I onda se pojavi drugi deo filma, koji traje duplo duže sa još krvavijom epskom bitkom u kojoj se vilin-princeza i klinac konačno zavole, usput se otkrije da je Crni Imperator zapravo davno izgubljeni ujka, a u trećem delu konačno dolazi do sudara svih svetih armija na nekom poljančetu ispred Belog Grada, uz epsku muziku, a klinac pomoću davno izgubljene mape nađe ulaz u Crnu Kulu gde Crnom Imperatoru iseče glavu i nabije ga na kolac. I na kraju se oženi vilin-pricezom i odlazi u zalazak sunca sa njom po treći put...

Kupac: Dobar dan, komšija... treba mi Acidi Borici 3%.
Apotekar: Ček' sekundu, krekujem Vorkraft trojku...
Kupac: Stvarno mi je hitno... to može i da sačeka.
Apotekar: Prijatelju, je l' ti vidiš da ja nosim beli mantil? To što nisam doktor, ne znači da ne smem zajebavati pošten svet, lolo...
Kupac: Drogošu jedan... šta ti znači to lolo? Si normalan? 'Oćeš da ti nabijem ovu bocu kantarionovog ulja u to dupe osunčano?
Apotekar: Kako znaš da mi je osunčano dupe?
Kupac: Video sam pre deset minuta kada si pišao iza apoteke, tamo kod Maxija... sram te bilo! Imaš sto godina i još spuštaš gaće kad pišaš...
Apotekar: Lolo... vi ste, komšija, skroz pobenavili. Evo vam ovaj od šes' posto...
Kupac: Neću taj, vid'o sam da si ga izvukao iz ormarića... ko zna šta je unutra. Napravi mi nov i od tri posto! Ja hoću nov...
Apotekar: Hteo sam i ja da sedim po ceo dan i da mirišem cveće, al' ne može. Drž' ovaj! Ako ti se ne sviđa, idi u državnu apoteku, tamo mora da te trpe, ja jok! U stvari... čekaj. Mala, od'de 'vamo... imamo mušteriju.
Apotekarka: Ooo, dobar dan. Kažite?
Kupac: Daj mi, ćero, ove kapi... ovaj gilipter neće. Vadi mi neke iz ormarića. Ko zna šta je unutra...
Apotekarka: Aham... to je borna kiselina, u reduuu... molim vas da sačekate par minuta...
Apotekar: Vidiš, imaš sreće što je ona sa mnom u smeni, najurio bih te ja. To mora da se trpi u državnoj firmi, ovde to ne ide.
Kupac: Murš!
Apotekarka: Izvolite! Evo vam i ova pipetica za lakše kapanje. Još nešto, molim?
Kupac: Vidiš, konjino, šta je pravi prodavac? Još i školovano dete... Ti mora da si kupio diplomu... ili ti neki rođak otvorio apoteku... ja te ni u poljoprivrednoj ne bih zaposlio... žaliću se!!!
Apotekar: Povučeš me za đoku!
Kupac: Vidiš mala, koje je to govedo? Uuu, nanu li ti... e, komšinice, može broj? Ono, neka kafa, sladoled neki, a, a? :Šmekersko podizanje obrva gore-dole:
Apotekarka: Jaooo, komšija... ne poklapaju nam se MHC molekuli, inače, vrlo rado, hihihihi, ako me razumete....
Kupac: Alo, seljak... šta mi reče ova tvoja? Je l' me to opsova, kojim slučajem?
Apotekar: Ne znam, a i da znam, boli me kurac, lolo!
Kupac: Opet ti sa tim lolo?

Čovek ulazi u butik da kupi farmerice; radnica pita koji broj, hvata se nekog slimfit fredperi djubreta koje košta 12o budjona (bez obzira na to što su ga sašili mali Kambodžanci) i gura mu u ruke. Ovaj šta će, malo zatečen, vidi da nema šanse da uzme to govno ali svejedno ulazi u garderobu da ih proba, radi nekakvog reda.

Posmatra se u ogledalu - ne stoje mu kako treba, ružne su, preskupe i, na kraju krajeva, hteo je nešto skroz drugo.

Izlazi i kaže - ne stoje mi, na šta ova kreće da ga ubedjuje kako su mu kao salivene, baš je frajer u njima...Ovaj zna da ga riba valja i gleda da mu uvali bilo kakvu glupost kako bi sebi podigla procenat, medjutim, neprijatno je biti otvoren sa ljudima - naročito u ovakvim situacijama. Jer smo snobovi.

Zove koleginicu - vidi kako mu dobro stoje. Ova još bolja riba, viče - jeste, savršeno ti stoje, to se sada nosi (nisi valda selja da ne znaš šta se nosi), Klajv Oven ih obukao na dodeli oskara itd. Čovek i dalje shvata da ga valjaju, ali ne zna kako da pobegne odatle.

Nakon tri minuta borbe, prva butikarka izlazi na ulicu i ščepa random čoveka, uvede ga unutra i kaže - molim vas recite mu vi da mu dobro stoje. Ovaj ne zna šta ga je snašlo, gleda pantalone, govno najobičnije...Ali neće da ispadne seljak; na pomen da ih je nosio K.O. na crvenom tepihu (nema ni pojma ko je to, al nebitno) kaže - da da, sjajno ti stoje, kupi brate dva komada samo me pustite da idem svojim poslom.

