Izraz koji ide u prilog činjenici da nije sve onako kako izgleda na prvi pogled. Brzopleto donošenje zaključaka ne vodi ničemu. Treba sagledati situaciju iz svakog ugla ili ne suditi uopšte.

Danas sam, posle ko zna koliko, konačno našao vremena. Našao sam vreme za nešto što odavno nisam radio- za šetnju. Da, za šetnju. Za nešto tako neobično obično. Konačno mi se ukazala prilika da, kao mnogo puta do sad, opet besciljno lutam gradom. Da jednostavno hodam. Da sve muke i probleme ostavim po strani na par sati. Da se jednostavno isključim iz života i samo posmatram iz prikrajka neko vreme. Ugasio sam telefon, neželeći da me išta ometa i krenuo.
Išao sam lagano, posmatrao i osluškivao. Svaki šum, svaki glas, svaki detalj koji bi mi bilo kog drugog dana promakao. Na ulici- gomila ljudi. Bezbroj sudbina koje se prepliću i spajaju u jednu. Sve isprepletane, a opet, svaka ide svojim tokom. Konačno, idealno mesto za opuštanje i posmatranje- klupica.
Ubrzo sam začuo zvuke automobilskih sirena. Mnoštvo njih, bez ikakvog reda i usaglašenosti, stvarale su jednu veliku uličnu neartikulisanu sinfoniju. Okićena kolona svatova se kretala ka gradskoj opštini. Dvoje mladih ljudi, od danas, zajedničkim snagama će sebi krčiti put kroz život.
Dok su stajali na semaforu, primetio sam nešto, tj. nekog. Primetio sam jednog starijeg gospodina u crnom kaputu. Ispod istobojnog šešira se videla seda kosa, a preko ruke mu je visio kišobran. Blagim, setnim pogledom je posmatrao kolonu. Iz očiju mu je izbijao očaj. Dve suze koje su se probijale preko naboranog lica, kao da su vrištale:,, Nemoć!'' Niko ga nije primećivao. Samo je stajao tako i gledao. Pokušavao sam da shvatim šta mj je prolazilo kroz glavu. Možda se setio pokojne supruge, možda neke koja to nije postala... Možda nešto još gore.
Svetlo se promenilo i kolona je nastavila put. On je brzo obrisao suze i nastavio dalje. Posle 50-ak metara, u susret mu je naišla mlada devojka sa bebom u kolicima. Prvi put sam shvatio pojam krug života. Za trenutak je i pred njima zastao, a onda produžio. Učinilo mi se da je još jednom prešao dlanom preko očiju. Ubrzo mi je nestao iz vidokruga.
Dok devojka sa bebom prelazi ulicu, primećujem ciganče koje prosi na semaforu. Svo odelo mu je bar dva,tri broja veće i izgleda kao pokretni džak. Nema više od 12. Neko mu udeli, neko ne. Neko odmahne rukom. Neki momci ga teraju da peva i prica viceve za 20 dinara. Posle nekih pola sata, pojavljuje se cigančica sličnog uzrasta sa bebom u naručju. Svi zajedno odlaze u obližnju prodavnicu odakle izlaze sa veknom hleba i mlekom, i nestaju u daljini.
Pogled mi slučajno pada pored klupicena kojoj sedim i primećujem vlas trave koja je iznikla iz betona. Uvidjam moć želje za životom. U sred beživotne betonske pustinje nikao je život. Nikla je nada...

Moral ne postoji u svetu pojedinca već samo kao interakcija dva mikrokosmosa, dva pojma, dva tela, dve ličnosti... Što neki određuju šta je moral a šta nije na osnovu sopstvenog jastva ne menja suštinu istog.

Reči kojima deda opravdava povrede koje je zadobio dok je bio pijan.

- izraz koji nekad opisivao upravo to, nije se znalo, ali danas to vise nije slucaj, sve je otislo u kurac... Elem, pojavom socijanih mreza na kojima caruju ljubavni statusi, sad tacno mo's znati ko koga jebe, ko je koga jeb'o, il' ko ce koga tek jebati. Situacija je tak'a da bi gospodin Serlok uskliknuo po francuski - "o-la-la, moa Votsone!" Sve se to desava pred ocima svojih drgaih muzeva/zena, devojki/momaka, bez blama, naravno. Ozenjen tip jos pati za simpatijom sa sela, a udata mama apeluje na kolegu na jos jednu, samo jednu noc s njim, pa neka ga ta njegova kurva zauvek ima.

