Pratimo dan u životu zvezde

09:00-Zvezda je ustala, otišla do wc-a, dobro se išorala i zamislite nije pustila vodu da govno nestane.Mile,koji radi u hotelu gde je zvezda odsela nam kaže da je zvezdino govno dužine 8 centimetara i širine 2,7.Po sastavu se vidi da večerao čvarke, kajmak baba Mare i da je sve to zalivao šljivovicom.

10:00-Zvezda je bila na doručku, jeo je slaninu i jaja, a posebno je zahtevao domaći ajvar.Nosio je belu majicu na kojoj je pisalo Kosovo je Srbija jer saoseća sa domaćinima i plave farke.

13:00-Zvezda je stigla na set filma koji snima, pozdravila se sa članovima ekipe i krenula da snima.Morao je skinuti onu belu majicu jer je režiser pro kosovski nastrojen što je dovelo do sukoba u kome je naša zvezda dobila šljivu ispod oka.

16:43-Zvezdi se prisralo za vreme snimanja jedne napete scene pa je otrčao da se iskenja u svoju prikolicu.Informacije o govnetu nešto posle.

18:27-Pojeo je pljevu sa lukom, urnebesom, tartar sosom i zelenom salatom.Skroz se umazao od urnebesa koji je iscurio.

21:00-Zvezda je završila sa snimanjem za danas, stigla je u hotel da odmori.Navodno mu jako smrde noge i muči ga stomak zbog pljeve sa lukom koju je smazao na setu, ali obavezno će ići u provod.Da, dobili smo podatke o onom govnetu koje smo danas ranije spomenuli.Dugačko je 5, a široko 1,9 centimetara.

00:18-Zvezda je stigla u klub Holivud sa našim selebritijem Željkom Slavić, svojim novim najboljim jaranom.Na ulasku je bacio jedan jebozovni pogled lokalnoj moralnoj devojci koja je odmah zatrudnela.Oh,kako je samo kuljastičan i seksi!

02:07-Žurka je na vrhuncu,zvezda se raspojasala i latila mikrofona.Prvo je pevao Od izvora dva putića, a onda je opalio po Bajinim hitovima.Devojke su ekstazi, sve bi htele da ih zvezda oplodi.

05:46-Zvezda je mortus pijana stigla u hotel u pratnji dve atraktivne devojke koje su nam za sutra obećale ekskluzivu o zvezdinim ljubavničkim kvalitetima i veličini močuge.Jedva čekamo!

1.Parovi odmetnici
Još uvek svež par koji svaku priliku koristi da se što više izvaćari.Prepoznatljivi po tome što su im jezici stalno spojeni.Na žurkama i okupljanjima traže bilo koji pogodan ćošak,sobu,kafić u blizini,lift.U aktivnoj potrazi za dobrim mestom gde će se prvi put opaliti.
2.Kazablanka ljubavnici
Iako sede zajedno i jedva da se dodiruju,imate utisak da se jedva suzdržavaju.Ona ga gleda ispod oka sa smeškom u uglu usana,a on joj ovlaš dodiruje koleno.Ćaskaju sa ostalima opušteno, elegantno zavaljeni u naslonjače.Njegov poslednji dim je znak za nju.Odlaze kući medju prvima.Dok ih prate pogledom,ostali sa čežnjom i malo zavisti gledaju kako odlaze jer će se u roku od sat vremena odvaljivati u mogućim i nemogućim pozama.
3.Veseljaci
Ekstremno pogodni za društvo.Obično su već dugo zajedno,pa im seks nije na listi prioriteta.Raspoloženi i za tabliće,monopol,riziko,šetnju,pijanku,poker u skidanje,spremanje hrane usred noći.Ako ostaju kod vas kad padnete u krevet skoro mrtvi od 12-osatnog ludovanja pustiće film i gledaće ga sa žarom.Ujutru kad ustanete sa glavom veličine Tv-a srećni ko dva mala kučeta skuvaće vam kafu i planirati gde ćete potrošiti novi suncem okupan dan.
4.Moratorijum parovi
Dvoje ćutologa koji zakucani na jednom mestu bulje u Tv,ili sa nekom sivom oštricom mržnje u očima slušaju veseljake dok se raduju što su osvojili jedan kontinent.Nekad su izlazili,sad idu samo na okupljanja gde se baš mora.Konstantno zabrinuti zbog nečega.O seksu više i ne govore,a kamoli da ga sprovode u delo.Ili odlaze medju prvima kako bi se što pre stropoštali u krevet da spavaju,ili ostaju medju zadnjima da do kraja izmrače sve ostale.
5.Dan-noć parovi
Oni koji su čas zajedno,čas nisu.Kao u onoj igrici noć-dan.Nemate pojma kad sretnete jednog od njih(iz odredjenog dvojca)da li da pitate za onog drugog.Ni oni sami više ne znaju koliko su puta raskidali,koliko puta se mirili...Obično i kad nisu zajedno,to je period od par dana.Nekada su pravi veseljaci,nekad moratorijumci u zavisnosti od toga koliko im se smeši sledeći raskid.Više su svi iz društva zaboravili kad su se njih dvoje spandjali...a više nije ni bitno jer su oni prvi na listi kao potencijalni mladenci.Opšte poznata je stvar da ne mogu jedno bez drugog.

Gluvi:

- Vaša pozicija je još i najbolja. Istina, niste u stanju da slušate predavanja hrišćanskih popova, odža, budističkih monaha i raznih drugih sveštenih lica. Ipak možete da čitate, i upitate nekoga da vam objasni šta se govori u liturgijama i propovedima.

Nepokretni:

- Ukoliko ste kojim slučajem nepokretni, a musliman ste po rodjenju i vaspitanju - menjajte veru i religiju pod hitno! Pravi vernik po predanju, naime mora da klekne pri molitvi, što u vašem slučaju očigledno predstavlja problem. Vaš izbor su hrišćanstvo, budizam, judaizam i hinduizam.

Nemi:

Ako ste nemi, vaša muka je velika : ne iz razloga što morate da se sporazumevate rukama i što vas ljudi gledaju sa sažaljenjem, ne razumevajući pokrete vaših ruku kada im se obratite. Ne. Vaš hendikep vas sprečava da u crkvi na kraju molitve izgovorite Amin, da se molite naglas i veličate Tvorca. To vam neće oprostiti ni jedna priznata religija, kao ni jehovini svedoci. Spas potražite u budizmu gde je dovoljna nema meditacija, i potrudite se da ne završite kao glista, muva ili u gorem slučaju morski krastavac.

Slepi:

Pošto ne možete da gledate, logično je da niste u stanju da odete u Meku i vidite sveti kamen, s kog je Muhamed na svom konju skočio u oblake. E pa šteta, jer musliman koji nije video taj kamen u Meki je nečisti nevernik koji zaslužuje patnje svake vrste, a to ste u ovom slučaju vi. Utehu, veru i nadu zato usmerite na drugu religiju koja ovaj vaš hendikep ne smatra značajnim za spas vaše duše.

Ljudi bez desne šake:

- Naime, sudbina vaše duše je vrlo neizvesna, i jednom rečju - vi ste u kurcu. Niste u stanju da se prekrstite ni šakom ni sa tri prsta, te s toga za vas nema mesta ni kod katolika ni kod pravoslavaca. Kako da se prekrstite kad pop izgovori Gospode pomiluj? Takodje, ni islam vam nije naklonjen, kao ni judaizam, jer kako ćete sklopiti ruke pri molitvi ako nemate jednu šaku? Raspitajte se kod budista šta vam je činiti.

Ljudi bez ruku do ramena:

- Jasno je da je vama najteže : što se tradicije i običaja tiče, kako institucionalnih tako i narodnih, za vas u srcu božjem nema mesta, ma koliko dobri, plemeniti i bezgrešni bili, ma koliko da se kajete i ljude navodite da u ime Tvorca čine dobro sebi i drugima.
Razume se da niste u stanju sami da sipate čašu vode, obrišete guzicu nakon nužde i vežete pertle. Ali vašim problemima se tu ne nazire kraj - naime, nedostatak ruku sprečava vas da se prekrstite i sklopite šake dok se molite. Na hinduizam zaboravite, jer čovek sa dve ruke je sam po sebi nedostojan mnogorukih bogova, a kamoli vi koji nemate ni jednu. Šta da vam kažem, spas duše potražite u Africi kod plemenskih vračeva, možda će vam oni dati odgovore i uputstva.

