Poredjenje koje govori o krajnjoj nemogućnosti nekog dogadjaja.
Ili ako vi ili neko od vaših prijatelja ne može da uradi nešto, pa misli(te) da niko ne može.
Za 1. stavku:
Brate, Zapadna Samoa sudskim putem ne može da dobije Indiju u kriketu.Za 2. stavku:
Jbt, lik trči 2x brže od mene, nema trika da bi ga bilo ko od nas stigao ako ja već ne mogu.
Omiljena vrsta slatkiša mog, a verujem i vašeg detinjstva.
" Jao vidi ga što je porastao, zadnji put sam ga vidjela kad je bio ovolipacni. Evo ti sine (50 €), kupi sebi čokoladu "
Za razliku od nule od čoveka ovaj maćori je mađija svog bivstvovanja. Kad je teško tu je, tu je kad je pesma. Ovaj ne vara, ovaj ne laže, ovaj pomaže, on je L E G E N D A.
- Mićo donir'o spermu za 15 bračnih parova koji ne mogu da imaju decu.
- Reci koja legenda, brate!
U ovu skupinu muškaraca ne spadaju slatki i simpatični momci, ne radi se o tim šećerima! Da budem jasna, upitanju su muškarci koji vodi ne prilaze kao da su od šećera pa će se, kukala im majka, istopiti!
Šećer ombre je specifičan po načinima odbrane i izbegavanja vode i kupanja. Čak i ono osnovno, jutarnje umivanje, završava sa umočenim kažiprstima u vodu... i to taman toliko da opere roletne!
A: kad si se kupao poslednji put?
B: ne sećam se
A: marš na kupanje
B: ne mogu sad... samo tekmu da odgledam
A: (prošla tekma) marš na kupanje
B: ti si zla žena... ne volim da izađem iz kade i da mi je hladno!
A: ugrejaću ti veliki peškir
B: ne sviđa mi se kako miriši ono sranje za kupanje
A: kako god da miriše bar miriše, za razliku od tebe
B: ali u tom šamponu ima neko zlo... sve mi hladi rč i muda kad se njime okupam i pecka me!
A: to je verovatno reakcija tvoje kože na vodu, retko se sreću... marš na kupanje
B: (odlazi u kupatilo) #%$"&="##"!(/?)"(** (izlazi mirisan i divan)B: samo da znaš večeras nema sexa ne pada mi napamet da se prljam!
A: -.-
Ili kud će kruška no pod krušku. Ako te majka rodila na guzicu teško da će od tebe ispasti nešto više od govneta.
Sa druge strane, dobri roditelji su dobar osnov za kvalitetno dijete. Ako bude i upola kao babo, nije loše, ne mož da omane.
Pamet u glavu đecu, gledajte od kojih ćete se ženiti i udavati.
Sretene! Sretene majku ti jebem! Ni otac ti nije valjo lule duvana. Sretene! Sretene majku ti jebem!
Žvaka koju seljaci koriste da muvaju devojke iz susednog sela.
- Od kojih si kuća?
- Od Vasića iz Donjeg kraja.
- Oooo tri krave i rakovica, dobra kuća.
Zapravo strah od injekcije ima u svakome od nas....ipak je to kratki ali poveci bol...mnoga deca plase se igle koja izgleda veoma strasno...verovatno su se u detinjstvu povredili iglom za sivenje, pa sada ne smeju ni da pogledaju injekciju...
Kao mala volela sam da se igram sa masinom za sivenje...jednog dana prst mi se zaglavio izmedju igle i podloge za tkaninu i 5 minuta sam vristala i plakala od bola dok mi nisu izvadili iglu iz prsta...strasno...od tada sam se plasila injekcije, i moji roditelji su se trudili da ih i ne dobijam vec da rese problem lekovima...ipak jedanput, kada sam imala 8 god primila sam prvu injekciju i jeste strasno bolelo ali bilo je tolko kratko da sam posle 15 min jela sladoled i zaboravila na to...