Eto vidiš da su savršene, ja stvarno više ne znam šta sa tobom nije u redu...

Ulazi drugi kupac, ova startuje i njega da da svoje stručno mišljenje; ovaj, jednako nesnadjen kao i prvi, kaže - da, odlične, kupi druže tri komada samo me pustite u pičku materinu, koji sam moj i ulazio.

I ovaj gleda - pa dobro majku mu možda su stvarno dobre, samo ja nisam navikao da nosim, večito sam u nekim trenerkama, kad bolje razmislim i ne znam šta se nosi ovih dana, možda i navatam nešto da prcam večeras hehe. Stodvaes eura jbt, nije malo. Al opet fredperi, čini se da su kvalitetne, trajaće, a i jednom se živi. Stvarno, i ne stoje mi tako loše. Ma nek ide život.

Pomoćnik - Beda neopevana, ali i ne mora da bude. Ima gi razni! Od tatinog sina, svršenog autolimara, koji mora da odradi deset rata za askonu, koju mu je kupio stari istovremno dok je plaćao maturski kod lokalnog geometra, pošto mu sin neprepravljeni nikad zapravo i nije savladao tablicu množenja, do NK siromaha što živi neđe u tri pičke materine, đe se ljudi krste kad vide kola, i ima do posla 2 sata pješke i sat i po biciklom.

Glavni na testeri - Ima deset godina staža, a obrazovanje i nije važno. U kući troje gladnih usta, i valja to prehranit'. Neće taj da potroši, al' zato kad se dočepa rakije i pive nema milosti. Od prstiju ima skoro sve, al samo do pola, jer, dekada nije malo. Ima Fiata ili kadeta kocku, na plin! Oni malo šlihtersatiji primjerci, ili oni kojima žena radi u STR "Plata 300 maraka", imaju i za golfa dvojku 1.6 motor.

Predradnik - Mrcina od čo'eka. Loš i drugima i sebi. Nikad se i nije ženio. Na pilani je odrastao. Alkos godinama. Ima Kadeta suzu sportaka, ili mercedesa stoosamdesetku. Glavni je u kafani, voli slagat' više nego kruva jesti. Kako bi on inače i drugačije mogao sa radnicima? Kako bi mogao da ih valja za dnevnice koje ne da gazda? Ko bi drugi objašnjavao radnicima da je slaba naplata, dok gazda sedmično pojede jedno pragnje sa šumarom i milicijom.

Vozač kamiona - Svaka ozbiljna pilana ima kamion, šticara. On dovozi trupce i odvozi građu. Kao i svi vozači, najpametniji je na svijetu i uporno ponavlja da je otišao selen balans štangle na zadnoj osovini, da su gume preturile stoosamdeset 'iljada. Stomak otegao, žena u kući s djecom, zna ga svaka kafana u okrugu, oči su mu više plave nego normalne, tipični je kavgadžija. U firmi je idol pomoćnicima, pošto njega boli kurac za sve, i ne smije mu ništa ni predradnik ni gazda i borac je za prava radnika, i prvi zove turu kad se pije, a u stvari je samo mustra koja krade gorivo i građu kad je prilika.

Gazda - Skorojević tipa alfa seljak. Pare je stekao dok je švercao kupus iz Bijeljine.Auta mijenja k'o čarape. Kuka k'o sinja kukavica, a ima i ne da. Od plate zakida, da bi mogao da kocka. Godišnji ne daje. Malo mu je 15 radnih sati. On je žrtva u svojim očima jer, tobože, jebu ga i radnici i država. Istina je negdje na sredini pošto i on jebe oboje. Stomak mu je do pola astala, ima sat od šesto evra, smeđu kožnu jaknu i kaubojke čizme. Lovac je naravno. Žena mu je pomodarska seljančura teška, a on usput jebe mladu apotekarku kojoj kupuje sve što ona traži.

PS

Na pilani đe Krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi.

Na Badnje veče vjernici se skupljaju oko vatre, i tu počinje ritual. Iako će većina tih vjernika ostalih 364 dana u godini reći da ne sluša Baju Malog Knindžu i da je on seljak, Božić je vrijeme ljubavi, mira i tolerancije, pa će sad prihvatiti Baju kao bližnjega svoga, odvrnuti ga do daske i pjevati svaku pjesmu sa njim od riječi do riječi.

Iako poste, vjernici će se nalivati polu smrtonosnim dozama alkohola, jer kao što svi znamo, grijeh se nalazi u čovjeku i valja ga se riješiti uoči ovog svetog dana, a alkohol se i onako koristi za dezinfekciju. Oni koji se skroz očiste, nekad znaju i da se valjaju po travi, odajući počast bebi Isusu koji se rodio na travi u jaslama.

Naravno, pucaju petarde, vatrometi, razno malokalibarsko oružje a u nekim krajevima se vadi i teška artiljerija. Ovim gestom vjernici podsjećaju kako je sudnji dan blizu i kako grešnici trebaju da se pokaju dok još nije kasno. Ako nekog pogodi koji zalutali metak, to je Božija volja, nema tu ko šta da se buni. Kad dođe ponoć, muški vjernici požure da čestitaju lijepim mladim vjernicama prvo i da se izljube sa njima, jer je ipak Eva ta koja je uzela jabuku prva, i ženama je za nijansu potrebniji oprost grijehova.