Ljudi vezani za postelju:

- ne idete u crkvu
- ne idete u sinagogu
- ne idete u džamiju, i to su sve veliki gresi (tako kažu).

Ako niste na samrti i nema još razloga da vas pop ispovedi, budite u stalnoj pripravnosti. Ako ste siromašni i nemate para da platite tarifu za dolazak popa da vas oslobodi greha, imajte pri ruci mobilni telefon kako biste ga nazvali i za oprost zamolili preko telefonske veze. Ko zna, u telefonijama za dinar nude besplatne minute i poruke, možda i popovi počnu da dele i besplatne blagoslove.

Baciš koju hnjo-hnjo foru klincima pred zgradom kako si onomad opalio Purgerku u Makarskoj na letovanju, mada nisi ni sam više siguran da li si jeb'o ili si pak izvisio čekajući je pred hotelom, ili... Ma, nebitno. Krupnim očima su gutali priče k'o Pišonja i Žuga kad su slušali Lepog, neka, treba deci dati motiva, mada će i oni sami uskoro skontati da nije baš sve tako bajno, i da život brutalno kida klinačke snove k'o Čampijeva baba tepsiju baklave posle Ramazana. Pa ajd', bato moj, lagano da ženi pomogneš da istrese tepih, slava će uskoro, a visok si, pa možeš i paučinu spičiti časkom.... Jebiga, lepo si rekao pred matičarem "i u dobru i u zlu", a šta više da kenjaš - Realno, ko bi sem nje trpeo tvoju preku narav godinama, dok hrčeš i češeš dupe u snu, kasno dolaziš kući s posla, ostavljaš pistaće po krevetu, i nedeljom napičiš Žareta i Gocija na 80 decibela?

Slabo ko, to znaš i sam. Iskreni da budemo, znaš i sam da nisi više mraka kakav si nekad bio, deb'o si, zadišeš se kad ideš uz stepenice, vide ti se sede, a mast za hemoroide odavno koristiš više nego gel za kosu... Mada nisi još za staro gvožđe, višegodišnje cepanje drva za studentski džeparac je učinilo svoje - tu si negde k'o Expendables, al' za sirotinju.

Pogledaš krajičkom oka neku mesnatu klinku, ipak si živ čovek, ali i sam skontaš da si suviše mator i nadasve namćorast, sistematski uzjašen na poslu, živaca dotegnutih k'o bretela na čipkanom korsetu Bokija 13. Znaš i sam da ne bi trpeo klinkino licitiranje pičke... Nije to, baja moj, više za tebe, predaj štafetu mlađima, ukoliko nećeš da budeš jedan od onih Mileta Kitića koji na koncertu Fazlije ključevima Mečke zarađene na baušteli kupuju malo samopouzdanja, a nagruvanim bicepsom skreću fokus pažnje sa mlohavog tukija.

Ipak, izreku "Pokrij se kol'ko si dug" nije izmislio glupav čovek. Šou mast go on, reče rahmetli Fredika Merkjuri. Šou mast go on...

Zamislite svest kao kutiju za cipele, pregrađenu na više rednih prostorija. Recimo, pet pregrada. Kroz svaku pregradu postoje vratanca. U prvoj pregradi se nalaziš ti. A sa tobom u njoj su sva saznanja i stvarnosti koje poimaš. Dakle, u toj prvoj pregradi se odvija tvoj običan, svakodnevni život. Ako ti je dato, u drugu pregradu možeš sam da zaviriš, bez pomoći psihoaktivnih supstanci. Ako ne, jebiga, posluži se već nečim, asortiman ključeva je širok. Ali samo po jedan za svaku od tih brava pasuje, znaj. U toj drugoj pregradi su pohranjena tvoja nesvesna ZNANJA i SPOSOBNOSTI, tipa ova analitička thc defka, koju normalan ni u ludilu ne bih mogao da napišem. U trećoj, mnogima nije data, nalaze se nadljudske sposobnosti koje su Božiji dar, kao recimo vidovitost, levitiranje, ishrana Suncem, telesni magnetizam, šesta čula, itd, čitajte Treće oko. U četvrtoj, to je već ihahaj level, nalazi se samospoznaja Boga u sebi, pojmi se veličina svemira, beskrajni kružni tok energije, otkrivaju se saznanja o načinu funkcionisanja svega, jedini čovek za koga smem potpisati da je razvalio nogom ko iz pičke sva vrata i došao u ovu prostorno i vremenski neograničenu sobu i njom ovladao jeste čovek-anđeo: Nikola Tesla. Šta je iza poslednjih vrata, to ne znam. Ne usuđujem se pretpostaviti. Verovatno sam svevideći Bog. I sada se vraćam na totalitarizam- šačica monstruoznih umova odlučila je igrati se Boga. Materijalni, kakvi jesu, nisu mogli ovladati čovekom duhovnim putem, već fizičkim. Kamerama, televizijom, čipovima, telefonima.. Pa i internet je njihovo maslo. Da, to ste upravo pročitali. Internet je namenski pušten čovečanstvu. Nauka i tehnologija se najpre cenzurišu od strane šačice oligarha, pa tek se onda postepeno puštaju kap po kap međ pučanstvo. Oni sada imaju tehnologiju koju će običan svet koristiti tek kroz 50 godina. Orvel se zajeb'o samo u godini- ne 1984, već 2034. I opet se vraćam na klupu stajališta. Kroz glavu mi piče flešovi slika iz Zabavnika od pre dvadesetak i više godina, kada su opisivali svet tada daleke budućnosti. Gledam sliku Beograda ispred sebe, očima, gledam te slike iz Zabavnika unutar sebe. Jedina jebena razlika su posteri "Veliki Brat te posmatra" i leteće reklame i automobili. A ni to više nije daleko. Vrli novi svet. Kuda ide?

- Hehehe, ideš ulicom i pričaš sam sa sobom... Nisi lud, dakle...
- Zidam kuću, jeste.
- I? Dokle si stigao? Ploča?
- Ma, i krov završio...
- Pa, šta te onda toliko muči?!
- Kupatilo... Žena sve bira do detalja... Jebote, u'vatiće me skupo k'o da pravim aleksinački klozet!
.......................................................
- Lejdiz end džentlmen, majne damen und heren, le madam e le m'sje, nastavićemo ovaj turistički obilazak kroz Srbiju kratkim svraćanjem u Aleksinac. Obzirom na to da već kasnimo, vreme nam ne dozvoljava da obiđemo manje bitna mesta kao što su ruska crkva gde je sahranjen pukovnik Rajevski, uzor za Vronskog iz Ane Karenjine, već imamo vremena samo za najbitniju turističku atrakciju po kojoj je ovo mesto nadaleko čuveno. Da, pa ne bismo zaobišli opštinski WC! Ja, kao vaš vodič, sam savršeno svestan da ste već čuli da tamo nije svugde dozvoljeno fotografisanje ali moram da ponovim. Ipak, imaju poseban odeljak za selfije. Takođe, ponovo ćemo proći uputstvo za upotrebu... Nema ulaska bez otiska dlana i dok portir ne završi skeniranje oka. Zatim, za gospodu, slobodno završite malu nuždu, ali obratite pažnju na sliku 3 u uputstvu jer je tu označeno kako se pravilno koristi tresač/sušač penisa "PeniShake 3000". Naravno, i za dame postoji ženski pandan tog aparata, slika 3B, koji sam prepoznaje prisustvo/odsustvo depilacije na tom delu tela, pa čak i tip depilacije i posebno se pokretima prilagođava, ali je dodata i sprava za nišanjenje iz stelt bombardera najnovije generacije za što veću preciznost. Naravno, potrebno je i pravilno da čučnete kako bi ugao bio najoptimalniji, a kompjuter najbolje izračunao trajektorije. Po obavljenom poslu, za gospodu sledi mirisanje tog dela tela aromom jorgovana, dok dame mogu da biraju između arome lavande i jagode. Ili da gospodi damo da to odaberu umesto vas, hehehe. U svakom slučaju, za opuštanje i što bolju koncentraciju pri vršenju male nužde imate holografski 3D projektor sa slikama i zvucima vodopada i žubora planinskih potoka uz opuštajuću muziku, a u odeljku za veliku nuždu imate posebne kabine sa govorima političara. Pitanja? U redu, ako nešto iskrsne, na licu mesta ćemo. A sad vas molim da sednete i čvrsto se vežete jer ulazimo na deo puta koji je vrlo opasan zbog rupa na asfaltu dubine do 0,75m koje nisu sanirane zbog nedostatka sredstava u opštinskom budžetu...

