Zapita se čovjek je li to toliko strašno u 21 vijeku... Slušaš priče starijih kako su oni noći i noći provodili u hotelu sa bezboroj zvjezdica i kažeš sebi jedan je život.
Elem, krenem sa đevojkom u tu avanturu, noćenje na plaži, traži se pogodno mjesto, da li na ležaljke ili ne, ma jok nije to to!
Nađemo dobro mjesto, fin pjesak na prvi pogled, spojimo dva peskira, jedan pod glavu i ljepota...
Romantika brate mili, zvijezde sijaju, mjesec još više, brodovi u daljini... ja se napalio.... trt. dobila! Kaže jutros prokrvarila! A kučka tempirala je kunem ti se! Pa ti jebem i malo i veliko, pa šta svu noć da radim...
Al ajd' da ne ispadnem papak, drugi neki put ću jebat' na plaži još sam ja mlad...

Počinje lagano vjetar da duva i već postaje 'ladno šupičku materinu! Stisni se jedno uz drugo malo se zagrij, al' treba zaspat', tvrdo pod glavom iksan crni nenaviknut... Taman se malo navikni, okreni se, neki kamen bode iz pijeska... Izvadi ga (kamen, na žalost), opet ustani istresi pijesak jer se nakupilo pa bocka me po licu..
Taman u neka doba da zaspem nešto šušnu, đevojka skoči, taman kao ono izjutra kad se prije nje probudim pa oću mučki da joj ga stavim, skoči, rastravi mi životinja! Ama kesa ženska glavo vidiš da je plaža puna, lezi đe si jer nisi ni za đe si!

Opet se namještaj, sklanjaj kamenje i kamenčiće ispod sebe da ti bar malo bude meko, poljubiš đevojku i nastaviš da pokušavaš da zaspeš...
Već je oko 5h počinje polako da sviće, oka na oko nisam sklopio. 'Vata me prvi san... nešto šeta po meni... jebi mi oca neka šeta ja ne mogu više, evo ga na lice (pukoh sam sebi šamar), skočih, skoči i ona, poče da se smije, pauka sam nekog posl'o na oni svijet...
Sjedi, nema spavanja, ljudi počeli da dolaze, govore nam kako smo poranilo, kako nismo kao ostala omladina koja spava do 12h... (mislim se u sebi, ama svašta se mislim!)...
Sve bi lako da me neka avetinja ne pita jesam se naspavao! Da sam se naspav'o bacio bi krevet! ščuo!?
E tad sam prokleo sve svoje do 16 tog koljena unazad!

Nešto strašno, neljudski, ljigavo, zastrašujuće. Ne zna se da li su to vampiri, vanzemaljci, krvoločne bradonje, veštice, vukodlaci ili neke nemoralne radnje. Prema babinoj priči, to je uvek ono što sanjaš kada uveče kasno jedeš. Što kasnije jedeš, pogotovo nešto slatko, sanjaćeš strašne pojave čiji je generički pojam, karakondžule.

Pregovarati s Prištinom. Unedogled ponavljati uzaludnu radnju, podgrevajući istovremeno nadu da ćeš nešto postići.

Roštilj je jedina vrsta spremanja hrane koju muškarci poznaju!

Glavna životna pouka koja postaje sve tačnija kako vreme odmiče.

Još jedan dvosmislen marketinški trik kome je namena da probudi čovekove hormone za kupovinu. Nekad se javi čak 2 puta u istoj reklami, pri nekoj statistici koju su napravili Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu, i pri razgovoru sa zadovoljnim kupcem te robe.

Idemo. Kurac, pička, sisa. Ok, to bi bilo to što se tiče lajkera na prvi pogled. Sad samo da se pobrinemo i za one koji pluseve lupaju na drugi pogled...kurac, pička, sisa...U redu. Prelazimo na definiciju.