Iza ponoći, kad se izađe na ulicu, može se osjetiti miris baruta, povraćke i dima od cigara. Zar ne miriše pravoslavno?

Na Božićno jutro vjernici ustaju oko 15:00, podočnjaci im budu do članaka, u ustima ko da im je neko umro, i tad krenu da šire pravoslavlje, jer kad ih vidi takve, čak i komšija musliman će da se prekrsti. Pred ukućanima promrmljaju "Hrstsrodi" i odu u kupatilo da povrate.

Srećan ti rođendan, Gospode!

Božićni specijal 2019.

Ne znam da li me je opsta zatucanost, chinjenica da me boli za sve sprechavala da vidim stvari koje me okruzhuju, ili se one jednostavno nekada nisu deshavale, ili ja postajem izlapela drtina kojoj sve smeta (najverovatniji scenario) tek u poslednje vreme imam ogromnih problema da ostanem imun na ljudsku glupost. Postoje dosta stvari od kojih mi se kenja, i mada su moje reakcije preterane, nisu daleko od istine.

1. Mrzim Pozharevac. Grad koji je zaostao u vremenu. Klinci su u 90im, matorci su u dobu komunizma.
2. Mrzim putnu mrezhu Srbije. Nedopustivo je da imamo vozove koji se krecu 50 kmh, i puteve na kojima mozhesh sjebati kola tek tako.
3. Mrzim politichku scenu Srbije. Tu su tek svi kurve. Svako je sa svakim bio. LDP vodi ex-mafijash koji se radio pajom, DS i DSS su obesmislili 5 oktobar zbog sujete svojih lidera, SRS je bastion zatucanosti i glupih ljudi koji se predstavljaju kao cetnici ali su u sustini anti-monarhisti sto je s obzirom na to da su chetnici bili kraljeva vojska krajnje sumnjivo, G17+ je ''demokratska'' stranka koja je sastavljena od bivsih clanova sps i jul-a
4. Mrzim srozavanje muzicke scene. Sve na sta sam se nekada lozio. Prodigy, Snoop Dogg, whatever je pochelo da radi najgoru u cilju obogacivanja i gubeci smisla za muziku. O elektronici da ne pricham, previshe je pozera na zhurkama, i nije to vishe ona stara atmosfera.
5. Mrzim Jagodinu. Nepismeni seljak, Betovenov savremenik je pokorio bezumno stanovnistvo i proglasio sebe u neko polubozhanstvo. Ili je krivica mog misljenja da sam ocekivao da cu dolaskom u Jagodinu da osetim delic Shvajcarske. Kakvo razocarenje. Sve je to tamo. Sve to stoji. Samo je toliko, malo, neprimetno i nebitno.
6. Mrzim profesore na ekonomskom fakultetu u kg. Ima tu dobrih dusha. Bash naprotiv i dosta njih. Ali najgore je kad dodje neki napaljeni balavac (po profesorskim standardima naravno) onako neizhivljen, skoolovao se, predavao ili objavljivao u inostranstvu i sad je ono, uhvatio boga za kurac.
7. Mrzim stishke seljake. Mislim da je ovo nepotrebno objashnjavati.
8. Mrzim crnogorce. Sve im kao smeta Srbija, a svi dozivljavaju potpuni telesni orgazam od pomisli na preseljenje u Beograd.
9. Mrzim SBB. Njihov nivo usluga je mizeran s obzirom na cenu. Najtuznije od svega je sto su opet i takvi kakvi su najbolji.
10. Mrzim Dinkica. Sram ga bilo! Prodaje obicnom narodu glupe fore. Prodao skoro sve drzavne firme, a obecao 1000 eur/po osobi po osnovu akcija. Wtf? Odakle? Fiat u kg? Zbog cega odlaganja? Svetska ekonomska kriza? Moguce... Ali je taj isti Fiat u toku svetske ekonomske krize kupio Chrysler, Dodge i Jeep i sad razmatra kupovinu Opela, Vauxhalla i SAAB-a. Tako da mu jedna pishljiva fabrika u srcu shumadije poslednji trn na kurcu.
11. Mrzim kada se prilikom igranja nekog sporta sudare igrachi kolenom u koleno. Bol je neopisiv, ostavlja pogodjenog nemocnim, paralisanim. Moze da se tretira kao laksa zivotna trauma.
12. Mrzim posnu hranu. I u tom slucaju bilo koju hranu posle koje ogladnim posle 20 minuta.
13. Mrzim penzionere. Svi su pri kraju, a opet sebicno zele sve mladje da povuku za sobom. Doduse, ne treba biti na kraj srca. 50 godina sistematskog zaglupljivanja pod komunizmom moze imati dosta jake posledice.
14. Mrzim francuski jezik. Deluje mi pederski.
15. Mrzim likove koji furaju pocepane farmerke i roze majice. Zato shto je to gay odeca.
16. Mrzim fudbalere. Zato sto imaju visak slobode, manjak mozga, i mozes da ih prepoznas sta su 2 km udaljenosti.
17. Mrzim Sasu Popovica. Zato sto se okoristio o tudjoj nesreci (zaglupelosti stanovnistva) i sada ima milione. Narko dileri zbog toga idu na dozivotne.
18. Mrzim ljudsku pohlepu. Zato sto uzrokuje sve probleme na ovom svetu.
19. Mrzim sebe. Neorganizovan sam, nemaran i takodje sam jedna od najvecih greshaka prirode.

