Subjektivan psihički haos nastao usled naglog priliva sumnje i ljubomore, koji blokira centar za logičko razmišljanje i koncentrično sužava širinu vidnog polja. Fizički osećaj Supermena sa mozgom i sudbinom Pere Kojota Supergenija.
Milorad ulazi u sobu i zatiče ženu kako se sprema za izlazak.
- Aha! Uhvatio sam te. Gde ćeš to!?
- Izlazim sa drugaricama, dušo.
- Samo vi ženske? Da nema slučajni i nekog petla u tom vašem kokošinjcu?
- Ne, ženske solo.
- Ne ide ni onaj vaš manijakalni drug, čija močuga verovatno ima posebnu telefonsku liniju na 96 i radi kao hitna pomoć ili vatrogasna služba u slučajevima apstikurcijalnih kriza?
- Ne ide.
- A ne ide ni onaj sa kojim si bila u osnovnoj školi, što i dalje gleda u tebe k’o Ciganče u poslastičarnicu?
- Haha, ma jok bre, što si dosadan idemo same.
- Aha. A za koga si obukla onda taj seksi veš?
- Pa za sebe, bre! Šta treba, da idem bez gaća?
- Pa, da znaš da bi bila manje sumnjiva.
- E, dobro – skida gaće i izlazi napolje – Evo ti pa se igraj. Ćao!Ostaje sam.
Mozak: Alo, Milorade, jel se čujemo, tenkre!? Jel ti je jasno da si sad pustio ženu u grad bez gaća sa 3 drugarice, a da su solo ženske mnogo uočljiviji i lakši plen, nego da je tu i neka drugarska prostata?
Milorad: Jooooj, kuku! Dušoooooooo, čeeeeeeeeeeekaj, 'ajde ja ću da te vozim u grad!
Proces sistematskog osiromašivanja mogućnosti izbora izazvanog javašlukom onih koji vode državu, gde se kao krajnji rezultat građaninu nudi sistem "uzmi ili ostavi" kao jedini mogući za preživljavanje.
Drugim rečima, završiš faks da bi radio na kiosku jer za tvoju diplomu odavno nema mesta u sistemu. Izbora jednostavno nemaš.
Nacionalna služba za zapošljavanje radnika u Nacionalnoj službi za zapošljavanje
- A jel ima nešto u struci?
- U kojoj struci?
- Pa u mojoj.
- Lololo, dečko, ne zafrkavaj me, nemam ja vremena za gubljenje ovde. Crnčim ovde k'o crnac za crnkavicu.
- Ja ozbiljno pitam.
- U struci?
- U struci.
- Za kitu me povuci! Lolololo!
- ...
- Nema bre! Ima... magacioner!
- Jel treba znanje viljuškara?
- Zabole te kara! Lolololo! Treba!
- Ajde onda nešto drugo.
- Utovar opasnog materijala.
- Traže položen ispit zaštite na radu?
- Pa normalno.
- Pa nemam.
- Pa ko ti je kriv kad si završav'o fakultete! Jeb'o te fakultet...
- Jel ima neko... čišćenje dvorišta, baštenski neki posao...
- Baštenski posao, čuj ovo, lololo! Pa šta bi ti, možda neku kancelariju, kompujter, a?
- Pa znam da radim na računaru, istina. Imam doktorat iz programiranja.
- Ček da vidim... :čuk_čuk: Evo! Popravljanje programatora za veš mašine, k'o stvoreno za tebe, doktore!
- Uf... aj daj šta daš.
Broj telefona ortaka od poverenja kad se odlazi na sastanak na slepo.
- Brate, šta radiš večeras oko desetke?
- Ništa zaplanirano, visim na netu. Što? Treba neka pomoć?
- Tako nešto. Upoznao se sa jednom ribom na Fejsu i ugovorili sastanak u to vreme.
- Hm, na Fejsu... Nije li to malo rizično, mislim te slike i to...
- Eh, pa nisam ja budala. Ispostavi se da je Mare poznaje. Kaže mi da ona izgleda avion, kao, slike autentične i sve to, ali za svaki slučaj da očekuješ moj poziv. Ako se ispostavi da je neki frik, ja te cimnem, ti dotrči u panici, izmisli neku frku i kao, hitno ti treba moja pomoć da se diskretno izvučem. Inače, bićemo u "Trezoru".
- Ok, nije frka.
- Važi, stavljam te na spid dajal, služba za hitnu pomoć. Ako se ispostavi da me Mare namestio, gotov je!
- E, i tu mogu da ti pomognem.
- Nije nešto i tebe namestio?
- Ma jok, samo me oduvek nervirala ona njegova ljigava faca, al' nikako da nađem razlog da mu tu facu premesim.
Pitanje koje postavljamo (mi, "bakuzi") Svevišnjem kada nam se desi neki baksuzluk koji je izrazito nerealan da se desi baš nama, baš u tom trenutku, baš na tom mestu, iako već pomenuti nema ništa sa tim.
1. Prolazimo pored kafića krcatog ljudima, okliznemo se i padnemo ili udarimo u drvo, banderu, i narednih 20-40 sekundi postajemo jedina stvar koja je bitna u životima posetilaca već pomenutog lokala.
2. Prilikom nekog skupa sa hiljadu i više ljudi, nama se na glavu posere ptica.
3. Prilikom kratkotrajnog nestanka struje, samo nama u celom gradu pregori napojna za komp.
4. Svima sa najjeftinijim paketom internet radi super, samo nama nakon mesec dana krene da radi sa 30% brzine, bez ikakvog razloga, i to se ne može popraviti, jer tehnička sluzba stvarno ne zna u čemu je problem.
5. Svi su na fizičkom prilikom odsustva profesora prepravili keca iz fizike na četvorku, samo je nama kasnije fizičarka primetila i podigla opštu kataklizmu oko toga.
6. Dva dana pre mature iskoči bubuljica, ne normalna, nego ona najgora ispod kože od koje čitav jedan obraz pocrveni i kojoj se ništa ne može.
7. Nekoliko drugova i mi smo zaboravili telefone na poligonu, nakon 2 sata se vraćamo, njihovi su tu naš nije!
8. Tokom kisnog dana, prolazi auto i uprska samo nas, iako je tu još desetak ljudi.
etc, etc...
Rušenje mukotrpno gradjenog sneška roundhouse kickom u glavu. Suma Sumarum afere "Semajlirana pufna za frezenklovanje". Kofa vode u lice Ministru Bačeviću.
Kad nekome kažeš bez likovanja i zle namere do od toga što on misli nema ništa.
-Šlep služba dolazi pred auto plac i dovozi Punta-
-Dobardan!
-Dan...
-Ja sam odlučio da vam vratim ovaj auto.
-Molim?
-Motor se pregrejao kao posledica nezamenjenog termostata. Vi ste kao uvoznik, duzni da vozilo dovedete u stanje saobrazno sa homologacijom za taj model. Ja sam se konsultovao sa Udruženjem za zaštitu potrošača "Ovca", i kontaktirao sam emisiju "SAT" i svi se slažu da je zakon na mojoj strani, tako da sam doterao auto da mi vratite novac, nadoknadite troškove šlep službe, i da se dogovorimo oko naknade za moje izgubljeno vreme.
- Možeš samo batine da dobiješ ako se gazda probudi eno ga u prikolici spava sa nekim kurvama, celu noć se drale nešto na ruskom, pucali su šamari do ujutru. Bolje beži i teraj to govno da ga ne vidi, odmah se iznervira. Dve godine se vuko po placu i nikako da se nadje neka budala da ga uzme. Častio je kad si ga kupio, muzika nam svirala do tri ujutru, i ti sad da ga vratiš. Ne ide to nikako...
-ALI pravo, Inspekcija, Udruženje, Mirko Alvirović?
-To te neko izjeBao bre Brate, polovna kola, taknuto-maknuto...
Izraz koji koristi kuratiji pol, siguran u svoju muškost i pun samopouzdanja i odlučnosti da svoju ženu zategne i postavi stvari na svoje mjesto...
A ženi je mjesto u kuhinji! Nikako joj nije mjesto kod svoje mamice ako je već potpisala ugovor i u dobu i u zlu...
♦: Pa dobro ženo moja, kakve su to gluposti!? Šta će ti taj kofer, đe si to ti naumila obraza ti?
♣: Ja kod drugarice ili kod mame, neću s' tobom više kašiku dijeliti!
♦: Idi ako ima đe obješenih kolača!! Misliš kod one šlep službe?
♣: Eto, ja ne smjem ni drugarice da imam!
♦: Ma imaj ti koga oćeš, ali sad me saslušaj! Ja nisam papučar neki, ako to oćeš idi kod komšije, najbliže ti je.. eno čuje se kako riba pod! U krevetu te zadovoljavam, ne pijem, ne pušim, ne bijem te, ne ćeram Ruskinje, a radim ko konj, ni telefon mi se ne stiže napuniti, sve da bi ti imala, i jednom ti kažem da ti je ručak - k'o travu da jedem i ti digneš tu surlu! E pa idi sad slobodno, ali nisam ti ja ekskurzija, sad se uhvati za tu kvaku i više je hvatati nećeš!
