremenu ništa ne radi osim komprimiranja velikih količina silikona na koje bi jednostavna oldskul Silicijska dolina podignula obrvu na ovu evolutivnu nabudženost silicija u silikon.

Gnjevna razmaženost koja nikad nije i neće biti zadovoljena jer nikad u životu nije ni navikla nešto napraviti vlastitim rukama osim ručnog rada. Zato su svi ostali krivi i trebaju da trpe jer je ona fem fatal carica na čijim usnama bi ljubomorno zirkao i Stiven Tajler. To je njeno pokriće: paradiranje, slikavanje zbog privlačenje fokusa i svježeg financijskog krvotoka jer neće njene oštrice od noktiju valjda raditi osim možda uređivanja vrtova kao Škaroruki Edvard.

Muško sa velikom palijom.

Osoba nadprirodnih psiho-fizičkih sposobnosti, čvrstog uverenja u svoje stavove rešena da pogine zbog ideje i impulsivnosti!
Naši predci bi ga nazvali "udarač kurcem o ledinu"

Većina nas misli da zna engleski, ali jedno je misliti a drugo cvijeće brati.
Evo nekoliko riječi na srpskom koje niti su rijetke, niti su neobične, niti su stručni izrazi, niti su arhaizmi, ni lokalizmi, a teško da ih znamo na engleskom bez gledanja u riječnik (a možda nam ni riječnik za neke od njih ne pomogne):

- okrajak (hljeba)
- sredina (hljeba)
- krkače (način nošenja)
- toz (od kafe)
- piljevina (sitni parčići drveta koji nastaju pri siječenju drveta cirkularom)
- cirkular
- koljenica
- malograđanin
- pokipiti (npr. mlijeko kad pokipi)
- postava (npr. postava od jakne, trenerke i sl.)
- zanoktica
- grickalica za nokte
- zaprška
- pristaviti (kafu)

E sad ako neko zna nek ne zakera, jer nisam htio nikog da vrijeđam niti da dokazujem kako ne zna, već sam htio samo da ukažem na opštu tendenciju da mislimo kako znamo više nego što zaista znamo. Ja lično većinu ovih izraza ne znam kako se kažu, možda bi neke mogao naslutiti ili drugim riječima objasniti, ali na prvu loptu, rekao bih da ne znam.

Bilo bi zgodno da neko u komentaru da prevod.

Još jedna, kako drugi kažu urbana legenda, a ja kažem teška baronija, nastala negde početkom devedesetih, a vezana je za padanje u muriju.

Naime, masa ljudi je tada tvrdila da pored okrugle sobe, dešavalo se da ih panduri odvedu u sobu sa čistim zidom i onda na njemu nacrtaju kredom crtu, pa su ih terali da preskoče tu crtu. Naravno, ne treba ni da vam kažem, al’ ajde, morali su da se zaleću i da se lupaju o zid sve dok ne priznaju.

Pa dobro, crta na praznom zidu, iako jeste apstraktna umetnost, pandur može da je izvede, ali dosta ljudi je čak tvrdilo kako su žandari crtali konja na zidu i terali ih da probaju da ga zajašu, ili auto koji su morali da probaju da voze i još tako neku gomilu nebuloza koje su nemoguće da se izvedu, a u sebi sadrže crtanje nečega, pa su ih tukli zbog toga što to nisu mogli da urade.

Sve u svemu po tim ljudima panduri su pored kursa iz bejzbola izgleda morali da pohađaju I kurs iz crtanja, jer ne znam kako drugačije objasniti te napade kreativnosti koje su neki ljudi tvrdili da oni poseduju. Ja to doživeo nisam.