-Buraz, večeras mi trebaš k'o hleb...
-Što!? Nešto ozbiljno ili... ?!
-Ma, mora se vidim sa Majom, a treba mi neko da zabavlja Mountain King-a koji se šlepa uz nju, non- stop, ali jebeno non-stop....
-Ju, matori... samo mi reci da je špricana protiv besnila, nemoj da me izujeda...
-Pazi, ako možeš da je zanimaš večeras, bilo kako, samo je skloni od nas, hejtuje me nešto opasno, ne znam što, ali me nikako ne miriše...
-Ajde, ali pazi...dođeš mi za ovo...
...............
-ala-ala-ala to ne valja-sve si meni-ti dalja i dalja...
-au, ljakse...kako ti zvoni to telefon?!
-Uuuu, odoh ispred, ajd i ti sa mnom, neka nam ih ovo dvoje kanarinaca zajedno, nek' cvrkuću..
-Daj bre, što smo izašli, ne mogu da je ostavim samu sa onim tvojim ljomberom... ajd se vratimo...
-Neka bre, ostani malo sa mnom, hoću da popričamo ti i ja, u četiri oka... ako me razumeš, he he ....
-He, he... kako se ti slatko smeješ, khm, grok...
-Jao i ti... tako je isto radio dedin vepar kad ga je vodio da naskače na krmaču...
-Daj, mrš... nisi me valjda izveo da bi me prozivao?! Pazi, ako me isprozivaš i pritom iznerviraš, znaj da sam radila kategoriju 100+ u džudo-u, a sad kad sam na faksu, radim džiudžicu...
-Dobro bre, Švarci, jel mogu te zovem Švarci, imate isti list, heheheh...
-Mališa, zadnja opomena...
-Izvini, ali ja mislim da se kaže poslednja, znaš, zadnja je kad.... pu, pu daleko bilo...
-Znam ja to dobro, studiram Norveški, odlično mi ide jezik... a, tebi će biti zadnja!!!
-Aham, možda teleći ispod sača... jel bre?! Jel mož' sabiješ 500gr telećeg, jaka si mi ovako, k'o oni Vikinzi, 'beš mi sve... čudilo bi me da ne studiraš norveški...
-Prestaješ ili da uđemo unutra dok me skroz ne iznerviraš?!
-Jao bre, al' si ti ljutko neki...ajde neću više, malo šale...pazi, snimam te celo veče, baš mi se svidjaš, za tebe bih... za tebe bih.... ma, nek ide život... skinuo bih ti kulen sa neba i pola kile posebne, i to u omotu...
..............
- Doktore, imamo jednog mladića, prelom ključne kosti, bez svesti i otvoreni prelom desnog poplestisa...

-Jel’ znaš ti onog mog drugara Jovana, koji je to car
-Podseti me…
-Bio nekad dobar fudbaler, išao je bre čak i na probu u Mančester, proveo tamo 6 meseci, družio se sa Runijem i Vidićem, kaže ne da su likovi...
-A taj Jovan, pa kako njega da se ne setim, on je beše bio sa Anđelinom Džoli i Kejt Hadson, jednu jebo a druga mu pušila?
-A ne, to je njegov burazer Toza, on je možda još i veći car. Joca je jebo Adrijanu Limu, posle kad mu dosadila upoznao je sa Jarićem.
-Nemoj da pričaš. A ono jebote, ja i ti se znamo ceo život, kako to da ih nisam nikad upoznao
-Pa oni ti stalno putuju svetom, i ja ih retko viđam...
-Da me upoznaš sa njima obavezno...
-Eeee, teško, vozili ti oni nekog Kavasaki Nindžu 450 km/h i naleti neki pijani kamiondžija, i Toza pogibe, a Joca ostade bez leve ruke, desne noge i desnog oka. Leteli su 18 milja, to je bilo negde 2004-e
-Uh, sunce ti, pa čekaj bre, kako je ovaj bio na probi u Mančesteru bez ruke i noge
-To je bilo pre toga
-Kako bre pre toga kad Vidić nije još bio u Mančesteru 2004-e, a rekao si da se družio sa njim
-A da, 2007-e je ovo bilo, ja sam nešto pomešao. Ali momci su bili carevi stvarno, šteta što tako završiše
-K’o Manfredi i Džonson jebote...
-Ko?
-Isto svetski putnici, možda ih ovi tvoji znaju, ovi su poginuli u Ekvadoru…
-Moguće, moguće, bili su oni i u Africi
-Ekvador je u Južnoj Americi, a Ekvator je zamišljena linija koja prolazi kroz Afriku.
-Pa to sam i mislio, bili su oni i tamo... A reci mi, kako su oni poginuli?
-Šetali se oni tako pored neke reke, i izlete leteće pirane... Ništa od njih nije ostalo, morali kašičicama da ih skupljaju. Možda su se i znali sa ovim tvojima.
-U jebote... Ček, ček, pa sad se sećam, pričao meni Joca da je skupljao nekog Džonsona, i to baš kašičicama, jebote, ladno su se znali, a reče on nešto i za te leteće pirane
-Ma gamad bre, hvala Bogu to kod nas nema...

evo recimo odlomak iz nekog texta (pravi je zaista,ko ne veruje nek nadje broj 511.Onaj koji sam našla kod moje keve,naravno završio je na potpali). Jeste malo dug,ali vrlo poučan :

'' ...ovih dana sam napunio 30 godina,a još se nisam oženio,pa mislim da je to glavni razlog što mnogo sanjam. Naravno sanjam samo devojke i mlađe žene,jer mi to nedostaje u stvarnosti. Nisam star a ni ružan,pa ipak neki đavo postoji. Nedavno sam noćima sanjao jednu istu devojku kako naga na crvenoj prostirci leži na jednom proplanku iznad grada idući ka Brestovačkoj banji. Dugo sam je posmatrao, a onda na njenu molbu učinio ono što sam u stvarnosti često maštao-obljubio sam je. To sam učinio i naredne noći i mnogo noći kasnije. Rekla mi je da joj je lepo samnom i da bi trebalo to da učinimo i u stvarnosti,pa mi je predložila da se sledećeg dana nađemo tačno u 12h na tom istom proplanku.
Odmah sam se probudio. Bilo je tačno 2h.Do jutra nisam oka sklopio ali sam razmišljao kako ću taj proplanak u stvarnosti da pronađem.Iz Bora sam krenuo oko 9h i kretao se zemljanim putevima i prečicama u pravcu Brestovačke banje.Učinilo mi se da me prati i predvodi neka zvezda vodilja ili neka nepoznata sila inače nikada ne bih pronašao proplanak iz snova.
Posle 3 sata tumaranja na oko 5km od grada naiđoh na traženi proplanak.Ali začudo,na crvenoj prostirci nije ležala ona devojka iz snova,nego neka gola baba nalik na vešticu.Čim me je spazila nekako me je jezivo pogledala i iskeženo progovorila-nisi ti za devojku,ti si za babu d 80god.Dođi pokaži se,ako ne ispuniš moj prohtev ubiću te i pojesti. Nisam imao drugog izbora.Skinuo sam se i legao preko babe.Istog momenta u meni se sve preokrenulo.Više nisam mogao pravilno da razmišljam,da išta osećam i da se normalno vladam,kao da se deo te veštice uvukao u mene i kao da smo postali jedno telo.
Ne znam ni da li mi je bilo lepo s njom i da li smo išta progovorili.Potpuno go i nazebao probudio sam se kasno uveče,sam,na istom proplanku.Obukao sam se i po mraku jedva došao do grada.Kad sam stigao u stan,zapalio sam tamjan,sveću i neke stare krpe.Te noći nisam smeo da zaspim.Spavao sam celog narednog dana i sve dok nije pao mrak,a onda opet zapalio iste stvari.Nekoliko dana kasnije,jedna vračara iz Podgorice mi je razjasnila da se radilo o veštici koja je svojom nečistom silom uspela da se u snu pretvori u devojku i prevari me.To je zaista moguće i to nije laž.''