Paradigma za konfuziju koja se iz atmosfere spustila u mozgove meteorologa.
Ponedeljak: Dragi gledaoci, anticiklon koji dolazi sa Atlantskog okeana donosi nam padavine i temperature u proseku niže za 10 stepeni od višegodišnjeg proseka. Ovo će mnogima pokvariti letovanje, ali već u toku ove nedelje očekuje se lepše vreme, prestanak padavina i razvedravanje, prvo u severnim, a zatim...
Dve sedmice kasnije: Ovo kišovito vreme koje traje već tri nedelje podiglo je nivoe reka do granice vanredne odbrane od poplave... Reka Tisa nanela je štetu usevima u vrednosti od... Na sreću, u sredu se očekuje razvedravanje. Dragi gledaoci, vreme je da zaboravite na kišobrane, sredinom nedelje pripremite se za plažu. Očekuju nas temperature preko trideset pet stepeni. Najzad, lepo vreme...
Sredina nedelje: Dragi gledaoci, temperature u našoj zemlji premašile su trideset pet stepeni. Služba hitne pomoći zabeležila je rekordan broj poziva. Savetuje se građanima da od deset do osamnaest časova ne izlaze iz stanova. Vlada razmišlja o uvođenju vanrednih mera... Ministar za rad Rasim Ljajić... Svim hroničnim bolesnicima... Ali na sreću, u petak stiže anticiklon sa Atlantskog okeana, pa se očekuje osveženje i zahlađenje od 10 stepeni, praćeno letnjim pljuskovima...
Ako je uopšte i bio lud - u šta pomalo sumnjam - bio je lud otkad ga pamtim. Ne znam šta je tačno uzelo danak razumu, služba ili pak sam život, no u svakom slučaju Braca je prilično mlad završio kao penzionisani policajac. Nikada nisam mogao da ga zamislim u uniformi, iz prostog razloga što je, onako dugačak, delovao krajnje smotano i bio vrlo dobrodušan; takav čovek jednostavno nije bio u stanju da bilo kome naudi. Ljudi su ga, s obzirom na to da je bio "lud" doživljavali kao jurodivu budalu i mahom izbegavali. Deci je njegova pojava pričinjavala neobičnu radost, jer su mogla da ga ispituju i zajebavaju do mile volje, uživajući u njegovim iščašenim odgovorima. Bilo kako bilo, s obzirom na to da je živeo sam i mimo sveta, Braca je imao vremena na pretek za svoje neobične hobije i sitne obesti. Neretko se mogao videti kako pred trafikom, sedeći na travi sa drugim klošarima sličnim njemu, ispija pivo i dresira dvatri guščeta ili morke koji su večito išli za njim. Nisam siguran šta je tačno pokušavao da ih nauči, no sećam se da su ga sledile u stopu, jedna za drugom, kao nekakva groteskna, minijaturna jedinica.
Ali bivalo je i drugih stvari. Noću, pri povratku kući, ljudi bi ga zaticali gde sa dve grane, po jednoj u svakoj ruci, stoji i odmenjuje stablo koje se osušilo ili slomilo, i čiji je nedostatak remetio sklad drvoreda. Postoji u tome čak nešto simbolično. No daleko čuvenije od svega bile su njegove provale, jer Braca bi, u povremenim naletima nadahnuća, umeo da provali u radnju i napravi nekakav ispad koji bi se danima posle prepričavao. Inače uvek pristojno odeven, u sakou i košulji, jednom je prilikom provalio u robnu kuću kako bi uzeo plastični češalj i, pošto se očešljao, kako bi delovao što lepše, legao na prugu da ga pregazi voz. Ljudi su ga relativno lako odgovorili od ludosti. Drugi put ispala je sveopšta frka, jer je iz radnje pokupio nekakvu socijalnu salamu kojoj je rok trajanja istekao pre dva meseca a vlasnik je, ne znajući ko je u pitanju, osedeo pri pomisli da bi se neko mogao otrovati. Braca ju je ubacio kod sebe u frižider i jednostavno zaboravio na nju.
No - najupečatljiviji dogadjaj koji pamtim zbio se dok sam čekao bus za školu - spustila se rampa i saobraćaj je čekao da voz udje u stanicu, tridesetak metara udaljenu. Sa druge strane pruge čekala je starica na biciklu; naidje Braca, vide spuštenu rampu i, sa izrazom podsmešljive nadmoći koji imaju ljudi koji vole da podjebavaju (a koji njemu nije bio stran), ozareno dobaci - He he, sad će voz da stane i pusti ženu da prodje. Kakva suluda ideja. Tridesetak ljudi koji su čekali bus na stanici jedva da su i obratili pažnju na budalu; no zaista, nakon desetak sekundi, naidje voz i zakoči pred rampom kako bi žena mogla da nastavi put. Zbunjena i u čudu, ova nekako pregura bicikl preko šina i voz nastavi put stanice koja je ležala tik malo niže. Automobili su za to vreme uredno čekali. Gomila se osvrte i pogleda Bracu, bez reči, no ovaj je delovao dalek i odsutan, kao da se ništa naročito nije dogodilo.
Razgovor sa bezobraznim i razmaženim šestogodišnjim klincem, komšijom :
- Braco gde ti je mama?
- Spava.
- A gde ti je tata?
- Spava.
- A...A gde ti je tetka?
- E tetka bunca! (pobednički izraz, kao posle retko dobre fore koja je legla u pravom trenutku).
Jedan od najočiglednijih a opet subjektu najneprimetnijuh znakova starenja. Predposlednji stanica dražanih nam vlasi, pre omražene ćele a nakon srednje-mladalačke začešljuše. Veliko stresna spoznaja koja nepovrantno menje psiha mod na ''uozbilji se dete, nije te stid začešljane kose'' kočnica i pajkanac pa iznaova al novim, mirnijim putem. Svaki novi dan se stapa u sivilo prethodnog, fotelja postaje tron a tv koloseum, krsta se pridružuju zatvoru i svakom promenom vremena podsećaju na greške iz mladosti.
Petao već treći put prebačen na snoze se ponovo oglašava kazujući da je krajnje vreme za hop, služba neće čekati.
Mlađani poslovođa izvikane radnjice se prenu iz dugog sna, zevnu, proteže se, i naposletku progleda. Tren-dva odleža jutanji zev, sabra misli uzburkanih snova i šeretski se nasmeja. Bacivši letimičan pogled na sat, polete užurbano ka ogledalu, pokupi razbacanu odeću i užurbano je navuče. Pritrča malenom skarletnom ogledalcetu nemarno bačenom na komodu i užurbano ga poče nameštati, kao da baš od njegovog položaja zavisi kvalitet današnjeg brijanja a samim tim i čitavog dana. Za trenutak se zagleda u ogledalo i zadovoljno se osmehnu. Očigledno je bio jako zadovoljan prikazom. Iako su podočnjaci odavali očiti umor a izbrazdano lice kazivalo o neminovno teškom životu - on je bio zadovoljan. Obrija se u par veštih poteza i zadovoljno pljeskom nanese losion na osveženo lice, provuče vlažne ruke kroz kosu i još jednom se pogleda. Ostao je skamenjen! Provukao je ruku nervozno još par puta kroz kosu, svaki put sve bleđi i sve nemarniji. Ništa! Opet i opet. Ništa! Kosa je ostala zaterana na pozadi, sekunde su se stisle, zamaglica prekri najednom umorne oči i pokosi donedavno stabilnu pojavu. Misli su se komešale, bunilo je bivalo sve jače, slike života su letele pred očima maglovitom brzinom, sve je stalo u tren. Čovek se prenu, skoči i plašljivo krenu u novi dan, u novi život.
Stvar koja zagorčava i otežava život svakog prosečnog građanina zemlje Srbije. Umesto da reguliše i olakša ljudima život, administracija ga uporno davi i maltretira idiotskim pravilima i propisima po principu "da dobiješ papir x treba ti papir y, a da bi dobio y treba ti x". Iako danas daleko jednostavnija nego pre 5 godina i dalje je glavni bauk i razlog nazadovanja ove zemlje.
Odem ja da vadim ovu novu ličnu kartu. Spremio lovu za takse, rodni list, izvod iz državljanstva, fotke, došao nekako na red posle čekanja sabajle da uzmem redni broj, napalo me par penzosa koji su jednom nogom u grobu, a hoće novi pasoš (jer na to imaju pravo, zaboga) iz samo njima znanog razloga, došao na red, a tek onda počinje noćna mora:
Sup: Gospodine, ove fotografije su starije od 6 meseci i nisu odgovarajućeg formata. Slikajte se, pa dođite, moći ćete preko reda.
Trčim, slikam se, vraćam se nazad.
Sup: A pa vama treba novi izvod iz državljanstva ovo je stari obrazac.
Ja: Pa gde to da vadim?
Sup: Opština, matična služba.
10 minuta kasnije...
Ja: Molim vas izvod iz državljanstva.
MS: Gde ste rođeni?
Ja: Sarajevo.
MS: A pa ne može to kod nas, za to idete u SUP.
Nazad do SUP-a.
Ja: Molim vas izvod iz državljanstva.
Sup: Dajte mi rešenje kojim ste primljeni u državljanstvo.
Ja: Mjkuvambžjujbm...