Ova definicija zahteva podrobniju obradu, sve u cilju preciznije upotrebe termina. Dakle strndžov je vrsta džudže, ali on je u odnosu na kulova isto što i koloraturni sopran u odnosu na lirski. Strndžov je vrsta džibera koji nekako uvek gravitira ka gradskoj sredini, njega je grad osmudio ali on i dalje zadržava neke svoje lokalne zavičajne osobenosti koje u pravom trenutku dolaze do izražaja, on sebe ceni, čak može se kazati on je zaista pravi samosvesnik među kulovima. Strndžov igra na pozornici velegrada, da nema njega da kontrastira oni koji sebe smatraju uglednim građanima, kao što su potomci obespravljenih buržuja, sudija kasacionog suda i najmiliji unuci profesora BU u časnoj penziji ili plemenitaši - lica koja u familiji imaju nekog od Hrvata (Dojna pl. Stipišić, udala se za mog baba teču bla bla), ne bi mogli da se tako dobro os(j)ećaju u svojoj koži. Bez strndžova zapravo i nema grada, pa u neku ruku, on može da se uhvati pod peraje sa akvarijumskom ribom zvanom čistač, SIC! Da rezimiram, strndžov je urbani kulov netaknutog malograđanskog mentaliteta sa spontanim seoskim navikama, primeri će objasniti.

Ono za šta smo kao mali mislili da je olakšavajuća okolnost za ubicu.

U južnoj Srbiji može se reći i pogrdan, ali u suštini pokazan naziv za čoveka koji živi na planini. Npr, Poljanica, Sveti Ilija, Vlasina, Trgovište i slični brdski krajevi.
Ali taj pojam je daleko širi.
Do pre 100 i nešto godina kad je južna Srbija oslobođena konačno od Turaka, malo je bilo srpskog življa u većim varošima toga vremena, odnosno skoro svi Srbi su bili planinci.
E sad, kako su granice crtane, kako su već crtane, nisu samo ti planinci silazili u varoš, nego su i iz Turske ljudi prelazili u novu Srbiju, želeći konačno da budu svoji na svome.
Tako je i nastala ova reč, koja bi se mogla objasniti i kao dođoš sa planine.
Ja sam čak i gledao dosta živopisne slike sa narodnom šopskom nošnjom, ali daleko od toga da je to neki poseban narod, više je to neka nedefinisana skupina ljudi rasuta na ovom delu Balkana.
Ne kaže se džabe: Od Niša do Sofije, sve je šopluk!

Koristi se normalno i u slengu, kao što sam reko pogrdno, ima slično značenje, kao i brđan, dođoš, ali se koristi i pri zajebavanju nekoga ko na svom odelu ima dosta boja.

Pozajmis prijatelju pare!Prodju svi rokovi za vracanje.Obratis se i ljubazno pitas za svoje.U pocetku ce ti ozbiljnim tonom objasniti kako ima par sitnica koje treba da resi,kako bi zatvorio svoju finansijsku konstrukciju,potom ce,kada mu opet napomenes oko duga poceti da se nervira,jer ga koce Pera,Mika i Laza sa kojima je u "konstrukciji",potom ce,posle trece tvoje napomene da pocne da psuje svoje neodgovorne poslovne partnere i teatralise kao u pozoristu,a na kraju,kada mu,po ko zna koji put nagovestis da ni tebi ne pada sa neba,i da je i tebi situacija alarmantna usled dekintiranosti,a duznik ce bas u tom trenutku,posle svih glumatanja, izgovaranja i nalazenja opravdanja,ozbiljnost situacije skroz da razvodni poslednjom umetnickom rolom,gde ce biti opusteniji i glamurozniji od kultnog Radovana treceg,a replika ce glasiti: "Bog ce ti plati!" Naravno,sve to uz bezbrizni i bezazleni smeh,koji ce biti tako zarazan,da ces i ti poceti da se smejes,ne znajuci da li je to od muke ili od izmenjenog stanja svesti usled pete ture piva koje pijete,a naravno da ces ti da platis racun,nece valjda tvoj harizmaticni prijatelj!

Srpska teorija relativiteta.

Osoba sa najgorim etičko-vaspitnim karakternim osobinama.