Kad sam dobio pozivnicu ukočio sam se, pa jebem ga luda, kod nas u ulici čitave generacije nestaju za godinu dana. Kako se onaj prvi oženi u roku od godine , svi ostali za njim, i tako nam ova pošast istrijebi sve muško u ulici. Al’ ’aj nek’ je sa srećom. Zajedno smo odrastali, bili zaljubljeni u Beti Kamenko i Vilmu Kremenko, stidljivo prvi pornić podigli u video klubu...
Svadba k’o svadba , dreka, vriska, glasna muzika, sasipanje kave za vrat od strane konobara koji inače vjerovatno rade na brenti s obzirom na vještinu nošenja tacni, pijanih ljudi i još pijanih ljudi. Ima i pičoka, mame koje gonaju djecu oko stolova dok iritantno žgevre, ili ih ostave da spavaju u kolicima pokraj muzike pa odskakuju iz njih od basa (ljubomoran sam na tu djecu kad im vidim ta futuristička kolica, moja su ličila na korito za šurenje svinja, po pola rasječen bojler, jebi ga u ratu se snalazilo. A kad im vidim mame ljubomoran sam im na tate) . Gledam i svog komšiju Čedu, udrobio kruva u čorbu, pa pritišće kašikom da potopi, uvijek je razbijao klišee. I tako to ide, nadero se i ja, pa posmatram, filozofiram. Čovjek na svadbi je nasmijno lice iz ugla ukrštenice, a i sama svadba nije ništa drugo do skup gradova, predjela i predjela, i samoglasnika u vidu neartikulisanih krikova pojedinca. Vidim i moj komšo se zagled’o u dno polupune čaše, pa se sjetim kad je pričao kako se on priženio.
Veli:“ Bilo je to u izbjeglištvu. Kren’o ja preko Manjače u Mrkonjić, stara mi ostala tamo u bolnici. Taman kad sam bio kod Stričića neđe, vidim kraj puta poznata konjska kola, kad ono Mileva. Znam ja nju i od prije, gonali smo se mi, a eto ostašmo stari cura i momak. Pit’o je šta je reći, veli: „Otrg’o mi se konj pa sad ne merem nikud sa ovom kobilicom.“ Gledam ja nju 'nako ispod oka, nema ni ona nikoga na svijetu a blenula u mene kroz onu masnu kosu, k’o da bi mi nešto rekla. Vidim ja šta je, uparim svoju ragu sa njenom, sjednem kraj nje: „Mileva, našla si konja!“. I tako odlazimo prema zalasku sunca kao u kaubojskim romanima“.. . Trgnem se: „ Jebo te kreč, treba kupiti svilenu košuljicu, i spremiti 50 maraka za poljevačinu.“

- Vodoinstalater
Mora da bude brkat. Tačka. Nema tu ni drugo ni treće nego da izgleda baš ko Her Žika, jedino tako ćemo da izađemo iz stana u punom poverenju da ćemo po našem povratku zateći sudoperu otpušenu, wc šolju na mestu na kojem je bila pre eksplozije kanalizacionih vodova a ostatak stana netaknut, čist i mirisan.

- Prodavac polovnih automobila
Poželjno je da bude što prljaviji i masniji, samo takva osoba može da poseduje dovoljno znanje o tananom funkcionisanju tako komplikovanog sklopa kao što je automobil. Takav takođe ume i nepogrešivo da oceni koliko sme da traži za svoje krševe a da ne ispadne suviše alav i posle koliko kilometara po MTBF metodi će njegovi krševi da se raspadnu a)na sat-dva, b)na par dana, c)zauvek. Bez tog i takvog znanja i iskustva u tom poslu nema uspeha.

- Prodavac na pijaci
Po svaku cenu da nosi šajkaču, u idealnom slučaju i šareni pojas i pantalone širokog tura. Samo onda možemo da mu poverujemo na časnu reč poštenog zemljoradnika da su njegove breskve veličine lubenice domaće, prirodne i neprskane, a sve na njegovoj tezgi, uključujući limun i pomorandže uzgojeno s njegovih vlastitih deset prstiju, koliko god da mu stisak ruke bio mlak a koža glatka kao u Narcise>.

- Automehaničar
U svakom slučaju radionica mora da mu bude što neurednija, nikako čista i pod konac. Svi znamo da je omiljena izreka naših deda: "Sine, jebeš majstora kojem je radionica uredna" kad ih pitamo zašto ne srede šupu jer baka odavno pizdi. Tu izreku posle i sami obilato koristimo kad nam neko uđe u sobu, jer to je zaboga poligon u kojem genije radi.

- Apotekarka
Poželjno je da bude starija gospođa s naočarima i trajnom, samo takva osoba od iskustva može da nam preporuči lek s više pouzdanja nego lekar specijalista i na najčudnije naše zahteve i probleme odreaguje bukvalno bez pomeranja i dlake na glavi. Ovi pilići što su se juče izlegli s fakulteta ionako nemaju pojma a i malo je nezgodno ako u toj istoj apoteci kupuješ prezervative, uvek ti se čini da te blago podsmešljivo gledaju ispod oka kao da kažu "Ama šta će tebi to, koga si ti to mislio da jebeš večeras?"... kurve.

- ... Ma nije to najgore što čoveka može da zadesi, ček da čuješ samo. Imam dva deteta, ženu, kuću, kola, stan, zdrav sam, svi smo zdravi, jednom rečju cvetaju ruže. Zvoni telefon jedan dan, vidim nepoznat broj, ja izađem napolje kao što uvek radim kad zove neko čiji broj nemam. Šta znam koja budala može da bude. Ženski glas, meni poznat naravno kaže kasni mi 15 dana već, sumnjam da sam trudna i prekida vezu... Mene probi neki mrtvači hladan znoj. Javim se ženi da idem kod nekog prijatelja, sednem u kola da se vozim po gradu i pozovem malu. Kaže kasnilo joj je i ranije al nije nikad ovako dugo. Dogovorimo se mi da prenoći sve to pa će sutra ona da kupi test i da rešimo dilemu i vidimo šta da radimo...

- Pa da, da prespavaš, jutro je pametnije od večeri...

- Da prespavam kurac, to je jebeno najduža noć u mom životu, oka sklopio nisam, ni na ženu nije mogao da mi se digne. Kapira ona da je nešto krenulo po zlu al misli da je oko posla. Nisam mogao da sačekam da se otvori apoteka, odem ja kupi, probudim malu, pošto živi sama i tutnem joj pod nos. Odeo ona u kupatilo zaključa se, ko da ima nešto što do sad nisam video, mada bio sam pijan al pamtim detalje svakako. Kao da se vreme zaustavilo u tom trenutku za sve osim za mene. Za vreme dok je skidala gaće ja sam tri puta čuknuo i pitao jel gotovo i šta je bilo... Otvara ona i kaže, izgleda da nisam još spremna da budem majka. U mojim ušima poče da odzvanja rečenica koju sam molio Boga da čujem od našeg prvog razgovora, Dobila sam...
Srećniji sam bio samo kad sam dobio prvog sina, ogreja me sunce u po Januara. Raziđoše se oblaci i ptičice počeše da mi cvrkuću ko u crtaćima. Nađem neku brlju u njenom stanu, udarim dve u vidu aperitiva i sazovem ove moje da ih vodim na doručak, da častim... Samo kad se sve rešilo ne znam šta bih radio...

- Eto, to ti je za nauk sad, povedi računa. Nemoj više da švrljaš, imaš zlatnu ženu i dečicu...

- Da znaš da hoću, nego jel se meni ova konobarica nabacuje ili ja to umišljam?

Otpratio sam mater rodbini na godišnji odmor, sestru na fakultet...
Ostali ja i ćaća, ma milina Božija, nema nikog da ti prigovara što pod saugom dolaziš kući, što ti je tutkal pao na radno odijelo, što mljackaš i srčeš, što ne opereš masne ruke prije nego što ih obrišeš... Nanijeli smo sebi hrane od ovih slava i praznika, k'o dva hrčka, može nam biti dok ne okopni. Najzad da se i mi malo opustimo...

I sve bi to tako bilo da nam nakon par dana nije počela smetati prašina a i nas dvojica jedan drugom...

-Međede, ne bi bilo loše da malo ovu paučinu pokupiš iz ćoškova, ovdje ni Spajdermen ne bi znao kud goni, i da malo veš opereš, usisaš. Svoju sobu da središ, da nisi moj rekao bih da si neku guzio dok joj je pauza za topli obrok, k'o da je atomska pala u nju.

- Daj ćaća, pa pomozi malo, zajedno smo u ovome...
-Šta pomozi, ja sam u vojsci na ruke kompletnoj brigadi košulje za kaznu morao oprati, a ti imaš veš mašinu, imaš usisivač, ja morao ono malo govno gonati vazdan po kući dok ne pokupim mrve. Ima da radiš i da pitaš "ima li još", a ja ću nadgledati...