Trči kući, donesi dokument.
Sup: Moraćete da sačekate par dana dok republički MUP pošalje dokument.
5 dana kasnije.
Ja: Evo novi obrazac izvoda iz državljanstva.
Sup: Eeeee, ali više ne primamo bosanske rodne listove, morate ovaj naš novi crveni.
Trči u opštinu.
MS: Treba vam original rodni list ne stariji od tri meseca, kako bismo vas upisali u matičnu knjigu, a ovaj vaš je istekao juče.
Ja: PA NE MOGU BRE DA SE RODIM STO PUTA NA STO MESTA SVAKA TRI MESECA VEĆ SAMO JEDNOM U ŽIVOTU!!!!
MS: Ne znam gospodine takva je procedura i takav je zakon.
Cimaj tetku iz Sarajeva, četiri dana kasnije stiže dokument.
MS: Izvolite novi rodni list, taj vam važi neograničeno.
Ja: (kroz zube) Hhhhvlaaaaaaarghhhh.
Čekanje u redu, sabajle, penzosi...
Sup: Pečat sa ovih fotografija se razmazao i ne vidimo datum, molim vas donesite druge.
Ja: Grrrmghhheaaaargggghh.
Slikanje, vraćanje u SUP, penzos u zasedi, krvnički pogled, penzos miran...
Sup: Uđite u kabinu, gledajte pravo, dobro, u redu hvala, možete da idete, uzmite i vašu fotografiju.
Ja: Ali malopre ste me terali da se ponovo slikam!?!
Sup: To je samo na uvid, ako vam ova fotografija kod nas ne ispadne kako treba.
Ja: BANZZZAAAAAAAAAAAAAAIIIIIIIIII!!!!
Televizijska fraza za aktualizaciju velikih i veštačko naduvavanje malih problema. Najčešće se upotrebljava na B92.
primer A: Kako prenosi Politika, niti je vlada, niti domaća javnost bila upoznata sa detaljima spornog ugovora o zakupu satelita. U ovom trenutku postavlja se pitanje transparentnosti rada državnih organa i poštovanja hijerarhije odlučivanja u vladi Republike, kao i da li ćemo sa takvim državnim aparatom moći da pristupimo zajednici evropskih naroda... Na vezi je politički analitičar... itd.
primer B: Kako javljaju izveštači sa lica mesta, penzionisani pukovnik MUP-a ubio je prvo muža svog ljubavnika, a zatim presudio sebi hicem u glavu. Postavlja se pitanje ko u ovoj državi određuje kriterijume za prijem u policijsku službu, i da li ćemo sa takvim bezbednosnim kadrom moći da pristupimo zajednici evropskih naroda. Na liniji je psiholog... itd.
primer C: Kao što je većina stanovnika glavnog grada mogla da primeti, jutros je grad osvanuo potpuno prekriven snegom. Služba za raščišćavanje puteva je radila cele noći, ali neke ulice još nisu prohodne. Gradska vlada prebacuje krivicu na meteorologe, jer su padavine daleko većeg intenziteta nego što je Republički hidrometeorološki zavod najavio. Postavlja se pitanje da li ćemo sa ovakvom meteorološkom službom moći da pristupimo zajednici evropskih naroda. Na vezi imamo direktore AMSS i RHMZ... itd.
primer D: Kako brojni svedoci navode, u javnom toaletu na Čuburskoj pijaci jutros se provalio pod, i tom prilikom je maloletni B. V. jedva uspeo da izbegne tragediju utapanja u fekalijama. Postavlja se pitanje da li ćemo sa ovakvim javnim toaletima moći da pristupimo zajednici evropskih naroda. Na vezi imamo baba seru toaleta na Čuburskoj pijaci... itd.
Ultimativno ograđivanje administrativnog službenika, najsitnijeg šrafa od svih u hijerarhiji, koji je upravo onaj koji će vas zaustaviti u sprovođenju vašeg plana. Razlog za to je puka lenjost, a neretko i sujeta.
Studentska služba, jul. Bazirano na istinitom događaju.
A: Dobar dan.
B: Dobar dan, izvoli!
A: Vidite, ja sam juče diplomirao, i pošto znam da se diplome ne izdaju do sledeće godine, potrebno mi je samo uverenje, treba da idem na radnu praksu u Nemačku.
B: Hm... Kakvo uverenje?
A: Uverenje da sam diplomirao. Ono što se izdaje umesto same diplome.
B: Dečko, žao mi je, ja stvarno nisam ovlašćena da ti to izdam pre septembra. Nikakvo obaveštenje nisam dobila od nastavničkog veća. Molim te, dođi u septembru.
A: Ali, molim vas, meni se ta praksa završava do septembra. Iz Nemačke su mi rekli da im to pošaljem koliko do sutra. Sve je već dogovoreno sa ljudima odatle, samo treba da im odnesem taj dokument da bi me primili.
B: Dečko, stvarno mi je žao, ali ja zaista o tome nisam zvanično informisana.
A: Ali, molim Vas. Šef nastavničkog veća mog odseka je zamolio da Vam to prenesem. Evo, poslao je i svoj dopis po meni...
(pruža parče papira)
B: Dečko, ovo nije overeno, nije zvanični dopis, već privatna molba. Kao što rekoh, ne mogu tu ništa.
A: Dobro, i dekan mi je bio na diplomskom i lično mi je čestitao! Hoćete njega da zovem!?
B: Možeš ti da zoveš i Tomu Nikolića ako hoćeš, dok ja ne dobijem zvanično obaveštenje, ne mogu NIŠTA da ti izdam.
A (besnim glasom): Dobro. Doviđenja! (lupa vratima za sobom)
B: More, ja da skapavam ovde u pet sa pet celo leto, a ti da šipčiš po belom svetu...
Surova istina koja ovih dana pogađa mlijeko i proizvođače. Šta je istina što "oni kažu" u ovom "imperijalističko-globalističkom-jebaću ti majku preko medija" svijetu jedino sam sotona i njegovi legitimni predstavnici na zemlji znaju. Ko, i preko čega je gurnuo otrove u mlijeko i kako se za to saznalo? Zašto se saznalo tek sad? Ko postavlja standarde? Koliko to zabuna izaziva u običnom narodu? A đe tu pečat???
- Baba đe si pošla sa tom kesom? Zar to nije tvoj djevojački nakit?
- Sine, pošla da itnem u smeće ovaj otrov! Nije sve!
- Deder otvaraj!!! Da vidm šta ima...
- Nemoj sine, otrov je, bilo na dnevniku!
:unuk otima kesu i otvara:
- Baba, jesi ti pobjegla iz vinkla? Ovo su tvoji dukati što je tvoja prababa sačuvala. To nam je porodična baština!
- Sine, ministar rek'o da dukat ne valja i da je otrovan, neke 'emikalije jeblo ga ono, još ja vidim kad god turim ovo oko vrata mene nešto stegne. Ne'š više u moju kući velim ja....
- Baba, de 'vam' tu kesu i idi vidi da l' me ima napolju...
- Dobro sine! Odo...koga da vidim da li ima?
---------------------------------------------------------------------------------------------
Nacionalna služba za usvajanje teladi.
Starija krava stoji za šalterom za koji pristže mlađa krava.
(sinhronizovano na ljucki jezik)- Dobar dan!
- mmmmmm...:ne diže glavu:
- Dobar dan, velim!
- mmmmm......
- Dobar dan!!!!!
- ..mmmmmmm....
- Alo kravo!!! Dobar dan!
- Argrhhhh...ne smetajte...moja pauza za topli obrok je istekla, ali sad mi traje preživarska pauza..
- Ma razumijem, ali dolazim po vrlo važnom pitanju. Htela bi da usvojim jedno tele, nevažan je pol.
- Htjeli biste da usvojite tele?
- Pa da, znate, moj muž Rudonja je neplodan, a ja nešto nisam voljna da se podbacujem pod nekog, ako me razumijete.
- Razumijem ja Vas gospođo, ali ko meni može da garantuje da u vašem mlijeku nema alfatoksina? Otkud ja znam šta ti jedeš? Ko može da garantuje da nisi luda krava?
- Prvo i prvo, isključivo jedem travu bez ikakvih primjesa, a drugo...
- Nema potrebe da pričate dalje, drogeraši ne dolaze u obzir.
- Zaseda Krivično Veće Višeg Suda u Beogradu, predsedava sudija Lidija Đukić. Ustanite.
- Dobar dan, gospodo, sedite. Zamoliću vas najpre da se, dok ste u mojoj sudnici, uzdržite od korišćenja mobilnih i sličnih aparata, jer ću u suprotnom biti primorana da vas kaznim za nepoštovanje istog. Gospodine Javni Tužioče, ja ne vidim ovde treću kopiju optužnice...?
- Da, ovaj, oprostite, gospođo Sudija, referentna služba nije...
- Da, da, čula sam to već mali milion puta...nemojte da se ponovi. Gospodine Javni Branioče, nemojte se podsmevati vašem cenjenom kolegi, ni vi Sudu niste dostavili punomoćje tužene strane da je zastupate...
- To je zato što ja želim da zastupam samog sebe!!!