'Rezon' je reč francuske kulture i romanskog porekla i znači 'razum' ( franc. 'raison' ), mada se u nekim specifičnim prilikama može prevoditi i kao 'razlog' ( engl. 'reason' ). Jedna je od najpopularnijih i najranije prihvaćenih reči u našem slengu u kojem se odomaćila još davne 1917-te godine kada su teškom mukom pritisnuti vojnici nesrećne i prognane Srpske vojske bili primorani da dele rovove ( ako ne i nešto ozbiljnije ) sa pripadnicima francuske armije u Prvom Svetskom Ratu. Naime, plašljivim Francuzima nikako nije išlo u glavu nerealno iskakanje srpskih vojnika iz rovova i ludačko jurišanje u pravcu krsta na jebenom nišanu neprijateljskog teškog mitraljeza te su ovaj potez svojih balkanskih saboraca nazivali 'nerezonskim' tj. NERAZUMNIM. Doduše, hrabri Srbi ih nisu zarezivali ni 5% već su stizali čak i da ih pljunu, onako, šlajmaricom preko polja, uveliko već prešavši pola razdaljine do neprijateljskog rova. Elem, i dan-danas se svaki nepromišljeni, bezrazložni i, na bilo koji drugi način, neopravdani čin naziva 'nerezonskim' dok se njegov antipod definiše kao 'rezonski'.
A da smo slušali Francuze možda ne bismo imali zemlju. E, jebiga...

Nepresušni izvor inspiracije za pesnike, muzikante, filmadžije i one koji sebe vide kao boeme.

Svuda u svetu je sused taj koji ce, kad ustreba, prvi da ti se nadje. Da ti pozajmi soljicu secera ili da ti pricuva dete dok skoknes do poste. Hoce i da ti zaliva cvece dok si na letovanju, a ako zapne, i da ti u zimsko jutro pogura kola da upale. Medjutim, srpski komsija je mnogo vise od toga: on je maltene tvoje drugo ja. Tvoj srpski sused je vazda tu negde, on se svojski stara da u potpunosti udje u tvoj zivot i da u bilo koje doba dana ili noci priskoci. U tu svrhu, tvoj srpski komsija se brine da do tancina sve o tebi sazna: gde si bio, s kim si bio, sta si radio, ko ti je bio u kuci, sta si kupio, kad si nocas leg'o, sta ti je u podrumu, sta ti je rekao lekar, jesi li vakcinisao psa, sta si danas rucao, jesi li dobio povisicu, kud ides na letovanje, za koga si glasao, jesi li ukiselio kupus, kakve ti ocene ima sin, da li si primio penziju, jesi li jutros promenio posteljinu, ko to nocu kaslje, od koga ti je to pismo, sta ti je to ispod oka, zasto ti je gorelo svetlo u predsoblju, zasto nisi izneo djubre, cija su ti to kola pred kucom, kad opet ides kod zubara, kakvo ti je to jelo juce zagorelo, je li ti kcerka bila kod ginekologa, kad ces da se sisas, nije li ti to sin propusio, zasto okreces glavu od prodavnice kad prolazis pored nje, je li baba bila u crkvi, kad ces da peres zavese, jesi li uglancao cipele, koliki ti je porez, je l' ti unuk jos piski u krevet, kad ces da podmazes ona ulazna vrata, koliko ulja jos imas u spajzu, sta su ti rekli u opstini, ko te sinoc zvao, sta imas na stednoj knjizici, jesi li obisao groblje, sto ne kupis novi otirac, za koga vam je to stigao poziv od sudije, gde vam je onaj stari tepih, sto ti zena nosi sve manje i manje nakita, koga imas u inostranstvu, postite li svi u kuci, sto vam tetka vise ne dolazi, kako si ispunio loto-listic, skidas li protezu nocu, sto ne ofarbas kapiju, slusa li vas snaja. Srpski komsija budno prati tvoj zivot iz casa u cas. On je spreman da te u svako doba dana i noci presretne:

Vrlo popularan način pokrivanja potreba zajednice u manjim sredinama tako što se u jednom objektu objedine funkcije više trgovnskih ili uslužnih delatnosti.

Pokazatelj ljubaznosti u polu-svesnom stanju.(primer)

Opcija koja omogućuje deci da zabrane roditeljima(očevima) da idu na porno sajtove, klikću na sumnjive linkove i tako napune računar raznim virusima, koji vremenom neminovno dovedu do pada sistema.