Ah da... Kako se ladim od napada hejta, sve manje imam volje da kucam ovo.

preterao sam ga malo :)

Beš mi sve ako mi jasno... Kažu, bio skoro u Beograd neki francuski makarondžija babojebac, ako sam lepo razumeo... Šta ti je napredak, ja misleo da makarondžije Talijani, al mojega, i Francuzi počeli! A što pa babu priženio kad mu papiri nisu trebali, nikad mi neće bude jasno! Al prvo ovaj naš tamo išo, pa ga taj turio na neku priredbu u parter, šurnaesti red, a pored sebe turio onog Šiptara što prodava drogu i bubrezi. A nekad Šiptari prodavali semenke i sladoled... Ja bi reko da tu jasno ponešto... Al ete, taj sad dolazi ovde i dočekali ga sam tako!
Sve po propisu, na veliko! A makarondžija reče da treba da skontamo više da je Kosovo država i da od Evropu i ulazak u nju nema ni mojega jer on ne dava, turio katanac. Doduše, to na dnevnik jedva da pomenuli, više mlatili kako sve bilo ubavo, prijateljski razgovor, nekake rakete se kupuju od Francusku... Ne znam dal one za grad, će utepa kukuruz ako to ne nabave... Greota za kukuruz, lepo rodio. I najbitnije od sve – makarondžija probao gibanicu, oduševio se i icepio od jedenje! A zamalo i onaj Slobin mali debeli opet da zapeva! Pribra se makaronac i ode...
Odma na TV ovi naši kako sve super, idemo u Jevropu, sam još desetak uslova, Kosovo našo... Jebemliga, dal Bugari i Rumuni imali tolki uslovi. Možda Šiptar prodava bubrezi, al ovi naši prodavaju muda za bubrezi. Možda gi zato makaronac ne voli; nekvalitetnu robu uvaljuju. Al ete, mene nije jasno kako to ovaj rekne jedno, a ovi pričaju drugo... A opet, srećni ko kuče s dva kurca što gi onaj bio i reko to!
A bili i autobusi da dočekaju makaronca. Ne baš kolko za Putina, al bili. I kad se vrnuli, tedo da ih pitam šta i kako tamo bilo, al svi žvakaju sendviči, neće pričaju, brišu nešto što gi curi niz usta kad zagrizu. Daj Bože da je majonez, jer ako je ono drugo, džaba mu pušili, opet nas usrao... Jedino ako baš vole to da rade, šta znam, ima sad i parada za takvi.
Ma, nek si jebu mater! Idem ja na jedno ladno pred zadrugu. Da ždraknem usput i u novine, da vim koja sad pevaljka il starleta pokazala pičku. To važnije i pametnije od ovi. Al i to mi ogadiše... Em sam u godine kad mi nije tolko ni bitna pička, em non stop na TV onaj sa usta što na to podsećaju, pa dosadi, brate, sve kad ti stalno pred oči...
Šta ću... Prost sam čovek, seljak u zabit, niki me ništa ne pita... Vučem ki vo. Volina sam, ovnina, jebemliga. Tup sam i glup, pa mog da reknem šta mi volja.

Dodjete u kucu posle 11h neprekidnog rada(uzeli su vam panduri vozacku, pa ste isli peske), stignete kuci premoreni(na poslu ste se 'najebali keve' svima), vidite da su vam kola cuknuta sa svih strana, i gume izbusene(suzdrzavate se) - prvo idete do dnevne sobe(obavezno ramenom udarite u neki tvrd predmet, pa mu 'jebete kevu') uzmete pivo u ruke, ali kada vidite da ste spljostili limenku bacite isto na TV, zatim uzimate drugo - ali vama drhte ruke - pivo je na podu(obavezno se okliznete). 'Najebete se majke' celom svetu, upalite TV kad ono - ubili Srbi Francuza - zovoni vam telefon ni negledate ko je ispsujete sve po spisku, zalupite isti, zatim vam komsinica trazi tiganj koji je pozajmila vasoj zeni vi je gadjate svim tiganjima koje imate i na kraju kada ste direktora koji vas je zvao na telefon ispljuvali i obezvedili sebi otkaz sednete za komp kad ono - ni manje ni vise nego vam naj bolja defka na groblju - nekvalitetna. Onda napisete definiciju u kojoj milu majku covecanstvu, ali to nije sve - kako vam svi 'hejtuju' definiciju vama 'moral' ne dozvoljava da je obrisete sve dok ne bude 7:35 - onda brisete definiciju, pa napisete istu samo sa drugog profila(kreirali ste ga namenski za tu defku)... ali taman legnete kad ZZZVVRRRR... "Dobar dan, mi smo Jegovini Sve..." sve po spisku ste babama, a nakon sto su vam rekle da ce da ce da vas tuze popile su celicni djon u facu, ispraznili ste se i nadoknadili sve sutke na kojima niste bili... sada pre nego sto legnete osvrcete se dobro, taman vam je glava pala na jastuk: "CIKO, CIKO MOZE LOPTA!" izlazite na terasu uzimate noz i busite loptu, zatim deci sve po spisku... Ponovo se okliznete o ono prosuto pivo od 'malopre', pa svima sve po spisku ponovo... Onda neki seljak iznad vas pusti grand toliko glasno da ni vase uvrede nije mogao da cuje... ponovo obuvate martinke penjete se na sprat iznad lupate na vrata - kad ono tri klinke od 15-ak godina u minicima vas nonsalantno pitaju: "Sta vam treba?" sa sve lizalicom u ustima... isekliste im kablove od TV-a, i zvali njihove roditelje... dolazite kuci kad - ostavili ste otvorena vrata, nema vam kljuceva od kola... Ustinete se jer mislite da je samo san kad: "PLJAS" neko je slucajno frizbijem pogodio bas vas prozor... vi urlate i posle dignute drame vracate se u svoj sobicluk da vidite gde ste stali sa citanjem knjiga koje su vam potrebne za doktorat - niste obelezili, pa cete tih 4500 stranica morati ponovo da procitate... otvarate folder za doktorat star dve godine kad... niste sacuvali prosli rad... prospete pivo po tastaturi, zatim od besa isutirate kuciste(od doktorata ce biti kur**na kad kompa vise nema), zatim lezete kad: "Izvinite vi ste meni upali u stan, zalila mi se cerka, isekli ste..." Oterate roditelje malih delikvenata u tri lepe, onda legnete da spavate - kad ono zvoni interfon: "KO JE?" ... ispostavi se da vam seku struju, dobro, ako ste i ovo do sad i to prezivite... i na kraju lezete kad ni dupe da stavite na krevet: "POLICIJA OTVRATAJTE!" ... prijavili su vas... i ... ma ja i policiji, i vukajliji i jehovinim svedocima, i francuzima i direktorima, i komsinici i svima vama... licnu na uvid privodimo vas zbog vredjanja i uznemiravanja okoline i pretstavnika zakona! I posle kazu da vi imate ne zgodan karakter, vama uzmu odstetu i vi odlezite u pritvoru dok se sudjenje ne zavrsi i fasujete uslovnu... to vam je los dan...