Jebe te u situacijama kada se tebi jebe.

Jos jedna prljava igra lidera ove drzave,i mazanje ociju javnosti, ne bi li se realni i svuda prisutni problemi potisnuli i utihnuli. Slazem se da je to monstruozni cin, ali se ne slazem da mora biti na dnevnicima, vestima, i svim ostalim emisijama, da se dize toliko prasine oko svega, a da ustvari niko ni ne razmisli o stvarnoj nameri nasih divnih politicara, koji se dodvoravaju tamo nekom evropskom i svetskom trendu, a do skoro su gadjali pse lutalice po Beogradu i sire. Zar je nama sve u drzavi sjajno, zar su nam nam sva deca sita i imaju dom, svi nesposobni primaju socijalno, svi osakaceni imaju proteze??? Kako neke nije sramota da pricaju o tome da ce jedan pas ugraditi proteze a toliki ljudi koji su po Kosovu ostavljali udove za ovu kretensku drzavu, i vec deset godina chame u mraku nepokretni i bolesni??? Kako imaju smelosti da apeluju na gradjane, od kojih je pola ostalo bez posla a ova druga polovina jedva sastavlja kraj sa krajem, da ucestvuju u toj humnoj akciji, skupljanja novca za jednog psa koji bi i sam najvise voleo da bude uspavan, nakon jednog takvog iskustva. Ali ne, kladim se da ce Tadic i ostatak bande i psihijatra da unajme za Milu, da se oporavi od shokova prezivljenih u tragicnom zivotu jednog psa.

lepo oblikovane i uredno počupane obrve znak su poštovanja higijenskih normi.Neki, suprotno ovome, misle da su velike,nesputane i neobrađivane obrve odraz muževnosti.Takve obrve dele se na:

Radnja koja davno bejaše bila potpuno uobičajena, iako su većina učenika mogli da izgaze profesore. Verovaše se da bi mlaćenje prutom po turu postavilo omladini markere u mozak do kraja života kako da se ponašaju. Međutim, mnogi profesori bi preterivali i učenici bi često zaradili potrese mozga i uganute zglobove; al' život ide dalje.

Sada su većina adolescenata koji uopšte razljute profesora ekstremne pederčine koje zaslužuju potres mozga. Ali, prosvetni radnici su toliko iznervirani od lošeg posla da nemaju snage ni da viću. Možda upišu nekog propaliteta u dnevnik, al' život ide dalje.

Ako bi za nekog dao krv, bubreg, srce to je brat, ne postoji ni jedna druga osoba na svetu koja je prisnija tvom srcu.

I to mlađi brat, miljenik roditelja, uvek si ga čuvao, pazio, pokazivao mu fore i fazone kako da muva pičke. Davao mu ćaletov auto krišom da ćale ne vidi, i uvek mu tutneš neki dinar, nek mu se nađe.
Ali đavo nikad ne spava, jedne noći je uzeo auto i više se nikad kući nije vratio. Majka mislila neka ga, našao neku curicu, pa sada prave unučiće, ali ne, crni oblaci su se nadvili tog jutra kad je policija došla na vrata i saopštila da je kamondžija umoran prešao u suprotnu traku i naleteo na njega. Tragova kočenja nije bilo, preminuo je na mestu.

Starijeg brata su zvali da identifikuje telo, i on ga je prepoznao i hteo je nešto da ga pita onako otkrivenog čaršava, ali nije mogao, usta su mu ostala suva i samo je promrmljao sebi u bradu: "To je on."

Izašao je iz hladne mrtvačnice i rekao majci: "Ja ću ga do jame voditi ali ja ga u nju ne spuštam, on je za mene još živ." Izašao je u hodnik i zapalio cigaretu i gledao je u plafon pola sata.
Dok je gledao u plafon ispijenih očiju punih suza,kleo je Boga što njega nije uzeo mesto brata, pred njim je život bio, toliko ga je voleo.

Izraz označava omalovažavanje osobina sagovornika,ili negaciju nečega.

