Reprezentativni sportski uspesi definitivno služe samo za kratkokrajne nacionalne radosti. Kratkotrajne, jer se brzo zaboravljaju. Samo sportski fanatici pamte šte smo osvojili pre 10 i više godina. Ali mislim da se zlatna medalja Milorada Čavića u Ajdnhovenu 2008, treba pamtiti, ne zbog same medalje, jer za mene je ona "beznačajna", u odnosu na njegov hrabri gest, da na dodeli odličija nosi majicu "Kosovo je Srbija", kojim je rizikovao (kasnije dobijenu) suspenziju. Čavić je na prvom mestu čovek, pa tek onda sportista, i ta suspenzija odražava klasično jednoumlje. Pogotovo ako znamo da su sportske manifestacije kroz istoriju služile da "vladari sveta" prezentuju svoju propagandu. Počev od Hitlera na berlinskim fašističkim igrama 1936, pa i Klintona u Atlanti 1996.
To što je on rekao, po povratku sa tog takmičenja, to toliko odudara od politike ove zemlje, da deluje otrežnjavajuće. I to od čoveka koji živi u Americi! Pa zašto u Americi nije stekao slugerajsku svest? Jer on je pokazao da slobodarska ideja je ta koja dominira, gde god da se čovek nalazi, uopšte nije bitno da li je on vezan pupčanom vrpcom za ovaj prostor ili ne. Jedino mislim da je pogrešio kada je rekao da njegov gest nije politički. To je itekako politički gest, ali ne u smislu nekog političkog marketinga, ili bilo koje partije, nego čoveka kao političko, društveno biće. Biti političko biće je, po Aristotelu nešto najviše što čovek može da bude (Zoon Politikon).
Baš me zanima šta bi bilo da je na majici pisalo "Kosovo nije Srbija", ili "Sloboda za Tibet"?? Da li bi tada bilo sankcija za njega? Ili možda "Beograd je Srbija", "Vojvodina je Srbija"? Još malo pa neće smeti ni to.
I onda je, naravno, istrumentalizovan od raznih političkih partija koje su se utrkivale da se što više slikaju sa njim pred izbore, a posle ga bukvalno oterali iz zemlje neisupnjenjem obećanja. Klasična politička manipulacija sa tim mladim čovekom. Na njegovoj majici je pisalo "Kosovo je Srbija", a na mojoj će "Mrzim srpsku političku scenu!"
Epilog: Pred odlazak na olimpijadu u Peking, naši sportisti su dobili da potpišu ultimatum od strane srpskog olimpijskog saveza na čelu sa onom budaletinom Ivanom Ćurkovićem. Papir kojim se obavezuju da neće slediti Čavićev primer, niti išta slično uraditi. Zabranjene su i "šifrovane poruke" tipa "Ipak je naše", "Slažem se sa Čavićem" i sl. Papir kojim su svedeni na idiote, na običnu krpu koja nema ni ime ni prezime.
Nešto što tebi rade stariji članovi porodice kada se prvi put susretnu sa najnovijim tehnološkim dostignućima.
Mobilni telefon
Mama: "E, Mićo, hoću da mi uzmeš neki mobilni telefon, samo da se javljam na njega, da znam gde si."
Mića, naravno, uzme neki telefon što jednostavniji, da se lakše snađe. Kada ga dobije, mama počne da se raspituje na koje dugme se javlja, i kako se pišu poruke, uz obaveznu rečenicu: "Eto, ne treba meni ništa više, samo to da znam. Ajd sad, idi radi šta hoćeš." Tada počinje...
Mama: "Mićo, hodi ovamo da mi pokažeš kako da mi bude ova sličica kao tebi na telefonu."
Mića: "Mama, tvoj telefon ima crno beli ekran, bre, ne možeš tu da držiš sličicu kao ja."
Mama: "E, bezveze. A možeš li da mi snimiš onu moju pesmu, znaš, onu?"
Mića: "Daj, bre, imaš trijes melodija u telefonu, ne može taj telefon da snima muziku."
Mama: "Ih, kakav si bezobrazan. Nećeš ništa da mi pokažeš, a sve znaš o telefonima. Zapamti kada ćeš sledeći put da dobiješ pare za nešto..."
Ženama je, kao što smo i sami upoznati, vrlo lako da nas obmanu. Ne znam zašto, al' jebiga, tako je. Desio se sudar kometa i eto, našao si ribu za koju misliš da je žena tvog života, majka tvojih devet Jugovića i slične bljuvotine. Naravno, do skoro (poslednjih godinu i sedam i po meseci) nisi mogao da nađeš ni jednu, svaki tvoj start je odjeban suptilno, u fazonu, "Bolje bež' paore, dok ti ne natovarim ceo kop navijača Donjeg Zabrežja" ili nešto još suptilnije, signal bratu, inače šefu obezbeđenja, da dođe da ti dislocira bubreg i plućnu maramicu. Nisam siguran zašto se to dešava, ali je činjenica i ne treba je dokazivati.
