Početnička greška. Neiskustvo i vera u sveti Internet, na kom je upotrebljivo i istinito apsolutno sve što je ikada napisano.

Odličan story board za savršeno filmsko ostvarenje. Na žalost, u današnje vreme većina ljudi tek preko filma čuje za neki strip.
Sličnu sudbinu doživeo kao knjiga. Jedina razlika je u tome što niko (režiser, kostimograf, scenograf...) nije morao da se muči, jer sve je već dato u reči i slici.
Dakle, više podseća na story board nego na samostalnu umetnost. Na žalost.

Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...

Video hotline na pretplatu, hibrid hotline-a i porno sajta u čijoj su službi pornoglumice, internet sponzoruše i internet prostitutke. Pretplatnici ovih sajtova su mahom mladi i stari seksualni paćenici, koji se lože na ovakve tipove žena i samim tim im daju na značaju.

U Srbiji ako vidiš jedan Talk show program-video si ih sve. Večito iste face krase TV ekrane i pričaju do besvesti kako nemaju mane. Narod u odsustvu kvalitetnog programa gleda ovakvo đubrei naročito je zanimljivo to što niko ne pominje Talk show zavisnost već samo internet zavisnost i to kod ljudi koji još uvek pokušavaju da nađu odgovore na internetu koji im trebaju da bi bili srećniji.

Posprdni naziv za Viber ili Vajber, kako ko voli. Skoro pa besplatan telefonski internet servis, prilično zahvalan ako imate nekog preko. Skoro, jer, ipak, internet konekcija je obavezna, a skoro svi imamo te neke ''pakete'', koji omogućavaju sasvim dovoljno arčenja interneta preko telefona.

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Hiperbolisani vapaj nesrećnika kome se scenografija života iz vrtova rajski u tren pretvorila u sumorne predele zatrovane isparenjima sumpora, mirisom krvi, vidljivim i nevidljivim đavolima... Subjektivni osećaj sklonih preterivanju.

Chuck Norris ne zna za ovaj sajt , inace bi obrisao internet

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

Crtani novijeg datuma sa izuzetnom edukativnom funkcijom- naime, ako Vasa deca do sada nisu naucila da pricaju, Pepa prase Vam daje neprocenljivu utehu- deca ce za tren oka nauciti da grokcu!

Progres je kada sredovečna domaćica od 4 banke i kusur,
svoju omiljenu Špansku serije poreklom iz Turske ( tak'a je moda ove godine ),
"Kad' lišće pada" ili tako nekako, odgleda u popodnevnom terminu na TV-u,
pa onda pretraži internet i pronađe sve ostale epizode dotične serije,
i odgleda gomilu njih do termina za spavanje.

Odgovor koji ćete dobiti od svakog internet operatera koji nije Telekom ako se požalite da Vam ADSL poslednjih dana ne radi dobro.

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.

Pandan ocilima. Samo ne standardna četiri slova s nego već pomenuta četiri m kao obeležje internet patriota koji danju i noću(češće ovo drugo) brane servere i virtuelne granice virtuelne zemlje.

Modem. Verni at u svaki boj. Skriva identitet bolje neg' nindža lice, a dodaje santime na spolovilo brže od VEP aparata. Osnovno i jedino fizičko oružje u arsenalu mladog WWW prvoborca.

Mama. Majka, mater, mamica. Ćale je jebo tvoju da bi se ti najebo svima. Čemu onoliki falus, ako nemaš na kome da ga upotrebiš. I to pre svega za penetriranje svih mogućih otvora keve mrskog ti neprijatelja. I ne samo njenih. Žene, ćerke, sestre, komšinice i sve žive i nežive rodbine, ali zna se ipak da jedna je majka.

Moto. Svaka iole organizovana rulja mora da poseduje bar jedan, pa i ona virtuelna. Naravno ne moraju da ga se pridržavaju, već samo da ga ponavljaju što češče i glasnije. Pod ovim "glasnije" mislim naravno na upotrebu CAPS LOCKA, i eventualno ako su mogućnosti i BOLDA. Iako opcija copy/paste dozvoljava cirkulisanje podužih tekstova i interesantnih ASCII artova, češće se koriste oni neduži od tri reči: "Srbija do Tokija", "Vratiće se Vojvoda" i naravno "Kosovo je Srbija"(jebeš Metohiju).

Multiplayer. Čemu ovolika ljubav prema otadžbini ako nema strendžera, ili barem izdajnika, da budu poniženi i po spisku opsovani. Forum i čet uvek mogu da posluže, ali prava draž internet patriotizma se može osetiti samo u online igrama. Obično se iskazava u pucačinama tipa Counter-Strike ili MMO-u kao eRepublik, ali pravim patrijotama je bojno polje nebitno. Kombinacija šovinizma, nerd rage-a i seksualne frustracije kompovonovaće simfoniju najsočnijih psovki na svim jezicima sveta. Verovatno se međusobno ne razumeju, al' ih to ne ometa u svađi.

I onda, kada objediniš magičnih četiri m, nebo je granica! Pod uslovom da su ti matorci platili net ili komšija nije zaključ'o. U suprotnom, jebiga.

Vrlo zarazna igra koja kod određenog broja ljudi može da izazove zavisnost, a u nekim ekstremno radiklanim slučajevima i smrt.
Ponosno izdata od strane kompanije Zimska Mećava, iliti Blizzard.

Apsolutno nepotrebna stvar koja može samo da te udari po džepu. Jedino je koristan za obavljanje lokalnih poziva (ne daj Bože da zoveš nekoga na mobilni), mada mobilni operateri nude sve više pogodnosti, a internet sa svojim msn-om, skajpom i fejsbukom dospeva u sve više domova, tako da se fiksnoj telefoniji naslućuje kraj..To su skontali i u državnoj upravi, pa su podigli pretplatu na 500 dinara mesečno (jebem li im seme), kako bi uzeli što više para dok se još može.
A da može da te izbaci iz takta i pokida ti živce, može i te kako:

Internet pretrazivac koji nam cita misli!

Poznata kao biljka za opuštanje.U srpskom internet prostoru,uglavnom,je uživaju deca od 9-13 godina,tek su naučili da koriste internet ali zato "maru" cepaju od kad znaju za sebe.
U stvarnom životu,u Srbiji,njeni korisnici su,uglavnom,muškarci od 17-24 godine.

Internet od komšije dobričine.