- Gospodine Optuženi, molim vas da se ne obraćate Sudu bez prethodne dozvole istog, u svemu ovom IPAK postoji neki red, znate...Vi, dakle, želite da zastupate samog sebe, je li tako?
- Tako je, gospođo Sudija. I ja zaista ne vidim u čemu je tu problem, iskren da budem. Ja, doduše, jeste da nemam neko posebno pravno znanje i iskustvo - tj. barem ne do ovog trenutka - ali isto tako nemam ni najmanje sumnje u to da sebe i navodna dela koja sam počinio mogu najbolje da "odbranim"...ako tu uopšte i ima nešto da se "odbrani".
- Razumem. Vi, dakle, priznajete zločin koji ste počinili?
- Nemojte mi ubacivati reči u usta, gđo Sudija. Ja sam rekao "navodna dela", ne i "očita"...Uostalom, možda bi najbolje bilo da mi pročitate optužnicu, cenim da je to i po propisu sledeća tačka u dinamici suđenja...
- Hm, tako je...ali ću vas isto tako i lepo upozoriti da se manete oratorstva i elokvencije u daljem toku ove rasprave, ja to nikako neću trpeti.
- Naravno, gđo Sudinice.
- Ustanite. :khm: Gospodine M.K, sa stalnim prebivalištem u ulici Peđe Milosavljevića broj 34 na Novom Beogradu, opština Bežanijska Kosa, vi ste optuženi da ste 4. februara ove godine u 22 sata po lokalnom vremenu i sa predumišljajem, eksplozivnom napravom na daljinsko aktiviranje razneli automobil marke Pežo i pri tome ubili ljudsku individuu Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog Odbora za Ljudska Prava u Srbiji, i L.M-a, njenog telohranitelja, koji se u tom trenutku nalazio sa njom u kolima. Da li ste razumeli optužnicu?
- Jesam, gđo Sudija.
- Kako se izjašnjavate?
- Nisam kriv, gđo Sudija. Da ne kažem not gilti, hehehe...
- Molim vas da se ne sprdate sa postupkom izjašnjavanja o krivici, gospodine Optuženi. Sud nimalo ne interesuje vaša fascinacija holivudskim filmovima...Vi se, dakle, izašnjavate nevinim za neprirodnu smrt dva ljudska bića?
- Opet demagogišete, gđo Sudija, mislim, gledao sam ja "Moj rođak Vini" sa Džoi Pešijem i Marizom Tomei, znate. Ja JESAM odgovoran za smrt jednog ljudskog bića, doduše gorile - iako je to, naravno, u čitavoj stvari bila očigledna "kolateralna šteta" - ali da je ONO DRUGO "ljudsko biće" i da sam ga "ubio"...e, tu nam se već poimanja bazno razilaze, cenjena gđo Sudija!
- Da proverim da li sam vas dobro razumela...Vi, dakle, priznajete da ste sa namerom ubili gđu Biserko, ali da je niste ubili, i da je gospodin M. bio puka usputna žrtva ovog prvog zločina, je li tako?
- Da i Ne, gđo Sudija...
- Vi se šalite, čoveče?!
- Ne, nimalo. Znate, sve se ustvari svodi na to šta VI podrazumevate pod terminom "ubistvo" i kako JA definišem taj pojam...
- JA ne PODRAZUMEVAM ništa, gospodine Optuženi. KRIVIČNI ZAKON REPUBLIKE SRBIJE to čini, a ja ga sprovodim.
- E, pa onda bi ta REPUBLIKA pod hitno trebala da doda par fusnota u isti, pogotovo što je u ovom slučaju upravo ona bila ta čije sam interese najviše i zastupao!
- Kakve interese, pobogu?? Vi ste ubili nevinu ženu i muškarca!
- Nevinu? Ženu? "Nevinu", da, možda u onom seksualnom smislu - mislim: ko bi to uopšte ikada i poželeo da defloriše? - ali u onom LJUDSKOM, ČOVEČJEM, SRPSKOM??? A "žena" ste, ako dozvolite gđo Sudija, vi, dok gđa Biserko ne verujem da može biti kategorisana kao oblik života poznat savremenoj biologiji...možda eventualno demonologiji.
- Šta hoćete da kažete? Da ste je ubili zato što ste u njoj videli Đavola?? Je li to bio vaš plan od početka? Da vas na sudu proglase neuračunljivim za sopstvena dela???
- Ja je nisam "ubio". Ja sam prosto oslobodio srpski narod od njene nakazne pojave i dela, njene veleizdaje, njenog blaćenja svega što je srpsko...
- Sve i da je to istina, gospodine...
- NARAVNO DA JE ISTINA!
- ...vi nemate pravo da uzimate pravdu u svoje ruke i detonirate bombe na ulicama grada od dva i po miliona stanovnika!
- 'Ajte, molim vas, pa gled'o sam da nema nikog!
- E, onda u redu. Skinite mu te lisice i recite Dobrili da mi skuva jednu kafu. Slađu.
Definicija napisana za takmičenje MizanTrophy 2
Čovek treba tri godišnja odmora da uzme da bi to završio.
Aktivnost na koju možete celo godišnje doba da izgubite.
Sastoji se iz raznih faza, podfaza, prefaza i pofaza, a kad završite sve to, srećni ste samo zbog završetka te petljancije, bez obzira što ostaje dugi period otplate.
Prvo, treba da se odlučiš koja banka. Tu prođe jedno dva dana dok piješ sokiće i skupljaš ponude i brojeve telefona i imejlove. Onda dobiješ sve crno na belo koji papiri ti trebaju.
Pronalazak agencije ili stana je tek pa složen posao. I tu piješ sokiće i skupljaš brojeve, dok se ne usaglasiš sam sa sobom i dok se ne uveriš da ponuđeni stan stvarno može da bude kreditiran od banke (što je osobito teško, jer kod nas 70% stanova nema ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, nego je sve rađeno po sistemu "ofrlje").
Onda skupljaš pare za proviziju, deset posto u kešu i odmah i plus još nekih HILJADU evra (i to ako si srećan da je samo toliko) za osiguranje, veštaka (kojeg jedva navataš) i bankarske troškove.
Na traženje rođaka koji bi ti pozajmili pare za tih 10% + 1000, izgubiš do dve nedelje, a na overu radnog dohotka, hipoteke i svega ostalog izgubiš isto nedelju dana do dve, i to budeći se u pola 5 ujutru da bi se gurao u redovima.
(Mogu da zamislim kako će da bude ako počnu da traže zdravstveni pregled kao i u EU.)
Kad se to sve završi, čekaš 2 nedelje do mesec dana da Nacionalna služba za osiguranje stambenih kredita odobri neke kurce centrali banke, ili da sama centrala banke odobri celu sumu kredita.
Za to vreme prodavac stana gubi živce, jer je banka već stavila šapu na stan, a on nije dobio pare, ti gubiš živce jer paziš da te ne zajebu: banka, država, prodavac, agencija, poslodavac i rođaci.
Kad se odobri, konačno dobijaš ključeve, dolazi gorenavedena sreća.
A onda se setiš da treba da kupiš nameštaj, sudoperu, ogledalo i Welcome.
Pukneš ko niko tvoj.
A onda dođe neko da te tera da častiš za stan. A ti mu kažeš da nemaš para.
"Pa kako nemaš para, kupio si STAN?"
Al prežališ i to, uzajmiš se od drugova iz JNA još 1000 do 2000 evra i počastiš.
Onda nastaju muke jer dvadeset godina (hteo si deset, nego bankarski službenik "nije dobro čuo") otplaćuješ jedan i po stan.
Ali može i sreća da te pogleda, dođe svetska ekonomska kriza, padne LIBOR i smanje ti se rate za kredit. Fuck Yeah. Umrite truli kapitalisti.
Novi dokument, rezultat rada Giljotine propisa, koji će zameniti ličnu kartu, izvod iz matične knjige rođenih, radnu knjižicu, diplomu fakulteta, indeks, vozačku, i sva ostala dokumenta koja se koriste kada je potrebno ostvariti osnovna građanska prava u ovoj zemlji.
SCENA PRVA
(Nacionalna služba za zapošljavanje)
Dan prvi:
- Dobar dan, ja došao da se registrujem na biro.
- Ajmo dokumenta da vidimo...
- Evo prvo lična karta, pa onda moja diploma inženje...
- Kakva lična karta, kakva diploma!?!? Gde ti je bre izvod iz matične knjige vezanih?!?
- ?!?!
- Ajde to da izvadiš, pa dođi opet.Dan treći
- Dobar dan, ja došao da se registrujem za traženje posla, i imam ovaj izvod što ste tražili, izvolite. Jel ima neka pozicija za inženje...
- Pa šta je ovo!?!?
- Kako šta? Pa izvod koji ste tražili.
- Pa što je spisak prazan, gde su ti veze? Ako nemaš nijednu vezu, nema posla!
- Ali ja sam završio fakultet, znate, i moj prosek je...
- Ma kakav prosek, kakvi bakrači! Jel imaš ti nekog rođaka da radi u EPS ili NIS, ili Telekom, ili tako nešto, to te ja pitam???
- Mmmm... ne...
- A jel imaš nekog da ti je u stranci nekoj vladajućoj?