Mlada, tek napupela cigančica Zišan Džupra se šeta sama poljem pirinča. Sunce je u zalasku, monsuni su odavno prošli, iz prikrajka je gleda mladi lepi nosati Dipak Ghurpa i zamišlja kako će im život biti lep kad se uzmu. Naravno, vidimo scene iz njegove glave.

Pesma
Zišan peva nešto lagano i nežno, dok mazi klasje pirinča sa par slonova u pozadini.
Kraj pesme

Odjednom se pojavljuje zli Satiš, sa brkovima ko Musa Kesedžija:
-Hahahahahaha Zišan, bićeš moja!
-Ne, ne, nemoj, ne!

Obara Zišan na zemlju, prebacuje je preko ramena, i ubacuje u svoj džip. Krajičkom oka gleda Dipaka i kezi mu se. Zlatan zub zasija. Dipak kreće da trči prema džipu, ali se ovaj odveze. Dipak se dere.

Premotavanje u budućnost: Dipak, sada malo stariji, sa brkovima ko Marko Kraljević, lep i jak, u tesnim pantalonama i braon kožnoj jakni puca na neke automobile, eksplozije, dim, i na kraju hapsi neke huligane i ubacuje ih u policijski auto. Zum kamere na Dipaka, kez sa zlatnim zubom u ćošku.

Dipak se vraća u stanicu pobedonosno, i dolazi do dramatičnog razgovora sa šefom:
-Dipak, ovo je zadnji put! Zadnji put si postupio van protokola.
-Ali, uhapsio sam bandu silovatelja i ubica, zar ne?
-To nije bitno. Bitno je da uvek kada si ti u pitanju, uvek mora da bude van pravila. Daj mi značku i pištolj.
-Videćete da sam bio u pravu.

Baca pištolj i značku na sto. Izlazi iz policijske stanice, ponosno, ide kući. Sprema večeru, u krajičku oka mu suza, ej, takav čovek a meka srca majku mu.

Zamišlja:
Grli se sa Zišan, ona šarena u pičku materinu, on u nečem belom, ko kroz maglu, govore jedno drugom kako se vole.
Pesma
Odjednom kreću da pevaju i da igraju. Pojavljuje se još jedno 50 cigana iza njih da ih prati. Zišan se sklanja pa sa nekim indijkama rotiraju glave ko kokoške i zavijaju. Dajdigidajddigidajdigi tajngtajngtajngtajng džipra gurta digidigi tajngdigitajng. Dipak izvodi solo igranje, jebe keve, Zišan mu prilazi, grli ga taman da se poljube san gotov.
Kraj pesme

Dipak uzdahne i upali televizor. Kad na njemu, niko drugi do zli Satiš! Priča kako je postao glavni političar u jednoj pokrajini i kako će se obračunati sa svima koji ga ne vole. Zli osmeh u pičku materinu (naravno zlatan zub).

Dipak se dere: “aaaaaaaaaa Satiš, sad si ga najebao, majke ti ga ciganske, još ti pamtim to što si ukrao moju voljenu Zišan, idem po tebe!!!”

Dipak se sam zaputi da sjebe Satiša, i usput u jednoj kafani se napije od tuge, i reši da pravi kavgu. Pobije se on tako sa jednim debelim što gnjavio nekog mršavog cigu upadne cela kafana u tuču. Prebije on sve redom tu, i ode sa ovim mršavim cigom, koji saznajemo da je i sam imao probleme sa bandom zlog Satiša. Zove se ajd, Giriš.

Sad krenu oni zajedno da sjebu Satiša.
Pesma
Voze se njih dvojica u džipu ovog debelog nasmejani i pevaju. Džatra kaaaa, bole miiiii, guptra gaaaa, soske tiiiii!
Kraj pesme

Naidju oni u selo zlog Satiša, i kreće karanje. Pucanje, eksplozije, dim, prevrtanja, još eksplozija, lukovi, strele, noževi, pucanje, eksplozije, i tako jedno 15 min. Strada x statista.

U jednom trenutku, Giriš se uhvati za krvav stomak.

“Joooj Girišu, prijatelju stari kao celi život da te znam, joooj, nemoj još nije ti vreme, kuku lele”.