Stenli Kjubrik
Čovek na magarcu je Geri Lokvud. Film otpočinje scenom Velikog praska, pa se pet minuta prikazuje kako su nastale zvezde, galaksije, planete, potom se 10 minuta prikazuje evolucija života na Zemlji. U 12. minutu, divlji magarci pasu beskrajnim poljima, krišom im prilaze čovekoliki majmuni u nameri da ih pokore. No magarci vešto odolevaju. No jedan oniži predak čoveka uspeva (naravno, tokom slow motion-a) da doskoči jednom magarcu i da ga ukroti... U narednoj sceni, čovek jaše magarca seoskim putem, 20 minuta se jedino čuje njegov topot. Potom, on na taj način stiže u obližnji podzemni nuklearni centar, gde se pravi prva atomska bomba dovoljno jaka da raznese celu planetu. Lokalni kompjuter biva napadnut od strane neprijateljske nacije, a virus preuzima kontrolu nad računarom i ubrzo biva aktiviran tajmer koji može da raznese Zemlju u roku od 10 minuta. Čovek stavlja magarcu interkontinentalnu raketu sa atomskom bombom na leđa, sam seda na nju i lansira se u svemir. Eksplozija je žestoka, a od nje nastaje novo sazvežđe- Čovek na magarcu.

Frensis Ford Kopola
Čovek na magarcu je Al Paćino (iliti Al Pačino za puritance srpskog jezika). Njemu na početku filma, dok je još dete, mafijaški klan iz susednog sela pobije celu porodicu. Spašava ga rodbina, koja ga godinama skriva u štali, gde spava u senu. 15 godina kasnije, tajno odlazi u susedno selo. Vođa klana koji mu je pobio porodicu zatiče odsečenu glavu svog konja u krevetu. Ubrzo, ovaj klan misteriozno počinje da se smanjuje: nekima eksplodiraju kola prilikom pokušaja paljenja, drugi bivaju ubijeni snajperom, a sam vođa biva udavljen u bazenu. Čovek na magarcu se zadovoljan vraća kući.

Siniša Pavić
Čovek na magarcu je Miša Janketić. Na početku svoje pustolovine od 100 epizoda, on je u svom stanu, gde iz testamenta svog oca saznaje da je u rodnom selu ovaj zakopao blago, dovoljno da cela porodica živi srećno do kraja celog života. Jedini uslov, kako bi polagao prava na njega, jeste da do mesta gde je zakopano dođe jašući magarca. Shvatajući da će ovo putovanje dugo trajati, supruga čoveka na magarcu (za koju ni ne treba da sumnjate da je igra Ceca Bojković) upozorava da se bliži dan kada će doći da iseku struju, vodu i kablovsku, pa preti razvodom ukoliko se testament ne obori, pokojni otac proglasi neuračunljivim, a blago iskopa vanredno. Deca čoveka na magarcu ne veruju da blago uopšte postoji. Sve u svemu, čovek na magarcu otpočinje svoje putovanje. U međuvremenu, lokalni mafijaški bos saznaje za ovo, iskopava blago pre na brzinu i počinje da ga prokockava. Negde na pola serije (sporedni likovi i nebitne radnje su oduzele sve ovo vreme), čovek na magarcu saznaje za ovo i reši da krene i postupno ulazi u trag svom blagu. Posle još 50ak epizoda, on u tome uspeva i svi žive srećno i zadovoljno.