- Paaaa... ne...
- Onda pravac u sedište neke od tih stranaka, malo da šljakaš tamo 3-4 godine, pa mi se onda javi! Sledeći!SCENA DRUGA
(Dom zdravlja)
- Dobar dan, nešto kašljem već 3-4 dana, pa sam došao na pregled ako može (dodaje zdravstvenu knjižicu)
- A izvod iz knjige vezanih?
- To još nisam izvukao...
- Nema veze; soba 14, sačekaćete malo.
(odlazi i staje u red ispred sobe 14, 68. u redu)(posle 5 minuta)
- Dobar dan, ja bih jedan pregled i to odmah (dodaje izvod iz matične knjige vezanih)
- (Čita u sebi): veza - načelnik doma zdravlja; tip veze - kumstvo (naglas): Ooo, dobar dan gospodine Petroviću, kako ste? Baš Vam je kum prošao ovuda pre nekih 5 minuta, verovatno je sada u svojoj kancelariji, spomenuću mu da ste svraćali... molim Vas, krenite za mnom, završićemo sve začas! (odvodi ga u sobu 14, preko reda)SCENA TREĆA
(Ekonomski fakultet)
- I, koje ste pitanje izvukli, kolega?
- Mmmm... monopoli?
- U redu, možete početi.
- Paaaa monopoli su pojava kada u zemlji postoje... fabrike... i onda one samo proizvode... možda je bolje da objasnim ako za primer uzmem ovu igru, "Monopol"... u Monopolu...(posle 2 minuta)
- Kolega, samo zato što se neka društvena igra zove "Monopol", ne znači da njome možete objasniti istoimeni ekonomski fenomen. Nije dobro. Više sreće i rada u sledećem roku.
- Prvo pogledajte ovo (dodaje mu indeks sa dotičnim izvodom).
- Šta je ovo... Poštovani kolega, ovaj za mene bezvredan papir možda nešto znači kod neki drugih profesora na ovom ili nekom drugom fakultetu, ali kod mene ne znači ama baš ništa i nikada neće značiti! Mene interesuje samo vaše znanje i ništa drugo! Doviđenja!!!(Istog dana, na kraju radnog vremena, kancelarija dekana, razgovor između dekana i profesora)
- Kolega, ja ne mogu da verujem da je vaše ponašanje pri ispitivanju dovelo do toga da student dođe čak meni da se žali! Koliko sam shvatio iz njegove priče, vaš stav i držanje je bilo apsolutno neprihvatljivo i kompletno ispod nivoa ove institucije. Za ljude poput vas, koji ne cene osnovna načela ovog društva, na ovom fakultetu nema mesta. Molim vas da vašu kancelariju ispraznite do kraja sutrašnjeg dana. Završili smo.
Naravoučenije: čak i kada bi se našlo rešenje za najveću rak-ranu ovog društva, uvek bi se našao i neko ko bi opet tražio rupu u sistemu!
Kako bi se snašao glavni junak popularne tv serije ,,Only for fools and horses“ ili na našem jeziku ,,Mućke”, da se nekim slučajem preseli u Srbiju, zajedno sa svojom kompanijom,misleći da će ovde lakše prodati svoju ,,lošu” robu”? Pogledajmo njegov dnevnik:
-Dan treći: Prodao sam sve zalihe lepka za krpljenje guma napravljenog u Somaliji, koji sam po veoma povoljnoj ceni kupio. Prodavao sam ga krajnje jeftino, jer u Engleskoj niko nije hteo da kupi tako loš lepak. Ovde su se prosto otimali za tako jeftin lepak, da sam za 3 dana uspeo sve da prodam.
-Dan sedmi: Prodao sam sve brave napravljene u Mozambiku, nikakav kvalitet, ali dobra cena. Svaki bravar ih je kupio, morao sam još da naručim, I za 4 dana dobio pare koje u svojoj zemlji nikad nisam mogao zaraditi na ovakvoj robi.
-Dan četres peti: Posao odlično napreduje. Otvorio sam čak I radnju, više ne držim samo tezgu. Delovi ruskih televizora iz 78-e odlično se prodaju, polovne delove mercedesa (zapravo su to delovi lade) kupuju skoro svi majstori, lepak za krpljenje guma još uvek naručujem, a brave iz Mozambika idu kao lude.Čak I prazni cd-ovi koje sam prepakivao u kutije originala ovde idu super.
-Dan sedamdeseti: konačno sam se obogatio. Sve pare držim u sefu, u mom novom stanu. Kupio sam film kod nekog cige na ulici, I jedva čekam da ga gledam na mom novom plazma TV-u. Uživam dok se vozikam u mom novom mercedesu. Kada sam ubacio cd u dvd, skontao sam da me je jebeni ciga izjebao, I on je trpao prazne cd-ove u kutije. Pa pička mu materina. Sve bi bilo super da mi nije riknuo TV. Nervozan sam otišao u krevet.Sutra ću odneti tv na popravku, I naći cigu, da mu jebem mater.
-Dan sedamdeset prvi: Pa jebem im mater srpsku. Odoše sve pare koje sam ovde zaradio. Vraćam kući popravljen TV, taman ga uključim,a kad ono, poče da se dimi.Otvorim ga, a oni debili stavili u plazma TV delove ruskih televizora koje sam ja ovde prodavao. Popizdim, strpam tv u kola, I idem da im se najebem keve. Usput mi još I auto rikne. Zamolim nekog čoveka da me odvuče do prve mehaničarske radnje. Prvo nije hteo, al kad sam mu dao 20 evra, poleteo je. U toku vuče mi pukne guma. Sva sreća pa su u radnji imali I vulkanizera. Naplatili su mi tako da sam mogao polovan auto kupiti. Kažu original delovi.
Krenem dalje do tv servisa, odlučan u nameri da im jebem mater, kad auto opet stade. Izadjem, otvorim haubu da vidim šta je, kad ono onaj majmun stavio delove od lade koje sam ja prodavao kao delove mercedesa. A I guma ispustila jer ju je onaj debil zalepo lepkom iz Somalije. Pa pička im materina I njima I original delovima. Šlep služba odveze auto, a ja taksijem kući. Sutra ću im jebati mater, I cigi, I mehaničarima, I ovima u TV servisu.
Dodjem kući kad ono obijen mi stan.Ulećem unutra, kad ono I sef obili. A uzeo sam onaj najskuplji, kako su tako lako mogli da ga otvore… U čudu pridjem, I vidim kako je na njemu zapravo bila brava iz Mozambika. Tu sam se onesvestio od besa.
-Dan sedemdeset drugi Prodao sam stan na brzinu, za neke sitne pare, taman da uzmem kartu nazad do Engleske. Tužan I iznerviran letim nazad, ali se opet povremeno osmehnem, jer sam uspeo da navatam onog cigu I izlemam ga na putu do aerodroma….
Pojava koja se dešava u svakom iole većem sistemu, koji se sastoji iz više međusobno povezanih službi gde je sasvim normalno da zbog velike količine ljudi upletene u projekat, dođe do grešaka koje su ponekad skupe, a ponekad sitne i skoro neprimetne.
Kada dođe do onih velikih grešaka koje koštaju firmu k'o Svetog Petra kajgana.
Naravno u toj igri, ništa manje brutalnoj od igre prestola, potrebno je biti namazan, potkovan, obezbeđen papirima, član vladajuće stranke, dugogodišnji radnik te firme, ali treba imati i mnogo sreće jer u principu svi su tu krivi po malo, ali kola će se slomiti na najslabijem ili na onom ko nema nikakva sredstva odbrane.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Upravo sam završio razgovor sa Čika Mlađanom. Hoću odmah da znam ko je zasrao? Zašto projekat kasni? Pucamo ozbiljne pare. Svi ćete da podobijate otkaze bre. Svi. Goveda nesposobna. Jovanoviću. Šta se desilo bre?
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Direktore što se moje službe tiče sve je u redu. Mi smo lansirali porudžbinu planskoj službi još u aprilu. Evo ga papir ovde. Moj potpis, Vaš potpis. Sve je regularno. Krivi su ovi iz Komercijale.
Komercijalna Direktorka Tabaković: Kod vas sve u redu? Kod vas? A kome pripada planska služba?
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Nama.
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: E pa vi ste poslali dopis ovima iz plana, a oni su pijančili, ispijali kafe, bežali sa posla i poslali nama porudžbenicu tek u junu. Znate li vi koliki su rokovi isporuke? Mislite da može to tako brzo iz Brazila da se nabavi?
Generalni Direktor Milan Dinkić: Jovanoviću zašto u junu Jovanoviću? Krvi ću ti se napiti bre.
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: To je nemoguće. Evo sada ću zvati šefa plana da nam objasni.
.
.
.
Tehnički Direktor Jovanović: Bukviću, bukvo jedna. Zašto ste tek u junu poslali porudžbenicu koju vam je razvoj poslao u aprilu?
Šef planske službe Bukvić: Ali direktore nije bio jun. U maju smo poslali. Trebalo je lansirati procesne delove koje su u proizvodnji sporo radili. Nismo mogli ranije. Evo papir, u maju smo poslali.
Komercijalna Direktorka Tabaković: Tridesetog maja. To je već jun u principu.
