Prisvojna i odbojna zamenica za istu pojavu, u zavisnosti od postupka ili karaktera dotične pojave.
Pojava je muškog roda, može biti muž, momak ili sin.

Što od tebe pravi- biser. Zaslužuješ sve prvo, najbolje i najkvalitetnije i imaš pare i mogućnost da uradiš sve što poželiš.
Inače, ovom rečenicom se kao programirani frljoču američki bogataši.
Pošto nisam Amerikanac, ne mogu da se uživim u ulogu...

Imao sam ga od malena, kao i vecina druge dece pretpostavljam. Gledajuci crtace i akcione filmove i ako sam uzivao u njima nikako mi nije bilo jasno kako glavni junaci ne poginu, cak se i ne povrede u situacijama koje u realnom svetu deluju nezamislivo...

Наркоманов поглед на свет након испушеног квалитетног џоинта.

Ma da, lako je njemu. Pametan čovek učio školu. Iako je to samo neki bedan kurs od 6 meseci. On je tata. On jebe. Sa ponosom blizu srca nosi sjajnu, detaljno izglancanu značku, nadajući se da kada nekom pukne film, nekom jadniku kome je dosta sranja u ovoj državi, neko ko jedva izdržava porodicu, neko ko će izvaditi utoku koju nosi radi zaštite, utoku još iz drugog svetskog rata koja je ostala u anamet od pokojnog oca, da će pucatu u srce i da će da ta značka spasiti. E da je sreće rođače, takvi u glavu pucaju.

Elem, ovo je izraz koji koriste nam dragi policajci, čisto da bi podjebavali ljude, jer im se naravno može. Naravno ko hoće može da koristi ovo i u nekim drugim slučajevima mada ne vidim baš nekog smisla u tome.

Rečenica koju nolajfer kaže devojci (!?) pre nego što upali "Google Earth"

Ljudi bez grimase. Prazno lice. Bez emocije. Tuga? Potisnuta. Sreća? Prividna. Nezadovoljstvo? Sakrivenom pod gomilom voštanih maski. Nostalgija, postoji samo kao pojam. Usamljenost, tu je kompjuter. Večito isti. Nepromenjivi i nestvari. Komšije, očevi, oci, tetke, oni se ne plaše. Mrak nije strašan. Tim rečima govore. Tamo se niko ne krije. Injekcija ne boli. Pao si? Ne plači! Ne osećaj, odbaci emocije, to je poruka utrnulih slovena. Kamenih strelaca. Perun. Plače. Hrist? Raspet. Po drugi put.
Lopovima napetost krivi kičmu. Meni samo zglobove. Sakrijmo ovu vest. Napravi se lud, i misli da sam ravnodušan. Da i ja ne znam.

Meni treba nešto živo. Stvaran glas. Sa basom. Bez letargije. I oštrog pogleda stranca.
A okruženje? Utonulo u gnoj. Napolju, četrdeset stepeni. Toliko je trenutno u meni. Hladna Rusija.

Od samog početka progona iz Raja, čovečanstvo drži tendenciju postepenog pada pod senku. Za svaka 3 koraka napred, napravimo 4 nazad.
Imali smo Sodomu i Gomoru, imamo ju i danas, kršili smo zapovesti nekad, radimo to i danas... Mrzili, voljeli, ratovali, mirili, grešili, praštali...

Ali koji je to siguran znak da smo blizu kraju, upravo u našim danima?

Ako i jesmo kroz istoriju padali u greh, i uživali u njemu, bar nikad nismo imali javnu, i ljudskim zakonom utvrđenu zabranu i osudu na delo i artifakt koji su direktno iz Raja potekli!

To je ono sto pomisli iole normalan muskarac kada vidi zensku(ili bice koje barem lici na zensko) sa urnisanim tankim obrvama koje jos naglasava crnim krejonom i izduzuje ih za tri njene urnisane obrve i pravi takve krivine gde ni Ivan Gavrilovic ne bi voleo da vozi 200 na sat.

Ала је леп овај свет, овде поток,
онде отпад, тамо њива, овде глад,
ево сунца, ево рак,
тамо Дунав нафте пун,
овде трава, онде мртва крава,
славуј искорењен, ген мутиран,
ја све гледам и кулирам...

