Gomila koju uglavnom cini musav, rascupan i siromasan istocnoevropski narod. Na trgovima evropskih prestonica ce te ih prepoznati tako sto im je donja vilica jako spustena, oci u kojima se cakli naivnost sirom otvorene i uperene ka vrhovima okolnih gradjevina. Hodaju kao zombi stopalima napipavajuci ivicnjake, sahte i stepenice jer ne skidaju zadivljeni pogled sa fasada koje ih okruzuju. U njihovim glavama je strah i divljenje, a to je bas ono sto su graditelji trgova i hteli da postignu kod svih koji im dodju na noge. Samo jos kad bi narod u tranziciji znao da su graditelji evropskih trgova po pravilu prevaranti, majstori u pravnickim akrobacijiama, zelenasi, pedofili, makroi, narko dileri, robovlasnici, kolonijalisti, neokolonijalisti, globalisti i ljudozderi sa visevekovnim iskustvom.

Stara izreka dobijena (viševekovnim)iskustvom našeg naroda u pečenju, dorađivanju, skladištenju i konzumiranjem Svete nam Velikomučenice Prepečenice Šljivić i njene rodbine.
Pošto rakija stavljena u određeno bure ili pripremljena da odleži na neki drugi način polako vremenom menja svoju prirodu i dobija na jačini i aromi, može se reći da se ona u svom buretu ponaša prilično ''aktivno'', i pravi od sebe najbolju rakicu koja može da postane.
Tako kada neka, pretežno, mlađarija napravi glupost pod uticajem alkohola, ova rečenica se koristi i kao opravdanje, jer su oni neiskusni i nemaju utreniranu jetru kao stari, ili prekor (i mentalno skidanje kape) nekome ko je pekao rakiju i zatekao se tu da vidi svojih ruku delo, a i kao ozbiljna grdnja od strane brižne majke i(li) ostalih žena.

30 godina gospodin James Bond (visok, crnokos, sa britanskim naglaskom, aston martinom, gedzetima, smeker) pije votka-martini promuckan ne mesan, u smekerskoj casi sa maslinom da bi se pojavilo ONO (videti sliku), susta suprotnost svega sto je James bio do sad i rekao moje ime je Bond Bond, i krenuo da skace. Nakon n godina zlikovci su se bas njemu setili da otruju martini, ali je zato imao protivotrov u kolima, poucen prethodnim iskustvom u narednom delu on narucuje KOKA KOLU ZERO!!! U istom tom delu sa koka kolom zero James-ovo muvanje sa devojkama se svodi na zvaku na blic kao preka potreba valjda? Skace po nekim terasama i tako... Ili ga mrzi reditelj ili su amerikanci stvarno uvereni u to da su napravili remek delo?

Upitna recenica koju vam upucuje organ reda u nadi da ce vam izvuci neku paru a da vam ne pise kaznu.

"Idenje iza babe", šire poznato i kao "bivanje gay" ili "bivanje nogom", podrazumeva vrsnu kvalifikovanost u mnogim disciplinama svakodnevne, ali pre svega posvećene - letargičnosti (čitaj: nesposobnosti za iskustvom). Odbijati punim plućima živeti, u eri Facebook-a i nije tako nesvakidašnje, ali samo masteri i commanderi istinski slede babin put. Primeri:

1. Kada baba klizi uz rampu za wheelchair, a ti umesto da odes okolo na stepenice, ostanes iza nje i nadaš se da će požuriti.
2. Kada ti se Miss Švecke '08 obrati sa veselom pričom kako je previše popila i ne može da kontroliše šta će sledeće uraditi, a ti joj daš pare za taxi i uveravaš je kako će sve biti u redu.
3. Kada shvatiš da ne gledaš više Ally McBeal zato što nema ništa pametnije na TV-u, nego zato što voliš.