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Ne, to je maj. Imali ste vremena dovoljno. A kada ste vi poručili robu?
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: Početkom jula.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Zašto tako kasno idioti jedni? Zašto vam je mesec dana trebalo bre?
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: Pa čekali smo i mi proizvodnju da nam da zeleno svetlo u vezi onih procesnih delova.
Direktor Proizvodnje Goran Đinđić: A mi smo kasnili zato što vi iz komercijale niste nabavili limove koji su nam potrebni za izradu procesnih delova.
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: To nisam znala. Evo odmah ću pozvati šefa uvoza, da vidimo kada je poslao porudžbenicu i za ovaj deo i za limove.
.
.
.
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: Nikoliću, kada ste poslali porudžbenicu za Brazil i porudžbenicu za limove.
Šef Uvoza Nikolić: Pa poslali smo ovo za Brazil u Avgustu, a ovo za limove nismo ni slali, jer je bilo na stanju. Evo ih papiri. Tada smo poslali. Pa vi Direktorka ste potpisali.
Komercijalna Direktorka Jagodinka Tabaković: Nije ovo moj potpis, ja sam bila na odmoru. Što tako kasno Nikoliću?
Šef Uvoza Nikolić: Pa ovaj, nisu nam radili kompjuteri jedno vreme. Dve nedelje. Problem neki sa mrežom. Ne mogu valjda faksom u Brazil. A ovo nisu videli ovi iz tehnike da ima na stanju.
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Takođe zbog kvara kompjutera od dve nedelje. Posle sam i ja otišao na odmor.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Ma jeste li vi normalni. Što niko nije prijavio kvar? Što to nije odmah sanirano. Pa trebali smo pre pet meseci to da imamo u firmi.
Tehnički Direktor Vladimir Jovanović: Pa ovaj dečko što nam održava komjutere Vlada je trebao to da porpavi.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Zovite ga odmah!!!
.
.
.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Idiote jedan. Kretenu. Zbog tebe plaćamo desetine hiljada evra penala. Zbog tebe i onih vražijih sokoćala što nisu radila. Skinuću ti pedeset posto od svih plata do kraj života.
Stručnjak za kompjutere Milivoje Vučić: Nisam ja kriv Direktore. Povredio sam nogu i zvao sam firmu da kažem šta treba da se uradi. Javila se čistačica Đeljana, pa sam joj rekao samo da restartuju server. Ona je kriva, nije prenela poruku.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Ma kakva čistačica bre kretenu. Otkaz ćeš da dobiješ.
Stručnjak za kompjutere Milivoje Vučić: Pa dobro, ali kako da kažem, posle sam išao još nedelju dana u vikendicu mog rođenog strica Aleksandra Vučića na odmor pa nisam bio tu.
Generalni Direktor Milan Dinkić: A to nisam znao. Aca je vaš stric. Pa što ne kažete. Puno ga pozdravite. Znači krivac je utvrđen. Marija.
Sekretarica Marija, pardon, asistentkinja: Ali nisam ja kriva ljubavi, ovaj, Direktore. Šta sam ja kriva?
Generalni Direktor Milan Dinkić: Ma ne bre Marija. Nisi ti. Ovaj, ona se malo zbuni pod pritiskom znate. Zovi odmah tu čistačicu.
.
.
.
Čistačica Đeljana: Druže Direktore, tražili ste me da dodžem.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Koštali ste ovu firmu desetine hiljada evra. Znate li vi to? Momentalan otkaz ćete dobiti.
Čistačica Đeljana: Ali što druže Direktor? Oribala sam sve hodnike i počistila piksle. Čak sam i stolove prebrisala.
Generalni Direktor Milan Dinkić: Zato što niste preneli poruku da se restartuje server.
Čistačica Đeljana: Da se šta, na sever?
Generalni Direktor Milan Dinkić: Kupite prnje i napolje. Odmah!
Čistačica Đeljana: A bre, kurafte penja, asmo kar, ćivavći mokarano mui. Pu!
Generalni Direktor Milan Dinkić: Tako, pošto smo to rešili idemo na sledeću tačku dnevnog reda. Moj novi službeni Mercedes.
Svima nam je vrlo dobro (nadam se), poznata priča o hajdučkoj četi hrabrog Jovanče i njenim doživljajima autora Branka Ćopića. Međutim, ono što većina ne zna jeste činjenica da pisac, usled svoje smrti nije uspeo da objavi nastavak, bolje rečeno, kraj epopeje ove družine. Zbog sve većeg pritiska Komunističke partije na njega, on izvršava samoubistvo, a njegovu knjigu pleni OZNA, i ostaje zauvek nepoznata. Do danas!
Naporom vaše malenkosti pisca, i mog pouzdanog i nažalost, po njegovoj želji, tajnog izvora (zvaćemo ga Radoje) ova priča dolazi i do vaših ušiju. O peripetijama kojima je knjiga došla do samog Radoja pričaću jednom drugom prilikom. Nažalost, još uvek nisam u mogućnosti da knjigu objavim zbog Radojeve lične bezbednosti. Medjutim ovom prilikom, omogućeno mi je da, makar samo za vaše oči, iznesem radnju izgubljene knjige pod naslovom "Orlovi rano lete- ostvarenje sna".
Naravno, san na koji pisac misli jeste komunizam. Ali, kako se svi svesti sistemi sastoje od sitnih šrafova, tako su i naši heroji morali da pronađu svoju ulogu u novonastalom, besklasnom društvu. Neki od njih bili su više, neki manje uspešni u ovom naumu... Ali da ih pogledamo, hoćemo li?
Jovanče.
Negdašnji vodja hajdučke družine, i jedan od najboljih ratnih kurira koje je NOB video, našao je svoje mesto u pod Crvenim Suncem. Zahvaljujući prijateljstvu sa Nikoletinom Bursaćem, uspeo je da udje u krugove partijskih rukovodilaca, te da sklopi, kratko, ali snažno, prijateljstvo sa Milovanom Djilasom. Zajedno sa ovim išao je u u Moskvu, kako neki kažu po dalje instrukcije, a po tvrdnji drugih, da se odupru uticaju SSSR-a. Medjutim, ono što Djilas nije znao jeste bila činjenica da Jovanče bio poslat od strane "viših istanci" da služi kao kontrolor Djilasovog držanja pred delegacijom Sovjeta, jer se već tad smatralo da je imao izvesnih staljinističkih skretanja. Izveštaj druga Špičkina, kako je bilo Jovančino šifrovano ime (jer složićete se, Jovanča i nije neko milozvučno ime) bilo je krajnje nepovoljan. Po dolasku u Jugoslaviju, on je dobio naredbu da Djilasa privede, te da dobija pravo na posedovanje njegovom stana i sve pokretne imovine. Starinskih shvatanja, Jovanča je u ovu ubrojao i gđu. Djilas (šifrovano ime Kučkova) i pravio je razne karambole u stidnim oblastima pomenute dame. Bruka je izbila kada je jedne noći, po povratku Djilasovom, Kučkova u zanosu strasti, dok je Milovan plevio vrisnula Jovančino ime. Ovo je bila kap koja je prelila čašu, i Djilas, inače poznat kao milosrdan čovek, postavlja kao svoj životni cilj da ubije Jovanču. U tome je i uspeo. Čak 3 puta. Vidite, u medjuvremenu drug Jovanča je postao isuviše važan da nema svog dublera, te je, i pored ovih par smrti, njegov rad mogao da se mirno nastavi. Negova karijera bila je blistava, ali je došlo do naglog završetka kada je, razočaran Miloševićevim režimom, i oduševljen mladjanim Draškovićem, prešao u opoziciju, za koju je takodje radio mnoge subverzivne akcije. Medjutim, jedne kobne noći u Budvi, dok je sa Draškovićem pušio marihuanu, i dobijao blajv od Danice (kako se čini, mada nije sasvim jasno, zbog dobijene opklade ali je sasvim nejasno kakve), metak, nespretno usmeren pogodio je Vuka u uvo, baš dok je recitovao Gorski Vijenac unazad, nadajući se da će to i ogromne količine vutre prizvati Vladiku, odskočio je od njegovog uveta i pogodio Jovanču u glavu. Kao visoki funkcioner tajne službe, nikada nije dobio bajnu sahranu. Jedni govore da ga je Danica uprtila na ledja i u jednoj mračnoj noći bacila kraj jedne hladnjače (neki govore da je dalja priča o Jovančinom telu detaljno opisana u filmu "Mrtav ladan"), dok još dan danas po Beogradu kruži priča kako je samleven i stavljen u prvu, i najprodavaniju, verziju bureka sa mesom pekare "Hleb & kifle". Tako je svoju tužnu sudbinu završio harambaša Jovanča.