Izraz koji se koristi da skrene pažnju onima koji su se privremeno doselili kod rođaka.

Ekstremni namćor, smarač. Neko ko svačiji, pa i svoj život posmatra kao prokleto dugu hroniku mučenja i dosade. Čovek koga dobre vesti ne mogu da pokrenu, a loše ga samo učvršćuju u postojećem uverenju. Dok hoda gradom on neće primetiti neku dobru ribu, novu fasadu ili novu fontanu, ali ćemu se zato pogled zadržati na kerećem izmetu koji već danima stoji na istom mestu, pa će nastaviti da šeta mrmljajući psovke i kletve. Ne postoji ništa čemu neće naći manu. Kojot, taj majstor autodestrukcije, za njega je obična, nezanimljiva budala (''Kol'ke pare je potrošio na sve one izume, mog'o je da živi kao car i da jede šta hoće, umesto da ganja ovu žgoljavu ptičurinu''), genijalni Panter Panta takođe (''Šta se kog đavola bakće sa onom kamilom, što joj lepo ne prosvira mozak i nabavi kamion ko čovek''), a legendarni romantik Pepe Le Tvor je jednostavno predimenzionirana smrdljiva mačketina. Taj se nije nasmejao ni kad je dete dobio.

Decxko. Nafurani ljudi koji šire negativan uticaj. Uglavnom tatini sinovi i ćere. Govna koja su u ćivotu imala sve a dupe nisu mrdnula. Vrsta koju treba istrebiti.

Old skul fora koju koriste roditelji kada požele da se, na neki minut, odmore od svojih naslednika. Koristi se u svakoj mogućoj situaciji. Od šopinga, preko raznih proslava, pa do čekanja na nekakav pregled, ne daj bože.

Obično se dete smori nakon prvih pet minuta čekanja i tada sledi ono čuveno pitanje: "Kad ćemo kući?". Posle toga mlađani roditelji mogu samo da se pomire se sudbinom jer ih očekuju težak teror malog upišanka. A kad im potonu sve lađe pojavljuje se on. Bata. Sedi, gleda svoja posla i naivno čačka nešto na fonu, nesvestan da mu je sudbina upravo bacila vruć krompir u ruke.

Informativni časopis koji izlazi jednom nedeljno, stvoren u težnji da edukuje ljude i postane deo kućne enciklopedije. Kupuju ga ljudi željni nepotrebnog znanja, voljni da potroše deo svog slobodnog vremena da nauče više o ljudima koji su obeležili istoriju.

moj neostvareni san posto zivim na kosovu.

Optimistička pesmica i ključna zabluda J. J. Zmaja. Upropastila zdrav pogled na život mnogih, mnogih generacija.

Nahraniti gladne beskucnicima.

Drkaš se oko ovog oko onog, svaki dan na šljaku svako veče polu crknut na pivo sa ortacima, ovaj nam tamo leži, razbaškario se u djakuziju, drka onog njegovog malenog pišu,pizda debela, pored njega sampanjac, neka lepa teta, na tv-u izbacio par nekih degenskih, da ne kažem polu teletabijskih političkih reklama i čeka nedelju da udje u vladu. Kontam ja da za njega glasaju ovi iz zadnjeg reda na koncertu Dejana Cukića ali brate...
Kako je to moguće?
Ne,ja nisam ciničan ali tu nešto ne valja. Ja ne želim da dižem nikakav punč,ali tebra dokle više?
Ko te jebe sto nisi učio skolu????
Jebo vas izgovor,nisam malouman da ne shvatam neke stvari, ali ove krofne sto sam naručio uopšte nisu sa kremom. Cak mislim da nisu ni krofne,ali nebitno,jedem pošto na poslu nemam obezbedjen ručak.
Prelistavam jutros u prevozu sportske vesti, inače novine čitam odpozadi,ko i zenu, xexe, i dok mi ciganče svira djurdjevdan, čitam da je trenutno najbolji fudbaler sveta Lionel Mesi nedavno sa Barselonom potpisao novi ugovor prema kojem zarađuje oko 13 miliona evra godišnje.
Pošto pročitam sport,predjem na hroniku inače samo zbog nje i kupujem novine, velika slika nekog mučenika i piše pobio šesnaest komšija. Pa kako da ih ne poubija?

ljudi bi se besili za pod a ne za plafon!