Sad kad si konačno našao ribu, odjednom sve one postaju zainteresovane za tebe i tu dolazi do istinske filozofije. Da li namirišu ili se nekako vidi, jebem li ga... Brojevi koji su do skoro bili upisani kao Kiza balon, Mile Fasader, Komša tesar, Joca Kladionica, zovi na drugi zamenjuješ nežnijim imenima, tipa, Nevena, Bojana (daje u bulju), Milica!. Neka hemija se desi, pa da ga jebeš.
...koju godinu i mesec ranije...
-Izvinite, je l' slobodno da spustim flašu ovde? Ukočile mi se ruke, a ovaj moj drugar zaboravio da rezerviše sto... a vas dve ste tu same...
-Upoooomoć! Manijak!!! Ne za sisu! Aaaa, brzoooo...
-Ali ja sam samo...
-Ne želim da ti ga vidim! Upoooomoć, vrati ga u pantalone!
...obezbeđenje te hvata za ramena i baca u Savu... u sred februara... golog!
...............
-Buraz, 'ajd batali da čukaš te poruke i dodaj mi džojstik...
-Slušaj ovo... ona mala sa trećeg... Prolazim kroz pakao. Ja sam napravila strašnu grešku, ja sam kriva što si me ti varao i lagao, nisam trebala da te proveravam. Dođi da me odvališ od kurca. Ako me iskuliraš, dići ću ruku na svoj krhki život. Nevenica.
-Hahhaha, koja očajnica. 'Oćeš ići sad kod nje?
-Ma, jok... ja ću Galatu.
Nova nacija. Više ih ima nego Kurdistanaca. Treba im dati državu. Grenland recimo.
U momentima kreativnosti, u tim napadima inspiracije, ovi mladi "umjetnici sa zdravim stavovima" sipaju svoje najdublje misli pravo na široki internet. To su instant umotvorine, savjeti za ponijeti, sarkastične opaske na račun države, društva i dogadjaja u gradu, romantične poruke, pozdravi, čestitke, depeše... - asortiman je ogroman, mogućnosti su nelimitirane.
To je okej. Društvene mreže i postoje, izmedju ostalog, iz tog razloga da omoguće ljudima da lako i brzo, barem negdje olakšaju dušu i privuku pažnju, čak i zavrijede osjećaj da ih neko sluša. Medjutim, ova ogromna grupa mladih kritičara, što po godinama što u duši, sve više shvata i cijeni sopstveni trud. "Ko će koga ako ne sebe sam ja sad?" Tako oni kuckaju svojih rečenicu, dvije, par, pasus, esej, trude se svojski, zapnu, i iseru to govno da im krasi elektronske zidove.
(Preskačem dio o iščekivanju lajkova, lajkovanju, inteligentnom zahvaljivanju za lajk i vodjenju još inteligentnije diskusije.)
Tada naidje Rajko Lola, po zanimanju ribar, čuo da ima pičke na fejsu, rado bi zavukao, i traži mamac. Naleti na status sa gomilom riječi tipa srce, ljubav, razočarenje, odradi copy/paste (iš'o Rajko na kurs), jedinu stvar lakšu od samog pisanja te umotvorine, i prosto rečeno - UKRADE IM STATUS.
Ogorčenje i ponos, izmiješani kao med i žuč. Sa jedne strane, neko im je ukrao status, jer je tako dobar i jak, dubok, moćan! Sa druge strane - neko im je ukrao status! Gledaju nalijepio ga Rajko na njegov seljački, mizerni zid, tik iznad Cecinog spota. Bez navodnika, bez reference... I još dobija lajkove! I komentare. Rikvestove... Uh, sledeći pasus, već se i meni srce steglo.
Šta raditi? Otići klikom do tog sramotnog zida, i očitati prevarantu lekciju javno? Jebati mu majku u pičku plagijatorsku, pederu jednom, i to javno, po sred zida? Previše nisko, a rado bi. "Ne treba se raspravljati sa idiotima, povuku te na svoj nivo, i dotuku te iskustvom", drhti njihova ruka po tipkama, kucajući novi status. Zatvarajući navodnike, duhovito se izdižu iznad situacije, sijeva poruka lopovu: "Idući put pitaj da pozajmiš status, ja se ne ljutim :*". Eh, da su svi ljudi tako veliki...
Svim velikim autorima savjet, besplatan, za ponijeti: Ne na fejs, ne tviter, ma ne ni na Vukajliju! Krade to ko stigne. Fino u knjižicu, cijenjenim rukopisom. To ne može da se ukrade. Pa kad se nakupi mudrosti, duhovitosti i duhovnosti, u izdavačku kuću po izboru, otimaće se za vas. Tu stave fino ime, prezime, pseudonim, a bogami zna i po koja para da šušne. Zašto da lešinari kljucaju vašu iskapanu dušu u slovima, pa njome odgovaraju Zuckebergu na ono njegovo "what's on your mind?"
Film koji pocinje kao Americka pita, a odvija se i zavrsava u smjeru Hostela. Odlican ako zelite malo "istrzati" vasu djevojku, koja ce se zapitati da li ste normalni i u jednoj sivoj celiji,bas zato sto to gledate sa njom. Preporucljivo ne gledati trijezan ako gledate sa ekipom.
-Dusho podigao sam nam film
-Jao super koji je ?
-Serbian movie (sa blagim podsmjehom u "Vukmirovom" stilu)
-Jel to neka komedija poput "Andjela" ili "Munja" ?