Giriš mu kaže da ga ostavi i da ide da spasi Zišan. Ostavlja ga tu, i kreće još motivisaniji da jebe kevu zlom Satišu.

Opet karanje, pucanje, eksplozije, pičke materine i u jednom trenutku nailazi na zlog Satiša, koji drži Zišan i izgledajući kao sam đavo kažće Dipaku da će morati da se bori za Zišan, ali da ostavi oružje pošto hoće sam da se obračuna sa njim.

Opet karanje, samo sad bez oružja. Tepanje do daske, razbijanje stolica, ogledala, escajga, Zišan gleda sa strane drži se za obraze i navija i vrišti, još malo karanja i Dipak je na kolenima. Satiš ga gleda i taman se sprema da mu zada konačan udarac, kad Dipak pogleda Zišan i odjadnom vadi neku snagu iz muda, i kreće da roka ovog Satiša ko sveti Ilija ciganin, obori ga na zemlju i uzima pištolj da ga ubije. Zišan prilazi i grli ga.

-”Neću da te ubijem, pacov kao ti to nije zaslužio”.

Sledeća scena, hapse ovog zlog Satiša, zbog toga što se saznalo za njegova zlodela i dodeljuju neku nagradu Dipaku, daju mu značku nazad, izvinjavanja na sve strane, a šef sedi i iz prikrajka zlo i ljubomorno (ali ipak poraženo) gleda. Dipak se zahvaljuje svom najboljem drugaru Girišu, koji izlazi iz publike, živ i zdrav, sa umotanom rukom. Milina.

Pesma
Fešta. Šareno, eksplozije, vatrometi, slonovi, tigrovi, narod, žene, muško, deca, glumci, statisti, kamermani, sve ripa igra i peva, Dipak izvodi još jedan ultra uber dens, Zišan rotira glavu digidajgdigidajg tandaratandara tandara kurbla gurtna tandaratandara, kreću Dipak i Zišan da igraju i pevaju, sviredom iza njih, onda se kao uozbilje na trenutak pa uspori kao ples, pa opet tandaramandara igranje pevanje, klovnovi, slonovi, cirkus, ovo dvoje se uhvate i ljube se kao siluete. Aukurac.
Kraj pesme

Izreka koja je inspirisana višečasovnim mjaukanjem i ostalnim umilnim zvucima (nalik na plač posednute bebe iz horor filma) koji su obavezni propratni efekti mačijeg udvaranja i parenja. Osim u originalnom kontekstu, ova izreka se koristi i u situacijama kada zbog beznačajnih razloga dođe do velike histerije, panike ili svađe ili kada se nekoj sitnici previše da na značaju.

Osoba koja uprkos svojoj visokoj, a neretko i natprosecnoj inteligenciji,
povlaci životne poteze koji vode pravo u neuspeh, a ponekad rezultiraju i
pravom katastrofom.

Sve više prisutan izraz na političkoj sceni Srbije koji pobija onu staru narodnu: ne možeš imati i jare i pare.
Da sad ne mlatim praznu slamu, svi se dobro sećamo šta su pričali - ''Ni po koju cenu ne damo Kosovo, Kosovo je naše, te je srce Srbije, prvi manastiri su tamo dole izgrađeni... ''
I sad ide ista priča ali u drugom pravcu - ''Jeste Kosovo i dalje naše ali Srbija mora da gleda napred, u budućnost. Nikada ga nećemo dati i branićemo ga modernim demokratskim metodama. Evropska Unija jedva čeka da investira kod nas a to znači, nova radna mesta i veće plate...''
Na svu sreću, narod nije toliko glup kao što oni misle. Naše umotvorine su bez presedana.

Realisticno mitsko bice nastalo ukrstanjem vampira, lesinara, strvinara i novca. Ima ih vise vrsta, u zavinosti od hijerarhije, sistema i zasluga, ali vecina ima odlike i sablon ponasanja karakteristicna za najopakije kreature: od nesalomive ljubaznosti do grozomornog osmeha, preko sablasne profesionalnosti do krajnjeg odsustva empatije. Barata cesto nerazumljivim pojmovima koji su u stanju da vas odvedu ka visim slojevima ako ponekad nesto i razumete, ali i kad ne razumete bas nista, pa se osecate prevareno ("Daj da vidim sefa."). Optuzuju ih za zavere ogromnih razmera, nepregledne dubine sadistickog opusa, ali i za perfidnu manipulaciju, ukidanje dozvoljenog minusa i preteca pisma.