U cilju daljeg nizanja primera, dužni smo razjasniti sitne razlike u podkategorijama, kao i komparaciju veština:

Pratilac babe u zori svoje karijere moze joj ostati do kraja dosledan, i izabranu profesiju unapredjivati od osnovnog nivoa ka višim:

- Hodač za babom: kada se prosto nadjes iza babe i ne promenis pravac
- Uhodilac babe: kada imaš izbor pre nego sto se zatekneš tu, pa se ipak odlučiš za babinu putanju
- Babin sledbenik: kada prosto više nemaš izbora, baba je brža

Gay nije osoba koja gaji simpatije prema pripadnicima istog pola (oni su kul), već pridev savremenog srpskog jezika koji ukazuje na to da je subjekat u jednom trenutku batalio idenje iza babe, i odlučio da postane (po nivoima):

- Gay: kada počneš dijetu, kada kupiš Men's Health, kada ti odjednom postane bitno kako izgledaš i šta drugi misle o tebi
- "Joj, kako si gay...": kada slušaš The Corrs i braniš Boška Jakovljevića u raspravama četvrtkom
- Deen: kada subotom uveče ostaneš kod kuće i menjaš status na Facebook-u na 5 minuta

I, "last but not least", Noga, takodje savremeni pridev, koji pre svega ukazuje na bogatstvo duhovnih kvaliteta subjekta (nalik onima koje poseduje jedna noga (ako je neko noga, nije pravilo da poseduje istoriju idenja iza babe, ali se ipak svrstava medju sebi po funkciji srodne)):

- Noga: kada se svi dobro zezaju, a ti odeš kući u 12h
- Kosmička noga: kada si isključiv po pitanju osobina devojke, i onda se nadje jedna koja ispunjava sve kriterijume, i ti ništa ne uradiš, pa ti je drugari nameste, i posle šest meseci pridje ona tebi, ali ti si u medjuvremenu shvatio da ona ima previsok glas/preduge nokte/prevelike grudi (?), pa opet ne uradiš ništa i to ti deluje savršeno smisleno.
- Artur Noga: (1.Poljski atletičar; 2.poslednji stadijum bivanja nogom) kada prosto sediš kod kuće i ni sam ne možeš da veruješ koliko si noga...druge je već sramota da ti kažu.

Naravno, uvek postoje viši stepeni, ali zahtevaju nedvosmislenu opredeljenost i posvećenost, te nisu za puke interesente, ali za kraj navedimo par najblistavijih primera:

- Kada ideš iza svoje babe: tačnije, kada imaš 47 godina, živiš od penzije roditelja i imaš nalog na dvocifrenom broju internet socijalnih mreža
- Uber-gay: kada ne voliš Džonija Štulića
- Kada ideš iza odredjene babe: kada voliš da provodiš vreme sa babama, jer vrednuju tvoje kvalitete, a ti se tešiš kako prosto imaš old-school vrednosni sistem
- Ultimate noga: kada zoveš seksofon
- Kada ne znaš da ideš iza babe: kada ti je toliko odmakla da je ne vidiš
- Kada ne znaš čemu sva ta frka oko babe: kada si baba

I konačno, pomenuo bih kategorije ljudi koji nikada, ni namerno ni slučajno, ne mogu biti ni gay, ni noga, niti ići iza babe, i zahvaljujem im se jer bez njih ne bismo uvideli ovu esencijalnu razliku medju ionako prerazličitim - Homo "Sapiensima". Pozdrav svim vernim pratiocima, i "svi za babom!"!

- Goran Dimitrijević (onaj što čita sve živo na B92, i kad ga samo gledaš bez tona misliš da su rumunski tenkovi na srpskoj granici)
- Meksikanci
- Milić Vukašinović
- Hercule Poirot
- Oni što ti za 20 DIN mašu i pokazuju gde da parkiraš
- Minja Subota (taj je kategorija za sebe)
- Crnci
- Eric Cartman
.....
...

Iliti, što bi naš narod rek'o - kako se uzme...

Kao bebe smo znali za crno beli svet i bilo je jednostavno : gladan/sit, odmoran/pospan, suv/upišan...

Kao klinci smo počeli da širimo spektar boja : gladan sam, ali mi se jedu samo kolači....Predstava o svetu oko nas se usložnjavala.

Kao adolescenti smo znali za mnogobrojne nijanse, spektar osnovnih boja smo već savladali. Tada nismo mogli da se odlučimo za odgovarajuću nijansu, nekad ni boju. Birali smo, često i pogrešno i postepeno učili o svetu oko nas. Tada nam se i dalje činilo da je sve to vrlo prosto.

Kao odrasli, sa bogatim životnim iskustvom, uspevamo da dodamo nijanse osnovnim tonovima, da oduzmemo ton drečavoj i zaslepljujućoj boji.