-Ehmmm,da da sto posto...to je to...-NAKON 5 MIN GLEDANJA-
-Jao kako si perverzan, jel mi ovo saljes neke poruke??
-Ma ne, samo uzivaj, film je pravo dobar,vrhunska komedija vidjeces.-NAKON 70 MIN GLEDANJA-
-Jel ti se svidja film dusho?
-Ti...ti ovo gledas,ovo je tebi dobar film, mislim da stvarno nisi normalan...
-Vrhunska kinematografija bona, suti i uzivaj (hinjski osmijeh na licu)
-Vrhunski kurac, eto sta je , to ti mami nosi pa gledaj, a sa mnom neces, kad se unormalis nazovi me. Do tad uzivaj u tim svojim gadostima
-Dusho to je snuff
-Pizda ti je to materna eto sta je
(TRAS VRATIMA)NAKON ODLASKA ZOVES PAJDU I PRICAS MU KAKO SI DJEVOJCI PRODAO ISTI FAZON KAO I NJEMU !
Ljudi nikad nisu toliko složni kao kada treba da pređu na crveno.
Jutro. Ogromna raskrsnica. Crveno svetlo na semaforu. Sa obe strane puta po dvadestoro ljudi. Čini im se da drži već čitavu večnost, iako nije prošlo ni tridesetak sekundi od zelenog. Užasno se smarajući, prvi se napred probija klinac koji ide u školu prekoputa, šireći se, sa cigarom u desnoj ruci, kao pravi huligan dolazi do polovine pešačkog prelaza. Za njim kikoćući se skakuću dve ribice, njegove ortakinje. Potom im se priključuje i nervozna žena koja juri na posao. Kada i jedna baba sa suprotne strane, sa sve cegerom i štakom krene da prelazi na pešački hrabro stupaju krda sa obe strane. I svi tad složno, na crveno, da ne može biti crvenije, mirno prelaze ulicu. Ima i onih koji tada kuckaju poruke ili traže horoskop u primerku 24 časa uzetom na stanici neposredno pre.
Jednom kad sam pobegla s casa, a u to vreme sam imala 200 neopravdanih,(koje mi je razredni naravno sve opravdao na kraju i dao 5 iz vladanja,verujte tako je bilo i to nikakva veza nije sudelovala,rekla bih ovde sam samo anonimno govno hahaha)stize mi poruka od keve(koja naravno pizdi sto bezim i kasnim i sprema se da mi udari embargo na zivot)koja glasi: "Donela sam ti domaci iz informatike,izadji ispred skole,cekam te".Verujte,nisam zelela taj domaci ni u bezazlenim situacijama,a kamoli u ovako ozbiljnoj.Ipak moja mama pokusava koliko-toliko da doprinese mojim siromasnim ocenama.
U tom trenutku bila sam 20 minuta hoda udaljena od skole i igrala sony na gajbi decka moje drugarice.Krenula sam histericno da se derem i pricam o zavrsetku svog drustvenog,emotivnog(kao pa da ga imam) i internetskog zivota.Suze su pocele da padaju na gore(i mene je Arkan voleo) i pratio ih je pomahnitali histericni smeh.Bacila sam joystick i ZAHTEVALA od drugarice da mi kaze sta koj moj da radim!?(samo da vam priznam dodala sam igranje sonija,to nije bilo taj put kad smo isli kod njega na gajbu,ali docaravanje dramaticnosti je u pitanju)Brzom brzinom odgovorih mami: "Mama nemam danas informatiku,molim te idi i ne vracaj se".A mama mi je odgovorila:"Sta je pisac hteo?"To me je jos vise preplasilo.
Tako ja jos jednom odlucim da pogledam istini u oci(citaj:smrtonosoj SMS poruci)i uverim se u surovost njenog sadrzaja.I imala sam sta da vidim-neotvorenu poruku svog bivseg decka i nikakvih naznaka bilo kakve poruke od mame.Onda me je oblio litar znoja i zabrinuh se ozbiljno za svoje mentalno zdravlje(ne po prvi put).I ne zamerite vi sitnicavi ljudi,nisam sigurna da li tacka stoji u zagradi ili posle nje i znam da povremeno pisem mala slova gde ne bi trebalo.
Krenem ja da preturam po svom skromnom inboxu i nigde ne vidim mamu.Onda pogledah malo bolje i videh da je njena poruka bila odmah iznad ove neprocitane mog bivseg nosatog decka(sto bi znacilo poslednja u inboxu od pre jedno mesec dana).Procitah je opet i shvatih sta je pisac hteo.
Stara sarajevska "fraza prije zgaza". Obično se čuje kada neko toliko kenja, svira kurcu, džekira se i jede govna, da počne opasno ići sarajevskim mangupima na nerve.
Kada se čuje, za onoga kome je upućena je već kasno, i batine su sigurica.
Od 12.01.2015. više nije u upotrebi. Sada vele: "Jes' to Čarli, matere ti ?"
Sarajevska autobuska stanica, red za karte na jednom šalteru se otegao do studentske. Lik u narandžastim farmerkama, koji je prvi na redu prebira po novčaniku tražeći sitan novac za kartu, simultano kucka sms, a u ušima mu sluške. Igranka kreće.
