Reklama Apatinske pivare koja se ne može nazvati glupom, jer uči stoku da ne pije kad vozi, ali se može nazvati nerealnom jer nam govori da dođemo kući na način na koji, kad smo pijani, jednostvano ne možemo. Umesto da janpi sedaš za volan kažu da trebaš da:
1- prošetaš. Upravo izlaziš iz kafane, a stuko si 2 flajke rajke, kako možeš uopšte pomisliti da prosetaš kad se "kriviš ko ona stvar u ladnu vodu".
2- sačekaš bus.(kao i u gornjem scenariju, stuko si 2 flaše rajke). U najgorem slučaju, na stanicu će doći Ikarbusovi žuti razdrndani, vadim-jetru busevi, sa stepenicama, a ti tol'ko pijan ih nećeš savladati ni u snu, u najboljem, doći će najnoviji(pun) bus sa klimom, u kojem svi beže od tebe jer bazdiš na brlju, lupaš gluposti i jedva stojiš, a smrad od alkohola koji proizvodiš nema gde da ode pa cirkulise po busu.
3- pozvati prijatelja(opet si stuko 2 flajke radze, Milorade) po meni najteži nacin da dođes kuci, a da pritom ne sedaš za volan i ne pogazii nekoliko osoba. Ako imai neki touch telefon, jos je teže, jer prvo treba naci prijateljev broj dok se drzis za banderu, pozvati ga, a potom objasniti gde se nalaziš. Treba ga i nagovoriti da dodje po tebe u 2:00 ujutro.

Devojka koja se u potpusnosti transformiše kada izlazi. Proces transformacije traje veoma dugo, satima. Iscrtavanje obrva, nanošenje više slojeva pudera, stavljanje veštačkih trepavica, karmina, senke na oči i ostalih pomagala. Sve u svrhu pronalaženja žrtve koja ni ne sluti šta se krije ispod njene maske.

Onaj koji majicu oblači tek na -20, jer ga i više nego dovoljno greje grudno-leđni tepih koji se nadovezuje na bradu i brkove, pa zatim vertikalno-kružno na obrvu. On ne korača, nego gazi, a od rukovanja sa njim puknu tri koščice i ako odate bol, grimasom uz jedno desetodecibelno: "Šta je, šta si se popišmanio?", odgurnuće vas rukopružajem tako da ćete se zateturati bar dva-tri koraka.
Sline briše zglobnim dlakama prstiju, a najveći neprijatelj mu je čaj. Namirisaće ga u radijusu od 2,5 kilometra i pritom će otpočeti monodramu "Lečenje kmovicom kroz vekove" i objasniti vam kako je čaj evropska progej propaganda da vas oslabi i poženstveni, kao i lekovi, uostalom.
Veruje da se zdravlje održava belim lukom, čeličenjem kupanjem u ledenoj vodi, nekonzumiranjem jakne i zimskim pratećih objekata; i konzumiranjem širokog spektra alkoholnih pića i kuvanih jela. Ne kupa se, nego pere na česmi u dvorištu, i leti i zimi, ledenom vodom i sapunom za veš.
Ubeđen je da se u bolnicu ide samo po smrt , a doktore smatra pomodarskim neznalicama koje izmišljaju svašta, kao da se pre 500 godina nije živelo.
Ne voli posebno decu, jer slabo podnose udarce i intenzitet njegovog glasa, a na žene retko troši reči, osim u obliku kulinarskih zapovesti.
I tako živi, smrdi i radi, gadeći se onih koji podriguju tiho i uživajući u objašnjavanju.

Žrtva sistema.
Mada to ne izgleda tako na prvi pogled, ako i dalje mislite da nešto znače stvari kao što su pamet, trud i osnovna kompetencija za ono što se govori/radi, shvatićete o čemu se radi. Ako i dalje ne shvatate, i pad je let, a nije loše biti FB zvezda.

Početak kraja prijateljstva. Pa zar i ti gospođo brate? A bila si cool tip …

Najbolja drugarica konačno ima dečka. Ona sada toliko ima, je li, tog dečka, da se ne razdvaja od njega. Razumem ja ljubav i sve to, ali uuuh. Po pravilu prestaje da koristi ličnu zamenicu JA, jer sada koristi isključivo MI. Ubija sa pricom o “MI” ! Gde god se pojavi, tu je i on, uredno zakačen o njeno rame.

U poslednjih par meseci, od kad su MI zajedno, kad god se dogovori da popije kafu sa drugaricom, bez izuzetka se pojavljuje sa svojim rancem. Pa imam i ja jbt dečka, ali moj dečko nije decxko i ne ide da pije kafu samnom i mojim drugaricama. Posle određenog vremena, shvatate da se to prijateljstvo toliko razbljutnjavilo i obesmislilo, poput izgradnje zida oko Peterburga po Harmsu (ne mogu da se setim naziva priče, ali je poenta bila da poente nema). Viđati se u troje - apsolutno smisla bez, iako se decxko trudi da učestvuje u svim (pa i najglupljim, ali neizostavnim) ženskim razgovorima tipa depilacija, šoping, pedikir … Kako objasniti, a ne baciti peglu?