Starijim ljudima se spektar sužava i prepoznavanje nijansi se otelo kontroli. Kolorit nestaje...gladan/sit...zdrav/bolestan...

Svi ljudi sa zivotnim iskustvom (stariji ljudi) uvek imaju isti odgovor na pitanje "kada im je bilo bolje" misleci na ovo sad vreme ili ono nekad prije. Gotovo svi oni odgovorit ce da im je prije bilo bolje. Neki ce reci da im je u devedesetim bilo najbolje, neki da im je najbolje bilo za vreme Titine Juge, a neki ce otici jos dalje u proslost.
Tako kazu da su pitali nekad davno nekog dedu kada je njemu bilo najbolje. A on im rece da mu je bilo najbolje pod Turcima. Kada su ga iznenadjeni upitali zasto jer svi znamo da je to jedno od najtezih doba, on im dade odgovor koji ce da resi misterij "onog vremena" : " Draga deco meni je tad bilo najbolje zato sto sam bio mlad"

Softificirano bice koje je vecinu svoga vremena provodilo gledajuci svoja posla (sto ratarska,sto stocarska,sto poljoprivredna...) dok nije pocela da se razvija radio-difuzna industrija.Zivi na selu,hrani se uglavnom zdravom hranom.U slobodno vreme,ako ne przi novu rakiju (Na 100 kg jabuka dodas 60 litara vode i 15 kg secera,jos malo pa pola - pola,i dobijes dobru rakiju...) onda drema u hladovini (sto u prirodi,sto u sobi koja je s one strane kuce na koju ne przi sunce u vreme popodnevne dremke - dakle u hladovini).Birtijas koji i poslednji dinar baca u kafani uz onu Tominu:"Kafana je moja sudbina.."!
Razvijen istacan ukus za modu:"Bole me sta se danas nosi,ja se dobro osecam u ovome"!!!Sve u svemu,jedno potpuno bezazleno bice,a opet jako bitna karika za drzavu i drustvo..Prijatna sorta ljudi..Bogata iskustvom...

Sloga je ono sto se u nasoj zemlji javlja ,otprilike jednom ,ili dva puta u svakom veku,dok smo ostatak vremena potpuno neslozni i jedini nam je cilj da jedni druge zajebemo.Poznato je da smo mi srbi sposobni da posvadjamo i dva oka u glavi.....
Srbi se ne mogu sloziti sami od sebe,vec je to slozen proces ,koji zahteva katalizator,a to je spoljni neprijatelj.Jedini spoljni neprijatelj koji je uspeo da nas ujedini u proslom veku,kada smo se casno borili je Nemacka u prvom svetskom ratu,kada se Srbija ludacki borila i pobedila!Nemci su vodjeni iskustvom iz predhodnog rata ,u drugom ratu uspeli toliko da nas zavade,da smo veci deo rata ,ratovali jedni protiv drugih,tako da su oni jako malo prljali ruke...

Dva najpoznatija bosanca.
Naoružani iskustvom i drevnom mudrošću naših slovenskih predaka uspješno rješavaju sve životne i društvene probleme, čiji se rezultati kasnije primjenjuju na sve južnoslovenske zemlje.
Prisutni u svim ex-YU državama, gdje zbog zakona o autorskim pravima, nastupaju pod drugim imenima. U Srbiji kao Mujo i Haso, U Hrvatskoj kao Mujo i Suljo, u Sloveniji kao Mujo in Suljo itd.
Njihov pandan na zapadu su npr. Stanlio i Olio, Pat i Patašon, Lolek i Bolek i sl.
Zli jezici šire glasine da Huso i Haso ne postoje, već da su samo likovi iz viceva. Iz iste kuhinje je i lansiran vic, koji glasi:
- Znate li koji je najtužniji i najsmješniji vic na svijetu?
- Umrli Huso i Haso."
E pa sa Vukajlije im poručujemo da ne samo da su živi, već su i mlađi nego prije 20 godina.