"Alo, ba, šupak, vid' koja raja čeka, kupi kartu i razligu ..." - dobacuje momak par metara iza njega.
"Vid' ga, Tita ti, pa on kucka poruke. Pa mami svojoj kuckaj ..." - veli drugi koji je izvirio iz reda. "Ahhijoooj, a vid' mu žutih tola, aaaaaaaa, biće belaja ..."
Momak se i ne osvrće, jer zbog sluški i ne sluti šta mu se sprema. Treći iz ekipe prilazi mu probijajući se kroz gužvu, učtivo pardonirajući ljude. Konačno sa nekih pola metra uočava slušalice.
"Pa ti i muz'ku slušaš ?!? (skida mu slušalicu iz jednog uva) A jes' to mangup, matere ti ?"
DISKLEJMER - DEFINICIJA JE IRONICNA
a sad, definisn:
Deni Kragulj pit bul klik bum mafija clan mafije je svoju dusu prodaou dzavolu! Bio sam vredan, te sam stavio na papir njegovu najfascinantniju kreaciju i primer gangsta hopa kakav odavno nismo culi. pravo iz geta, snazne poruke i britki stihovi uz nesvakidasnji flow i MC-ing najavljuju radjanje novog talasa gangsta hip hopa koji ce sasvim sigurno vratiti zlatno doba repovanja i preplaviti planetu (ponece nas kao vjetar sjeverni).
elem
Za moje neprijatelje
deni k...uopet sa vama...
metak dva nula osam...
klik bum!
kad sam bio niko podnizavali ste me
i tada sam se zakleo da vraticu vam sve
hevo doslo vreme da vam mater jebem
da vas kao vjetar sjeverni po-ne-sem!
oduzimam vam pravo (travu?) oduzimam vam sve
nemateb sanse protiv mafije
izabrale su me da dijelimo pomene
i ko ne bude prihvatio to bice ispod zemlje
pit bul mafija i deni k
rasturaju gradove rasturaju pola sveta
pit bul nula osam to sam ja
pamti ime moje deni k metak dva
kazna moja nisu jeftini udarci
kazna moja je smrt - u zemlji
clan mafije klik bum pit bul mafija
ja sam svoju dusu prodaou djavolu
kurvi sinovi eto
klik bum mafija klik bum
pit bul mafija klik bum!
ja deni k metak dvaa
ha gdje su sada oni sto su mi pretili
a gdje su sada picke sto su se usutali
gdje su sada sto ih sada nema
da me prebiju ma to jedva cekam
a gdje su sada oni sto su mi pretili
a gdje su sada picke sto su se usutali
gdje su sada sto ih sada nema
da me prebiju ma to jedva cekam
nemate sanse! da oborite
nesto kao mene ne moze da srusite
dok ste pretili meni na sebi sam radio
da bi vas ko slike u kaminu zapPalio!
klik bum! clan mafije pit bul mafija
da sam na vrhu sam - ma to meni prija
pakujte se svi stize deni k
brutalno al iskren sijam kao zvijezda!
hej bivsa za t-be imam rijeci dve
da ti kazem jos jednom da ja mrzim te
glumila mi damu tako fina
za mene ostajes kurva jer dosla si mi nevina
a gdje su sada oni sto su mi pretili
a gdje su sada picke sto su se usutali
gdje su sada sto ih sada nema
da me prebiju ma to jedva cekam
a gdje su sada oni sto su mi pretili
a gdje su sada picke sto su se usutali
gdje su sada sto ih sada nema
da me prebiju ma to jedva cekam
ovo je za sve one sto me mrze
nisam kriv sto sam ziv
samo da znate ovo
ali opet ja ne dam na sebe
piCKA VAM MATERNA!!!
"Dat nigga got sum skillz man"
KRS-One, rolling stone magazine interview, 2009."Tupac knew he wuz gonn die, but he also knew dat sumbody would continue his mission, his thug life mission, man. We knew dat it wuznt gunna be any of us, simply cause we are not prophetz, we are but soldiers. Now, dat day has come, and Deni K is da new Pac. Be scared bitchaz, be scared..."
Young Noble and E.D.I. Mean in the underground radio emission 'thug pulse', 2009."izdissovo sam i eda majku i one miseve iz prti bee geea, onog ajzaka majmuna i one raspale bsovce, al batice, jedan je don, jedan je pravi gangster. to je deni k metak dva."
Napoleon, na promociji Napomanije, 2009."I decided to focus my work entirely on scouting and producing, i mean, now that deni k is around, there's nuthin more to be said, there's nuthin for me to rap about. hats down to da realest MC od dem all."
Timbaland, MTV interview, 2009.
Nije ni mrlja, ni test, već rezultat obrnute psihologije. Dok kod prvih u zadatim mrljama projektujemo sebe, kod ovih putem vrebalnih izliva pravimo fleke, u kojima jasno stavljamo do znanja drugim ljudima ko smo i šta smo.
- Znam da me varaš, znam! Samo ne mogu to da dokažem.
- Aman ženo, ne varam te.
- Samo da znaš da te pratim! I da znam gde si sve bio danas i sa kim si pričao.
- Ti bre nisi normalna!
- Možda ja nisam normalna, al ko ti je ona crnka sa kojom si išao u sud?
