Osoba koja ima izmedju 14 i 24 godine.Najveci deo dana provodi u svojoj ''jazbini'' sa svojim najboljim drugarom od 2.7 GHz.Kazem ''najveci deo dana'' jer ostatak dana provede spavajuci pored istog tog drugara.Svoje vreme isplaniraju tako da jedan deo dana provedu zaludjujuci se hakovanjem tudjeg fejsa, na kojem pritom ne urade nista korisno,dok drugi deo vremena provedenim za kompom pokusavaju da naprave neki virus koji ce unesreciti mnogo neduznih zivota.Omiljene igrice su im ''Call of duty 4'' i eventualno ''Counter strike 1.6''.Omiljeno pice je,naravno, ''Coca-Cola'' cijih flasica ima na milion oko kompjutera.
Obicno imaju i jednog druga sa kojim, vikendom, hakuju i dele svoja velika hakerska ''iskustva'' iz predhodne nedelje.Njihov razgovor obicno deluje ovako:
Megabit:Pixele u sredu sam upao u nalog Sanje iz 8-2. Kakve poruke imaaaaa!
Pixel: Kakve?! pricaj mi! sta si sve uradio?!
Megabit:Ma nista tesko , prvo sam joj hakovao ''gmail'' preko ''source code-a'',a onda sam preko html ip adrese otisao u njen komp i preko keyloggera ukrao joj sifru.A na fejsu sam joj radio svakave gluposti!!Slao sam svima redom kako ja,Sanja, hocu da im pusim..hihih..stavljao sam joj pogrdne statuse i sve to redom kako obicno ide!
Pixel: Ha ha ha stvarno si car, majke mi , ja to nikad ne bih smeo da uradim...
Novi talas patriotskih emisija na patriotski prosvijećenim televizijama.
U emisijama se pojavljuju istinske patriote koje urliču patriotske pjesme na patriotskim CASIO, KORG i YAMAHA instrumentima.
Postoje mnoge varijacije na temu imena, međutim, u suštini je sve isto:
(1)ZAVIČAJU, MILI RAJU!
(2)ZAVIČAJU MILI RAJU!
(3)ZAVIČAJ NAM MILI RAJ!
i tako dalje.
Ambijent i scenografija su autentični:
Ognjište, skemlijice, sijeno, slama, ćilimi, verige, proja, sirutka, bundeve, kuruzi, najnoviji SOUND&LIGHT BLASTER 5300 za svjetlosne efekte u ritmu muzike i, iz nekog razloga, proštaci drvene ograde.
U emisiji nastupaju dva tipa estradnih izvođača: zavičajno-patriotske grupe i zavičajno-patriotski vokalni solisti.
Patriotske muzičke grupe su najčešće krajiškog tipa(izvode krajiške pjesme) i brojno se kreću od 5 članova pa nadalje.Imenuju se po kraju odakle dolaze: KRAJIŠNICI S DRINE, KRAJIŠNICI S FRUŠKE GORE, KRAJIŠNICI S MANJAČE, KRAJIŠNICI IZ TORONTA i slično.
Patriotski pjevači-solisti se odlikuju zvučnim imenima, lako pamtljivim(IZVORINKA RADUSINOVIĆ, STAMENA VRTIREP, RADENKO ČULIBRK), obučeni su u narodne nošnje i odlikuju se upitnim vokalnim sposobnostima.
Zajedničko im je da konstantno pjevaju o pečalbi, zavičaju, rodnoj grudi, potoku zelenom, staroj majci, đedu, babi, otadžbini i o tome kako je njima teeeeeeško u tuđini. Naravno, sve ovo se pjeva uz muzičku pratnju orkestra Šice i njegovih 6 musketara, jer samo Šico zna ukomponovati zurlu i marokanski ritam-bubanj u pjesme o zavičaju.
Ponekad se tu dede koji narodni guslar i frulaš.
Narodni guslar pjeva o vijekovnoj slozi među Srbima i Crnogorcima, o izdaji sestre Crne Gore, o Radovanu i Ratku i, pogađate, o zavičaju.
Frulaš ništa ne pjeva.
Sve se to vrti na malim ekranima širom naše napaćene zemlje, dok patriote po Amerikama, Austrijama, Australijama i Njemačkama to sve gledaju i šalju SMS poruke(po vrlo patriotskim cijenama-SAMO 4€ PO KOMADU) u kome na poprilično nepismen način poručuju kako je njima teško i kako pozdravljaju svoju 'fameliju' u zavičaju, fameliju u inostranstvu i malog Boru sa crvenim merced'som.