Posle dužeg istrpa objašnjene situaciije, čak i oni sa čeličnim živcima gube volju i strpljenje, pa počinje izbegavanje iliti odjeb. Ugledate je slučajno posle dužeg perioda izbegavanja, ispred ulaza u toalet u kafiću u kome ste nekada često zajedno sedele. Pruža torbu svom dečku, da joj pridrži dok je ona u toaletu, okreće se i …

Nevin čovek. Istina, ne mora takav zatvorenik biti po pravilu kriv ili nevin, ali uglavnom se percipira da je on osuđen za delikt mišljenja. Neki totalitarni režim mu je uskratio ono što je svima potrebno - sloboda govora, kretanja, disanja. Čak i ako nisi pravi politički zatvorenik, nekako lepše zvuči da jesi, nešto kao romantični heroj koji se sam bori protiv nepravednog sistema.

Rečenica koju profesor/nastavnik izgovara čisto radi reda jer se grdno zajebao onaj koji javno iznese svoju nedoumicu.

Ako je pesak u glasu auditivno otelotvorenje seksipila koje svom ponosnom vlasniku potencijalno omogućava okopavanje najmanje jednog - ako ne i više - brda navlažene ženske čeljadi, onda je šljunak u istom sinonim za oblik antipatičnosti prema kojoj ni jedno govno u bazenu ne deluje kao tako odbojna ideja. Logična posledica dugogodišnjeg uživanja duvana marke "Qurac" i konzumiranja alkoholnih derivata koji bi - da nije dekreta iz 1980. godine - mirne duše mogli duđu u sastav čuvenih napalm-bombi. Doduše, ni decenijsko nekontrolisano ždrokanje Koka-kole, Fante, Sprajta, Golf jebenih sokova na razblaživanje i ostalih tečnih otrova neće doneti mnogo drugačiji krajnji ishod, s tom razlikom da će vaše glasne žice verovatno biti MANJE nagrižene u odnosu na one u vlasništvu jednog korisnika brlje.

E sad, sâma odluka jednog ljudskog bića da ovo gorenavedeno trpa u sebe i time direktno ugrozi tj. ugrožava svoj ionako napaćeni život, jedino se dâ objasniti dijagnozom teškog oblika mazohizma sa primesama teškog oblika gluposti što, priznaćete, predstavlja posebno letalnu kombinaciju. Bilo kako bilo, sporazumevanje sa pomenutim/tom pre liči na psovanje traktora koji neće dupali zbog vlažnih svećica nego li na razgovor između dva homo-sapiensa sa moći govora. Jednostavno, to šištanje i krkljanje od prekoputa i vas sâme tera da kašljete i psujete, duboko utripovane da imate rak jebenog grla. Ili, barem, da vam je nešto riknulo u jebenom jednjaku...

Izraz ravnopravnosti, jer svi u bendu rade ono što ponajviše vole.... Svirati rock muziku...

Psovka kojom izražavamo zgražavanje nečijim stepenom "obrazovanosti" ili čovečnosti, ili oboje.

Svakodneva pojava i svi smo ga makar jednom upotrebili. Ali se u ovoj familiji torba mogu naći mnoge klase ranaca:
1.Borbeni ranac-
a.) upotreba u armiji.
b.) prvački ranac natovarem celokupnim knjigama od prvog do četvrtog razreda
osnovne škole težine do 20 kg. đak koji ga nosi je i sam tenkista, kapitalac, dobro podgojen od babe i keve da može da izvrši svoj zadatak i nosi ovo čudo svakog radnog dana u školu.
2."srećni" ranac-najčešće vlasništvo sujevernih ljudi. nosio ga je i stariji burazer pre vas ali vi ga opet nosite jer "ma donosi mi sreću, nema veze što se malo pocepao". stadijum raspadanja uveliko ušao u fazu izotopa Radijuma 214.
3. Metal ranac-mnog kul ranac. Mora da je bio makar jedan u vašem odeljenju. Na njemu su ispisani svi metal bendovi + bedževi ako neko ne provali šta slušate pored majci, kose, jakni, martinki i sl.
4. Fancy ranac (torbica)-potpun šik i ultra moderan. ako je zlatan i ima na sebi D&G(Dragan i Goran) e odna je mnogo Extra. nose ga dEVojCxicE za koje ne možete objasniti šta traže u školi ili na faxu.
5. sportski-sličan rancu pod 2. ali vonja u radijusu od 3 metra zbog tika sa treninga.
6. turistički-kad nekog vidite sa ovim na leđima znajte da nije odavde. hiper verzija tačke 1. verovatno je stavio u njega ženu, decu i kera sa sve kućicom i krenuo na put oko sveta (peške?). obično je plav.

Fraza koja opisuje grupu starijih osoba u javnom prevozu koji imaju i po 70-80 godina a nedostaje im najosnovnije vaspitanje, pa zato dovode do ludila jedni druge, kao i sve ostale putnike. Ovde treba imati na umu da se to nikako ne odnosi na sve penzionere, većina je ipak koliko-toliko normalna.