Posebna podgrupa francuskog jezika u kojoj su potrebne dve odvojene stranke da bi se mogao razumeti : jedna koja zna da ga govori, ali ne zna da ga razume (đaci) i druga koja zna o čemu đaci govore, ali nemaju pojma kako da ga i sami govore (tj. profesori). Đaćki francuski je najbolje čuti za vreme sastava koji njegovi spisatelji koriste pomoću Google Translate-a i Wikipedia-e koju kopiraju i prepoznaćete ga po tome što ionako poznajete fenomenalan francuski vi nećete imati pojma o čemu dotični priča, al' će ga zato profesor pohvaliti na trudu i ukazati gde je najviše pogrešio. Kad pitate profesora kako on zna šta đak govori on će vam reći da razumevanje dolazi sa iskustvom, ali pravi odgovor je : "Kad jedeš govna, naučiš od koje su svake vrste."

Jebač presretač sa višegodišnjim iskustvom uletanja u vlažne predele mladih, a i starih djeva. Nije neko ko bira. Vođen krilaticom kurac nema oči, što smisliše kao izgovor oni koji padoše na šarm dlakavih nogu bucmaste babasere, oko 120 kila žive vage, sa margine društva, pod dejstvom teških opijata.

U stanju je da uvek nešto prisloni uz mošnice. Tačno zna gde i kad da se pojavi. Ne dešava se da ne pronađe korisnicu njegovog alata. U kafani na autobuskoj, omladini radikala, Fulamovom fan klubu iz Boljevaca, muškom toaletu železničke stanice ili četničkoj kafani u malomokrolužanskoj ulici bez kanalizacije i svetla, gde se bez bojeve municije i brade do poda ne ulazi. Bilo gde, bilo kad. On jebe.

Neverovatan njuh za vaginalne sokove, daje mu tačne smernice, kojoj može munuti kitu.

Škola sa najvećim padom polaznika na ispitu i to na izabranim predmetima...Postoje redovni i vanredni učenici .
Redovni koji igraju sve i svašta već ogrezli u kocku sa malo višim procentom uspešnosti(pa su nekad i na budžetu-imaju neki prolaz) po sistemu uporan a ne lep...
Vanredni koji igraju samo fudbal i to najjače lige i to obavezno vikendom kad je najveća gužva.
Uslove uglavnom igraju večiti studenti - studenti sa iskustvom ,pa će objasniti i šta je uslov...ali kada imaju uslov to je bar vraćanje novca a i više...
GG u maniru Dance Arene oni koji traže izlaz ,njima nije bitno ko će pobediti samo da i jedan i drugi tim postignu gol...
Naravno tu su i sistemci,ljudi koji osećaju sistem i sve njegove vrline i mane ...oni se bave kombinatorikom pa ih zovu i selektori....

Zadatak koji su psiholozi koristili u testovima kako bi otkrili da li je neko optimista ili pesimista. Danas svi znaju za foru tako da će vam svako reći da je čaša polupuna jer niko ne želi da prikaže sebe kao pesimistu. Međutim ovde se krije jezička zamka jer se u našem jeziku retko može čuti reč polupuna (možda jedino gde se može čuti jeste gorepomenuti primer), tako da će vam prosečan Srbin (koji ne zna foru) reći da je čaša koju mu pokažete poluprazna, ne zato što je pesimista već jednostavno jer mu reč polupuna čudno i neprirodno zvuči. Srbi vole kad su čaše pune, čim vidi domaćin da si malo otpio piva/vina/soka, natočiće ti do vrha, jer "nema smisla da držiš u ruci praznu čašu".

Nasuprot ustljenom verovanju koje govori da je ovo salonski primer pesimizma, u današnje vreme totalne besparice kada je žickanje postalo umetnost koja će omogućiti prživljavanje ili prživanje -jebem li ga , ovo je klasičan znak optimizma .
Ovo je skil profesionalnog pijanice koji svojom polupraznom čašom čeka žrtvu u najmračnijem delu kafane. Kada žrtva bude dovoljno opijena svojim bolom i alkoholom, on tad' stupa na scenu. Pretvara se u uvo i postaje jako dobar sakovornik bolom skrhanom čoveku. Sve dok ovaj ne dodje na ideju na naruči novu turu i časti svog novog ''prijatelja''. Tada se priča vrti, ture okreću, i sve tako do fajronta...