Nesvesni svoje malenkosti na zemlji. Jedina svrha njihovog života je da životare, rade uobičajene stvari, zabadaju nos u tuđe probleme, iščuđavaju se i ponose svojim glupim stavovima, skoro pa komercijalnim. Ljudi koji ne shvataju da čovek može biti nešto mnogo bolje i veće. Olakšavajuća okolnost po njih je što ih baš i nije mnogo briga za to.
Mali ljudi su danas istrčali iz svojih uobičajenih jazbinica...sve čistačice i penzioneri i sva boranija danas je imala posebnu čast da loše vesti razmrdaju malo njihovu kolotečinu.
Malim ljudima je navodno žao:da li je neki poznati pevač umro? Baš je dobre pesme imao! Šta kažeš, izgorelo obdanište? Jadne te majke, sirota deca. Poginuo neki tamo daleki rođak prijatelja? Trče na svoje facebook profile i ostavljaju žalosne poruke, toliko nakaradne da bih ja pre pomislila da ismevaju čitavu situaciju.
Mali ljudi su skriveno srećni...da, blistaju njihove okice podmazane novim tračem. Nikada nisu ni naročito daleko dosezale. Oni su obične ovce, ali priroda je ipak rešila da ih obdari time da to uopšte ne vide. Misle da su slobodni, ali to nikada neće biti...misle da znaju nešto, samo da vešto ponavljaju ono što su ranije čuli,
Mali ljudi se bave malim stvarima, a male stvari zapravo su one koje izgledaju tako veliko i važno. Proglasiće me bezosećajnom, i veliko im hvala. Oni nemaju sebe, samo lažnu predstavu toga kako bi duša trebala da izgleda.
Ako bi mi se nešto desilo, svi ti mali ljudi srećno bi izmileli, a onda žalili moje roditelje i vrteli glavama. Nikada ih nije bilo briga za mene, ma ne znaju ni da postojim, ali najednom ja sam nešto njima najbliskije i oni rone svoje suze i računaju materijal. Koliko će im dana trajati ovo, koliko će još moći o tome da pričaju? I u svoje suze bi trpali nakunđurene izjave nebuloznosti od kojih se gnušam, a mene niko ne bi ništa pitao.
Možda je greška što ovo pišem, ali ne mogu da pomislim na to, a da se mi se ne smuči.
Narodni heroj današnjice. Srbima sada isto što i Marko Kraljvić nekada. Samo što on boj ne bije sabljom i topuzom, već mikrofonom. Etno verzija Beogradskog Sindikata.
Veoma preduzimljiv tip. Pored šljakera u Germaniji i tadašnjih krimosa iz Beograda, jedini je od devedesetih godina uspio da napravi komercijalu. Spojio je državni razdor, ratna dešavanja i svoj neosporni muzički talenat u jednu cjelinu i dobio savršen recept za uspjeh – napravio je tačno ono što narodu treba. Pronašao je tu G tačku, ubo k’o kurcem u pičku. Sad 98% Srba 40+ godina izdrkava na njega, sa suzama u očima i nadom u srcu da će se Mićkove pjesme jednom obistiniti.
Tu na red dolazi jedna veoma intrigantna jebada: šta nama dragi Milomir misli na sve to? Elem, kao što je opštepoznato, Milomir je rodoljub prve klase. On voli svoju zemlju (ili bar ono što je od nje ostalo). Taj isti rodoljub mlati kintu kol’ko god može jer mu se može. Sad ja čisto sumnjam da njega bole kurac za ovaj narod. Ta tvrdnja se automatski potkrepljuje činjenicom da se Mićko može primijetiti kako pjeva po vašarima, kafanama, šatorima, svadbama, kurcima, palcima...On definitivno ne vlaži na ta mjesta, već ide bilo gdje samo da zabode dobru kintu. Rokne bakšiša više nego nova sisata pevaljka u lokalnoj kafani. Ali dobro, shvatimo čovjeka, ipak je kriza u svijetu.
Na kraju, da se malo zabavimo tekstovima njegovih poema. Elem, one u sebi sadrže veliku erotsku notu koja je vješto zakamuflirana u liku mlade hercegovke, koju on redovno, u svakoj pjesmi miluje i ljubi (čitaj: trsi).Takođe, pjesme nose snažne antievropske poruke, kao i parole o bratstvu i jedinstvu naših dvaju naroda, Srba i Crnogoraca. Sve je to izmiješano i upakovano u solidnu metaforu, koja uz odgovarajuće propratne melodije izaziva ejakulaciju u nas Srbalja.