- Tetka Jovanka koja će nam ostaviti stan, išli smo da napravi testament.
- Sa tetkom? Sa tetkom si u vezi?!
- Slušaj, mala! To možda u tvojoj porodici tako funkcioniše. U mojoj ne. A na osnovu svega što si sad rekla, smatram da ćeš se teško uklopiti u moju, a i ja u tvoju. Stoga, bolje da se raziđemo sad.---------------------------------------------------------------
- Majmunčino debilna! Puši kurac! Ti si jedan od onih govnara koji ceo dan sede ispred kompijutera jer nemaju RL, i vređaju druge ljude.
- Sčim sam te uvredio? Samo sam pitao zašto si noćas između 3 i 5 kucao one silne poruke? A vidim da si vredan bio u i 6, pa sve do sad.
Sa ribom si. Ortak, sa kojim si popio pice pre nego ces krenuti na sastanak sa doticnom , salje ti SMS ili te zove. Za svaki slucaj,da proveri.Obicno se ti razgovori mogu etiketirati sa 18+,zbog vrlo eksplicitnog sadrzaja istih.
: zvrrrr (U jbt Mare,sta ces ti sad? )
: E,Mare?
: De si?
: S' Milicom,'de bi bio.
: Onom sisatom? Sto ima sisu k'o lubenica ? Jesi jeb'o? ( po nepisanom pravilu,Milica delimicno cuje razgovor)
: ( U jbt,Mare kretenu!!) Ne lubenice,Mare,'de s' cuo da se lubenice nose u posetu! Mandarine,care!
: Kakve mandarine?!, TU TU TU..
Milica: Sta je TO bilo??
: Ma,Dzoni se slomio s motora,pa mu idemo u posetu... (u sebi-Jeb'o sam ti mamu Mare kad tad!)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------1 new message
Ivana: Deki,zabavljamo se vec dvajs' dana, a ti mi ne das da ti citam poruke,aj daj ovu moooooooooooolim te...
D: Ne moze,ko zna ko je.
I: Ko zna ko je?! Varas me?!
D: Ne,evo vidi.. ( 'ebem ti mamu placljivu,ides ti meni u bivse,samo da ubodem zelju jos koji put)
poruka: Od KiZa : Deki, 'el proslo sve kako smo se nadali? S' jebo? Ili si otisao kuci da se samozadovoljavas?
D: Eto,sam ti rek'o?! Aj sad postupi po naredjenju!
Najnoviji rijaliti šou. Nakon idola, talenata, starsa, zvezda..
Potpuno neočekivani šou, sa inovativnim duhovitim voditeljima, Maca ( smart Bosnian) i Marijana ( smart Serb), nasmejaće vas do suza i do proliva.
Pobedniku obešćavamo veću popularnost od Cvete Majtanović, 100 kuraca i rukovanje sa Sašom Popovićem!!!
Najretardiraniji i najkretenoidniji kandidati izaći će na teveu i jutubu!Ako ste mladi, zgodni i pametni, željni slave i izazova, javite se, nema veze ako ne znate pevati, naučićete da pevate kao braća Piler!!
Prijave šaljite MMSom ( tako je, naš inovativni tim je i to omogućio), sa slikom i kratkom ali jebitačnom biografijom na broj 3344.*
Dođite da se družimo, da vas zajebavamo i da vam postavljamo debilna pitanja, na koja ćete vi davati još debilnije odgovore!
Konkurs, i tok takmičenja možete u svakom trenutku UŽIVO pratiti na www.(televizija od četri slova).pink, gde možete komentarisati ko je šta obukao, ko je prdnuo i ko je kome šta iza leđa rekao.**
*Cena poruke je 900 din + PDV + porezi + carina + bakšiš.
** Komentare šaljete putem sms-a, 100 din + ostatak poreza ( gey stop!).
Imam glas u pičku materinu, dobar. Emošn prodakšn!
Znak za uzbunu. Nagovješta više ili manje strašan belaj koji slijedi.
Ako se nađete u takvoj situaciji preporučam bježanje glavom bez obzira.
Djevojka:Znaš, moramo razgovarati...
Momak: Nemoj mi reći da me ostavljaš... Al ja te volim....
Djevojka: Nije, ljubavi, i ja tebe volim... Želim da znaš... Ja sam trudna.
Momak: (šutnja)
poslije 10 minuta
Momak: A jesi sigurna? Da ti možda provjeriš još jedan put...
Djevojka: Ja sam trudna, jel ti jasno? To je naše dijete...
poslije deset minuta
Momak: A jesi ti sigurna da je naše?Djevojka: Moramo razgovarati.
Ja: Nisi valjda trudna?
Djevojka: Daj ne baljezgaj gluposti nego vidimo se u gradu za pol sata.
nakon pola sata
Djevojka: Čuj meni je žao, al ja ovako više ne mogu, ako me razumiješ...
Ja: I zato sam ja moro silazit u grad. Ženo božja, imam zadaću iz statike. Moram predat gotov program sutra. Što mi to nisi preko poruke javila.
Djevojka: A ne. Ne ostavljam više dečke preko poruka, prestala sam. A ne ljutiš se?
Ja: Ma jok, odo se bacit pod tramvaj.