Sergej Ejzenštajn
Čovek na magarcu je najbolji student glume prethodne generacije na moskovskoj dramskoj akademiji. On se kreće seoskim drumom, jašući magarca (uzgajanog u najboljoj sovjetskoj ergeli, samo za potrebe ovog filma). Radnja je smeštena u godine "Ane Karenjine" (kraj 19. veka). Čovek na magarcu usput nailazi na autentične seljake, koji mu ispovedaju svoje muke i saopštavaju kako feudalni sistem još nije umro, te kako je neophodno da seljak uzme svoju sudbinu u svoje ruke. Čuvši to, lokalni šef policije počinje da prebija jednog nemoćnog seljaka. Za to vreme, kamera zumira zaprepašćene oči čoveka na magarcu, a ova scena je podvučena najdisonantnijim akordima simfonijske muzike Sergeja Prokofjeva (specijalno pisane za ovaj film). U narednoj sceni, čovek na magarcu sedi u štali (pored magarca), ali se napeta muzika nastavlja. U jednom trenutku on odlučno podiže glavu (što je podvučeno udarom činela), jer je prelomio: podići će revoluciju! U preostalom delu filma revolucija uspeva, selo je pod kontrolom seljaka. No, već u narednoj sceni, ustanike napada carska vojska i pobeđuje ih. U poslednjoj sceni, mladi, proćelavi čovek sa brkčićima- aluzija na Lenjina- šeta se pored leševa i kaže: "Drugovi! Vaša žrtva nije uzaludna! Nije uzaludna!"

_______________________________________________________________________
- Da ti kažem, onaj naš Gare, predsednik skupštine opštine, je stvaro dobar čovek. Hoće stvarno da pomogne.
- Gare Gnjida pomaže nekome?
- Što Gnjida? Pa baš je dobar čovek. Pre neki dan mi je pomogao oko nekih dokumenata, otvaramo novu firmu pa je potrebno da se neke stvari ubrzaju. A i rekao mi je da će da mi ugovori posao sa nekim Italijanima jer kaže da je u interesu naše opštine da što više ljudi radi. Samo me je zamolio da mu obezbedim stotinak paketića za decu, a opština će sve da plati do kraja januara. Svaka mu čast, uspeo je da se snađe, vredan čovek. Ama stiže sve.
- E, moj ti... Tebi kao da je ispran mozak. Ti kao da ne znaš kakav je Gare. Pre 5 godina je počeo da se muva po stranci, ulizivao se i tetkicama što su čistile stranačke prostorije isto koliko i onom našem glavonji. Glavonja ga je vodio na putovanja sa sobom, pomogao mu je i da završi višu školu. Gare je sad njegov verni pas koji se predstavlja kao uspešan poslovni čovek. Počeo da cinkari ljude, čak i one sa kojima je bio veliki prijatelj. Ja sam ga jedno vreme bukvalno 'lebom 'ranio, sedeo je više kod mene nego kod svoje kuće, jeo džabe kobasice, čvarke i kavurmu, pio džabe moje vino i rakiju, a posle je išao u policiju da me prijavi kako prodajem genetski modifikovani kukuruz, onda kad sam tražio od opštine da mi plati onaj kukuruz od prošle godine. Dolazile su mi razne inspekcije 100 puta, išao sam na salušanje u policiju kao da sam tajkun, a ne seljak. A znaš kad ćeš pare da vidiš? Nikad! Kao ni ja! Kome je opština plaćala poslednjih godina? Nikome! To ti je, brate moj, društveno-koristan rad, zaboravi na te pare, nego gledaj kako ćeš u firmi da opravdaš gubitke. I Gare je dobar? Svaka njemu čast, ali ja toliko govno ne umem da budem.
______________________________________________________________________
- O, školski, gde si ti, nema te 100 godina. Šta radiš?
- O, školska, otkud ti? Pa ti sve mlađa i mlađa. Hehehe... Ništa naročito, školska, preživljavam kao i svi. Završio faks, 3 godine tražio posao, jedva sam ga našao pre 3 meseca. Radim kod kod Gileta, rintam za minimalac po 12 sati dnevno, i to na crno. Vidiš da je jebeno vreme. Teško se nalazi posao, a i plate su male. Ti?
- E, školski, pa ne možeš tako da pričaš. Treba maksimalno iskoristiti svoje potencijale. Eto, i ja sam završila faks, pa sam i konkurisala na tri različita mesta, odmah su mi svi ponudili posao, ali mi je sadašnja firma ponudila nabolje uslove, još sam posle 2 meseca dobla ponudu jedne nemačke kompanije da pređem kod njih i da odem za Nemačku. Ali nisam htela. Dečko mi je jedan od direktora u firmi pa nisam htela da ga napustim jer smo se verili.
- Svaka tebi čast na diplomi, ali i ja da sam direktor i ja bih te primio sa tolikim sisama. Nešto se ne sećam da su ti tolike bile u srednjoj. I kako toliko sposobna se baš uhvati za direktora, a ne za nekog od radnika?
- Kako te nije sramota? Na šta ti ja ličim?
- To na šta mi ti ličiš nije potrebno da ti kažem jer i sama znaš odgovor. Misli ti da sam ljubomoran ili iskomplekisran, ali znam te više od 20 godina i nemoj da mi prodaješ te priče. Ponvaljam, svaka tebi čast, ali nemam ni pičku, a ni takve dojkare da mogu da budem toliko uspešan. Aj zdravo!
_______________________________________________________________________
Damir Handanović: "Vidi, Brajo, tebra, što sam uradio Dženanu pesmu, a samo sam malo preradio neke Cecine pesme. A i nisam ga mnogo odrao, samo 10 000 evra sam mu uzeo. Hehehe!"
Dragan Brajović - Braja: "Svaka tebi čast, ali ja sam uzeo jednu marokansku pesmu, ubacio par semplova neke kubanske muzike, sklepao tekst od Stanijihih tvitova i prodao Seki Aleksić za 80 000 evra. Opaaaa!"
Damir Handanović: "Auuuu, matori, skidam ti kapu! Kad za ovo saznaju Futa i Marina, ima da puknu od muke."
_______________________________________________________________________

