1. Prva asocijacija na maturalnu ekskurziju, provedene nezaboravne trenutke uživanja sa društvom. Obično nam se kroz snove nekad provuku neki doživljaji koje onda pamtimo do smrti.
2. Odlična stvar kod prekidanja neugodne tišine, pogotovo ako ste na prvom dejtu ili ste tek upoznali curu/dečka.

Rečenica kojom se ispoljavaju odlučnost i ozbiljnost, a najčešće u vidu ucenjivanja i označava i spremnost nekoga da to zaista i uradi. Obično je koriste kompleksaši na poslu kada im jutro ne krene baš najbolje jer nalaze za shodno da kenjaju, ogovaraju, podsmevaju se i izvrću reči višim i starijim od sebe pa kada dobiju šamarčinu dobru, onda koriste ovu frazu kako bi izazvali gnev pokojem suradniku ili kolegi jer će im tako onemogućiti užitak da mu vide poraz i suze i bol, povredu časti i dr.
U većini slučajeva govnar popusti ili eventualno niko ne pridaje važnosti toj njegovoj senzaciji i drami, jer obično i nema boljeg izbora. Ipak, ako kvarni ošamareni govnar provali da su se mnogi primili na njegovo kmekanje i pakovanje, te ako obezbeđenje i nadređeni nanjuše da od toga ima više koristi, kao i da je zaista sposoban i spreman da to učini, onda trebaju preduzeti sve nepohodne mere kako bi se takav događaj sprečio i onemogućio mu odlazak kada on hoće, nego fino neka potpiše da će platiti firmi ili produkciji jedno 5.878.775 din pa onda mu široko polje - a može jednostavno da smiri živce i hormone pa će mu za par dana biti totalno nešto drugo.

U prevodu - Nemam ni ja al' skrpićemo nešto. Govori se drugarima koji zbog slabe trenutne finasijske situacije ne žele da iazađu u provod. Ako ni tada neće onda se ide još dublje u laž, izmišljajući dobitke na kladionici, rođendane i tako to.

U davna vremena, uz parabolu i elipsu bejaše jedna od tri posestrime, koje su zajedno sekle konus. Onda, dođe misteriozni srednji vek i hiperbola dobi i značajnu primenu u desetercima, ispevanim uz gusle.

Ako ste slucajno zalutali na ovaj dogadjaj ovaj pijani visoki covek bice svuda oko vas ,sa flasom viskija u ruci,on vas grli,besi vam se oko vrata sa tugom u ocima doK naginje flasu peva ``AAAAAA MAJKO STO ME NE POBACI....``Jos visokih ljudi ima na ulazu,oni vam prevrcu tasnu da niste slucajno terorista,a onda nastaje opsta tuca ``visoki vratari`` vs ``visoki viskijasi``

Dečja igra. Igra se tako što se deca okupljena u dva protivnička tabora uhvate čvrsto za ruke i razdvoje na dvadesetak metara. Onda u glas uzvikuju: "Arjačkinje, barjačkinje, koga ćete?". Protivnički tabor odgovara (npr.): "Marka, Marka!". Onda se prozvani zaleti i počne da trči nastojeći da probije "živi zid". Ukoliko ne uspe, protivnički tabor ga zadržava, a pobednik je onaj ko zadrži svu decu u svom taboru.

Iz nekog razloga obavezna pojava prevashodno kod maminih ćeri, pa onda polu-muškaraca i formalnih prijatelja. Kao da tom pauzom okajavaju "gaduriju" unapred izrečenu. Bežanje od realnosti, da se mene pita...

Upoznavanje u fazonu on-mene-zna-ja-njega-ne-znam. Ruši postulat znam-te-znaš-me. Nastaje kada jedna od strana uključena u upoznavanje tvrdi da već poznaje drugu stranu te podseća na prilike u kojima su se sreli.

Troslojnoperfeks-omnidispelizacija i najmanjeg daška odstupanja od neozbiljnosti, jer narod smo gorko napaćen i drugo nam ne preostaje do da se zezamo, jedemo drvenim dvobodnim vilicama na dvoru, dolazimo s' posla u 13:00, proklinjemo selektore strane plaćenike, dodolamo nad potrošačkom korpom dok dojimo džep kladioničarskih magnata, šparamo za dobra kola na uštrb dobre hrane i boljih pelena. U tome smo najbolji, i Srbija znači Guča, znači Bilja Krstić, i u svakoj prilici taj put od seljaka mene ka naivnoj i zatečenoj pripadnosti narodu, masi.

I ko si onda ti da se tu ne zezaš i disuješ narod.

Prijatelj koji uživa u tome da vas sluša dok pričate neku priču, da bi u najneočekivanijem trenutku rekao nešto od čega će vam vilica pasti do poda, a onda sledi jedna zadovoljna faca istog, dok mu se u glavi vrti:"Ha! Opet sam uspeo!"