Zavisno od dana u godini, uslovi na Vukajliji su drugačiji. Postoji više nivoa promena: sezonske, nedeljne, dnevne, praznične i vanredne.
Postoje dve sezone na Vukajliji: redovna i letnja. Redovna sezona traje od početka septembra do sredine juna. Prosečno se izabere po desetak odabranih postera i definicija. Aktivnost osnovaca i srednjoškolaca je slabija, ali i dalje primetna. Kvalitet definicija je nešto viši nego tokom letnje sezone. Mogući povremeni demotivacioni posteri. Aktivnost je povećana zimi, zbog niske temperature, kada Vukajlijaši više vremena provede prikovani za svoj računar. Letnja sezona traje od sredine juna do kraja avgusta. Počinje postepeno, krajem maja, kada maturanti završavaju i počinju da prosipaju fore na sajtu, zatim druge nedelje juna, kada završavaju osnovci, i tada se javljaju prvi veći naleti demotivacije. Zvaničan početak je oko 20. Juna, kada završavaju srednjoškolci. Broj odabranih definicija se smanjuje i od sredine jula do sredine avgusta, odabranih definicija i postera najviše 2 dnevno. Može se primetiti povećana aktivnost Vukajlijaša u periodu od 2 do 5, jer tada većina njih ne želi da napušta svoje domove. Letnja sezona se završava naglo, između noći 31. avgusta i 1. septembra, sa iznenadnim povećanja broja postera i definicija sa žalopoljkama za letom. Do 5-6. septembra, dolazi do postepenog prestanka postavljanja takvih postera i počinje redovna sezona.
Nedeljne promene su uslovljene radnim danima. Od ponedeljka do petka je smanjena aktivnost Vukajlijaša, koja se naglo uvećava, počev od petka uveče, a završava se zatišjem, u nedelju uveče. Redovne nedeljne aktivnosti mogu da poremete samo praznici i vanredne situacije.
Dnevne promene se javljaju redovno, bez izuzetka, izuzev letnje sezone, kada se kraj aktivnosti pomera posle ponoći. Prve aktivnosti se javljaju oko podneva, i traju do ponoći, ili leti do 2 ili 3 sata posle ponoći.
Prave praznične promene mogu se podeliti na dve vrste: prave praznične promene i raspusne. Prave praznične promene se javljaju o većim religijskim i državnim praznicimi. Javljaju se poruke različitog tipa. Najupečatljiviji praznik je Nova godina. Postoji više raspusnih promena: zimska (sam kraj decembra, prva polovina januara), letnja (poklapa se sa letnjom sezonom) i prolećna (zavisi od božije volje i mesečevih mena). Tokom raspusnih perioda je povećana aktivnost školaraca.
Vanrednih promena postoji više tipova: događaji u svetu (prirodne katastrofe, ratovi i slično), događaji u Srbiji (politička scena, događaji na estradi isl), sportske (večiti derbi, liga šampiona, Vimbldon, Rolan Garos, Australian i US open, svetska prvenstva isl). Tokom ovih perioda se javljaju posteri i definicije vezane za aktuelne događaje.
Aktivnost studenata je jednaka tokom cele godine, uz mogućnost blagog povećanja tokom ispitnih rokova.
Vremenska prognoza za 2012. godinu:
Najturbolentija doba godine će biti parlamentarni izbori i Letnje olimpijske igre u Londonu. Tokom dve parlamentarnih izbora javljaće se Borisi Tadići, Vojislavi Koštunice, uz povećano javljanje Tomislava Nikolića i pokojeg Vojislava Šešelja iz pravca Haga.
Tokom LOI u Londonu će se javljati povremeni Đovaci, Čavići, reprezentacije, pljuvanje po domaćim sportistima i Majklu Felpsu.
Nadati se da Vaš otac/brat/ujak/stric, ili bilo koji drugi muškarac Vama drag, nije ubio nekoga na ratištu.
Pričala sam danas sa ocem oko toga, i evo jednog dela:
- Jesi ubio nekoga?
- Ja se nadam da nisam. Odnosno, želim da mislim da nisam. Bio sam komandant diviziona, i možeš misliti koliko je teško bilo reći "Pali!"... Svaki dan su javljali koliko je naših poginulo. Svaki dan su javljali koliko je "tuđih" poginulo. Besmislica. Selili su nas kao robu, iz grada u grad. Važili smo za veoma dobar bataljon, valjevski bataljon.
- Zavisi sa koje strane gledas.
- Nekom rat, a nekom brat. Da mi nismo njih, oni bi nas. Tako su pustili Crnogorce da uđu u neki klanac, pa su ih napali sa obe strane. Njihov kapetan je zvao u pomoć, i rekao njihov položaj. Uspeli smo da im pomognemo, što je značilo da je dosta njih poginulo zbog naših topova...
Od dece iz osnovnih skola smo dobijali cigare. Stavili smo ih sve u jednu kutiju i pomešali, jer su svi dali za te cigare koliko su mogli, pa da ne bude da neko stalno dobija bolje. Na te paklice su lepili poruke. Meni je zapala paklica sa porukom:
"Tata, ako ovo čitaš, znači da si dobro. Molim te, vrati se kući."