Najsocijalnija olovka.Krajnje jednostavne izrade, i sa njom se jedva može napisati jedva jedna strana teksta.
Uvek se nekako nađe u ruci posle izlaska iz kladionice, po principu-što je džabe i Bogu je drago.
Tad se obično stavi u torbu, jer nikad se ne zna kad može da zatreba.
A oblasti primene su joj široke:

Bend iz emisije Ja volim Srbiju. Kao što sada bi svako da bude umetnik, i originalan, tako i oni. Sad, pošto nemaju ni jednu svoju pesmu( bar se ne zna za nju, tj. nije im dozvoljeno da je izvode u emisiji) oni izvode pesme od drugih pevača. Kada takmičari pogode pesmu, oni se potrude da uvere takmičare da pesma koju su pogodili nije ta. U tom umetničkom zaletu, oni krenu da sviraju "Stani stani Ibar vodo" i "Mito bekrijo" u estamu, za one koji ne razumeju šta je to estam, to vam je kada slušaš pesmu "Ide Mile Lajkovačkom prugom" a na harmonici svira kontru od ritma (lakše je objasniti uživo...). Naravno, pošto ima pesama koje u originalu idu brže, pa se njihov umetnički doprinos ne primeti, oni ubace Glisando. Eh, glisando vam je muzički ukras koji u prekomernoj dozi zvuči kao mačka koju gangbanguje sva repata gamad u krugu od 500 metara....
Za one koji nisu gledali Ja volim Srbiju, najbolji opis vam je to što je i Jelena Karleuša(koja je posebna priča) rekla njima iz benda: Kako to svirate?
Stvarno je podvig izopačiti pesmu Jelene Karleuše a da ne pustiš Chipmunk verziju....

Najpoželjnija klijentela svake turističke destinacije, a pogotovo onih u kojima ljudi žive na ivici siromaštva.
Ako imaš višak para koji nameravaš da potrošiš na godišnji odmor u nekoj egzotičnoj zemlji, hoteli, restorani, diskoteke i drugi ugostiteljski objekti ti garantuju ljubaznost, profesionalnost, zadovoljstvo uslugom i dobar provod. Ali..
Naime, marketing, lobiranje i foto-šop su pustili korene u svim delovima sveta. Tako, na primer, Brazil u prvi plan gura karneval u Riu, predivne plaže, dobar fudbal, lepe hotele i naravno preplanule Brazilke, Egipat reklamira more i spomenike, Kenija safari, a svim tim zemljama je zajednička gostoljubivost lokalnog stanovništva.
Niko ti neće pomenuti da u Kairu ne smeš da se krećeš gde poželiš, pa tako čak ne smeš ni da predješ na drugu stranu pojedinih ulica (setite se dvojice Nemaca koji su pre par godina nestali, a navodno su bili pojedeni..), u Africi možeš da dobiješ 1001. zarazu opasnu po život, a u Riu, Buenos Airesu, Istanbulu, Meksiko City-ju...Te lokalni, siromašni žitelji jedva čekaju kako bi te opljačkali, prisilili na prostituciju, prodali u belo roblje, ili jednostavno ubili jer im se ne dopadaš.
Toga nema u reklamama i brošurama, ali će ti to objasniti turistički vodiči i osoblje hotela, a ubrzo ćeš i sam shvatiti da tamo postoje gladni ljudi spremni na bilo šta, a glad ne jebe živu silu.
Dobro razmisli gde ćeš na letovanje.

Rečenica kojom profesor iskazuje svoju preveliku zabludu da se u osnovnoj školi osim osnovnih stvari zapravo obrađuju i neki kompleksno-apstraktni koncepti akademskog ranga, takođe izražava generalnu nesvjesnost da prosečni student nije najverovatnije poneo na faks ni taj minimum znanja potreban da se uopšte završi osnovna.

Datum čiju poentu svi uporno maše. Dobro, svi osim tinejdžera. Ako mislite da vam ovaj datum ukida slobodu, da steže, guši, veže i davi, onda ste tinejdžer. Ako ne mislite ovako, onda će vam ova priča možda i imati smisla.

Moje poimanje ovog datuma se zasniva na sećanju. Sećam se zbunjenih lica i unezverenih pogleda nekih nepoznatih ljudi. Sećam se kako mi je bila nepojmljiva činjenica da ću sa tim nepoznatim ljudima u toj nepoznatoj učionici provoditi dane i dane sledeće četiri godine. Sećam se kako me je tog prvog dana u gimnaziji, jedna devojka pitala da li je mesto pored mene slobodno. Na moj potvrdan odgovor, sela je pored mene i prećutala mahom ceo dan. Danas, sedam godina kasnije, ne mogu je naterati da prekine da priča, niti joj objasniti da joj, to što je tada zauzela pola moje klupe, ne daje za pravo i da zauzme bitno mesto u mom životu. Jednostavno ne mogu. Niti želim.