Stric
Pravo ime mu je bilo Stevo, ali je bio najviši u razredu, te su ga zvali Stric. Stric je inače imao kompleks niže vrednosti u odnosu na Jovanču, te je uvek pokušavao da ga nadmaši. Jedno od njihovim takmičenja pokazaće se kobnim za mladog komunistu Strica. Naime, opklada je bila ko će prvi uspeti da pojebe prvu damu Miru Milošević. Kružile su razne priče; te ovaj je, te ovaj je, ali je samo jedna stigla do Slobinih ušiju. "Stric je jebao Miru", brujala je zgrada Predsedništva tog dana, a Predsednik nije mogao sedeti skrštenih ruku. Istog dana, u Stričevu kuću poslata su dva "čoveka u sivom" kako su ih očevidci opisali, sa zadatkom da smaknu Strica. Medjutim nije nadjen na svojoj adresi. Detaljnim pretresom njegovom stana nadjeno je samo par nagih slika prva dame ispod njegovog jastuka. Stric je ispario bez traga i glasa. Pojavio se tek par godina kasnije, kao poručnik Mitar Torbica, u ratom zahvaćenoj Bosni. Kao vodja paravojne jedinice "Mitrovo jato", bio je veoma ugledan, te se sa njim, i kada je njegov novi identitet bio provaljen, nije moglo tako lako obračunati. Iz tog razloga, Milošević prihvata osnivanje Haškog tribunala, sa jednim važnim uslovom, koji je kasnije bio izbrisan netragom iz originala: da se Stric optući za ratne zločine i da mu bude zagarantovana kazna smrću, vešanjem za muda sa spomenika Knezu MIhailu. Medjutim, sreća je varljiva; Stric, vazda pomaman na pičke, pokušao je da kresne jednu mladjanu snajku, ne videvši tetovažu velikog latiničnog slova U na njenom vratu. U trenutku kada je bio na takoreći jedan otkucaj srca od svršavanja, osetio je sekiru koja mu se zadaba u teme, i čudovišni smeh malde Hrvatice, za koju je kasnije utvrdjeno da je bila niko drugi do Jadranka Kosor. Takva je bila sudbina nesrećnog Strica.
Đoko Potrk
Slavni pesnik mlade družine nažalost nije naišao na razumevanje komunističkog društva. Stihovi: "Druže Tito, nešto bi te pito, gde je moje sa tavana žito" , označili su kraj karijere ovog plodnog pesnika. Brzo se odao kocki i piću, te druženju sa raznim sumnjivim tipovima, još sumnjivijih seksualnih sklonosti. Tako se i desilo da je nesretni Đoko upoznao mladjanog jebača Vojislava Koštunicu. Provevši pet godina kao Vojin ljubavnik, Potrk je uhapšen tokom jedne racije koju je Služba sprovela na orgijastičnoj zabavi u Vojinoj kući. Uspevši da pobegne iz zatvora, razočarani Potrk se okreće mračnoj strani svoje ličnosti i postaje verovatno prvi srpski transvestit, poznat kao Magda Šurnjikova, te nastavlja svoj život kao kraljica beogradskih noći. Nakon ovoga gubi mu se svaki trag.
Nik Ćulibrk
- zvani Amrikanac. Mladi Nik nikada nije ni slutio da će mu ovaj nadimak upravo doći glave. Tokom hajki 1948, pada i mladi Nik. Život na Golom Otoku u potpunosti je slomio Nika, ali ga je takodje i ubedio da u Jugoslaviji nema mesta za njega. Odmah nakon izlaska sa Otoka, počinje da radi na dobijanju vize za Ameriku. U ovome biva više puta odbijen, te uzima stvar u svoje ruke. Sa par gaća i dve košulje, krišom prelazi granicu i pešači Evropom sve do Francuske, gde se ukrcava na jedan ribarski brod koji je bio usmeren prema SAD. Ovde počinje novi život za mladog Nika, pun optimizma, mogućnosti, sreće... Ili ne? Vlada Sjedinjenih država se ne odnosi baš najbolje prema jugoslovenskim prebezima, te biva odbijen za mnoge poslove. Nakon što je uhvaćen kako oralno zadovoljava muškarca za jedan Big Mek, Nik odlučuje da uzme svoj život u sopstvene ruke i da krene put industrije koja se u to vreme naglo širila - pravljenju pornića. Okuplja tada još nepoznate zvezde i počinje da pravi neke od najboljih porno filmova sa one strane Atlantika. U to vreme počinje i njegova velika ljubav sa mladom glumicom trans filmova Magdom Šurnjikovom. Brzo shvativši potencijal mladjane pornićarke, Nik joj smišlja novi alibi i ona postaje trans zvezda Hali Beri. Medjutim, njena slava je kratko trajala. Naime, usled pojave američke glumice, istog imena (koje naravno nije pravo već je preuzeto kada je mladjanja crnkinja šašoljila uz klasike Hali Beri), Ameriku obuzima manija za ovom mladjom Beri, i njena zvezda počinje da bledi. Nije nam poznat njen kraj, medjutim znamo da je radila kao spiritualni vodič mnogim trans glumicama poput slavne Mariane Kordobe, Tifani Star, Bejli Džej i mnogih drugih. Što se tiče samog NIka, ljubav ga je ubila. Nakon što je odgovorio na molbu Magde da jednom ona izvrši penetraciju u njegov rč, dobio je krvarenje od rane koja je tom prilikom nastala (na starim arhivskim snimcima koje smo pregledali, izgleda da je sama Magda/Beri imala alatljiku od impozantnih 28 centimetara), i usled nebrige oko iste umro od trovanja krvi.
Nikolica
Namladji dečak u družini bio je Nikolica sa Prikolicom, svojom kerušom. Detalji iz života ovog lika družine nisu nam poznati, jer je sam pisac više puta pokušavao da rukopis spali, te je prilikom jednom ovakvog pokušaja izgoreo odeljak o Nikolicinoj sudbini. Jedina stvar koju pouzdano znamo iz Radojevih izvora jeste da je Nikolica proveo četiri godine u zatvoru zbog zoofilije, a da mu je keruša bila oduzeta, te udomljena na nekom mnogo boljem mestu. Sama keruša doživela duboku starost i imala šestoro dece, od kojih je šiorem auditorijumu najpoznatiji Sima, pas iz kultne serije "Srećni ljudi", čije pojavljivanje majka nažalost nije uspela da vidi. Naime umrla je tri dana pre emitovanja epizode u kojoj Golubovići upoznaju Simu.
Ivan Popović Vanjka
- Vanjka Široki, Vanjka Rus. Samo ovo ime bilo je, poput Nikovog, kobno po mladog Ivana. Uspevši da se izvuče hapšenju u Jugoslaviji, beži put Rusije, i biva svečano dočekan na dvoru Crvenog Cara lično. Nakon ovoga obavljao je niz poverljivih poslova za Staljina. Medjutim, kako kaže izreka: "Što si bliže vatri, pre se opečeš". Ovo se pokazalo istinito i u Vanjkinom slučaju. U vreme velikih Staljinovih čistki umalo nija stradao i sam Vanjka. Medjutim, spasla ga je činjenica da je bio Jovančinom drug, i Komunistička partija je brzo reagovala i kao uslov pomirenja dve zemlje označila potrebu da Vanjka ostane živ. Ali, kada je došlo do razlaza Jovanče i Vanjke (do dana današnjeg nije nam poznato zašto, ali su po Moskvi kružile glasine da se Vanjka, u pijanstvu izmokrio u Jovančinu votku te je ovoga to razljutilo), on više nije bio potreban ni Titu, ni Staljinu. Poslat je na rad u Sibir, gde ga je ubio nekakav čičica, jer mu je pojebao ćerku. Plod polnog opštenja Vanjkinog i mlade Ruskinje bio je i više nego značajan; iz njega se rodio niko drugi do Jeljcin, potonji vodja SSSR-a.
Toliko o tome dragi prijatelji. Nadam se da ste uživali u otkrovenju koje je ovaj članak izazvao kod vas. Do sledećeg vidjenja, ostajte mi zdravi.
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4)
Posle nekoliko dana pauze, nastavljam ovaj serijal, s planom da uspem poslednji deo da plasiram kako sam i obećao.
U prošlom delu, već sam opisao kako je Milan Obrenović posle 20 godina veoma značajne vladavine abdicirao, a potom i otišao Bogu na istinu.
Iako je pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta bilo završeno (privremeno), iako se ratovi neće voditi frtalj veka (što je, složićete se, za Srbiju prilično dug period), daleko od toga da je to bio dosadan period.
Negde sam pročitao citat koji se odnosi na Srbiju iz ovog vremena: "Da postoji svetsko prvenstvo u skoku iz blata, mi Srbi bismo bili šampioni". A kako je izgledao taj skok, sledi u nastavku.
Aleksandar Obrenović
Sigurno ste sreli lika koji je bio izuzetno vispren, ali izuzetno nezreo za svoje godine. E, takav je bio Aleksandar. Sa 27 godina (kada je tragično okončana njegova vladavina), on je već 10 godina bio kralj i prilično dobro je poznavao mehanizme vlasti. A kako i ne bi, kada je manje-više ceo život proveo na dvoru.
Ali sa druge strane...
Sva ta diplomatija, formiranja vlade, kurčevi-palčevi, sve je to za njega bilo poput nešto realističnije varijante DnD-ja (ovog puta, u kontekstu igre, pri čemu je on bio moderator). Ne dopada ti se što moraš da čekaš da se opunoletiš da bi seo na presto? Izvršiš puč i krunišeš se sa 17 godina. Ne sviđa ti se neki premijer? Makneš ga. Ne sviđa ti se ustav? Promeniš ga. Ne sviđa ti se što ti ćale i keva zakeraju za svaku glupost? Proteraš ih. Sve je to radio Aleksandar.