-Ćaća je bio vojno lice, što će reći, naređenje -izvršenje. Prvo sam napravio strategiju. Podjela rada je suština čovjekovog bivstvovanja, tako su me učili. Onda sam dvadeset minuta obilazio oko veš mašine, značajno je gledajući, pokušavao sam je pogledom natjerati da progovori, ali kao i sa drugim ženama nisam uspjeo u svojoj namjeri da mi se sama otvori. Na kraju sam uzeo stvar u svoje ruke, natrpao veš, nasuo praška, i pritisno dugme, i sve ispratio svesrdnom molitvom :" Bože ako te ima, sad je vrijeme da činiš čuda!"

Dok mašina radi odlučio sam da usisam. Izvukao usisivač, i pozvao ćaću da mi pomogne.
-Stari, 'vamo 'de , treba usuti vode u usisivač...
- Kakva voda, jebalo te Sunce, usisivač radi na struju, nije parna mašina... A ĐAVOLE JEBO TI SVOJU MAJKU! Vidi stvarno se treba vode sipati, e da mi je neko rekao, ne bih mu vjerovao. Posljednji usisivač koji sam vidio je "Sloboda- Niš" iz '78-e.
-Kud se sipa?
- Jebi mu mater, pritisni kakav dugmić možda se otvori rezervoar...

Nakon nekog vremena našli smo hepek i otvorili usisivač...

-Sine, koliko vode ide u ovo čudo?
-Jebeš mu majku, trebalo bi negdje da piše MIN-MAX...
- Ma jebo te Minimaks, nemoj me zajebavati, 'aj sipaj od oka!
Usuli smo, startovali mašinu na crveno dugme i...

-ČUPAJ GAJTAN JEBEM TI SUNCE POGORAĆEMO...

Malo je zavarničilo, nešto je puklo u motoru, utom sam i ja iščupao gajtan, i naša epizoda sa usisavanjem je otišla do kurca...

Ušao sam u kupatilo, i upao do gležnja u vodu...

- STARI, POPLAVILO, ŠTA ĆEMO?
- ŠTA JA ZNAM ŠTA ĆEMO, NISAM JA TESLA, JEBEM LI TI SUNCE MANITO PA ŠTO NISI ZATVORIO VRATA NA MAŠINI...

-Alo, ženo, zajebi odmor, dolazi kući, usisivač je pregorio, kupatilo je poplavljeno, ne znam dokle će telefon dogurati, požuri ako želiš da kuću nađeš na istom mjestu.

Zimsko jutro... Visok, stariji čovek,oštrih crta lica, naboranog i opaljenog vetrom i suncem, sedi u seoskoj kafani, pogleda prikovanog kroz prozor, na snegom obelela polja i brda i poneki snežni kovitlac podignut naletom ledenog severca, čekajući vruću domaću kavu i lozovu rakiju od malo punije kuvarice, koja neumorno radi oko džezve, i loži vatru u velikom šporetu na drva iz kojeg izbija uspavljujuća toplota, koja otkravljuje svaku promrzlu kost putniku namerniku, koji se usudio po ovakvom mrazu nekuda krenuti. Čiča Mitar čeka tridesetogodišnjeg, najmlađeg sina Iliju, friško diplomiranog pravnika, koji mu dolazi autobusom iz Beograda sa sve diplomom Pravnog fakulteta, da se pohvali ocu, koji je, vodeći gorštački, radnički život, plaćao školovanje najmlađem sinu. Napokon mu kuvarica donese kavu u malom ibriku (starinska džezva), fildžan (šoljica za kafu bez ručke) i pola deci čiste domaće loze. Mitar izvuče promrzle ruke iz džepova, huknu u njih i protrlja ih da krv malo prostruji, pa posegnu ponovo u džep za limenom kutijicom u kojoj su bili duvan i ćati. Izvežbanim pokretom Mitar otvori kutijicu, uze jedan papirić, stavi u njega duvan i polako krenu da pravi prvu jutarnju cigaretu, nijednog trena ne skidajući pogled sa prozora i beline koja se pružala vidokrugom. Spretno završi cigaretu, otkide malo duvana koji je prilikom motanja izvirio iz njena oba kraja, i nehajnim pokretom ga vrati nazad u kutijicu. Zatim hitro ispi naiskap lozu, stegnu malo vilice od njene jačine, stavi cigaretu u usta i prinese upaljač da je pripali, ovaj put pogleda skrajnutog sa zimskog krajolika na toplu kafu koja se još dimi, i svojim mirisom mu prijatno draži nosnice. Kresnu upaljač, i prinese plamen cigareti, kad se s treskom otvoriše kafanska vrata, puštajući u kafanu dobar komad zime i severca, koji ugasi plamičak iz upaljača, i u prostoriju stupi Mitrov sin Ilija. Mitar se samo lecnu i pogleda Iliju ispod oka, malo nakrivljenih usta u čijem desnom uglu je stajala cigareta spremna da se pripali. Nije se više ni mrdnuo, čak mu je i ruka sa ugašenim upaljačem i dalje stajala kao da želi da pripali cigaretu.
- Pa gde si bre tata?
Mitar se na ekavicu namršti, i pomisli 'i ja bi si to naučio za 10 godina magarče jedan'.
- Evo čekam te.
- Pa šta mi bre radiš?
- Evo ćeifim.
- Eh, sad ću ja da te počastim.
- Neka, dosta mi je tak'e časti.
- Eh, stari namćor, baci tu škiju, evo ti jedan Marlboro!
Mitar malo probledi, stegnu vilice, izvadi svoju cigaretu iz usta, zgužva je i baci u pepeljaru, eksira kavu, i skoči se.
- Ajmo kući, e valaj i diploma i škola i trošak, ali zašto mi se i u ćeif usra, jebo te Ma'lboro te jeb'o!!!

- Sine, što si ćutljiv, deluješ kao da si viđen za rekonstrukciju u vladi?
- Hm... imalo bi šta da se rekonstruiše u sopstvenom dvorištu... ali, kako da ti kažem, ko da se bavi time, prljav je to poso.
- O čemu pričaš, nejasan si kao ona muška vračara što je okretala prsten, jebem li ga kako se zvaše...
- Uvatio sam Maju kako se kreše sa komšijom.
(Muk).
- Ugh, jebote... uhvatio? Misliš... uvatio? Ono, na jebalu?
- Uvatio, sine, lepo ti kažem, književnim jezikom...
- Aha, dakle... tojest kako: uvatio? Nije mi jasno, ako možeš malo da mi pojasniš, da mi izdetaljišeš...
- Banem ja sinoć u garažu, trebala mi špicasta klješta, da odvrnem sijalično grlo, zapeklo u fasungu, ne moš drukčije da ga vadiš, i vidim nešto se dešava... mrak, vrata otvorena a tamo od Šomijeve bašte bije svetlo, i vidim vrata od njegovog dvorišta u moje dvorište otvorena... priđem, oči mi se privikavaju na mrak, i vidim Majine butine, navaljena na moju tezgu, i neka telesina joj među nogama... dok sam se pribrao, tip se izmigolji, povuče pantalone i zbriše kroz baštu na Šomijev teren. Shvatim: Šomi mi kara ženu. Dovatim prekidač, bljune ono svetlo, Maja zajapurena, namešta suknju, ja je gledam...
- U, bre jebote, kaka situacija...
- Aha... i kažem ja: Šta to radiš, jebote? Ona namešta i kosu, kaže: Tražila sam krastavce. Kisele. Imamo te tegle u garaži, fakat. Ma kažem ja, kaki kiseli krastavci, Majo, jebala si se sa Šomijem, vidim ja kako on tebe već mesecima gleda. Nisam se jebala, tražila sam krastavce. Majo, kažem ja, ne seri, video sam kako on skače kao zec sa tvoje pičke, nisam slep! Nisam se jebala, tražila sam krastavce, uporna ona.
- U, bre, ona ko advokat mafije...
- Tako nekako... ja opet uporan: Jebala si se, ona krastavci pa krastavci. JEBALA SI SE! povisim ja malo glas, neću da se derem, noć je, sve se čuje. Dobro, kaže ona na kraju, jes... jesam se jebala... ali NIJE SVRŠIO U MENE! Zamisli, to mi kaže.
- Pa, jesi razmotrio tu činjenicu?
- Pa, kako da ti kažem: jesam. Pogledam je, ona se uvija predamnom, gleda me ispod oka, znaš kakve oči ima... Nije svršio u tebe? kažem ja. Pa gde je svršio?
- Razumno pitanje...
- Pa tu, kaže Maja, pored... i pokazuje rukom negde po tezgi, po podu, jebem li ga...
- I, šta ti kažeš?
- Pa, kažem: Ajde, Majo, da nađemo te krastavce, pa da zatvaramo vrata. Bilo zaladnelo, znaš, a ja izašao bos, u papučama...
- Pa tako je, sine, važno je gde se svršotina prizemlji, da ne dođe do mešanja DNK iz dva dvorišta, malo li su nam svetski problemi, Sirija, Egipat, Iran... pa još da se razvodimo zbog jednog kresa u garaži. Važno da ste vi hasali krastavce za večeru, i da nam je Maja živa i zdrava!
- Pa jeste, i ja mislim tako...
- Je li, jel ti uvek držiš otključanu tu garažu, mislim... razumeš... bezbednosna situacija, i tako to?