*Deder sine da čujemo malo Miljanića.
„Crna Gora i Srbija
To je jedna familija
Nije vel’ka već je mala
Tuđinu se nije dala.
Iz tuđine ja sam doš’o
Rodnoj kući ja sam pošo’,
Tu me čeka majka stara
I brat stoji kraj bunara,
I dok drva gore suva,
Čorba slasna na vatri se kuva,
Ja se šetam kroz moje Banjane
Da bi’ došo kod moje Milijane.
Njoj je tek 15 ljeta,
A ja došo iz svijeta,
Dugo pičke gledo nisam,
Zato Milijani bradaju ću da sisam,
Dok joj kose divne mrsim
U šupak ću da je trsim.“
Najveća neuroza našeg vremena.
Proizvodnja... Kontam da je bradati čika imao prava kada je rekao da su prve države nastale kada je došlo do viška u proizvodnji. E, pa, onog trenutka kada je došlo ne samo do viška već i do činjenice da su skoro svi svuda počeli da proizvode iste stvari, javila se potreba da se smišlja nešto što drugi nisu kako bi se kao takvo lakše prodavalo. Ne bi se "Jabukini" proizvodi, uprkos objektivnim nedostacima i visokoj ceni, tako dobro prodavali da nema tog marketinškog momenta o "posebnosti" i "pripadanju eliti".
Zatim umetnost. Slikaru je dosadilo da slika sto pejzaža slika tehnikom ulja na platnu, muzičaru je dosadilo da piše simfoniju kada sva publika već zna da će, ako je već u C-duru, druga tema biti u G-duru; književniku je dosadilo da razvlači čitalaštvo pričom o katarzi... Zato je slikar odlučio da zajebe stvar i stavi onu golu žensku na sred platna, muzičar da ponudi publici grozne zvuke pritom sa scenama javnog žrtvovanja, a književnik knjigu bez ikakve poruke i radnje.
A vojnik? Vojnik je odlučio da zajebe neprijatelja tako što će ga udariti tamo gde je najmanje logično, i potpuno van svakog viteštva, tamo gde će ovaj najmanje očekivati- dakle, preko Ardena, a ne u Mažino liniju.
I tako u svemu, od ešarpi, koje će prodati neki poseban motiv, do NASE, koja će svoje finansiranje opravdati time što će poslati par desetina fotografija Plutona.
Mitrović: Gledanost nam je blago pala, treba nam nešto novo, novo...
Producent: Ne znam, da nateramo Staniju da masturbira pred Ekremom?
Mitrović: Sine, te stvari smo imali...
Producent: Žeks, stvarno više ne znam. Neka je jebu trojica u isto vreme, bolje od toga ne mogu da smislim.
Odjebi. Prestani smarati.
Izraz koji se koristi za razmažene i dosadne osobe koje bi stalno htele da im se ispunjavaju neke želje i da se stalno njima udovoljava.
Opšte je poznato da su deca uvek bila željna pažnje, a kad propričaju to dobije i novi level iritantnosti i sa vremenom to sve više i više ide na živce.
- Ajde časkom dođi da mi izmasiraš. Bole me noge ne mogu ih pomerati. Ajde pliiizzz.
- Ma ne mogu dušo. (Ajde pusti me jebote da odmorim malo).
- Ajdeeee. Mooolim tee.
- Ajde jebi se. Završili smo. Kako možeš svakog jebenog trenutka da me zoveš i šalješ poruke pa pusti me da odvojim par minuta za sebe. Tražiš pažnju kao da imaš tri godine. Kmeeee, meee ajde me nahrani, donesi mi soka, vode, izmasiraj me, udovolji mi. Išli smo jutros na kafu, pa si me zvala da ti popravim internet, pa smo šetali dva sata, pa me sad zoveš da te izmasiram. Pa nisam ti ja sluga jebote. Zdravo.
BLOCK
SItuacija u kojoj je nemoguće razdvojiti dve osobe, čak i kada nisu jedno za drugo.
-Što si smorena?
-On je počeo mnogo da pije.
-Pa dobro, naiđe čoveku kriza, možda ima neke probleme.
-Nije samo to. Ništa ne radi po kući, samo spava.
-Pa popraviće se valjda.
-Ali počeo je i da se kocka. Počeo je da troši našu ušteđevinu.
-Pa ne smeš to da dozvoliš, ja ovom mom to nikada ne bih dozvolila
-Još me i vara. Videla sam mu poruke u mobilnom.