Ali, daleko od toga da je Srbija u njegovo vreme ekonomski ispaštala. Naprotiv. Svega jednu deceniju posle najrazvijenijih svetskih zemalja, Srbija je dobila električnu struju, razgranatu železničku, telegrafsku i telefonsku mrežu. Beogradom je počeo da saobraća prvi tramvaj, na konjsku vuču, doduše. Prva filmska projekcija u Srbiji je održana na Terazijama, i to nekoliko nedelja pre prve američke, u Njujorku.
I tako je sve išlo kao po loju do jednog trenutka. Kraljevske svadbe. Kaže legenda da Amerikanci svom sinu ispit zrelosti pomognu da položi tako što mu plate kurvu. Kada je došao u posetu u francuski grad Bijaric, gde je imala svoju vilu, Aleksandrova majka je dozvolila svojoj prvoj dvorskoj dami, Dragi Lunjevici-Mašin, inače raspuštenici, da... khm... njenog sina malo poduči nekim stvarima. Stvar je bila u tome što se Aleksandar u nju iskreno zaljubio (iako je razlika u godinama bila prema jednima 9, a prema drugima 12 godina u korist Drage, ali hej, kakve veze to ima!), a kada se vratila u Beograd, izabrao ju je za svoju ženu. Nije se opirala. A i što bi? Prvo, postala je srpska kraljica, drugo, imala je punu porodicu ljudi koji su pretendovali na visoke položaje. E, sad, postojao je jedan problem, o kome Draga nikada nije obavestila ni svog mužića, niti bilo koga iz njegovog okruženja. Naime, posle jedne povrede u ranoj mladosti, nije mogla da ostane u blagoslovenom stanju. Neki su slutili da postoji izvestan problem ("Ni prvom mužu nije rodila, pa neće ni kralju!", govorili su članovi vlade, koju je Aleksandar smenio upravo zbog protivljenja braku). Čak su i sami njegovi roditelji bili protiv braka (s obzirom da su se šurnaest godina međusobno svađali, najzad su se oko nečega i složili). Komedija se nastavila i kada je Draga lažirala sopstvenu trudnoću.
Kako kralj nije imao ni dece ni braće, stvorila se otvorena opasnost da se dinastija Obrenovića trajno prekine. Ipak, kap koja je prelila čašu, bila je činjenica da je kraljica predložila da njen mlađi brat bude prestolonaslednik. Neki oficiri su jednostavno rekli da im je dosta te zajebancije, napravili su plan, izabrali političare koji bi se pozabavili tranzicijom, odlučili da se dinastija Karađorđevića vrati na vlast i spremili se da "pobiju tiranina i njegovu metresu". Ali, kao u svakoj velikoj političkoj igri, postavlja se pitanje kako bi na to odreagovao spoljni faktor. Interesantno je da Aleksandar nije vodio ni jedan rat, za razliku od svog oca Milana koji je vodio i neke besmislene. Ipak, znatno su zahladili njegovi odnosi sa Austrijancima, a pokušaj da se približi Rusiji (koji je u jednom trenutku čak krunisan i kumstvom ruskog cara braku sa Dragom Mašin), završio se neuspehom (neki bi rekli, zbog nedostatka sina prestolonaslednika; a drugi, zato što je neka crnogorska princeza pravila spletke po Moskvi, jer je njen otac više nego otvoreno ciljao srpski tron). Vrhunac je bio, kada su se ruski i austrijski ambasador otvoreno dogovorili da "puste da bude šta bude". Tragične noći, 29. maja 1903. godine po starom kalendaru (otuda naziv Majski prevrat, po novom je to bilo 11. juna), isti oni oficiri kojima je hleb u ruke dao kralj Milan, upali su u dvor, i posle duge potrage, iza sobnog ogledala (ili iza proreza u zidu, zavisi koju verziju volite), pronašli kraljevski par i izmasakrirali ga. Slična sudbina je sačekala i kraljičinu braću i neke ministre. Nova vlada se postarala da vrati ustav koji je monarhu znatno ograničio ovlašćenja, odnosno uvodi parlamentarizam.
Napomena: Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu (eks-Bulevar Revolucije) se zove tako po Aleksandru Obrenoviću, ne po Aleksandru Karađorđeviću (koga Beograđani još nisu udostojili ulice) kako mnogi misle. Beograđani, ako ne verujete, njegov spomenik se nalazi blizu zgrade opštine Zvezdara.
Napomena 2: Neka nova istraživanja tvrde da su Englezi svojim potonjim prekidom diplomatskih odnosa sa Srbijom samo ispali kurve, jer je upravo njihova tajna služba i stajala iza Majskog prevrata. U to vreme, projektovan je Orijent ekspres, koji je trebalo da ide i kroz srpske pruge. Aleksandar je hteo da traži više cene za koncesije od onih koje su Englezi hteli da plate, pa ga je to koštalo glave.Petar Karađorđević
Za Karađorđevog sina, Aleksandra, koji je vladao između prve vladavine Mihaila i druge vladavine Miloša, slovi da je bio takav mlakonja, da su se mnogi zapitali da on nije slučajno bio peder.... E, pa nije. Imao je decu. Njegov sin Petar je kao dete napustio Srbiju, u koju se vratio tek kada mu je delegacija Narodne skupštine donela povelju da je izabran za kralja. I to u nimalo zahvalnoj situaciji.
Ako ste mislili kojim slučajem da je onaj embargo 90ih bio prvo kolektivno diplomatsko-ekonomsko kažnjavanje Srbije, varate se. Šokirani srpskim tumačenjem demokratije (a naročito nonšalantnom tvrdnjom pojedinih ministara da je atentatom srpski narod legitimno izabrao svoju vlast), svi ambasadori (počev od engleskog) izuzev grčkog i turskog, napustili su Beograd i prekinuli ekonomsku saradnju. Srbija je imala tu sreću da je sada realna vlast prešla sa monarha na parlament i vladu. A predsednik vlade je postao verovatno najveći diplomata koga smo ikada imali: Nikola Pašić. Zahvaljujući Pašićevim pragmatičnim potezima, neke dve godine po dolasku Petra na presto, stvari su se izgladile i vratile u normalu- ambasadori su se vratili u Beograd, ekonomski odnosi su obnovljeni, zaverenici koji su pobili Obrenoviće su "kao" kažnjeni. Razvoj je nastavljen: Beograd je postao treći grad u Evropi koji je dobio električni tramvaj (na liniji veoma sličnoj današnjoj trojci). Kako su i kralj i Pašić bili veliki rusofili, odnosi sa ovim carstvom su procvetali. Međutim, odnosi su trajno počeli da se kvare sa jednom drugom zemljom.
Pošto ga je Milan očarao, Aleksandar razočarao, a Petar doveo u rezignirano stanje, austrijski car, Franc Jozef, rešio je da bude malo oštriji prema Srbiji. I tako je otpočeo tzv. "Carinski rat"- ukinut je svaki robni promet između dve zemlje. E, sad, ogromnom ironijom, ispostavilo se da je to imalo više štete po Austriju, nego po Srbiju. Svinje, koje su vekovima išle preko Save, sada su išle pod ruski, francuski i engleski nož, dok je nestalo srpske kobaje u bečkim mesarama. E, vidite ovako. Austrijska baba: to je nervozno stvorenje. Lično sam upoznao par primeraka. Kad austrijska baba koja ide u kupovinu neke robe, npr. mesa, to je još nervoznije stvorenje. A austrijska baba koja u svojim poznim godinama ide da kupuje meso, koga onda još i nema... To je stvorenje koje izaziva revoluciju! I tako: usled bapske revolucije, ali spoljno-politički sasvim tiho, Austrija je ukinula sankcije. No, Pašićevu vladu će Beč još jednom naljutiti, i to nedugo po okončanju ove nemile epizode. Znate, kad Čeda Jovanović u bujici trabunjanja kaže da je Srbija Kosovo izgubila 1999, a ne 2008. godine, negde ima pravo, jer otkad su umarširale NATO trupe, bilo je samo pitanje vremena kad će se Šiptari osiliti. E, slično je bilo i stotinak godina ranije. Naime, Berlinski kongres je dozvolio da austrijske trupe okupiraju Bosnu, ali da je zadrže pod sultanovom vlašću. Sada, kada je Osmansko carstvo dovedeno na ivicu potpune propasti, i kada je Srbijom i Crnom Gorom bilo odvojeno od Bosne, Austrija ju je anektirala (pripojila). Srbija i Crna Gora su odavno merkale da se ujedine sa Bosnom (i međusobno), i ponovo je sve mirisalo na rat. No, Francuska, Rusija i Velika Britanija su uspele da smire strasti i Srbija je morala da pristane na uvođenje zajedničkih administrativnih prelaza...pardon, da da izjavu kako nije suprotno njenim interesima to što je Bosna sada deo Austrije.
Pašić se sada okrenuo na drugu stranu. Dok je Evropa sa nevericom gledala kako je potonuo "Titanik"; Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su skovale pakleni plan.
No o tome u nastavku.