- Lazo, kako ti je familija?
- Dobro, samo me onaj moj sin sekira, ne znam šta da radim s' njim. Neće da ide na medicinu ni za živu glavu. Kaže, padne u nesvest kad vidi krv.
- Nemoj dete da teraš kad ne može. Tu ni narodna medEcina ne pomaže.

Ovo su neki od recepata narodne medicine:
- Protiv nazeba
Pomešati čašicu konjaka ili vinjaka, kašičicu meda i na vrh noža cimeta. Ovo je odličan napitak za lečenje nazeba.

- Zevanje u društvu
Nezadrživu želju za zevanjem, vrlo neprijatnu pojavu u društvu, otklonićete ako vrhom jezika golicate nepce.

- Ujed komarca
Ako vas ujede komarac a nemate pri ruci odgovarajuci krem ili sprej za ublažavanje svraba, mesto ujeda premažite sodom bikarbonom na koju se kane malo vode. Sve će proći za tren oka.

- Da odstranite žulj
Najbolniji žulj izlečićete lako uz pomoć četkice zamočene u tinkturu joda. Dobro natopite žulj jodom pa ovu operaciju ponovite posle osam dana. Jod prodire sve do korena žulja i ovaj se posle četiri nedelje potpuno osuši.

- Uklanjanje bradavica
Nekoliko svezih, dobro opranih i iseckanih listova čuvarkuće stavljajte na bradavicu dva do tri puta dnevno. Ponavljajte ovu operaciju nekoliko dana i bradavice će nestati.

- Šta sa modricama?
Posle nekog snažnog udarca možete pouzdano očekivati da će vam se na tom mestu pojaviti modrica. Podmetnite odmah to mesto pod slavinu sa toplom vodom. Ili stavite što vreliji oblog, onoliko koliko možete da podnesete a da se ne opečete, na udareno mesto. Na taj način ćete poboljšati krvotok i modrica se neće pojaviti, a bol će se ublažiti.

- Da se ne pojavi čvoruga
Da detetu prilikom udarca o neki predmet ne izraste čvoruga, tamponirajte udareno mesto vatom natopljenom u sirće.

- Ujed osice
Svrab i bol od ujeda osice ublazićete ili čak potpuno otkloniti ako crvenim vrhom šibice koju ste prethodno ovlažili jezikom, pritisnete na mesto uboda.

- Opekotine od pegle
Dovoljna je mala nepažnja pa da se prilikom peglanja opečete. Opekotina će se ublažiti ako odmah opečeno mesto premažete površinom presečenog krompira.

- Mleko protiv opekotina
Ako se opečete, povredjeno mesto odmah zaronite u hladno mleko i ostavite da tako stoji nekoliko trenutaka. Crvenilo i plik se neće pojaviti, a neće ni boleti.

- Opečen jezik
Probajuci jelo često se dešava da opečete jezik. Ako vam se ubuduće to dogodi, dovoljno je da srknete malo sirćeta i neprijatnog bola će nestati.

- Reumatični bolovi
Kuvati 15 minuta u 1 litru vode 69 grama šimšira, dobro zasladiti i piti nekoliko puta dnevno. Vrlo dobro i efikasno sredstvo protiv reumatizma.

- Bol u krstima
Bol u krstima olakšaćete ako na bolno mesto stavite gazu prethodno premazanu kašom spravljenom od 2 šake zobenog brašna skuvanog u malo vode.

- Napadi astme
Jaki napadi astme mogu se ponekad smiriti uzimanjem kocke šećera na koju se kanulo nekoliko kapi esencije od mirodjije.

- Ako dete slučajno proguta pogrešno bombonu i davi se
Dešava se da dete proguta celu bombonu. Nekad je lekar udaljen a često ni hitna pomoć nije dovoljno hitna. Uzmite dete za noge, podignite ga tako da mu glava visi. Pri tome se u grlu stvara neka vrsta grča koja izbacuje bombonu pa i svaki drugi krupan zalogaj.

Pri dolasku sa bauštela u poštanskom sandučetu me sačekala koverta, majčin rukopis, znam, jer sam je ja učio slovima. Ušao sam u svoju iskušeničku ćeliju, otvorio...

„Dragi sine, kako si, jesi li gladan? Čuvaš li zdravlje, nemoj se plao naprezati, Švabo nema duše, satraće te. Nemoj ni zbog nas, dovoljno nam je i ovo što nam šilješ. Mi smo dobro , samo se nesreća natmuri nad našim ognjištem. Ćaća ti je umro. Našlo ga mrtvog sa one njegove dvije vrdalame u kući, niko ne zna šta je bilo. Bio i vještac vršio obukciju. Bili, bolan, pjani, tu nam ne treba obukcija ili kako joj se već viče. Dao ovaj vještac i nekve nalaze, veli da su našli tri osobe (tvog ćaću, Milorada, i Stevana) mrtve u zadimljnoj sobi, jednog kako leži kraj vrata, jednog pod jorganom a jednog kraj frižidera. Pa jope veli da je bilo vako : Sjedili oni naveče na prelu. Zima i jeste, nema se šta raditi, dosadno. Karte im nisu bile zanimljive poslije 2 i po litra rakije, pa su se rijšili da se takmiče ko će više izdržati u dimu. A ti znaš svog ćaću i ovu dvojicu kad nešto pijani riješe... Elem, ustanu, izvuku ror i okrenu u sobu i nahajcaju vatru. Poslije nekog vremena kad vise nisu mogli izdurati, jedan se sakrio pod jorgan, tvoj ćaća turio glavu u zamrzivač pa otud uvlačio vazduh, a Milorada našlo kraj vrata pa sumnjaju da je prislonio onu svoju nosurdu na ključaonicu ne bi li se nasrk'o svježeg vazduha. Veli vještac: „Da naši sportisti imaju ovakvu želju za pobjedom donosili bi po sto zlatnih medalja sa Olimpijade!“

Eto, sa'rana je sutra pa ti vidi i ako moreš dođi.

Ustanem, popijem jednu ćaći za pokoj duše. Jedna suza mi pobježe iz oka... Saberem se, nazovem šefa, niti mi on da slobodan dan, niti ja mogu stići na sahranu, ipak se ovom najebem mile majčice pa se sjetim da u selu ima onaj Milentija što je vavijek nešto slikao, a vele otkad je nabavio kameru, švaleracija u selu skoro da i ne postoji, nazovem njega...

-Alo Milentija! Je l' me čuješ! Umr'o mi ćaća! Ej, 'aj Krsta ti, snimi mi sahranu, pa pošalji da pogledam, pare nisu problem dok dobijem kasetu, šaljem.

Nakon par dana stigla i kaseta, ja upalio...

-ALO MILENTIJA! KRVI ĆU TI SE NAPITI KAD DOĐEM KUĆI, JEBEM LI TI SUNCE, IMA DA TE KOLJEM KRMEĆAKOM , I TO SA GORNJE STRANE!
-ŠTA, NIJE TI JASNO?! E BIĆE TI JASNO! PA JEBO TI SESTRU SVOJU DO POLA KASETE ĆAĆU NOSE U SANDUKU, OD POLA KASETE ĆAĆA NOSI SANDUK! MA NA ČENGELAMA ĆEŠ VISITI KAD DOĐEM DA VIDIŠ KAKO SAM IZUČIO ZANAT!

Veli da mu je nestalo trake dok je snimao, pa morao nastaviti sa druge sahrane, pa se malo zajebo u montaži i da će naći neku đe nema ćaće pa namontirati. Gratis!

-ETO ME TAMO KOLIKO NOĆAS! POKOJNIK JE SVETINJA, I SAM ĆEŠ SE UVJERITI!