Nekada su crnci bili prikazivani kao maloumni, ćelavi zabavljači debilskih lica i pospanih očiju, sa širokim usnama (i opcionalno pljugom u ustima) čiji se smisao života ogledao u tome da sviraju jebeni klavir (ili plešu svoj ples iz Afrike) i tako zabavljaju superiorne ali dokone belce. Vremenom su se stvari malo izmenile, a crnci su sišli sa drveta, odlučno bacili bananu, batalili šabanski ples i pomerili se sa mrtve tačke svog poludivljeg i uzaludnog života. Danas, sve se okrenulo. Jebozovni crnac (DW) je obično glavni lik (ili najbolji superkul prijatelj glavnog lika), moralna gromada sa impresivnom močugom i trideset napumpanih riba, koja se hrabro bori protiv ovoga ili onoga (siromaštva, mafije, vanzemaljaca, terorista, diskriminacije, sekti, Indusa i Iračana, Kineza i njihovih bandi... )i prolazi kroz more prepreka zbog svoje urođene tamne puti (iako se u filmu bar sto puta tvrdi da u Americi diskriminacije nema). Diskriminacija i tlačenje crnaca se sada, u fer i demokratskom svetu, prvenstveno ogleda u tome što im nije dozvoljeno da igraju negativce tj. nezgodnog skroz apsolutno sasvim najvećeg baju sa najboljom ribom i najbesnijim autom, jer to ne bi bilo politički korektno. Pojam diskriminacije postepeno evoluira, a sa nastankom porno industrije polako počinje da se prenosi na belce, koji sasvim izvesno postaju ugrožena vrsta.

Vozio je auto i uhvatilo ga je crveno svjetlo na semaforu.Desnom rukom brzinom svjetlosti vadi cigaru prinosi ustima i pali je,dok lijevom otvara prozor i stoti put u toku dana popravlja retrovizor.Njegove oci su uprte u jebeno crveno svjetlo na semaforu,auto je u prvoj i samo ceka znak da pokaze svoju makinu kako prede.Makina je iz 1989 godine ali jako je dobro ocuvana.Ma medju najbolja dva,tri auta u kvartu-on garantuje.On sad kad bi htio tj.kad bi bio raspolozen on bi sad smio da se takmici sa svim i svakim i garantuje da je njegovo auto najbolje.Ma nema sta mu nije mijenjao ma sve je novo na njemu nista fabricko nije.Karoserija je malo izjedena i ofucala se ali ko na to gleda????Misli on tako ociju uprtih u semafor cekajuci zuto svjetlo da krene vise jer ga crveno pravo nervira,nije mu jasno koji ce kurac crveno svjetlo uopste ko ga izmisli i njega i semafor.Jedino sto mu moze skrenuti paznju je riba koja prelazi pjesacki prelaz a on gleda i misli kako je zivot mogao biti lijep.Cim krajickom oka uvidi da crvenom istice kraj,u nanosekundi paljenja zutog svjetla noga je na gasu,cetvrta nakon 5 metara i on ode ostavljajuci prasnjav trag za sobom...

Zlo s kraja dvadesetog vijeka,preciznije kraja osamdesetih.
Kao i sve dobro iz tih godina,i Warhammer se odrzao do danas,praveci pometnju u geek i nerd redovima koji su uglavnom navikli na takve igre,jer su se mnogi drugi pripadnici raznih socijalnih kasti ukljucili u igranje istog.
Najlakse ga je opisati kao mutirano dijete Dungeons and Dragons-a i Star Warsa,sa primjesama religije i ljudske prirode i obicaja generalno,al to bi bio vrlo slab opis,slican opisu boje ociju figuri osobe koju ne poznajemo a nalazi se na rastojanjo od pedeset metara od nas u gustoj magli.
Warhammer je univrzum u kom svemirski vitezovi kolju gomile vanzemaljaca i demona,radeci to na svima dobro poznat nacin-propagandom,religijom i mrznjom i sto je najcudnije,prica pije vodu jer je bez rupa-demoni u svemiru su potpuno normalna stvar.
Istorija Warhammera pocinje krajem dvadeset prvog vijeka i pocetkom zlatnog doba Covjeka,s cijim pocetkom mnoge druge rase bivaju skoro pa unistene ili istrebljene.
U 41om milenijumu,ljudska rasa je mehanizam mrznje,rata i totalnog unistenja,a u isto vrijeme i protagonista i antagonista price.
Sve ostale rase u igri su tu da bi pale pokosene metkom prosjecnog covjeka.
Razlog zasto jedan dio ljudi voli ovu igru je i to sto orci nose sjekire i mitraljeze u isto vrijeme i jasu rakete.

