Komšijino dete, koje voliš kao svoje.
Bapče koje je u crnini od svoje 56. godine do dan- danas. Ne zbog toga što ikog žali, već zbog svoje navučenosti na parastose.
Ne prođe parastos u selu da ga ona ne poseti, svojom kuknjavom tako ispemuje komentare rodbine i prijatelja, kao i ostale narikače, da se pri svakom narednom okupljanju na spemovanom grobu postavljaju izvidnice radi pravovremenog uočavanja i blokade ovog nesvakidašnjeg trola sa maramom.
Narikanje u toku:
Tetka: " Jaaaaooooo, tetkino sunceeeeeee, što te uz..."
Spem- baba: " KUKUUUU MENEEEE, ŠTO TE UZE BOOOOOG! "
Tetka: " Živadiiinkaaaa, 'oćeš dumukneš da ti ne nabijem čarapu u ustaaaaaaa!!! "
Kada umesto po džepovima, čarapama i pregradama svoje torbe, novac počneš da nosiš u novčaniku.
Dan kada pusaci i alkoholicari ostavljaju svoje poroke
Izjava koji ljudi koriste kada su u žešćoj depresiji, drame i presrećni su što su našli pogodnog krivca za svoje trenutno stanje. Naravno, psihološkim metodama i svojom nepristrasnom procenom izrovarili su taj trn u oku, kamen u cipeli, a ti sediš i slušaš ih. A da li znaju da li bi sve bilo drugačije? Nemaju pojma.
Čas fizičkog, suncem obasjana sala, lenjost i namćorluk pribijaju me za klupu. Mislim kako me je trenutno za sve briga. Mislim da bih mogla i da se okanem svoje uloge psihijatra svim ovim bićima ovde. Ali, ipak, jedna od mojih najboljih drugarica sedi pored mene i ona bi zapravo da priča, raspravlja, razglaba o svojim sopstvenim problemima. Još jednom moram da ostavim sebe po strani.
Ne znam kada je sve počelo, ali mislim negde usred lenje rasprave o tome da li ćemo ili nećemo ostati babe usedelice. Ona se rastužuje i počinje samrtnički: -A ja moram da smršam...tako sam debela...-
-Nisi, daj, šta lupaš...pa ti si super ispala!-
Ali ipak, ona počinje da plače. Mislim se koj' me moj terao da skrećem na ovu temu i šta sad, pobogu, da kažem.
-Znam da ovo ne bi trebalo da kažem...znam da ovo više nikada neću reći, ali mrzim sebe...-
I upravo tada, kada moj mozak dolazi do pucanja od svih besmislenih stvari u ovom životu, i dok se slatko pegavo lice užasno unakarađivalo prostim ženskim kompleksima, dodaje i dokosurava me: -Mislim da, osećam da...da bi sve bilo drugačije...sve bi bilo drugačije...-STANI.
Sve bi bilo drugačije? Sve bi bilo drugačije da imaš 5 kila manje? Da, to bi sve promenilo!A da probamo ovako: Sve bi bilo drugačije da sam visoka plavuša koja se bavi gimnastikom!
Sve bi bilo drugačije da 6. aprila nisi pio ona sranja i lajao previše.
Sve bi bilo drugačije da su vanzemaljci sišli odnekud i pobili krasnu nam vrstu.
I sve bi bilo drugačije da smo u EU.
Sve bi bilo drugačije da je Zemlja četvrta planeta sunčevog sistema.Niko to ne zna. Ni oni koji provode sate čangrljajući po svojim sitnim problemima, kačeći se za mrvice sečanja koje ispadaju odasvuda, zamišljajući sebe kao nesrećnike koji su, greškom sudbine, izgubili njima namenjenu blistavost i sjaj. Previše sam vremena provodila baveći se ovakvim stvarima.
Svi oni koji misle da bi sve moglo biti drugačije, mogli bi da mrdnu svoje dupe i urade nešto povodom toga.
Zaćutati; postiđeno/posramljeno zadržati svoje mišljenje za sebe.
Benzinska pumpa u Francuskoj, 04:00h, neplanirano se sreću studentski autobusi iz Novog Sada, Jagodine i Zagreba. Pauza traje 2 sata, prethodnih 20 se nije stajalo.
Toalet sa 4 kabine i 6 pisoara.
Kabina 1, 2 i 3: *muk*
Kabina 4: *muk* (čekam da vidim kakvu ćemo atmosferu stvoriti)
42-oje ljudi u koloni direkt pred kabinama: *muk*
57 riba pred otvorenim vratima muškog toaleta: *muk, osluškuju*
Kabina 2: *pušta vodu* (mater vam jebem, niko ni da prhne, sraću u Briselu k'o čovek, da vam jebem bonton, da vam...)