Pismo iz Toronta

Dragi naši,

Ne možemo još da konfirmamo naš dolazak ovog leta, ali, kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kanselujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo skoro kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao što su pričali za Đoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su čip i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo. Ili dolazimo kao gospoda ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vakejšn.

Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i jos dva part tajma, a Zorica je našla i treći part tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidž. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful. Ja imam dosta posla oko taun hausa (katujem travu, čistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam.

Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovek hard vorker i ako dobro isplanira skedžual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato sto mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž) a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target.

Čuo sam da Đole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina čuči na velferu i još vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato će ceo život da budu golje i da rentaju apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred njegovim apartmentom (koji renta). Ja sam već obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude počeo da plaća taksu za sve ove godine.

A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario. Skoro svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt posao od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutro. Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta priča jer on nije čovek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo svi da uživamo.

Sa našim ljudima se ne družimo puno jer oni uglavnom vole da koriste one koji su nešto uradili u životu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje čens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na ćirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoter, ali on neće ni da čuje. Mnogo fini džentlmen. Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam doneo konklužn da i nemate baš mnogo čime da budete praud. Pritisla nemaština i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent.

Zato sam i mislio da vam sadžest da prodate to tamo što imate i dođete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo uložili u morgidž, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi tejk ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u našem nejberhudu jedan veliki i lep park gde možete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejst, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm. Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog budžeta. Jedino još pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.

Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene ostavili smo to za fjučer, jer je toliko ekspensiv da je to strašno. Još možemo da juzamo ovaj naš stari, samo moram malo da zagitujem ruf jer se Zorica stalno žali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na liz jer je šejm od drugarica kada je vide u čemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Bože i da mora da se pazi na svaki cent. Normalno, onaj Đole kupio novu Tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi čuju: "Zemljače, dođi da te malo provozam da vidiš šta je mašina". Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dođe mantli fi i inšurens nemoj da dolaziš kod mene da ti borou pare. Uopšte ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vrediš onoliko koliko imaš na akauntu. Samo se plašim da će da im bude tu lejt kad saznaju.

Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet pa se zapitam ko je rajt - ja ili Đole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi što mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidž i da nema rest dok se on ne isplati pa više o tome i ne mislim. A posle, kad to finiš, onda ćemo svi da uživamo.

Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne možeš da joj objasniš kakav je ovde život i koliko čovek mora da bude kerful, jer za čas može da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve što si stekao. Traži, recimo, ponekad picu za lanč ili mek donalds, videla od druge dece, i plače što joj Zorica svaki dan šalje u školu hleb i džem. A džem baš onaj lep, houm mejd, sami smo ga pravili od bresaka što smo last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne možeš to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sažali pa joj kažem da će tako samo da je pokvari pa ćemo muku da imamo kad bude groun ap. Šta će tek posle da traži? Možda čitavu biciklu!!??

Sad je uhvatile neke mušice pa kaže kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoće i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi još pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrzneš. Pa gde su pare za tičera, za gas, za notne buks... Koštalo bi me tu mač. A opet, ne možeš baš detetu ništa da ne pružiš. Ne može ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlučili da je damo u srpsku školu. To je mnogo jusful, jer ona ne priča naški i to je za nas mnogo pejnful. Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero! Srpski mora da se čuva jer smo bez njega komplitli lost. Zato će Rebeka od jeseni u srpsku školu, a ja sam se već dogovorio sa tičerom da mu rentam bejsment, tako da ćemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo žao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vaši iz Toronta.

Bembara najzad usporava, kada vozač prepoznaje obrise svoje rodne grude. Jeste da se mapa na naviju izjebala odmah posle Beograda i da je sada na ekranu samo strelica, zbog čega si sa raznim seljacima morao da oživljavaš sećanje na zavičajnu geografiju. Zapravo, posle nekog vremena shvataš da si zalutao zbog toga što je NATO skenjao nadvožnjak, pa moraš raznim vukojebinama i preko potoka do svog sela. Sreća, pa Bembara ima dobre amortizere.

Auto se zaustavlja u centru sela. Podsvesno si očekivao nekakav veliki doček, ipak si ti čovek od integriteta, niko u selu se nikada nije nafatirao tolike love.
Međutim, jedini koji je iole pridao pažnju tvom teatralnom dolasku u rodni kraj su klinci, kojima Bembara izgleda kao svemirski brod. Dok napuštaš auto, namerno puštaš najnovije hitove Ace Lukasa, da vide svi da nisi zaboravio svoje korenje. Ipak, trojicu koji bleje ispred seoskog dragstora zabole tuki za tvoju predstavu. Posle malog fejs rekognišna, shvataš da su ti to ortaci iz osnovne, Pera, Mika i Laza.