Zapravo, ono što svake godine na ovaj datum poželim, to je osećaj one bezbrižnosti, treme i čitave te halabuke ni oko čega, kada je sve bilo tako naivno i kada su nas svi posmatrali kao tempirane bombe podivljalih hormona koje svakog trenutka mogu da dovedu do katastrofe. A sada... Sada smo neki kvazi odrasli akademski građani u pokušaju kojima nad glavom vise neki budžeti, neki rokovi, prijave, uplatnice, Bož' me sačuvaj. Usput, čekamo svoj prvi septembar - prvi oktobar. Nakon toga, najbitniji PRVI u mesecu biće datum kad je plata.

Postoji jedna definicija dece i ona glasi "Deca su deca". I time je sve rečeno.
Kako nastaju deca? Neki tvrde, sasvim nenaučno, da decu donose rode, dok drugi tvrde da decu prave roditelji sami, u slobodno vreme.
Da bi se došlo do dece ne mora se biti naročito intiligentan. Ali da do njih ne dođe, tu se siroti roditelji svakako snalaze. Uglavnom, na svet dolaze samo ona deca koja nekako prežive sve te smicalice.
Kada dođu na svet, deca se u prvo vreme bave plakanjem. Prvi smeh, onaj još u pelenama, je ujedno i znak da deca počinju shvatati u kakvo su sranje upali.
Prvo pitanje koje se u vezi s detetom javlja je "Na koga liči?". Na koncu konaca ispada da je dete slično na svakoga pomalo, a najmanje na samoga sebe.
Prva plata koju dete ostvari je dečiji dodatak. To je ujedno i izvrsna pedagoška mera. Odmah upoznaje dete sa činjenicom da se od plate ne može živeti. A i lakše mu je posle objasniti reč standard.
Decu, čim se pojave, odmah vakcinišu protiv svega i svačega. Kad malo poodrastu pošalju ih u školu.
Konačno dete dobija diplomu da je zreo, tj. da više nije detinjast, a on se oženi i time sve demantuje.
I znate kako je, posle dođu deca i sve počinje iznova.

Nepogrešiv indikator vaše naklonosti nekome, nečemu, nekočemu, kako god. Pod uslovom da zapravo imate emocije i posedujete moć emocionalnog izražavanja, ta osećanja, ili šta već, bi se, navodno, manifestovala povećanim lučenjem suznih žlezda te učinila vaše oči sjajnim i izražajnim kao LorealMaxfaktorAvon sa efektom bisera, prototipom koji nije za slobodno tržište (mogla bih nastaviti sa preseravanjem, ali kontate poentu). U saradnji sa seljačkim rumenilom i RedBulovskim krilima su jasan pokazatelj zaljubljenosti. I ne, nije to koncentracija dima kojoj zavidi šator pun indijanskih poglavica dok smišljaju kako da cepnu bledolike (zato su i popušili, zbog te lule mira), nije ni 53° u prostoriji koja ima više ljudi no kvadratnih metara, a nije ni, zlato babino, to što imaš prokletu pre'ladu 20 dana, nego je, srećo, to zbog toga što si zaljubljena!
Ali jok objasniti nekome da nisi, a i da jesi, nije to onaj mamlaz sa trećeg sprata što se kupa na svako crveno slovo, ni čika Maretov Jovica što još ne zna sva slova, al' je "zlatno dete". E, zato, kad vam oči sijaju mož' da ugineš i ima da ti napišu "umrla srećna i zaljubljena".
A nije samo kad si zaljubljen, ali jeste nepobediv argument jer se sa budalom dalje ne raspravlja.

Deo aksesoara, koji se pretvara u hladno oružje ukoliko je ne skineš sa ruke na basketu. Taj šuriken prilikom kontakta sa kožom ostalih igrača ima sposobnost da otvori rane 2. i 3. stepena hitnosti. Ukoliko si u prilici da biraš tim, prilikom odabira ne gledaj građu nego zglobove, jer ni jedna građa niti bilo kakva spremnost može da nadjača brojanicu osveštanu.