Najofucanije govno od autobusa koje je ikada postojalo! Prejebalo je i 47-icu i ciginu prikolicu, vrata pakla, satanin lični prevoz!
Saobraća od Slavije do pizde materine, ako se odlučite da promolite nos unutra budite spremni da upoznate sledeće kategorije ljudi:
Vozača dragog nam autobusa, odvratne 59-ke.
Nije tačno utvrđeno čemu sluzi ova neobična spodoba, priča se da izmedju ostalog prodaje karte, a oni lakoverni da čak ume i da vozi. Ipak glavna funkcija mu je da psuje sve koji stoje na vratima, jer jelte, treba ih sto više nagurati unutra, po mogućstvu jedne preko drugih. Neretko pušta i muziku, njegov repertoar se kreće izmedju Mileta Kitića i Djoganija, a kada je lepo raspoložen usreći putnike i Vendinim najpoznatijim hitovima.
Vozačev pajtaš, kolega, kum, tetka iz Kikinde.
Stoji na privilegovanom mestu, pored vozača, naslonjen na šipku, koja deli vozačev prostor od ostalih smrtnika, prinuđenih da se penju jedni drugima po glavi da bi došli do vazduha. Obično je u pitanju bivši kolega, otpušten jer je delio maloletnicama broj telefona uz bezbrazne poruke tako što ih je zapisivao na besplatne novine 24h. (istinita priča).
Baba koja zatvara prozore zbog promaje.
Toliko dobro poznata pojava, da su izlišni ikakvi opisi. Moze se prepoznati po višeslojnim džemperima, maramama i debelim crnim čarapama. Nije luda da nazebe.
Ziljava klinka koja otvara besno sve prozore.
Najčešće to radi uz glasno gunđanje o prethodnom tipu putnika, neretko praćena najboljom drugaricom, ili čoporom istih. Ispušta neidentifikovane krike. Izgled varira od prenašminkane puderuše, do aljkave prljavuše. Inteligencija ne varira ni u kom slučaju.
Baba sa pijačnom opremom.
Agresivna baba.
Ako sediš tvoja bezbednost je ugrožena. Ona je spremna na sve da dospe na tvoje mesto, neće birati sredstva i neće biti zadovoljna tvojom predajom. Ona ide na potpuno uništenje.
Lokalni džeparoš.
Ciganska porodica.
Uvek, ali uvek ima bar jedna! Čine je matori ciganin sa harmonikom, zarastao u bradu i kosu(što je ostalo od nje) najgaraviji od svih. Čovek od malo reči, ali puno dece.
Odsvira usne-boje-vina-ostace -ti-bez-karmina i pusti klince da se zajebavaju i skupljaju prilog u šeširima.
Pevljivo ciganče, najčešće užasno dosadan stvor, promuva se po autobusu trazeći one mekog srca da ih nasanka tužnim braon ocima, da mu daju koji dinar, ostatak vožnje dosađuje putnicima i kači se na sipke. Koje posle niko više ne pipa.
Ciganka sa bebom, od onih manje naklonjenih muzici pokušava da izmami nešto, poturajući im rasplakanu bebu pod nos.
Žena četrdesetih godina koja dobija nervni slom u autobusu.
Počinje uglavnom sa "mozete jos malo?!" pri ulasku u autobus. Dobivši negativan odgovor.. u stvari, bilo kakav odgovor od podjednako nervoznog putnika, ona pobesni i pretvara se Halka Neverovatnog, prethodno isprovocirana do granice pucanja decom, mužem, kolegama sa posla, taštom, svastikom, psom, crvenim na semaforu, istrošenom maskarom i odžačarem.
Nastaje salva psovki i sa jedne i sa druge strane.
Lik sa torbom svemirskih razmera.
Apsolutno je nemoguće proći od njega, ali će te zato pri izlasku mlatnuti torbom po sred njuške, ni ne primetivši.
Mr. Smrdljivi
Oko njega se nalazi prsten praznog prostora, pored njega niko ne sedi, šipka za koju se drzi se topi usled njegovog kiselog dodira. Gospodini Smrdljivi je je obično nesvestan posledica svoje pojave, ili ga baš zabole dupe.
Na užas ostalih putnika, obično se vozi čitavim putem 59-ke.
Lik koji priča sam sa sobom.
Kleopatra gradskog saobraćaja. U zanosu svog proročanstva će se razmahati rukama i saznaćete da uskoro predstoji potop, bombardovanje, smak sveta, najezda skakavaca, apokalipsa novog doba, mutirani grip pastrmki h1kdrl5, umereno oblačan cetvrtak ili štetnost čitanja svih knjiga koje je izdala laguna. Zatim će mudro išetati negde na pola puta, pre nego što iko shvati šta je rekao.
Uvek dobrodošla kontrola karata.
Ološ jedan prljavi. Najčešće se mogu sresti na stanici kod 5 solitera, na Banjici. Nastaje sveopšta jurnjava švercera koji istrcavaju iz autobusa, ili onih spretnijih koji otkucavaju kartu-za-hitne-slucajeve, sakrivenu u zadnjem džepu na farmerkama, đonu patike ili ispod baterije na mobilnom telefonu.