Priče o strašilima, grobljem, žiletom, bradatim komšijom, mačkama, pripadnicima romske populacije i tome slično. Pripovjedač je obično baba, ali u dosta slučajeva najstariji ortak iz društva može isto da pripovjeda. Nepisano pravilo je da se takve priče ne kazuju po danu, osim kad baba prolupa pa ne zna koji je period dana u toku, nego po noći. Dok okupljeni klinci bez daha slušaju pripovjedača, poredani u krugu oko vatre, na vrhu najbližeg brda, on se trudi maksimalno da prenese i najmanju dozu straha u okupljene.
Neizbježno je da se baterijom osvjetljava lice onog ko priča, dok neki gutaju pljuvačku, a oni najslabiji farbaju gaće u žuto a bogami i u smeđe.
Te epove iz djetinjstva vučemo do kasne starosti, pa je vrlo teško objasniti ženi, ili čak djetetu zašto gasite televizor kad se Groka pojavi pred kućom Mumijeva, zašto ne želite mačku za kućnog ljubimca, ili zašto izbjegavate brijanje. Neobjašnjivo je to zašto vam se priviđaju drakuline duge gaće kako trče preko groblja, kao i to što nosite bijeli luk oko vrata, mjesto lančića.

Možda je težina definisanja ovog pojma jednaka borbi protiv istog. Atmosfera straha se stvara pristankom velike većine ljudi na prisvajanje stavova koji sa sobom nose mržnju. Nažalost taj strah je svuda. Svi ga udišu, neki bez sopstvene volje ali moraju.

Duduk nad duducima.
Ako probate da mu objasnite da je 2+2=4 on će za razliku od običnog duduka koji bi se zaustavio na tome da niste u pravu, i da je 6, pokušavati da vas uveri da sabiranje nema nikakve veze sa brojevima, sve vreme uveren da je on u pravu, a ne vi. Čik probajte da se suprotstavite njegovom mišljenju, unapred ste jebali ježa u leđa, i to ne jednom nego tri puta.

Vapaj za samokritičnost, jer ti je osoba kojoj ovo govoriš dovoljno bliska da bi ti bilo žao da je uvrediš nekim težim rečima.

Da budem sasvim iskren, i nisam baš najsigurniji kako bih definisao ovu neobičnu podvrstu srpskog homo-sapiensa a tako zastupljenu u skoro svim društvenim klasama i slojevima naroda našeg. Upravo tu, naime, i leži problem kategorizovanja ove grupacije nebeskih ljubitelja "hleba nasušnog" kao sakralnog i, stoga, veoma nezaobilaznog dela svakodnevne ishrane, jer se pomenuti nikako ne mogu svrstati u samo jednu ( preferabilno, onu najnižu ) društvenu kastu, kojoj na prvi pogled možda i pripadaju.

Elem, međ' nama Srbima već predugo vlada uvreženo mišljenje da je pomenuta pojava standardan manir jednog SELJAKA, tog neizdrživog pećinskog čoveka kojem crno viri ispod noktiju a praziluk iz ušiju, ali ta tvrdnja, barem statistički, nikada nije držala vodu. Zanemarljivo malo ili čak nikakvo prisustvo internacionalno prihvaćenog bontona za stolom jedne prosečne srpske porodice najbolje se dâ objasniti postojanjem našeg, ALTERNATIVNOG kodeksa ponašanja u toku obedovanja, koji, međutim, nećete pronaći ni u onim bolje snabdevenim bibliotekama i knjižarama ali zato do mile volje možete posmatrati Vašeg bakutanera u prilikama kada egzistencionalno rabi svoje kastanjete.

U pomenutoj predstavnici prve generacije - one koja nikada nije krila svoje "primitivno" poreklo - uostalom i leži objašnjenje za pojavu iz naslova: hleb na stolu ne predstavlja samo (pri)prostu hranu kojom ćete utoliti glad ili pokupiti moču već simbol nade, poštenog rada, opšteg bogatstva i dobra. To, čak, i pored svojih akademskih diploma znaju i doktori, hirurzi, profesori, arhitekte, inžinjeri, umetnici i svi ostali koji tu "odvratnu" motiku nikada nisu uzeli u šake. Bon appétit!

Sleng za međunožje starije dobrodržeće gospođe, nastao po izgledu glave ćurana. Kreme mogu da sakriju broj godina na rukama i licu, ali "ćuran" odaje biološki sat.

Umanjenice kojima ponosni vlasnik novih papuča uvećava svoj vokabular, ili ih prevejani papučar koristi da bi dobio ono što želi.

Batica kog bacaju u vatru kad zagusti. Član ekipe koji je uvijek spreman da žrtvuje sopstvene želje zarad ostalih. Kad se sprema sranje a nekog jasnog izlaza nema on je kec u rukavu. On upada i žrtvuje sopstvenu kožu dok se glavni glumci izvlače čitavi.
Nije nešto updaljiv na prvi pogled. Nije duhovit, nije zanimljiv, ne izgleda pretjerano lijepo, nema para, ali svoj unikatni samodestruktivni talenat nudi kao kompenzaciju za te nedostatke.