Izraz koji izgovaramo kad lik u autu ispred nas ne zna da krene u raskrsnici, nego izviruje petnaest puta da vidi ima li koga.
Ajde sunce ti poljubim smotano, pa ne gadja snajper šta izviruješ !!
Odnosno kontrola oružja i pooštravanje kriterijuma po kojima ti je dozvoljeno da držiš pucaljku je jedna od glupljih ideja i većih prevara koju država praktikuje da pacifikuje masu kad kriminal i nasilje počne da preljeva.
Ide se logikom da ako manje ljudi ima cevku kod sebe, manje su šanse da počine neki zajeban zločin, kao razbojništvo ili ubistvo. Ova logika je obično deluje sasvim zdravo mnogim ljudima, uglavnom onim sredovečnim, mirnim, po prirodi nesklonim nasilju koji je zdušno podržavaju, ali je u suštini golo sranje.
Ko hoće da koristi svoje oružje za kriminal sigurno neće da ga preda policiji, nego će i da prošvercuje još neki komad u zemlju.
A ako nekom i uzmeš pištolj ili dedinu lovačku to ne znači da ste ga onemogućili da počini ubistvo i da neće komšiju ili bivšu ženu da overi sekirom, kuhinjskim nožem, ručnom dizalicom ili golim rukama. Dakle samo prelazak na hladno oružje, improvizaciju i kućnu radinost.
U principu bi najhumanije bilo ostaviti svakome štoljpi, čime bi se, kad već dotični kurac od države ne funkcioniše, izravnao teren između napadača i žrtava.
A i realno, humanije je da ga upuca nego da ga bode šesnes puta tupim nožem za 'leba.
Manje će da se muči čovek.
Oblak. Pokušavam da prođem kroz njega, ali mi kreću suze na oči. Visok nivo katrana. Sa vrata vičem: "Jedan dupli vinjak!" Sedoh sam, kolega je trebalo da dođe. Stiže mi piće, popih na iskap i krenuše drugačije suze, koje su potisnule one od dima. Dobro je. Sada bar bolje vidim, i videću ovako bar još nekih sat, dva...
Nema mi kolege. Dosadno mi je, jer sam u birtiji jedino ja sam. Svi pričaju neke priče, smeju se i zabavljaju, a ja mogu da pričam samo sa čašom. Moj tik konobarica shvati kao namig pa dođe i sede pored mene. Donese mi još jedan dupli, sebi takođe, i prozbori: "Ovo je na moj račun!" Bila je lepa, ali ja to nisam video. U mojim očima se mogla videti iskrena tuga... Čak i odraz njenog poprsja nije mogao ulepšati ovaj tužni pogled. Jednostavno bilo je to jače od mene. Zausti: "Moje ime je Darinka, a Vaše?" Miloje - odgovorih, smotah duvan i zapalih cigaru. Povukao sam jedan duži dim i uzdahnuo. "Nisam vas viđala ovde" - nastavi ona. "Niste ni mogli, skoro se doselih" - odgovorih ja. Upita me da li čekam nekog, na šta ja potvrdno klimnuh glavom, jednostavno nije mi bilo do priče.
Polako su gosti odlazili, a flaša Vinjaka je došla za naš sto. Ne znam zbog čega, osetih da se Dara interesuje za mene, jednostavno prijalo joj je moje društvo. Dosadile su joj oronule face, mada i moja je bila takva, ali bar nije bila poznata. "Ajmo zatvaramo, fajront!" - skoči Darinka i otera i poslednjeg gosta. Okrenu ključ i priguši svetlo.
- Miloje, preći ću na ti. Verovatno nemaš ništa protiv!
- Naravno.
- Kakva muka te muči?
- Nije važno.
- Čoveče, vidim da se patiš i motaš probleme po glavi! Poveri mi se, biće ti lakše.
- Moj drug!
