Nedelja je. Pošto si se vratio iz grada u 9 ujutro posle 3 uzastopne "udri me do zore" noći , poseduješ još dovoljno prisebnosti da naviješ alarm da te probudi u 6 popodne, za socijalni mali fudbal nedeljom u 7 uveče, ugovoren prošlog utorka.

Posle iscrpljujućeg i napetog meča, odlaziš sa društvom na pivo. Srećete neke ribe. Opet završavaš na kuntu u vampirskim satima.

Navijaš sat za posao za ponedeljak, 6 sati. Već je namešteno! Mora da je rutinski, od prošle nedelje. Samo treba da potvrdiš, nema smornog podešavanja. Do jaja.

Toneš u dobro zaslužen san. Bićeš OK, 3 sata spavanja je sasvim dovoljno u tvojim godinama, preživeo si ti i nezgodnije mamurluke.

Od pogubljenosti, ne kapiraš da si navio alarm na 6pm, ne 6am.

Budi te poznata buka u 6pm. Senke na plafonu su prva asocijacija na zajeb. Na mobilnom, u džepu farmerki, nalaziš 12 poruka s posla. Kolege ti predlažu načine za spasenje, neki u istočnim, a neki u zapadnim religijama. Šef ti jebe sve živo i mrtvo.

Verovatno jedina misao koju muftija Muamer Zukorlić ne sme javno da kaže na tv B92, ma koliko to žarko želeo.

Ribetina, ili bar tako ona misli.
Najviši nivo mentalno obolele ženske osobe koja misli da je u fullu.
Obična ljadro, koja se šuri za plin, paklicu cigara ili pak, tablu eurobloka.
Oblači se u fazonu "sve mi boje lepo stoje", poput pokretnoh abažura.
Ne izlazi iz solarijuma, i svaka 2 dana radi nokte, širi se kako ima para, ali joj je poruka i više nego jasna: " Neko ima pare, a neko drugare", srećom, kod nje prvi je slučaj u pitanju.
Iako ima "tek" 16, šurila se 4 puta više od keve, iako ima dve starije sestre i mlađeg brata. Pali se isključivo na BMW, ali joj ni GOLF 2 nije stran.
Voli da proziva, uživa maksimalno poverenje rava under17 i nikad, ali baš nikad, nije dozvolila da je zakače po kosi.

Kruna svakog net muvanja. Nakon dobijenog msn-a cini vam se da je 80% posla vec zavrseno.. ostalo je samo kupiti kondome i objasniti joj kako da stigne do vas.

Ultimativni izgovor za roditelje, nema dalje, to ti ne mogu zabraniti nikako!

Razvoj telepatije pokapa se sa pronalaskom telefona, koji je omogućio da u datom trenutku saznamo šta neko veoma udaljen od nas misli. Zabluda je verovati da se misli fizički prenose nekakvim treptajima po ugledu na prenos SMS poruka mobilnim. Ustvari, u pitanju je vremenska sinhronizacija misli kod onih osoba koje su jedna drugoj bliske (majka i dete, braća i sestre, blizanci, bračni i ljubavni parovi, školski dugovi, kolege na poslu …). Kad su zajedno, te osobe gledaju isto, rade isto i poznaju medjusobne navike do najmanjih tančina. Osobe koje “doživljavaju” telepatiju ustvari svaka u svojoj glavi non-stop i manje-više sinhrono vrte istu ploču odn. gledaju kopiju istog “filma” koga su zajedno doživele i zapamtile, tako da u datom trenutku imaju utisak "prenosa" misli, dok se ustvari samo "kopije" istih misli nalaze na dva različita mesta. (Slika: Bajka o trci zeca i ježa)

Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.