-Pa to je već previše. Što ga ne ostaviš i nađeš nekog normalnog?
-Ne mogu.
-Ma ja sam u startu videla da nije on za tebe, znaš li danas kakvih slobodnih momaka imaš.
-Ma ne mogu.
-Nisi normalna, pa što ne možeš?
-Zato što ga volim...
Gnoj - ujedinjenje limfne i proteinske sabraće, koje zajedničkim naporom pokušava da odstrani nepoželjne momente u organizmu, odnosno strana tela.
U slučaju kada ti je samo jezgro (duša) od zle tvari sačinjeno, gnojiš se ceo.
- Doktore Vehbija, ne vredi vam ona Atkinsova dijeta, ja Vam se gnojim i dalje, mislila sam "laže vaga", ali laboratorijski rezultati potvrđuju! Pa ja, ja...
- Hmm, čudnovato uistinu, tu je Atkins mor'o delovati...recite mi, kada ste počeli da se gnojite?
- Čim sam navršila pubertet...bilo je to...izabrana sam za kraljicu mature, i onda sam se povaljala slučajno sa onim Acketom iz specijalnog matematičkog odeljenja...
- I posle Vam je slao poruke, i Vi nikada niste odgovorili?
- DA! Da...i onda...kada sam promenila broj, sledećeg jutra sam se probudila sa nekakvim viškom u struku, pokušala da iscedim...Dijagnoza: Conscientia Abrumpto Vulgaris, svetla strana savesti pokušava da odgnoji (to gnoy away) tamnu stranu bića.
Terapija: Sačekati bolni dolazak svetla.
Vrhunac samopoštovanja kod muškaraca.
- ma Miroslave nije li ova što sad prođe Tanja sa one žurke za novu godinu?
- ona što si je onako mrtav pijan zaključao u kupatilu po kome si se prethodno ispovraćao? Mislim da jeste...
- znaš li da me kulira od tad?
- Baš se pitam što...ona je bar bila na sigurnom, nas si za to vreme jurio nožem...Jesi probao da joj se izviniš? Mislim, ipak je dočekala novu godinu sa sadržajem tvog stomaka..
- Ma šta ja znam, slao sam joj posle neke poruke, al nije odgovarala, pa rekoh sebi ko je jebe, nisam ni ja drvo da me svaka kučka zapišava
Sjebeš nešto što nikako nisi trebao i još budeš glupson pa te i provale, al ne u onom smislu kad smo kao klinci krali trešnje nego.... ma mogućnosti ima zilion.
''Ko ti to šalje poruke u pola noći?''
''A...hm... ma Sanja, cima me da joj snesem onu bež majicu za petnaest minuta ispred zgrade. Odoh čas da se tušnem.''
''A od kad se ti i ona njušite pa moraš da se pereš? DAJ TAJ TELEFON 'VAMO sa'ću da te izvrnem na gaće, misliš Stole sis'o vesla?''________________________________________________________________________
''Gde si bio do sad?Stoko jedna pola 2 ujutru je!!!''
''Šta si me saletela još s' vrata, nemaš preča posla nego vampirišeš po kući ko neka luda Nasta. Bež' od mene!''
''Moreeee, kad te sad izvrnem na gaće a još ako nisu one što si jutros obuk'o, jebo si ježa!''
"Nisam radio ništa nelegalno. U jednom trenutku zbog baga nisam mogao da šaljem privatne poruke klijentima, tako da sam otvorio novi nalog pod drugim imenom i sa njega poslao PVT klijentu Posterašu sa sadržajem definicije koja je trebala da mu obezbedi 50 poena. On se, naglašavam, SAM ponudio da kupi taj nalog, ali pod uslovom da napišem još 2 definicije, kako bi bio siguran zbog hejtera. Pristao sam, i 14.02.2011. prodao sam mu nalog za određenu sumu novca. Bez ugovora, bez svedoka. Bez dokaza".
Ovako svoju priču ekskluzivno za Autsajder započinje jedan od najpopularnijih Vukajlijaša S.Kg. (24), čije ime, na njegov zahtev, ne možemo obelodaniti. Kako saznajemo, zbog čestih bagova na sajtu, određeni Vukajlijaši koji su pisali definicije Posterašima, često su bili u nemogućnosti da pošalju definicije privatnom porukom. Ne želeći kontakt SMS-om, zbog eventualnih dokaza i problema sa vlastima, otvarali su nove naloge i, kao što je gore navedeno, pisali minimum 3-4 definicije. Pošto bi one ostvarile zavidan skor (kako Autsajder saznaje često preko 100 poena, zbog hejtera), nalozi su bili prodavani klijentima (Posterašima) za 10-15 evra u dinarskoj protivvrednosti. Naravno, što je nalog imao više poena, to je bio skuplji.