Desi se da kaze prodavacica/apotekarka kada maloletan momak potrazi kondom.

Siroti Nikola Tesla zahvaljujući zahvalnim saplemenicima koji su nazivali škole po ovom velikom naučniku, najmanje jednom nedeljno overava ime u crnoj hronici.

Najviši stepen sjebanosti. Budiš se, i priklještiš tukidida. Jaukneš i od tog trenutka osećaš da danas nije tvoj dan. Nekako se odteturaš do kupatila.,hramljeći na jednoj nozi. Usput udariš u par ivica i natakneš se na kvaku. Staneš ispred ogledala, i primetiš da je prljavo. Sad su već one sitne stvari počele da ti idu na živce. Gledaš u ogledalo sa određenom dozom gađenja i čkiljenja na jedno otvoreno oko. Neobrijan si. Raščupan. I zdibaš gore od tri nepokrivena leša na promaji. Ajde pod tuš, šta ćeš. Ali jebiga, nema tople vode. Proklinješ položaj u kojem si se probudio i ulaziš u kadu. Ladno, u pičku materinu. I, kako je sreća htela, keva otvara prozor i udari promaja kroz kupatilo. Smrzneš se k'o pička, i dereš se na Lika Gore: ''Jel ti zanimljivo ovo?! Da me jebeš ovako,a''?! Izlaziš iz kade, zamalo izbegnuvši poljubac sa podom, zato što je neko prosuo vodu. Razdereš se na najbližeg člana porodice. Sad ti je lakše. Vreme je za brijanje. Ali, kako je majka losiona htela, nema afteršejva. Jebeš brijanje. Razbuđen i malo čistiji, odlaziš do sobe da se spremiš za školu. Baciš pogled na sat. Kasniš. Proklinješ onog koji je izmislio satove, i časove, i tvoj već iziritirani nervni sistem nekako tu uglavljuje i seme i ''mrtvog Pantelića''. Žuriš da 'vataš bus. Busa nema. On kasni. A, bogami, i ti. Šta ćeš, uzmeš, sprintaš do škole. Nekako stigneš pre zvona, sa obe odvezane pertle, zadihaniji od planinara na 7000 metara, i znojaviji od ''onog malog debelog što ne zna da laže''. Pretrčavaš ulicu, i gaziš pravo u baru. Odoše patike. E, u pičku materinu i sa današnjim danom. Stižeš na čas, mokar i izmoren. Svi te hvataju ispod oka. Sedaš u predzadnju klupu, i moliš se da dan prođe što brže. Ali, slaba vajda. Prozvan si po dnevniku. ''Profesorka, stvarno nisam obnavljao, naučiću za sledeći..'' Bandera. Pu, jebemti, ko te napravi. Sada već mrtvog Pantelića zamenjuje cela profesorkina porodica i jedan nevini zid koji ti je zapao za oko. Nekako proguraš školu. Hvalim te bože. Pun si dobrog osećanja, kao da samo nabolje može da krene. Eh, da je tako jednostavno. Opet nema busa. Šta ćeš, gde ćeš, vraćaš se peške kući. Usput te zaustavi jedno desetoro male prgave dece sa ispruženim rukama. Teraš sve to u kurac, grišće te savest sutra. Samo da se dokopaš ulaznih vrata. Ali tuki, taboravio si ključ. Zvoniš komšijama. Neko je dovoljno glup da otvori. Ulaziš u zgradu, pališ svetlo, kad cvrc, pregorela sijalica, i sapleteš se o prvi stepenik. Kuneš se da ćeš da spališ celu Elektrodistribuciju jednog dana. Aleluja, kući si. Keva te čeka sa standardnim ''Kako bilo u školi, sine?''. Samo odmahuješ rukom, bacaš ranac, i legaš na krevet. Preživeo si.