Raznovrsnost boja. Raznobojnost duše. Jednom rečju - talenat, dragi moj prosečni korisniče robovlasničkih usluga rendom studentske zadruge. Da, matori. Ono sranje na kojem jedan slikar meša boje i potom ih kičicom unosi u svoju viziju na platnu. Ono što ti nemaš ili nikada nisi otkrio/shvatio da imaš. Čuči tako negde u tami tebe i riknjava uporedo sa tvojim telom a bili biste idealan par, k'o Ivan Bosiljčić i Jelena Tomašević, mice moje njanjave i talentovane. No, ne očajavaj pre vremena, sabrate moj po suprostavljenim palčevima. Organsko antipatisanje ove dve ziljave spodobetine, naime, poruka je kojom ti tvoj vlastiti želudac saopštava da nisi svaka druga puka ljudska ljuštura zatupljenih čula i intelekta već uspavana lenčuga koja nije još odgonetnula svoj smisao u koordinatama sopstvenog života. E a kad njega budeš pronašao, bićeš Čovek, sine moj. Ili tako nešto od čika Radjarda...

Dodjes na ispit. Cista teorija, 300str, procitao si 150, 100tinjak prelistao, ostalo ni pogledao. Dolazi profesorica, diktira pitanja i ti shvatas da te zajebala. Jer, rece ona jednom, pre tako davnih nedelju dana da ce biti cisto deskriptivno, bez sitnih nabrajanja i gomile sranja koja iz toga proizilazi. Bas naprotiv, tako ona uradi. Svako pitanje - pasus od jedva dva cola. Znas mozda o cemu se tu otprilike radi i gde se to valjda nalazi u knjizi. Puskice ti ne vrede, patroliraju nadrkane asistenkinje kao Obalna straza. Telefon - nema ko da ti salje poruke.
Sta ces? Odustati - ko je to jos video?! Smisljas svoje teorije i podele, nabrajanja renomiranog autora prevodis u svoja...na kraju ti ipak stize poruka od drugara koje ti pomaze da uradis jedno pitanje. U poslednjim sekundama zavrsavas. Izlazis sa 1.34% nade da ces poloziti.
Bolje i to nego da znas odmah da si "roknuo". Sta dalje? Mislis o dva ispita koja imas prekosutra.

Rečenica koju govorimo sebi kada ustajemo iz toplog kreveta, a čekaju nas obaveze...

Stanje koje te zadesi kada shvatiš da ti internet ne radi.

Boli je kurac. Dok su ostale prsate, guzate, nogate i preplanule starlete vijale igrače po premijer ligi (jer serija žene fudbalera kaže da tako treba), ova lukava i prepredena devojka je uvidela da pravi novac leži u tenisu. I to je sklepala nikog drugog do Federera.

A Rodžer ko Rodžer, fini i povučeni "hihihi" dečačić u telu tenisera ubice, vaspitan lepše nego Masimo Savić, nije imao srca da odbije udvaranje ove naizgled poštene šiparice koja ga nije uplašila napadnošću. Reko čovek, ova je za kuću! Lepo pitala, i sad je boli stidna dlaka za apsolutno sve.

Njen najveći poso je da putuje i prati svog muža po turnirima (onim većim jer mali su ipak mali), i da izgleda zvanično ili mirno aplaudira dok je kamera snima. Ostatak meča provodi u grickanju kokica i slanju sms poruka.

I dok su se nevešte lepotice udavale za ružne fudbalere koji ih varaju sa ženama drugih ružnih fudbalera, Mirka je ugrabila poštenog dobricu, pridobivši titulu "Žena Rodžera Federera" koju je spremna da odbrani po saku cenu - deluje jače od svake potencijalne konkurentkinje.

ovo se dešava kad pijana devojka piše sms :)

Fraza, izreka, umotvorina, poruka prethodnih pokoljenja budućima, koja svoje korene vuče još od polovine prošlog veka, od onih post-ratnih godina koje će ostati upamćene za vek vekova po propasti sveopšte Evropske industrije i uspona Fijata, koji je kao ptica Feniks ustao sa zgarišta ratom spržene Evrope i uz pomoć kletih Amera i njihovog prljavog i opljačkanog novca, počeo ponovno izgrađivati svoje fabrike smrti na točkovima.
Godinama, ma šta godinama, decenijama nas već zatrpavaju gomilama kotrlajućih kontrapcija sačinjenih od lima i plastike. Vreme je da se kaže dosta. Naprimer, javna je tajna da Volvo u nekim svojim kreš-testovima imao nelojalnu konkurenciju. Kod simulacija čeonog sudara na jednog Volva je išao neki Fiat, iz perolake kategorije. I gle čuda, Volvu ništa. Sve se to zataškava, a nam se prodaje pod "auto".
No mi Srbi smo ih, jelda, provalili. Imamo oko za nekvalitet.