Tu, međutim, nije bio kraj trgovini. Gore pomenuti izvor otkriva da su pojedinci prodavali i duple ktitor naloge sa dovoljnim brojem poena. Cene tih naloga bile su, razume se, dosta veće. Autsajder je preko svojih izvora uspeo da sazna samo inicijale moderatora (P.D.Dž) koji je svoj dupli ktitor nalog uspeo da proda za više od 100 evra.
Omasovljenje Vukajlije i sve veći broj nekvalitetnih definicija naterao je pojedine autore da napuste sajt. Da ne bi bilo da su uzalud pisali svoje definicije, oni su svoje naloge prodavali pojedinim Posterašima koji su se morali pretvarati da su Iskusni Vukajlijaši. Cene tih naloga dostizale su neverovatne sume koje su rasle sa popularnošću prethodnog vlasnika. Sumnjalo se da je i čuveni #1, koji je nestao za Novu godinu, otišao u inostranstvo da proda svoja nalog, ali se ipak pojavio posle 2 meseca. Ako je to zaista on...
Naravno, i sa tih drugih naloga Posteraši su morali plusovati, pozitivno komentarisati, hvaliti i omiljenovati definicije svojih nadređenih Iskusnih Vukajlijaša. I, podrazumeva se, morali su držati jezik za zubima. Nikome ni reč. Kazna je jednostavno bila prevelika.
Ova NVO bavi se spašavanjem poniženih, usamljenih, očajnih, i svih drugih pičkica koji svoj život žele da okončaju samoubistvom.
Samoubistvo kao čin nikad nije imalo podršku u društvu, bar ne onom normalnom. Ali , eto sa mijenjanjem sistema vrijednosti, i prelaskom u demokratiju kao novi oblik političkog režima i „najveći stepen idiotizma“, od samoubica se prave kojekakvi heroji, paćenici koji se ne snalaze u ovom okrutnom svijetu, njihove patetične poruke o razlozima napuštanja tog istog okrutnog svijeta postaju predmet romantike između fudbalera i Vuka Jeremića na Tviteru.
Postojala je ta dilema da li je to kukavičluk ili hrabrost, jer ipak treba stisnuti muda pa oduzeti sebi život... Međutim, istorija i dobri običaji preldžijstva i domaćinluka nas uče da je to kukavičluk i sebičluk, jer samo sebična pizda može ostaviti goluždrave tiće nenaranjene i nezaštićene na vjetrometini tog istog okrutnog svijeta čiju težinu on, kao, ne može da trpi, samo bezvoljna sisica može da kaže da nema razloga za život i borbu. Nekada, samoubicama popovi ne bi davali opjelo za pokoj duše a porodica bi ih proklinjala.Kod nas u selu došao pogrebnik da okupa mrtvaca , pa kad je vidio da je ovom dignut kurac, pitao je l' se objesio, porodica rekla da jeste, on pitao jesu li ga prokleli, ovi rekli da nisu, on se pop'o na čovjeka, klekn'o na prsi pa kad je sta jadniku vezati šamare i kletve u mrtvi čvor, jedva smo pokojnika oteli). Što kaže, moj did: „Neradnici bolan! Ne znaju šta će od sebe, ništa ne rade, pa se odoše ubiti!“
Sad dolazimo, konačno, i do NVO „SRCE“ koji treba da pruže pomoć samoubicama, sad da li će pomoći da taj skoči sa mosta ili da siđe sa struge, to, kao i mnogo štošta drugo, zavisi od onoga sa druge strane žice. Jer da je taj naumio smandrljati se, ne bi on nikog zvao, tako da mu treba reći:“ILI VIDI SAM SA SOBOM, ILI SKAČI PIČKA TI MATERINA, ŠTO SI MENE ZVAO, OLADI MI SE PITA!“
Al et, nek i oni rade nešto da se ne poubijaju od dosade!
Te noći sam pokušavao da gledam nešto što nazivaju fudbalom i zmijoglavog Mudrinskog kako iz desetog dodira sa loptom pokušava da obuzda svoje pokrete. Nije išlo! Da se ne bih nervirao otišao sam malo da prošetam... Kao i obično ruta je bila do mosta i nazad...
