Kad sam imao sedam godina: Milane kakve su to reči? Reći ću te mami!
Kad sam imao 15 godina: Milane, odakle ti ovde!? Zar ne treba da si u školi? Da znaš da ću da kažem tvom ocu da se družiš s onim narkomanom!
Kad sam imao 23 godine: Milane, pa ne daš se videti otkad si s onom malom sa Voždovca! Ajde svrati na kafu ionako mi je teško da popijem sama pošto su mi svi pobegli na more.

Uh , al sam gladan!
Pa sinoć smo dobro večerali. Zar je moguće da si gladan čim otvoriš oči?
Pa nisam jeo celu noć !
Uh, al ti je izgovor...

Klinac sam još uvek bio, od svojih 10-12 godina. Sa društvom iz komšiluka pravismo razne nestašluke, i najčešće bivasmo kažnjavani i tučeni od svojih roditelja. Skoro uvek sa dobrim razlogom, to sam tek kasnije shvatio.

Igrali smo se na ulici, kao i svake letnje večeri. Rođa nam prijavi da je danas na pijaci našao prazan konobarski novčanik, takozvanu "harmoniku" i ne zna šta će sa njim. Mikica reče da je video nedaleko od mesta gde smo se trenutno nalazili mrtvu beloušku...Ideja se rodila u trenutku!

Skok u vis od pola metra u kombinaciji sa vriskom na kome bi pozavidele mnoge operske dive, majstorice visokog Ce-a, od strane pedesetogodišnje komšike gastarbajterke, poznate stipsetine u čitavom naselju, nakon otvaranja novčanika nađenog pod uličnom banderom, bila nam je više nego dovoljna satisfakcija!

Priča o tom događaju je stigla kući pre mene. Očekivao sam šamar od matorog, kaznu od keve...kad sam im ispričao detaljno šta se i kako tačno desilo, doživeo sam nešto novo, po prvi put nakon pravljenja sranja! Umesto kazne i neke ćuške, dobih pohvalu.

Matori: - A jeste mangupi, gde se toga setiste...svaka čast! Pa još Mila da naleti!
Baba: - Sećam se kad smo pre dva'es' godina zajedno gurale kolica sa pilećim crevcima u klanici, a vidi je sad, digla nos, gospođa velika! Na proju i kačamak je odrasla, k'o i ja, a sad bi da jede hleb uz prženice!

Mali: O, ujko kakav je to stomak?
Ujak: To ti je da ne ide dim u oci...
Mali: Kakav dim?
Ujak: Pickin dim!

Najgora moguca kombinacija su plava sociva na tamne oci.
Pa jos ako pretera sa solarijumom, blajhanjem, sminkanjem i cupanjem obrva, izgleda ko one tamnopute meleskinje pored auto puta, kod kojih zagoreli muzjaci kupuju sedam godina srece.

-Dobro jutro, izvolite.
-Ništa, samo razgledam.

-Dobar dan, izvolite.
-Ništa, samo razgledam.

-Dobro veče, izvolite.
-Ništa, samo razgledam.

-Dobro jut...ma ček.
-Molim te, još danas.

Počinjemo neobavezan razgovor na pola ja je prekidam:
ja: "You are really pretty btw."
plavooka norvežanka: "Thanks, your really cute and i like your smile."
ja: :sa šmekerskim osmehom, dok je gledam pravo u oči, polako izgovaram: "Jebaću te, vrištaćeš."
plavooka norvežanka: "Please, translate that for Me."
ja: "You have very beautiful eyes. They shine."
plavooka norvežanka: :BJ: mene

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

momak: khkm khm khm (kašljuca)
cura: Šta je? Smeta ti dim? (mazno)
momak: Nemoj mi duvati u lice.... (na licu smešak, ima prljave misli)
cura: A, to, da ti skrenem pažnju na sebe....
momak: Davno sam ja tebe uočio.

------------------------------------------

lik 1: khm khmmm. kkkhhm
lik 2: Šta je? jesi bolestan?
lik 1: Ma ne, ulazi mi dim u oči. Moram da ti kažem da sam uočio da paprikaš kuvaš 30 minuta, a mislim da bi ipak za šarana trebalo 45.
lik 2: Jel znaš ti na koga ide dim?
lik 1: Ne?!?
lik 2: Na budalu koja ne zna da se skloni!

Kakava je Perina riba majke ti?
Meni deluje kao egzotična devojka.
Ne seri, on slepac našao takvu?
Aha, glava joj ko ananas, oči ko kivi, a butine ko pomprandžina kora!
Ahahahaha , pa bolje išta nego ništa...

Dik, najveći negativac okružen naoružanim kompanjosima širi se i provocira glavnog junaka:
"Hajde Džone, šta ćeš sad? Hajde, povuci obarač prvi! Ma ne, oduvek si bio kukavica, nemaš ti petlju za to..."
Džon, zacrveneo kao majmunsko dupe, dobija flešbekove, i na foru "sad se iznervir'o" sjebava sve Dikove telohranitelje, umlaćuje Dika i odvodi najbolju ribu u filmu...

(Nekoliko godina kasnije)
-Miličice sunce tatino, šta ćeš studirati,'si odlučila?
-Jesam ćale, žurnalistiku!
-Kakva bre žurnalistika, o'š da budeš k'o Roksanda Ilić, upiši farmaciju k'o mama!
-Da prodajem kurtone, drvene klompe, štapiće za uši i šampone protiv peruti, ne dolazi u obzir! Žurnalistika i šlus!

Previše primera je na našem "estradnom nebu".
Ne bih nikog posebno izdvajao, da se ne uvrede oni koje ne spomenem.

Hladno pivo osvežava, ali tek što sviraju momci.

Sunce li ti tvoje, pa zar pored mene žive/živog tebi oči da ispadnu za njom/njim.