Pera: Oooo! Koga ja to vidim! Pičko stara, tvoja majka mi reče da ćeš se ti možda dovući ovih dana, pa rekoh taman da mi vratiš mojih 100 evra što sam ti pozajmio kad si palio vani!
:cmok::cmok::cmok:
Ti: E, pa stari moj druže, tad su još bile marke, toliko me sećanje služi. To ti je danas nekih 50 ojra.
Pera: Eee, mene misliš da zajebeš!? Znam ja dobro šta je inflacija. Danas je to skoro 100 evrića. Hajde, ne budi stipsa, ionako treba da častiš, zbog mene si danas čovek!
Ti: Ma ne brini ništa, biće i više!
Tada shvataš da Lazu i Miku objektivno zabole dupe što te vide prvi put posle toliko vremena. Svoje nosurde su zabili u, ni manje ni više, nego Ajfon i psuju nekom Miloju Mocartu i seme i pleme.
Ti: E, bre, vas dvojica! Dva pitanja- prvo, kakav sad Mocart i drugo otkud vama najnoviji Ajfon!? Ja kontao da ovde ljudi imaju problema da nabave te stvari...
Laza: Miloje Mocart, to je gazda Miloje, što je tu držao kafanu, pa hteo da poveća profit, otišao za Beograd, potpisao ugovor sa ljudima iz kladionice "Mocart", tako da sada ima i kladionicu. A Ajfon smo pošteno pronašli.
Ti: Pošteno pronašli!?
Mika: Najpoštenije. Nismo ga ukrali. Terali mi neke šljive na pijacu u Beograd. Ženi ispred nas ispao iz tašne i mi ga pokupili sa ulice. Nismo odžeparili! A psujemo, jer nas je poterala muka. Ovaj ovde krmak (lupa Lazi packu) rekao da se kladimo na Bajer sinoć, pa smo ga ispušili. E, bre, ode `iljadarka! Nego, kad si već stigao, ajmo na pivo kod Miloja...

Pre nego što je krenulo nostalgično prisećanje na neka lepa vremena, setio si se da pitaš:

Ti: Nego, šta je bre sa Biljanom? (tvoja nekadašnja ljubav)
Pera: Ohoho, Bilja! Pa ono... Ordinira kao i uvek...
Ti: Kako to misliš, ordinira?
Mika: Pa, po kućama, kako kome zatreba. Nekada ode i do grada... Jednom njenima zafalilo para, devojka otišla do Plavog mosta u Beogradu i donela mesečnu platu...
(pet minuta dramske pauze kasnije)
Ti: Šta... šta bre vas dvojica toliko zurite u taj Ajfon, ko da... Dvajes godina me skoro niste videli, a zabole vas uvo...
Laza: Brate, poštujemo mi tebe, ali morali smo da bacimo pogled na Vukajliju, ovaj Dust se povampirio posle godinu dana...
Ti: Okej, momci. Bilo mi je drago da vas vidim, a sada odoh svoj... (prilaziš prozoru i shvataš da nešto nedostaje) Eeeeh! Gde mi je auto!?
Pera: Jaoj! Pa jesi li ga parkirao kod mesne kancelarije!?
Ti: Pa da...
Pera: Aaa, onda je Dragutin majstor zvao pauka... Njoh, njoh, njoh, stalno to radi!
Ti: Pauka!? Ovde u Prčilovcu!?
Pera: Pa da, dođe iz grada. Nisi trebao da parkiraš pred mesnom...
Ti: Pa ko će u ovo vreme da vozi pauka 30 km od...
Pera: Pa Dragutin je sigurno rekao da su strane registracije, bez dvesta jura nema da prođeš, jer i njemu ide deo za dojavu.

(dvesta evra kasnije, te večeri u rodnoj kući kada je Bembara nekako vraćena u tvoj posed)

Majka: E, sine moj! :cmok::cmok::cmok:
Ti: Maaajko! Toliko dugo se nismo...
Majka: Slušaj! Podgrej sarmu i operi noge. Skinula sam ti stari dušek s tavana, možeš da prespavaš na podu, ja moram kod Miloša (tvog brata), mali mu opet zapatio vaške, pa moram da mu odnesem sirća, njima nestalo...
Ti: Majka, a gde mi je otac!?
Majka: Ma morao da tera traktor do Zapizdine, tamo on i Milenko hoće da seku neku državnu šumu, ovde sve pogorelo letos... Nego slušaj, čuo ovaj Dragoje iz mesne kancelarije da dolaziš, pa pita: hoćeš li da daš neki evro za pošumljavanje?
Ti: Majko, TEK SAM STIGAO! Pusti me da se malo naviknem...
Majka: Dobro, sine, navikavaj se ti, ali da znaš da za neku godinu nećemo imati za ogrev ako se (brdo) Vetrovac ponovo ne pošumi... Rekoh ti već, podgrej sarmu, pa lezi na dušek.
Ti: Majko... Znaš šta, odoh ja ipak po kola...
Majka: U kolima da prespavaš?
Ti: Ne majko. Nego pravac nazad u Beč!