Za razliku od nule od čoveka ovaj maćori je mađija svog bivstvovanja. Kad je teško tu je, tu je kad je pesma. Ovaj ne vara, ovaj ne laže, ovaj pomaže, on je L E G E N D A.

U ovu skupinu muškaraca ne spadaju slatki i simpatični momci, ne radi se o tim šećerima! Da budem jasna, upitanju su muškarci koji vodi ne prilaze kao da su od šećera pa će se, kukala im majka, istopiti!
Šećer ombre je specifičan po načinima odbrane i izbegavanja vode i kupanja. Čak i ono osnovno, jutarnje umivanje, završava sa umočenim kažiprstima u vodu... i to taman toliko da opere roletne!

Ili kud će kruška no pod krušku. Ako te majka rodila na guzicu teško da će od tebe ispasti nešto više od govneta.
Sa druge strane, dobri roditelji su dobar osnov za kvalitetno dijete. Ako bude i upola kao babo, nije loše, ne mož da omane.
Pamet u glavu đecu, gledajte od kojih ćete se ženiti i udavati.

Žvaka koju seljaci koriste da muvaju devojke iz susednog sela.

Zapravo strah od injekcije ima u svakome od nas....ipak je to kratki ali poveci bol...mnoga deca plase se igle koja izgleda veoma strasno...verovatno su se u detinjstvu povredili iglom za sivenje, pa sada ne smeju ni da pogledaju injekciju...

Izraz koji izgovaramo kad lik u autu ispred nas ne zna da krene u raskrsnici, nego izviruje petnaest puta da vidi ima li koga.

Odnosno kontrola oružja i pooštravanje kriterijuma po kojima ti je dozvoljeno da držiš pucaljku je jedna od glupljih ideja i većih prevara koju država praktikuje da pacifikuje masu kad kriminal i nasilje počne da preljeva.
Ide se logikom da ako manje ljudi ima cevku kod sebe, manje su šanse da počine neki zajeban zločin, kao razbojništvo ili ubistvo. Ova logika je obično deluje sasvim zdravo mnogim ljudima, uglavnom onim sredovečnim, mirnim, po prirodi nesklonim nasilju koji je zdušno podržavaju, ali je u suštini golo sranje.
Ko hoće da koristi svoje oružje za kriminal sigurno neće da ga preda policiji, nego će i da prošvercuje još neki komad u zemlju.
A ako nekom i uzmeš pištolj ili dedinu lovačku to ne znači da ste ga onemogućili da počini ubistvo i da neće komšiju ili bivšu ženu da overi sekirom, kuhinjskim nožem, ručnom dizalicom ili golim rukama. Dakle samo prelazak na hladno oružje, improvizaciju i kućnu radinost.
U principu bi najhumanije bilo ostaviti svakome štoljpi, čime bi se, kad već dotični kurac od države ne funkcioniše, izravnao teren između napadača i žrtava.
A i realno, humanije je da ga upuca nego da ga bode šesnes puta tupim nožem za 'leba.
Manje će da se muči čovek.

Облак. Покушавам да прођем кроз њега, али ми крећу сузе на очи. Висок ниво катрана. Са врата вичем: "Један дупли вињак!" Седох сам, колега је требало да дође. Стиже ми пиће, попих на искап и кренуше другачије сузе, које су потиснуле оне од дима. Добро је. Сада бар боље видим, и видећу овако бар још неких сат, два...

Нема ми колеге. Досадно ми је, јер сам у биртији једино ја сам. Сви причају неке приче, смеју се и забављају, а ја могу да причам само са чашом. Мој тик конобарица схвати као намиг па дође и седе поред мене. Донесе ми још један дупли, себи такође, и прозбори: "Ово је на мој рачун!" Била је лепа, али ја то нисам видео. У мојим очима се могла видети искрена туга... Чак и одраз њеног попрсја није могао улепшати овај тужни поглед. Једноставно било је то јаче од мене. Заусти: "Моје име је Даринка, а Ваше?" Милоје - одговорих, смотах дуван и запалих цигару. Повукао сам један дужи дим и уздахнуо. "Нисам вас виђала овде" - настави она. "Нисте ни могли, скоро се доселих" - одговорих ја. Упита ме да ли чекам неког, на шта ја потврдно климнух главом, једноставно није ми било до приче.

Полако су гости одлазили, а флаша Вињака је дошла за наш сто. Не знам због чега, осетих да се Дара интересује за мене, једноставно пријало јој је моје друштво. Досадиле су јој оронуле фаце, мада и моја је била таква, али бар није била позната. "Ајмо затварамо, фајронт!" - скочи Даринка и отера и последњег госта. Окрену кључ и пригуши светло.

Hiperbola za pogled iz stana osobe koja živi na poslednjem spratu zgrade.

Izraz koji koristiš kad nekom hoćeš da kažeš da smara, a još oćeš i da ispadneš duhovit!

Žestoka seksualna radnja od koje devojka izgleda kao da ju je drmnula struja, jedva dolazi do daha, osmeh od uva do uva, ispušta čudne zvuke i više ne može da stoji.

Stvar koja nema ime.Sastavni deo limenke konzerve koja sluzi kao okidac,otvarac, ili tako nesto kada zelimo da otvorimo limenku.Stvar koja je tu.Prisutna. Built-in otvarac.Ugradjeni okidac...Ni jedan od tih naziva ne prilici tom uredjaju te on ostade "ono od limenke".Tuzno.

Savet za očuvanje života, zdravlja i broja prstiju. Oni koji ga nisu poslušali obično mirišu ljubičice odozdo, leže u gipsu ili naručuju četri piva sa dve ruke.

"Trezveno'' rezonovanje lika kome fali još jedna čašica žestine kako bi konačno skupio muda i prišao dotičnoj za šankom. Učestala greška je ta što se taj ''korak'' ponavlja više puta, čineći tako cilj blago rečeno, nedostižnim.

Zgodna djevojka, jaka u kukovima, kao strana od Lovćena. Ništa epidural, nema problema... A kad se porađa ode u šumu, i još metar drva donese, da ne ide prazna nazad!

Ono sto "na kraju" kaze jedan od "razocaranih" u ljubav,a istovremeno pripadnik jos uvek ne navrsene "osmoljetke".

Mjerna jedinica koju koristimo u posebnim(nazalost,ne toliko rijetkim)situacijama za procjenu necije ruznoce.

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Govori se za osobu koja u prodavnicu nosi gomilu siće.

Ovaj izraz najčešće upućujete najboljem ortaku/ortakinji kada ugledate dobru ribu/dečka. Ali uglavnom to rade devojke. Muškarci samo kažu: Vidi ribu... do jaja!