Zovu se tako a najmanje se koriste za ciscenje usiju. Setite se kako se cisti "glava" na kasetofonu pa onda kako se cisti rupa na cipelama gde prolaze pertle, pa onda kako se ciste brojne minijaturne stvari. Sve u svemu mislim da bi trebalo da se zovu "Stapici za ciscenje do jaja nepristupacnih povrsina".

Obično mekan,svež i primamljiv, obično biva pojeden pre nego što glavno jelo uopšte i stigne i obično se onda glavno jelo uopšte ne pojede.

Када без оправданог разлога ствараш проблем у прилици, мјесту и времену које захтијева брзо рјешење, онда значи да јебендишеш ствар.
Kada bez opravdanog razloga stvaraš problem u prilici, mjestu i vremenu koje zahtijeva brzo rješenje, onda znači da jebendišeš stvar.

Šok-faktor začin pridodat na uobičajena (ne)dela. Možeš ti obožavati isti pol, zlatne tuševe, satanističke rituale, polivati se benzinom sa upaljačem u drugoj ruci, ali ako to nisi radio "na sred Terazija", nego negde u širem centru grada, ili u provinciji, onda je to sasvim normalno i beznačajno, baš kao da si sve navedeno počinio u svoja četiri zida.

Spora kasa, često najsporija. Matematika je prosta, iako je predviđena do 10 artikala po kupcu, jedna četvoročlana porodica se razbije na divizije, to je već 40. Onda dok počnu da se dodaju novčanicima i kešom, u najgorem slučaju kreditnom karticom jednog od njih, pa onda počnu da mole da im kasirka progleda kroz prste, 12 artikala nije mnogo više od deset a i kako će njihov sinčić bez afteršejva sa primesom marakuje, ne ide bez toga. E, onda upadne jedan lik koji žuri na bus a ima 11 artikala, ali je nadrkan pa ne moli već se svađa sa prodavačicom, pa dok dođe obezbeđenje da ga udalji, pa dok bakica iza tebe zamoli da te pretekne jer ima samo pola 'leba a Koviljka je čeka ispred, ti onda lepo uzmeš čokoladicu, koju nameravaš da kupiš i zbog koje pratiš tu popodnevnu melodramu čekajući u redu, otvoriš je, pojedeš i lagano odšetaš pored kasirke iz megamarketa.

Najjača tripčina od televizije. Ako imaš supstance, još bolje, ako nema, nema veze.
Sve vreme ide neka lagana repetitivna muzikica, hipno-glas koji pevuši tri reči, obrću se neke lopte, žirafa ti kaže "zdrawo prijatelju", niz neku česmu kaplje šareni želatin od kojeg se polako pravi lokomotiva, šareni međedi ti mašu, a to su u stvari saobraćajni milicioneri, koji regulišu saobraćaj sačinjen od kornjača, jazavaca i nekih još glodara, ne znam tačno šta su. I onda ti vrti neku spiralnu liniju i njišu se neke glave sa kapama i ulaziš polako u neki tunel, a uokolo sve neke ruke i ti kao overavaš sve te ruke i svi ti viču "bravo" i izletiš onda na naku livadu sa čokoladnim kolačima i kolač ti kaže "jesi mi dobar" i onda...

Situacija u kojoj se nađete kada izađete iz vode na bazenu i trebate da stignete do svog peškira. E onda nastaje prava 3D Snake igrica ( poput čuvene igrice sa Nokia-telefona), pazite da ne zgazite neki peškir, da ne isprskate nečiju preplanulu pozdinu koja vas uzgedbudirečeno veoma sputava u toj nameri svojom oblinom i odsjajem. I kada pređete prvi nivo, e onda prelazite na sledeći, kako stići do sanduka sa sladoledom?

Vijemo život da mi bude kao neka utabana staza na zemlji, stabilna i sve, a onda se život pretvori u reku i na kraju se u toj reci i udavimo. U jednom trenutku život želi da nas pusti da isplivamo na površinu, ali onda odlučimo da napunimo džepove kamenjem i ostanemo na dnu. I stalno suprostavljanje životu, gledanje života u oči, iako on ne igra protiv nas.

Jako zanimljiv extremni sport...
Treba da stanete kod najblišeg semafora kada se upali crveno svetlo. Uhvatiš se jednom rukom za njega i kreneš da se vrtiš u krug sve dok se ne upali zeleno (za vozače, naravno, kada je za pešake onda je prelako :D), i onda se pustiš u promet i pokušaš da se odteturaš na drugu stranu ulice.
Ko preživi pobednik!

Neko nađe neki zanimljiv poster na internetu, sa komentarom na engleskom jeziku. Dopadne mu se poster, prevede ga, i dođe na Vukajliju kako bi ga podelio sa ostalim posetiocima sajta i kako bi možda i nasmejao nekog. On to ne radi zbog "slave" (pluseva), već samo da bi zabavio nekog.

Ali onda... Onda mora da se pojavi neko drugi ko će da da ostavi komentar sličan ovom u naslovu.