Vozač iz Novog Sada: *otkopčava kaiš u hodniku, probija se kroz masu, pljuje u pisoar, ulazi u kabinu 2*
Svi: *muk*
Vozač: *pffffljhrr-mnnn-fljis-brrrr-pljus, kusur, #&*%@*
Svi: *zvuk padanja kamena sa srca, srećni što je led razbijen*
Vozač: Štaa je pičke, šta ste se umusili, nema posle u busu!
Ono što kaže petogodišnja domaćica kad uvije i poređa svoje sarmice sa lišćem i blatom.
Izraz koji označava najviši stepen pomirenosti sa Univerzumom. Izraz koji upotrebljen u pravo vreme i na pravom mestu pokazuje da je onaj koji ga je upotrebio veći i bolji od samog sebe. To je izraz koji ima svoj smisao samo kada ga izgovori pravi šmeker, osoba koja je svoja u svakom trenutku, osoba koju ništa ne može da izbaci iz koloseka... Takođe, to je izraz koji ima i povratno delovanje i koji od šmokljana pravi šmekera, jer kada šmokljan shvati suštinu ovog izraza i počne da ga koristi, u sekundi postaje nova osoba.
- Brate, molim te izvini što sam ti uništio novi fotoaparat od šesto eura, koji si bio tako dobar da mi pozajmiš, dok sam pokušavao da isprobam da li može da fotka pod vodom. Izvini, brate, molim te...
- Ljubavi, izvini što sam kurva koja ti je razbila srce u milijardu sitnih delova kada sam spavala sa tvojim najboljim prijateljem, jer sam bila ljuta na tebe. Stvarno, srce, izvini...
- Kolega, zaista sam zadivljen vašim izlaganjem. Odavno nijedan student nije ovako odgovarao... Bez sumnje ste zaslužili najvišu ocenu. Ipak, s obzirom na to da vašeg oca nema ker za šta da ujede i da nije mogao da sponzoriše knjigu koju sam izdao, najvišu ocenu će dobiti vaš kolega, koga zabole pimpek za školu, ali čiji je tata pun keša i rado se ponudio da mi pomogne. Žao mi je, kolega, zaista...
A ti... Potpuno ravnodušan stojiš ispred svakog od tih ljudi u pokušaju... Dok ti se usne razvlače u blagi osmeh koji tek malčice otkriva belinu tvojih prednjih zuba, jednim potezom stavljaš svoje tamne naočare u stilu Kventina Tarantina u "Reservoir dogs", puštaš u glavi "Little green bag" od George Baker Selection i kažeš:
- Ma... Sve cool...
Matora baba, koja svoje penzionisanje i oficijalno povlacenje sa scene najavljuje duze, nego sto je to radio Luciano Pavaroti u periodu od osamdeset i neke, pa sve do svoje smrti.
Pored toga sto zna da peva, poznata je i po tome sto ispoljava gracioznost aktivnije od Kraljice Elizabete II i vecno najavljuje svoju naslednicu. Uvek bas tu devojku, koju ona izabere, svi zaborave za pola sata, tako da prakticno svakog zabole za doticnu naslednicu.
RTB 1989 godina.
Lepa Lukic 107 godina: "Evo, resila sam da se povucem sa scene, ipak je 90 godina na estradi puno. A evo i moje naslednice!" Onda na scenu izlazi neka klinka, obucena u urbanu cobanicu, koja peva neku izvornu pesmu.
RTS 1994.
Lepa Lukic 112 godina: "Evo, resila sam da se povucem, znate ipak je jedan vek rada na estradi suvise. Zelim da pruzim sansu mladima. A evo i moje nove pesme sa mojom naslednicom, koja se tako i zove "Naslednica"".
TV PINK 1999. godina u emisiji "A sto ne bi moglo"
Lepa Lukic 116 godina: "Evo, ovo je oficijalna najava za moje povlacenje sa scene - koncert u Domu Sindikata! A evo i moje NOVE naslednice!"
2008 godina, Lepa Lukic najavljuje novi album.
"Resila sam da ovim albumom obelezim 750 godina moje karijere i ujedno cu na njemu, u jednoj duetskoj pesmi, predstaviti moju naslednicu!"
Ljudi koji pljuju u svoje dvoriste i pisaju pod svoj prozor.
Ako vam se ne svidja ovo veceras,vi navijajte za Hrvatsku.
Po predanju hrišćanske religije stoji za praznik, najsrećniji od svih, ispunjen ljubavlju i pažnjom prema drugima. Međutim pod talasom modernističkih shvatanja i filozofije "da komšiji crkne krava" sasvim promenio svoje značenje, i sada u slengu simbolizuje kraj sreće i početak velikog kolapsa. Srpski pandan latinskoj "Panta rei" tj. dok tebi ne smrkne, meni neće da svane.