Devojka koja voli da se čita i uživa u tome. Naravno, ukoliko koristimo baš izraz čitanje, kao metaforu, onda pored čitanke, devojke koja voli čitanje i redovno čita ali sa određenom merom i sa onim koga baš odabere, tako postoji i čitulja, koja nema mere i čita se gde god stigne i sa kim god bilo.

Gornji telesni ekstremitet čoveka koji se pročuo kao učestali trankvilizator slabijih od sebe ili sebi podloženih.
Ruka siledžije brzog na obaraču.
Organ vlasti, koji tradicionalnu patrijarhalnu domaćinsku diktaturu rado podupire (zlo)delima, a ne rečima.

Fataliti odjeb hejterima, koji iz paučine lenjosti svoga ziljavog uma, palacaju jezicima na sve što je neko drugi postigao, i natakarenim raspoloženjem omalovažavaju svaki napredak, bilo lični ili društveni. Golumovskom zavišću tiho priželjkuju isto ono što geringovskom demagogijom na sav glas poriču i obezvređuju, jer jebemu mater, dosta je lakše biti baja koji sobaljuje pičiće u svom imaginarnom svetu, makar taj svet bio slabašne konstrukcije kao koštano tkivo kuka babe od dobrih metar kila, nego protrljati krmeljive oči i suočiti se sa realnošću da si prokurcao mnoge šanse i omašio mnogo zicere, protrljati oči uma koji je sve to iskonstruisao kako bi sakrio strah od suočavanja sa zajebanom stvarnošću života. I dok ispred seoske birtije pripoveda kako je kao mlad fudbaler '88. godine u Kupu SFRJ asistirao centarforu svog seoskog kluba da postigne gol Crvenoj Zvezdi, ili kako je bio verovatno najtalentovaniji matematičar u svojoj srednjoj školi, strast mu seva iz očiju kao vrh cigarete Sarajevske Drine dok je zagriženu pod brkom steže već oronulim zubima, kriveći čitav svet oko sebe zbog propasti svog talenta, ali zaobilazeći druge važne preduslove uspeha - rad i trud.

Sudbini je pljunuo šlajmaretinu u lice, vazda ožderan od šećeruše prodrkao je najlepše dane mladosti, upropastio život žene koja mu je rodila decu i za vjek' vjekova sjebao sebi šansu da se izvuče.

Glavni jebač u kraju. On jebe kao Jugurt u temi jebanje. Pripadnik ove jedinke fizičkom izgledu je sličan Ričard Giru mada nikad neće moći doseći ultra jebački izgled Džorđa Klunija. Naime on svojom spikom izaziva ovlaž kod žena gdje on klasično zavodi žene slično onom kad Ričard Gir prijebe onu kurvu da mu puši bez ikakve materijalne naknade. Procenat izrečenog NE ovom alfa jebaču je jednak onom da se Cara odbanuje i da decxko može ponovo kobjašnjava.

Novi proizvod zapadnog tržišta, savršeni, slatki, divni, ''ja vodim računa o sebi ali ne zanemarujem ni tebe draga'' muškarac, ''unapređena'' verzija pređašnjeg primitivno-zastarelog alfa mužijaka sistematski srozavanog i bedno marginalizovanog od strane sviju! E pa ne'š! Možda on zna da kuva, možda čak i ne zaboravlja ''važne'' datume, oblači se moderno, odgovoran je otac, divan muž, prijatelj koji je tu u svakoj neprilici, sin za primer, baš ubavo momče. Uredno natapirane uber moderne frizure sa megagigakul hipsterskim cvajama i pogledom a la naslovna Mens Helt-a, mišićima ne prevelikim ali tu su, odelom svedenim ali mega modernim u toj svojoj svedenosti, odličnog stava i čvrstog koraka. Ali ipak potkrade se tu koji fejl, svako malo iz tog čvrstog koraka izleti i po koji vrc, iz tih kestenjastih očiju izleti po koja suza, iz novostandardno muževnog glasa izleti po koji beta naklasak i svojstven ženama novonazvani beta kikiot. Nije savršen, ne nikako nije savršen, ipak je to beta verzija, ne valja, kanda ne valja. Ne, ne, ne. Iako nas alfa mužjake sistematski ugnjetavaju i gone do istrebljenja, na vama je drage dame da pomognete u borbi i da sve učinimo da sačuvamo ovu plemenitu vrstu.

Minijaturna leteća naprava namenjena za provociranje neprijateljskih redova.