- Šta vaš drug? Ovaj koji nije došao večeras?
- Baš taj, nije ni mogao doći.
- Miloje, zašto plačeš?
- Nema ni četrdeset dana...
- Žao mi je! Stvarno mi je žao.
- Pa kako se to desilo?
- Bili smo u istom rovu, krenuo je da mokri, ja mu kažem... Uh... Kažem mu: "Stanko, istrpi, čekaju nas..."
- I?
- Kako je izašao, tako ga je snajper skinuo, evo i sad čujem zvuk njegovog udara o sneg.
- Strašno! Žao mi je stvarno!
- I od tada ja pijem...
- Šta to škripi?
- Moja no... ovaj štaka...
- Izvini, nisam znala!
- Nije problem. Kada smo vraćali njegovo telo, nagazna mina, jednostavno bilo je suđeno.- Hoćemo još jednu?
- Ne bih! Za šta da pijem?
- Za Srbiju!
- Živela!
Hiperbola za pogled iz stana osobe koja živi na poslednjem spratu zgrade.
-'Oćemo liftom ili stepenicama?
-'Si normalan "stepenicama", lik živi na devetnaestom spratu, vidi se zakrivljenje Zemlje sa njegove terase.
Izraz koji koristiš kad nekom hoćeš da kažeš da smara, a još oćeš i da ispadneš duhovit!
Evo ti ključevi, idi vidi ima li me dole u kolima.
Žestoka seksualna radnja od koje devojka izgleda kao da ju je drmnula struja, jedva dolazi do daha, osmeh od uva do uva, ispušta čudne zvuke i više ne može da stoji.
- Kako to Jana izgleda?
- Ma dobila je sledovanje i to žestoko. Vidi joj hod, k'o u pingvina.
- Au, a tek taj osmeh i teleći pogled! Sve govori da joj je bilo super.
Savet za očuvanje života, zdravlja i broja prstiju. Oni koji ga nisu poslušali obično mirišu ljubičice odozdo, leže u gipsu ili naručuju četri piva sa dve ruke.
Stvar koja nema ime.Sastavni deo limenke konzerve koja sluzi kao okidac,otvarac, ili tako nesto kada zelimo da otvorimo limenku.Stvar koja je tu.Prisutna. Built-in otvarac.Ugradjeni okidac...Ni jedan od tih naziva ne prilici tom uredjaju te on ostade "ono od limenke".Tuzno.
PrimerBr.1:Eeee brate seres da si skuplj'o ono od limenke i napravio lanac,a jesi to sve popio il'...
PrimerBr2:...I da vidis konobara,smekera,uzeo okrenuo ono od limenke i kroz to turio slamcicu,reci koja fora...
PrimerBr3...Ja kad sam bio mali kad dodje tetka i kupi nam koka kolu u limenci uvek sam otkido ono od limenke i gadj'o brata jer je bio debil...
Zgodna djevojka, jaka u kukovima, kao strana od Lovćena. Ništa epidural, nema problema... A kad se porađa ode u šumu, i još metar drva donese, da ne ide prazna nazad!
"Trezveno'' rezonovanje lika kome fali još jedna čašica žestine kako bi konačno skupio muda i prišao dotičnoj za šankom. Učestala greška je ta što se taj ''korak'' ponavlja više puta, čineći tako cilj blago rečeno, nedostižnim.
Ono sto "na kraju" kaze jedan od "razocaranih" u ljubav,a istovremeno pripadnik jos uvek ne navrsene "osmoljetke".
-Mivjana,pvavices me od Vego kockicaaaa,kazeeem tiii...
-Ne obracaj mi se,sad volim Darka on ima Pertini kocke!
Mjerna jedinica koju koristimo u posebnim(nazalost,ne toliko rijetkim)situacijama za procjenu necije ruznoce.
"Vidi je,ne bi je tako ni stapom od dva metra,povrace mi se!"
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