Klasična turska kafa se kuva tako što se na vrućoj plotni, u praznoj džezvi, zagreje mlevena kafa pa prelije kipućom vodom iz druge posude. Za razliku od te, klasična srpska kafa se kuva tako što se u kipuću vodu doda kašičica kafe pa se džezva vrati na plotnu da provri još jednom.
Poznavaoci procesa kuvanja jutarnje kafe svesni su problema koji tom prilikom nastaje. Naime, mlevena kafa pliva na površini vode i potrebno je da se promeša kašičicom. Međutim, kafa nije spanać s belim lukom pa da možeš mešati kako želiš. Ona reaguje sa vrelom vodom tako što krene da kipi.
Rešenje se nametnulo iskustvom, kašičicom se lagano meša samo po vrhu tečnosti tako da se kafa polako sjedinjuje sa vodom i lagano uzdiže do površinskog ruba džezve. Uspešno skuvana srpska kafa ima zadovoljavajući nivo pene na površini tečnosti, a nije prekipela pri mešanju.

Sintagma koja svoj besmrtni život započinje još u najranijem detinjstvu, u aktivu. Istraživaču otpornom na sve (uključujući boginje, difteriju, tetanus i uputstva za sastavljanje Lego kockica) trabunjanja odraslih o ne-šaranju uvodnih i odjavnih belih stranica knjiga nemaju nikakvog smisla. Kad istraživač malo poodraste i sam zameni apstrakne crteže fudbalskom loptom, jednako nije u stanju da razume popovanja o djavoljem poreklu zelenih, tj. odranih kolena. Da je screća koju doživljava prilikom podizanja ženskih suknjica zlo i naopako, svršeni prvak negira nevinim primislima. S istim nerazumevanjem sa kojim budna mama u ponoć dočekuje pubertetliju, i pubertetlija dočekuje njen sprinterski puls. I tako se nedovoljne ocene u skoli, zaostali ispiti, lenje snajke, kontrol frikovi i kontrolisani frikovi doveka ganjaju izgovorima i instrukcijama čiji se aktiv prihvada tek pošto biva upasivljen iskustvom. Da citiram Marčela: “Matori shvate da si car tek kad im drugi kažu da si car.”

Devojke prosecnog izgleda ili jako lepe devojke,svih boja velicina i svakakve inteligencije koje zivot trose na FB(fejsbuk),MS(majspejs),voznju rolera,teretanu/aerobik,sminkanje,nadogradnju noktiju,pohadjanje skupih privatnih casova(jer skola nije za njih),slikanje po klonjama sirom zemlje i kacenje slika na FB/MS.Ucenje je prevazidjena aktivnost(nije in) i stoga se retko upraznjava.Glavni faktor koji razdvaja popularnu devojku sa sela/periferije i devojku iz grada je "zivot iz bajke" trip.Dok devojke iz grada veruju u princa na belom konju(cesto sponzora u belom audiju/mercedesu/pezou) i jednom ili dva puta godisnje menjaju momke,devojke sa periferije/sela ne gaje ove iluzije i zadovoljavaju se i cobaninom na magarcu(obicnim momkom na skuteru),ali obicno menjaju 7-10 "momaka" godisnje,s tim da se to sto ove devojke imaju sa "cobanima" ne moze nazvati vezom vec iskustvom/avanturom...

Uz električno kolo NE 555, dobar unimer, i rusko izdanje logaritamskih tablica iz '59-te, pomagalo u koga se kunu inženjeri starog komunističnog kova, očeličeni u doba kad je prioritet tehnike bio da se sve pravi da TRAJE, sa faktorom sigurnosti četr'esšes' i procenjenom dugovečnošću Jovana Krkobabića da se prenosi sa generacije na generaciju, a ne kao danas - kupiš na lizing, istandrčeš 5 godina, i taman kad otplatiš ide na reciklažu.

Čile sa iskustvom u izvođenju Tejlorovog reda do 14-og člana sa tačnošću od 5 decimala samo uz pomoć drvene Toz olovke i parčeta žutog kartona, profesionalno stasao u doba kada je NPN tranzistor bio k'o omanja pegla, a paljenje televizora lampaša spuštalo napon u tri susedna domaćinstva, na moderne inženjere ogrezle u raznoraznim integrisanim grafičkim okruženjima, softverima za simulaciju električnih kola i ked alatima gleda kao na retardiranu razmaženu decu. Štaš, neka se deca igraju, on sa grafitnom olovkom radi isti posao već pola veka.