...
- Gazda da dovršim... i samo po još jednu! Duplo plaćam ako treba!
- Ne mere sine... propisi su propisi! Zatvaramo diskoteku!
- A juče je moglo... Pa dajte prijatelji, učinite! Čika Sreto vi me bar znate... Pa moj ćale je klarinet u vašem bendu svirao... Još jedna tura!
- Alo, decxko!
- Ali...
:pljus:
...

Da zajebano, tako je... Ekskomunicirati te, tek onako, nenadano... jebeno, skoro kao suza mladih skviterki Lauša, da tako narodski reknem i kršnog Obilića spomenem, Vukovog zalizanog doktora medecine, oficira s ružom, Šmajsera... Pa da, i ja se povremeno rastužim i dozvolim sebi da mi pređe koja kap baklavice ili oka svetog tog... Prošlo je podosta, možda ne godina, kanda nedovoljno, ali 3 656-ti dan sigurno... prdalo se u čabar još onda i to većma mnogo, no ne samo tako javno i tako dramatično... Svi smo mi tako pomalo, pa se posle kajali, plakali, poistovećivali...
- Decxko, grudvaš se, aaa???
- Jok tebra, ja emotivac...
- Aaaa to... evo još šargarepicu umesto nosa i pesma! Ojhaa!
- Aaaa???
- Patetika... i to ona najgora!

Hehe, razmišljam nešto, da su me onomad poslali u zatvor, eventualno stavili neku nanogicu, za npr. neko delo koje ću u budućnosti počiniti... :Hmmm! Kako bih kul ispoštovao taj pritvor, valjano:... bar bih imao neko opravdanje dangubljenja a ne epitet mrcine i parazita. Pa nisam ni ja nepismen, pisaću... Da pisaću, hehehe i nepismeniji su to radili i gluplji. Dobro, možda ne gluplji ali zar je to sad bitno, koristiću pseudonim, princ od Luvra, hehe, dobro je to, načitano, bolje nego Bole litar-litar. Luvr, haha... Jebem ti francuski zamak, kuj mu ime samo dadnu? I sve prvnje sprave tamo denuše! Ko u zatvor, dete im...

- Alo Đekile, decxko...
- Nije mi dobro... vidim duplo, my dear Hyde... Sve više sam s njom, čak i kad sam sam... Znaš, žena, opet vidim je, a ona više voli nežnu reč makar bila i glupa nego pametnu, ako je gruba... A često opet nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da posle i stradaš! Premlatiće te i da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje...
- Hahaha... ako se sećaš zajedno smo čitali Tvrđavu, nemoj mi te Mešine fore!
- Ne, ne, naprotiv... ja je čitam i dalje, iznova i iznova i proživljavam i dozivam, ponovo a opet drugačije!
- Na čemu si stari? Maksel devedestka, Đani, lepi Mića, budi Bog s nama nije valjda da si diro moje ploče Smaka???
- Egregor!
- U jebem ti sunce! Najbolje je da ti ipak malo odspavaš!
...
I eto opet se setih te štikle, više onoga iznad... pune su, ali ne previše, ja ih volem... opet jezik moj pogani bi brz pa zasra... a sad bar da ih samo malo, bar one prenesene pulzacije međuprostora...
Titititit...
Titititit...
- Kasniš, ustaj, ajde!
(Aukurac, opet ista priča... Ostalo mi još samo pola pive, mogu s nogu da dovršim čini mi se... a izbacuju me... ponovo! A ono kaže... tadadadadam!)
- POJZEENNN! Odoh!!
- Aa?

Definicija pisana za takmičenje ''Pojzenizam''

Bila je to sredina leta, klasičan letnji pljusak.Kiša je zapljuskivala roletne, ali ne mari.
Mi, deca iz kraja smo se kao i svakog dana do tada skupili kod "10-ke".
Počela je polemika o tome šta cemo prvo igrati, fudbal ili basket.
Odluka je pala na fudbal.
Sačekali smo da kiša malo uspori svoj ludi ples, naravno na starom mestu.
Poslali smo osobu D (neshvacenu ikonu, predmet sprdnje) po step na rastvaranje za koji bismo se inače uvek svi istalili, pre početka bilo kakvih akcija.
Kiša je pocela da jenjava,i vreme je da počne je još jedan u nizu derbija u viktorijama.
Osoba A (povučeni klinac, koji je sa svima dobar) na golu.
B i C (mangupi i alfa mužijaci u nadmetanju) igraju.
D i G (sledbenici) sede sa strane i domundjavaju se, uz povremene grohote smeha na neke naše stare interne sale.
Radili su laktovi, psovke, ali sve sa velikom dozom respekta i bez prevelike namere da se povredi protivnik. Ipak smo mi svi kao braca.
Znate, "Mala Marakana" je bio hram fudbala našeg malog društva.
Smešten izmedju blokova zgrada, to je ustvari bila jedna livadica oivicena betonom. Za nas sasvim dovoljna.
A da, tu je bila i osoba P (Trapava, nezgrapna sa nepostojanjem osećaja za vreme). Opet je zakasnio.
Dotrcao je sav uzbudjen i zadihan, uz reči "Ej ej, stanite".
B:"Šta je bilo P? Opet kasniš čoveče, pa ti kao da živis u nedodjiji"
C:"Ajde sedi tu, smiri se, ti braniš sledeći!"
P:"Ne ne, znate sta mi se desilo?"
D,G:"Reci brate?"
P:(Usplahirenim glasom)"Pa znate, penjem se uz stepenice dole kod mene i na zadnjem se sapletem, zamalo da poginem ljudi..."
B:(Prekida ga sarkasticnim tonom)"Nista novo brate, ajde sedi."
P:"...Dižem pogled, i,i, dve devojčice me gledaju, i nasmeše se...znate kako su lepe!"
B:"Gde bre, kod tebe gore?"
C:"Kod koga su dosle?"
P:"Pa doselile su se kod mene u zgradu, nisam ni znao."
B, predvodi ekspediciju.
Secam se kao juce da je bilo.nekih 30 koraka od "marakane", prešli smo brdašce izmedju zgrada, stali pored malog jabukovog drveta koje je tu i dan danas.
Na bezbednoj razdaljini, osmotrili smo okolinu. To je bila ona! Naša nova komsinica.
Stajala je u svetlo plavoj kabanici, bila je godinu dana starija od mene. Na prvi pogled pepeljasto plave kose (što se kasnije ispostavilo kao sasvim ispravno zapažanje) odmah mi je zapala za oko.
Stajala je sa sestrom, kao da su čekale nekoga. Njena sestra, pa... ona je bila samo naša nova komšinica. A osoba J? ONA, recimo samo da je bila savršena.
Pocela su zadirkivanja, kao da je neko upalio fitilj dinamita, proradili su nam "instinkti".
P je prvi skupio hrabrost i prišao im je. Nesto su malo porazgovarali, uz upoznavanje, pa se vratio u nas tabor.
Još uvek smo stajali pored malog drveta jabuke, omadjijani, dok nam su nam kapljice kiše sa vlaznih listova padale na ramena.
Na trenutak je zavladala, tada ne tako jeziva tisina.Svi smo bili zainteresovani o čemu su pričali.
Tišinu je prekinuo C, koji je NJU i njenu sestru upadljivim mahanjem ruke pozvao da nam se pridruže. Laganim koracima, uz tih razgovor izmedju sebe prisle su.
ONA je bila ona. Plava kosa, za nijansu visa od mene, plavih ociju i autentičnog hrapavog glasa. Noge su mi klecnule, u grudima je preovladao probadajući osecaj. Pocela je nesvesna faza ignorisanja, naš odbrambeni mehanizam. Pričali smo izmedju sebe, ostavljajuci njih dve svojim mislima i povremenim nevinim pogledima na novonastalu situaciju. Prekinuo sam nezgodnu tišinu uz opasku "Ajde da prošetamo malo, da im pokažemo kraj", na šta su svi ćutke pristali.
I tako je pocela tura. Od "dvojke" i "skloništa" preko "garaža" i "terena" sve do "Četrnestaje (kako su je zvali stariji) uz pit stop na piskavacima kod "dvanaestice".
Potrajalo je, sve dok J nije dobacila sestri da su se zadrzale i da bi trebalo da krenu kući, uz osvrt na to da ce sutra duže ostati.
Nedugo zatim, ostali smo "sami", prvi put tokom celog detinjstva, bez plana sta dalje i bez sledece akcije.
Seli smo na trotoar kod šume, ispod "terena", P je izvadio iz džepa piskavce koje je ubrao kod "dvanaestice" i podelio ih svima.
Praznih pogleda, puni energije koju tog dana nismo maksimalno izbacili, svako je poveo sopstveni "krstaski rat" protiv "konkurenta".
Ubrzo, atmosfera se zagrejala i pomislio sam da ce sasvim sigurno doći do tuče.Bezazlene i ne zlonamerne naravno.
C je prekinuo ovo sa rečenicom "Ma bre, ona J i njena sestra su baš glupe".
To je pokrenulo lavinu vredjanja i optuzbi na NJEN i racun njene sestre. Na opste odusevljenje svih prisutnih. "Tračarili smo", sigurno punih sat vremena.
Vec je podne, i vreme je za okrepljenje.
A je bio najazurniji clan naše ekipe što se tiče jela. Uvek se znalo da je to njegov "sveti gral", i niko ga nije u tome uznemiravao.
Prvi je krenuo kući uz opasku da se brzo vraća.
To naravno nije bila istina, ali je bila i bezazlena laz, na koju smo svi odavno oguglali. On i P su uvek kasnili.
Sledeci je otisao P, prema "desetci", uz omaleni pasaž prema kosu iznad koga se nalazila "desetka". Ali pre nego sto je krenuo stao je na loptu iz samo njemu znanih razloga, i za treptaj oka bio je na zemlji.
B:"Eh bre P nikad se neces opametiti, pa trapav si covece nemoj da rizikuješ život, polako bre!"
Svi smo se nasmejali na ovo, cak i nesretni P.
Ubrzo zatim, ostatak ekipe je požurio svako svojoj kuci, da zavrsi sa tim ručkom na brzinu, kako bi se opet našao u "divljini". U našoj maloj oazi. Našem kraju.
U danima koji dolaze, ONA je postala clan nase družine. Punopravni član. Najlepši član.
Igrala je sa nama kocke, basket, fudbal. Nasa veza sa njom je bila platonska, uz povremene pokušaje "fizičkog nasrtanja" koji su se završavali šamarom, slatkim samarom.
Nismo ziveli u monogamiji. :)
Ponasali smo se prema njoj kao prema ortaku, uz cesto prozivanje (iako je svako u sebi bio do usiju zaljubljen u NJU i ONA je to znala).
Jednog suncanog podneva smo joj to čak to i individualno svi saopštili. Zamislite, u istom danu. Na sta je ona volšebno otisla kući. Posle smo joj svi dosli na vrata sa unapred smisljenom pricom, kako ne bi pokvarili savrsen odnos koji smo imali. Eh, gde mi je ta mladost, drskost i ta hrabrost, izgubila se negde usput.
Uz taj isti put, na kome smo se svi izgubili.
Ova priča nema "happy end", kao uostalom i vecina životnih priča.
A je tu negde, cujemo se ponekad.
Ali to nije to, odrasli smo zajedno i par piva mesečno sigurno nije ono što smo zamisljali kao klinci.
B je tu negde, retko se vidjamo, a i kada se sretnemo pogledi su isprazni.
Ne znam gde je C , izgubili smo kontakt, nazalost.
D je povremeni deo društva. Cepa, individualno, kao i vecinu svog detinjstva.
Cuo sam da je postao kul, samo napred.
G-a su stigle obaveze, a obaveze su čudo .Obaveze otudjuju ljude.
P je odavno otisao iz Srbije, ponekad se čujemo. Kada svrati, nas dragi drug je stranac, drag stranac.
Ona i njena sestra su jos uvek tu, okolo.
Svako je imao svoju priču, priče su se mimoisle. Vreme je bilo tužno i sivo. Mada ne mogu da se žalim, ko zna zasto je sve to dobro?!
Možda cemo se opet svi skupiti negde, nekad , daleko od svega loseg sto nas je udarilo i okružilo. Mozda.
A do tada, ne zaboravite nase detinjstvo.
Bezbrižno, jednostavno i neponovljivo!