Nakon nekog vremena provedenog na mostu, zagledan u udaljena žuta svjetla moje kasabe navio sam se preko ograde da raknem šlajmaru izazvanu kvalitetom „Morave“, jer su me učili da ne valja pljuvati po putu, odmjerim visinu mosta još jednom, kad sam iza sebe začuo cik neurotičnog ženskog glasa:
-NE SKAČI, NIJE VRIJEDNO TOGA, JOŠ SI MLAD!
-Šta ti je koju pičku materinu, 'mal se ne skra' od straha, šta vrištiš?
-Nemoj skakati, samo nemoj skakati!
-Kakvo skakanje ženska glavo, gled'o Zvijezdu pa došao ispušiti jednu na mo...
-Ma nije Zvijezda vrijedna toga, oni primaju pare i ne trude se, boli njih uvo, a ti se zbog njih nerviraš!
-Jesi to matere ti pričala sa mojom materom o ljubavi prema klubu, i ostalim sportskim stvarima, a lijepo sam joj rekao da se javlja isključivo u pitanjima poljoprivrednog karaktera?
- Ne ja sam Monika iz nevladine oraganizacije Src
-MA MARŠ U PIČU MATERINU I TI I NEVLADINA ORGANIZACIJA, JEBALA VAS SONJA LIHT KAKO VAM NE DOSADI NAPADATI SVE ŠTO JE SRPSKO...
-Ne! Mi se pomažemo ljudima koji se hoće ubiju!Vidim ja ova ozbiljna...
-Nema potrebe da mi pomažeš, sam ću se ja surduknuti, samo se ti odmakni tri metra k'o za živi zid...
-NE NE NE NE! Mi vas spašavamo!
-Ma spašavate vi moj kurac, ja sam naumio blebnuti, ima da odskočim od ledine k'o da sam na Vimbldonu! Kako bi me ti spasila majke ti? Sad odoh...Prekoračim jednom nogom ogradu...
-STANI! Ja sam već trojici spasila život u ovoj organizaciji , isto ovako, daj da pričamo, molim te reci šta te muči?
-Ja sam deset godina radio na brenti kod Đure, mal' mal' nekog uvati cikular, pričepi ga građa, otme se motorka, spasio sam 21 život i 76 prsta, cirke! Pa se ne kurčim!
'Ali evo, probaj, pričaj sa mnom, iskušaj me...Prekoračim i drugom nogom...
-'OŠ DATI PIČKE?!
-MARŠ SELJAČINO!
-U NABIJEM TE NA KURAC NE BI MI DALA NI DA MI JE POSLJEDNJA, JEBEM TI MATER, 'AJ MRŠ DA TE NE VIDIM , AKO PADNEM OVAJ TIKET ZA 400 MARAKA, NEMA POTREBE DA DOLAZIŠ!
To je najveći stepen ignorisanja nekog ili nečega što vam je pre bilo veoma važno. Aluzija na stanje u Haitiju koje se 2 nedelje provlačilo po novinama dok nije došla katastrofa u Japanu koja puni stubce mesec dana, šta je sledeće?
- E šta je bilo sa Rosom, jel ste se pomirili šta?
- Ma de brate, ja je zovem, šaljem poruke, e-mailove čak sam joj i pismo poslao, al ništa. Ignoriše me ko Haiti
- Bedak brate.- Pa sine što ne izadješ da se igraš malo sa drugarima?
- Ma odjebi kevo bre, niko me ne voli, ignorišu me ko Haiti.-I tako mi odemo i stavim sve na crveno i upadne, prva ruka, mi šta ćemo, ajd da ponovimo ruku, ono opet upadne, ja kažem sad rokaj orfanelu, oni neće i....
- :hrk: :hrk:
- Alo brate jel me slušaš?
- :hrk: :hrk:
- Ma jebi se bre, ja ti se ovde jadam a ti me ignorišeš ko Haiti.
Najiritantnija moguća poruka,koja može da mi stigne kao odgovor na moje prethodno postavljeno pitanje,koje ne zahteva uključenje više od 1% sive mase,zato što je nekom muka da otkuca više od ovih 7 prosvetljujućih karaktera.
ja šaljem poruku:Kada su nam sutra vežbe?
stiže odgovor:Nzm,jbg..ja ponovo šaljem poruku posle par dana:Da li treba da su uče sva ona izvodjenja sa 67.strane?
odgovor:Nzm,jbg..
ja iznervirano šaljem poruku:A da ti nisi,nzm jbg,malo kreten,malo nepismen i malo više lenj?
odgovor:Kome ti da je kreten?Kome ti da je nepismen?Šta tebe briga kako ja šaljem poruke,mogu i na dijalektu indijske severozapadne pokrajine,tebe to savršeno ne zanima,i nemoj da mi više postavljaš glupa pitanja ako očekuješ odgovor dužine ruskih romana!!i čoveku nije bilo muka da otkuca poruku od 100 karaktera,jer je svadja na vidiku.Za to će da otkuca i "Rat i mir" sa sve "Braćom Karamazovima" ako treba.