Prokletstvo modernog doba i pijanog čoveka. Šanse da bez greške otkucate poruku i pošaljete obrnuto je proporcionalna količini alkohola u krvi.

Ovo je jedan od najkorišćenijih izraza u školama i odnosi se na domaći zadatak poveren đacima da ga urade. Upotrebljava se kad je zadatak izvršen i spreman za kontolu, ali i kad nije urađen (pa je sveska ostala kući, izgubila se na putu do škole, ukradena od strane maskiranih likova itd). U naslovu stoji kako ta rečenica treba da se izgovori. Međutim u odsustvu koncentracije, nedostatku sna, osećanjem potrebe da se izvrši mala nužda, često se izgovori kao: "Napiš'o sam" što se, naravno, proprati smehom ostatka odeljenja. U OŠ do petog razreda pojava je relativno česta, posle petog prestaju da se pišu domaći zadaci, ređe koristi ova fraza pa samim tim i ne dolazi do greške (gore navedene fore više ne prolaze). Dosta slabo se koristi u nekim drugim prilikama jer malo ko šta piše osim SMS poruka i statusa na facaknjizi i ostalim e-sranjima.

Slogan mobilne telefonije.

Siguran znak kašnjenja

Lola koji živi dvostruki život, normalno kad je ljubav u pitanju. U kombinacijama devojka-devojka, žena-devojka a neretko i žena-žena. Istina, za poslednju kombinaciju treba imati malo više para. Dosta više zapravo ali je moguća. Odma da kažem da pare nisu presudne ovakvom čoveku. Mora da se rodi za to i da bude igrač. Ni jedna kombinacija ne sme da trpi ili da bude zapostavljena, deca pogotovo ako ih ima naravno.
Ako se uhvatiš u kolo sve mora da se postigne ili je bolje da se ne počinje sa ovim izazovom, nije naivno. Rizik je preveliki, kockaš se sa porodicom i svaki minut si u opasnosti da ti greškom zazvoni telefon ili stigne poruka i sve izgubiš i ostaneš sam ko pustinjak. Može se izvući neko poređenje sa drogom, kad jednom počneš kraja nema a osećaj je jebeno dobar.
Ovo nije ispravno da se razumemo, treba voleti i biti veran jednoj osobi ceo život i nikako ne pokušavajte kod kuće nešto od gore navedenog.

Kinekt je dodatak za igračke konzole, koji vam omogućava da bez džojpeda upravljate glavnim junakom video igre koju igrate.

U realnom životu nas običnih smrtnika koji nismo ludi da bacamo keš na svakakve gejmerske džidžabidže, kinekt je poseban "potez" koji se primenjuje prilikom igranja video igara.

Do njega dolazi u trenucima nesrećno (čitaj - glupo) primljenog gola u poslednjim sekundama meča u PES-u, ili kada se previše uživimo u nekoj pucačini, pa pobijemo i one koje treba da štitimo (pa na monitoru izađe poruka "Mission Failed").

E, tada odradimo sledeće:
- zavrištimo onim istim tonom kada sudija Pedersen ne svira očigledni penal;
- poskočimo kao da igramo kolo;
- visoko podignemo ruku kao da se spremamo da zakucamo;
- jakim zamahom zakucamo džojped u ruci o zemlju, a sve to u stilu nekog zajebanog kombo udarca u Mortal Kombat-u ili stilu tačdauna, za one koji preferiraju simulacije američkog fudbala.