Sombor Trg Svetog Đorđa, isped istoimenog hrama 15:30 časova

Uz ugodno pojanje dečijeg hora, nasmejana masa verujućih tiska se na centralni gradski trg koji je mali da bi primio sav zainteresovani pravoslavni živalj.Vlada Božićni duh , i dok se mirbožiš sa u Hristu braćom i sestrama i ne slutiš šta ti sledi.Na okićenom kamionu uz pompu i policijsku pratnju dolazi i Badnjak koji varoški prota uz prigodan govor uz pomoć uglednika gradskih (gradonačelnik, predsednik lovaca , šef loklnog kud-a i po koji kontroverzni '' bizmismen'' pride) polaže na oganj a u tom trenutku počinje i sneg da pada.Omađijan ovakvom scenom i nesvesno se približavaš vatri (prva greška koju ćeš zauvek pamtiti i sam sebe zbog pravljenja iste proklinjati).

Poput zalutalog kuršuma oštar piskav krik na zemlju oborenog starca označava početak sezone lova na Badnjak.Pokušavaš da se izvučeš iz gomile ali je prekasno zakrvavljene oči ''bližnjih'' govore ti sve - njihova fanatičnost u vezi sa badnjakom i otimanjem oko istog ekvivalentna je uverenju Malteških krstaša, jednom rečju biće krvi.

Shvativši beznadežnost svoje situacije nemoćan da se odupreš toku sudbine odlučuješ da se i ti umešaš u ovaj mali Gazimestan 21. veka.Međutim iako svojim gabaritima daleko nadmašuješ okolinu fali ti onog najvaznijeg - iskustva , jer neki od učesnika imaju višedecenijski staž i stekli su tokom godina crni pojas 5. dan iz laktanja i sličnih borilačkih veština (dodatno usavršenih u čekaonicama redovima za hleb benzin... ).

Nagli udar u predelu leđa skoro da te onesvešćuje i zanosiš se na levo dok ti se pred očima magli i igraju zvezdice tokom pada krajičkom oka vidiš kako 12. vojvođanska penzionerska udarna brigada bez milosti gazi preko omladinskog eskadrona (deca 10-12 godina u smrtnom strahu ).Dok očajni roditelji svoje naslednike izdižu na ramena u strahu od razjarene rulje osećaš nešto toplo po licu - krv iz laktom razbijene arkade , pred očima ti se mrači i pomišljaš na porodicu , devojku otadžbinu...kraj je blizu.

Međutim unutrašnja sila te odjednom obuzima i gura napred u strahu da ne osramotiš slavne pretke dižeš se i rukama ''starce na buljuke nagoniš'' u tebi ključa krv kosovskih junaka i ništa još nije izgubljeno.Skačeš u pokušaju da ''ofanzivnim skokom'' dođeš do jednog od bačenih badnjaka ali si si dvadeset santima kratak a osim đipanja ima još jedna mogućmost.Lakim pokretom preskačeš ogradu i ulećeš u centar dešavanja kod same vatre ,izbezumljenim pogledom tražiš badnjačić koji je na tvoje oduševljenje na samoj ivici vatre i samo što se nije zapalio.

Dolazi trenutak koji će te definisati, koji razdvaja dečake od muškaraca i predstavlja svojevrsnu inicijaciju u svet odraslih, preduslov za Valhalu...Bez razmišljanja izvlačiš Badnjak po cenu opekotina drugog stepena šake i podlaktice ali ne osećaš bol jer si uspeo i Badnjak je samo tvoj , ničiji više i pritiskaš ga uz grudi kao Golum prsten moći.

U znoju lica svog probijaš se nazad kroz razjarenu masu i dok se situacije smiruje posledice obračuna su jasne sumiraju se utisci i prebrojavaju povređeni.Na mestu gde je udar bio najjači leže polomljene štake i druga ortopedska pomagala izgažene šubare i šajkače sa sve Dražinom kokardom i lokva tamne krvi (najverovatnije tvoje) vidiš tvoje drugove koji te gledaju bledi kao da su videli duha.Uz osmeh na okrvavljenom licu veselo uzvikuješ :''imam ga , imam ga moj je konačno hej lj...'' Mrak ti pada na oči i sledeće čega se sećaš jeste udobnost kuće i tek tada uviđaš košulju krvavu a na leđima ''šesnaest ljutih rana'' što objašnjava i nagli gubitak svesti usled iskrvarenja.

Ali nista nije bitno čast porodice je odbranjena junačka krv osvećena badnjak je tvoj samo tvoj ... my precious...

PS.Zbog nasilne prirode ovakvih i sličnih manifestacija učešće se ne preporučuje mlađima od 15 godina kao i ženskoj populaciji i uopšte svima slabe konstitucije ili ''srca udovička''.Ukratko iskazivanje ''ljubavi prema bližnjima'' u vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika nije za svilene.