Sinonim za nešto najdragocjenije, najmilije, ono što se ljubomorno čuva i od pogleda i od dohvata drugih.
Kao što je i zjenica oka jedan od najosjetljivijih dijelova tijela, te uvijek mora biti pokrivena kapkom, ne bi li se zaštitila od štetnih uticaja, tako se i ovo brižljivo čuva, sa strahom da će se nešto desiti i, ne daj Bože, na neki način poremetiti tu savršenost (koja je obično u očima posmatrača).
- Oho, o'š ti podić' te pare više?
- Ma, ne radi do ponedjeljka kladionica, moraću sačekati, jebiga..
- Pa šta ga nosaš sa sobom, izgubićeš ga gdje, konjo, 20 somića nisu male pare!
- Ništa ti ne brini, čuvam ga k'o zjenicu oka svog! Daću ti da vidiš ako 'oćeš, al' samo iz moje ruke!-------------------------------------------------------------------
- Šta je s Ane, što više ne izlazi s nama?
- Ma, onaj njen joj ne da da ide nigdje, ona sirota kaže da je čuva k'o zjenicu oka, a jedino što ima ikakve veze s tim je to što je prošle sedmice plavog oka hodala, kad je vidio poruke od bivšeg.. Ah, ta ljubav.
Dispciplina finih, dobrih, slatkih, ma divnih devojaka. Iliti bolje: spolja gladac- iznutra jadac.
Fina devojka od morala i principa: "Ne znam sta da radim... Kako da mu kazem da sam ja sa Miloradom? Mi smo ipak tri godine zajedno. A onaj mali iz Novog Sada sto smo se izljubili one veceri jos mi salje poruke. Jaoj, kako je tezak ovaj zivot, ovo samo meni moze da se desi!!!"
ja: "Kazi mu lepo da imas i drugog i a u picku materinu!"
FDOMIP: "Ja to ne mogu! Nisam ja kao ti! Ja sam fina! I sta ce ljudi da kazu!"
ja: "Nista, boli ljude kurac za tebe, a i da kazu, sta te boli kurac, cista si pred sobom!"
FDOMIP: "Rekla si rec na k? Ju, ju, ju, gnusno, gnusno! Rekla sam ti da mrzim da pominjes organe! Ja sam fino vaspitana devojka i stidna sam po prirodi..."
Posle se ljute kad kazem da od ovih postenih mi nepostene ne moz' na red da dodjemo!
ja: "Je l' se u te organe racuna i zeludac, posto mi se upravo prevrn'o?"
Znaš da si u manjini, teši te jedino to što znaš da će ta manjina uvek postojati uprkos činjenici da se verovatno nikad neće pretvoriti u većinu. Smatraju te štreberom, misle da učiš 5 sati dnevno, da nemaš vremena za druženje, da nikad nisi uradio nesto ludo, drugačije, a ti prosto ne vidiš svrhu dokazivanja pred takvima. Onda dolazi nešto još gore-povlačiš se, nemaš više snage da pokušavaš da se uklopiš, ne zeliš više to, shvataš da si drugačiji i to počinje da ti se opasno sviđa.
Počinju da te gledaju drugačije, ne prepoznaju te, dolaze pitanja: "Da nisi postao emo?" (haha), ti na to samo prezrivo frkneš i nasmeješ se. Tražiš nekog ko te razume, roditelji to svakako nisu, za njih si jos malo klupče, s jedinom razlikom što više ne kakiš u pelene. Onda se desi da upoznaš neke ljude, obično starije, dosta starije, s njima razgovaraš dugo, o svemu, poučno i to ti se sviđa, počinješ da se osecaš prihvaćeno.
Krećes da analiziraš ljude iz okruženja. Vidiš grupu devojaka (devočica?) sve ti izgledaju isto, air max, iscepane farke, puder, maskara, sjaj za usne, senka i jos štošta. Za svaku od njih znaš da nabrojiš bar desetoricu s kojima su bile u vezi. One na času kucaju poruke, na odmoru pričaju telefonima. One prvi dan kažu upoznala sam ga, treći dan kažu volim ga, međusobno se oslovljavaju sa mačko, mico, ljubavi... Ti ih samo sažaljevaš.