E pa nije svaki dan, badnji dan!!!
Žena koja falšira pevajući svoje pesme.
Ekatarina Velika. Muzička grupa iz Beograda, koja ja nakon ("misteriozne") smrti svih članova, postala svojevrstan kult među mlađim naraštajima.
Danas, mnogo godina nakon toga, ona predstavlja ono što slušaju svi koje je sramota da kažu šta zaista slušaju. EKV je danas "basic" grupa i odlična je za one čije je muzičko znanje jednako nuli.
Veoma su česti gosti na "zidovima" razmažene balave dečurlije, koja po svaku cenu pokušava sakriti ruralni deo svoje ličnosti.
Razgovor dve "mačke"
Jao, maco, ne moš' verovati kako sam jebeno dobru stvar čula!
- Jao, stvarno, kako ide i ko to peva, jebote!?
Ma neka grupa, EKT ili EKN, ne mogu da se setim, a ide nešto kao "na tvoje usne boje mesaaaaa, pustiću kap svoje vodeeeeeee..."
-Ložiš me da to kaže!?
Ma, da, klasično pušenje. Okačiću ti na wall, znači od sada samo njih slušam!
Ono kako zovete svoje naočare za čitanje ukoliko ste nepismena baba.
Jedini razlog zbog kojeg volim svoje komsije.
Film koji je pokrenuo lavinu interesovanja i podelio ljude.
Hrišćanstvo, države, slobode - sve su to zablude, a jedina prava istina, tvrdi autor, nalazi se u dva sata njegovog filma.
Pre svega hrišćanstvo, film ga predstavlja kao plagijatorski mit i najobičniju astrološku projekciju, jer je Bog, naime Sunce.
11. septembar, po ovom filmu, bilo je samo buđenje straha i panike, sa ciljem što lakšeg zavođenja kontrole. Autor tvrdi da nikakvih udaraca aviona u Pensilvaniji i zgradi pentagona nije bilo. Ne spori se da su avioni udarili u "bliznakinje", ali da se one nisu mogle srušiti bez eksploziva postavljenog unutar njih. Sve to je bilo potrebno da Amerika uđe u rat protiv globalnog terorizma i "ljudi iz pećina". Naravno, iza svega leži finansijski interes, jer ceo američki finansijski sistem, tvrde autori, zapravo je piramida koja je smišljena da opljačka svoje građane. Najbogatiji bankari Rokfeler, Rotšild i Morgan svesno proizvode krize, jer na njima dodatno zarađuju. Cilj svih američkih ratova bila je zarada američkih bankara.
Na kraju, autori vide konačni svet po meri ljudi "iza zavese", tj "Jedna svetska vlada". Mediji namerno zaglupljuju, školski sitemi propadaju, ne bi li bilo pametnih ljudi koji bi mogli prozreti krajnji cilj svetske zavere - čipovanje ljudi.
Namerno nisam iznosio svoje stavove u vezi ovog filma, nego sam ga samo "definisao". Jedino bih rekao da je film visoko-emotivno provokativan, u kome se stimulišu razna osećanja, od radoznalosti pa do straha. Na neki način nam nudi da mislimo, ali dok mi mislimo neko drugi misli za nas. U prevodu, mislite svojim glavom, ne tuđom, ali vam vrlo brzo servira svoje zaključke, uz sugestivnu muziku i vizualne efekte, ovaj film postaje jedna sugestivna kompilacija.
Priznanje, i poruka - otpilio si svoje.
Svako ima svoje razmišljanje, želje, snove...
Međutim, sve ljude vezuje jedna ista stvar, svi ljudi imaju tu čarobnu sposobnost pravdanja, koja u nekim slučajevima prelazi u šalu. Ljudi često svoje pravdjanje oko neke greške preokreću u smeh, jer misle da će tako umanjiti svoju kaznu.
,,Svi mi imamo dugačak jezik, tako da je najpametnije da niko ne tvrdi da je izuzetak."
Sudija pita Muju:
- "Jesi li ti pre deset dana ukrao flašu rakije?"
- "Jesam!"
- "Policija je kod tebe našla praznu flašu. Gde je rakija?"
- "Popio!"
- "Pa nisi valjda za deset dana popio celu flašu rakije?"
- "I nisam, vala, popio sam pola."
- "A šta je sa drugom polovicom?"
- "Prod'o!"
- "A gde su pare?"
- "Popio!"
Kada svoje neznanje opravdavaš opštim.
Srpska karma.Jer ne mozemo cekati da svemir ucini svoje.