Okreneš se prema drugoj grupici, to su "huligani". Široke trenerke, mahanje rukama, pretnje svakom i svemu. "Alo, bre nemoj, bre da se kačiš sa mnom, bre"-njihov fazon. Shvataš da nemaju život, da dišu za opijanje, pušenje, drogiranje, obijanje trafika i karanje po ćoškovima.
Onda ide grupica "šmekera", oni ne biraju, budu sa svakom koja to hoće, ponekad i sa onima koje to neće, postaje ti stvarno muka, batališ analiziranje. Ne možeš da verujes u kakvom okruženju živiš i ostaje ti samo da čekas i da se nadaš,a nadaš se, mnogo.
Nadaš se da ćes krenuti u novu sredinu, upoznati osobe slične tebi, da nećeš morati uvek da se družiš sa osobama koje su 10 godina starije od tebe, da će te neko, konačno razumeti. Zaroniš u svoje more, nastavljaš da čitaš, zanima te sve, razvijaš svoju kreativnost i onda shvatiš da zapravo znaš ko si i jedini cilj koji postavljaš sebi je da ostaneš dosledan svojih mišljenja, jer to je, zapravo jedino važno.
Ono kad ti nešto u životu ne ide, možda si i sam kriv zbog toga ali bolje kriviti sudbinu nego sebe.
Budeš nežan i romantičan. Kupuješ poklone. Pamtiš datume. Šalješ poruke za laku noć. Bombarduješ komplimentima kad je u pms-u, hraniš je slatkišima i radiš sve što hoće.
Posle izvesnog vremena:
Izmišljanje izgovora da se ne viđate često, kuliranje poruka i izbegavanje društvenih mreža zbog navodnih i nepostojećih obaveza.
Drugarice postaju bitnije i viđanje sa njima je na prvom mestu.
Kad je pitaš kao čovek šta se dešava krene sa izlivima emocija i svega i svačega da bi ti shvatio da je baš briga za tebe, ona ima svoj život, čita ljubavne savete iz novina a ti je čekaj pa kad te se seti, seti se.
E majko, i to sutra dan da mi mesi kolač za Sv. Nikolu?Kurva sudbina.
Govoriti nerazgovetno, sebi u bradu.
Posle vrelog seksa, Stanimir je zadovoljan i zadovoljen otišao da se istušira. Za to vreme, Stanojka nezadovoljna i nezadovoljena leži u krevetu i kopa po njegovom telefonu, gde pronalazi razlog njegovog slabog učinka.
Stanimir izlazi iz kupatila i zatiče razgoropađenu Stanojku kako baca njegov mobilni koji se treskom razbija o zid.
- Šta je ovo Stanimire!? Ko je Smiljka i zašto ti šalje poruke "bio si odličan sinoć, moramo da ponovimo! sledeći put ti dajem i guzu!" Je li bre, crvu jedan!
- Pa, ne, ja, ne, msm, pff, ummmm, nije to, ne znam, ša, msm...
- Šta mi bre tu mrndžaš, nisi mi koherentan, izeli te pacovi da te ne izeli! Opet si počeo sa onim kurvama!
- Pa jebiga, Stanojka, kad ti ne umeš da pušiš, pustiš te zube ko veverica na lešnik...
Prigodan nadimak sa kvalitetnim šiptarskim prizvukom za osobu koja na svaku tehnološku novotariju odgovara jednim odsečnim - štaćemi!.
- E matori uključi blu tut da ti prebacim slike od sinoć, ludnica su.
- Nemam blu tut, štaćemi!
- Pa da ti prebacim slike usta te šiptarska! Sem ako nisi sam slikao promoterke u toplesu, onda ok, izvini...
- Nemam kameru na telefonu uopšte..
- Pa da, štaćeti?
- Pa realno, meni ne trebaju te funkcije, samo da se javim i pozovem nekog.
- I da ne odgovoriš meni na poruku kad ti pustim sms.
- Ne radi mi slanje poruka, razjebalo se nešto, ali iskreno meni to ne treba, ionako ne šaljem poruke.
- Kupi bre nešto bolje šta si se stiso.
- Štaćemi. Služi me ova cigla skoro deset godina, sto puta bolja nego današnja plastična sranja, nekad je sve bilo mnogo bolje...
- Ma sisaj bre kurac, zn'š.