Manijaci u pohodu na klinke, lopovi, kinezi, odbegli psihijatrijski slucajevi, životinje, bakterije, virusi, niko nije zapostavljen u autobusu 59-ka!
Dođite i pridružite nam se na krstarenju kroz razne krajeve grada u vožnji za koju vam obećavamo da necete zaboraviti! Uvek ima mesta za još jednog putnika! Ne prodajemo povratne karte!
Uživajte
Višesmislena fraza kojom zbunjuješ onog ko te traži i želi da te vidi, ali ti njega ne. Tako tom smaralu plasiraš podatak ni tačan, ni potpuno pogrešan, jer će dotično vreme koje je nameravalo provesti sa tobom zapravo potrošiti na tumačenje tvog odgovora. Da li si kod kuće pošto si nigde? Il' si tu, blizu? Il' nigde u smislu ne postojiš tada u tom trenutku za TO i njemu slična stvorenja... Al' to je zadnje što će naivko shvatiti. A ti ćeš onda biti ni tu, ni nigde.
Poruka: Eeej, gde si?? Da se vidimo?
U jbt opet ova Stvar. Kucaš svoj gorenaveden odgovor.
- Pa gde tačno? Hehe, duhoviti smo?
- Pa rekoh gde sam.
- Daj, ne zajebavaj me. Gde se vidimo?
U mislima - Kako ne kapira da nema viđanja? Da nema sviđanja? Da nema? Ničeg? Kako? Zar ja nečitko kucam? Kucaš:
- Ne vidimo se.
Gasiš telefon. Ta Stvar je naravno i ovu poruku pročitala shvativši je kako želi, a ne šta i znači, jer, nema zareza. To da ti nećeš bliski nit' ikakav susret je poslednje što mu/joj pada na um.Nakon par sati pališ telefon. Sto poruka u sekundi! Sve istovetnih ili sličnih sadržaja:
- Eej! Gde?
- Ej! Gde se vidimo?
- Gde da te čekam, da dođem do tebe?
- Ej! Pa šta bi? Ne stižu ti poruke?!
- Ej! Nešto se desilo?! Jesi li dobro?
Stigne mu/joj izveštaj da si dostupan/a:
- Ej! Pa gde si? Šta bi?
Odgovaraš:
- Bila/o sam i čekao/la te! Nije te bilo! Ne verujem... Sad sam već 'negde'. Ćaooo!
- Ej! Pa stani, pa ej! ...
Gasiš telefon.
Mjesto gdje umjetnici prezentuju svoja djela i talenat.Uzmu kartu, oprostite, kupe kartu, nebitno je li u pitanju avion ili autobus, bitno je da je oni kupe. Ako je u pitanju violinista, onda uzme neku jebačku violinu, spakuje kofer punu stvari, odsedne u nekom hotelu, ujutru rano na ulicu, ljudi mu daju pare zadivljeni kako tako divan i talentovan mladić ne svira u Beču ili nekom muzičkovelesilnomjebačkom gradu fazon Mocart i ekipa tipa slušam te smorih se. Ako je u pitanju slikar, ista stvar, kupi kartu, napuni kofer, odsjedne u hotelu , i ujutru rano na ulicu i prezentuje svoja divna djela, ljudi prolaze i dive se, kupuju ih i opet se čude kako tako neki talentovan mladić ( ili pak stariji čovjek koji je kroz život prošao dosta neprimjećeno, a toliko je nadaren, ZNAČI BOŽE, ZAMISLI TI TO ! ).
Može se desiti da bude neki pijanista, kod njih je proces dosta drugačiji,
oni su tu obično iz Pariza, i imaju taj neki klavir ( PIJANO, jel' te ), s kojim piče gore dolje, ne znam ni kako ga prenose, beš mi mater.. Zamislite vi,
tako nadaren momak se nosa sa klavirom po Parizu.. I niko da ga primjeti !
Prođu tu razni ljudi, samo ne prođe neko ko će da napravi zvijezdu od njega. Kako ga je život mučio, težak je život tih umjetnika sa ulica Pariza.. Kažu da ima i nekih što igraju, šta znam, oni kupe karte, i koprcaju se tamo.. Imate i onih elitnih, što dođu samo da bi podjebavali ove ''živimo u senci'' umjetnike. A jesu muda jebo mater svoju.
I tako ljudi šetaju tim ulicama Pariza, i kad bi čitali ovu moju definiciju, to bi im vratilo sećanje na dane koje su proveli tamo, na vrijeme koje im se činilo kao najljepše u njihovom životu.I tako, šetaju ljudi tim ulicama Pariza, šetaju jebem im ja sve, a ovi umjetnici slikaju i žale sebe jadne kako nemaju za leba, al imaju za kartu i hotel i tako to. Te ulice Pariza, to vam je nešto posebno, ima u njima nešto, zbog čega svi ti ''jošNEopareni'' umjetnici idu. Nije ih život mazio, kažu. I opet, ti fini ljudi sa parama šetaj u i posmatraju njihova djela, uživaju i jedu one njihove kroasane. Kupe neka njihova djela, čisto da pomognu đeci, koja nemaju para a došla su u Pariz da se promovišu. Čak su i akademiju za koju treba grdne pare odvojit završili. Uglavnom, što ja sve ovo pišem..Ovo je neka vrsta poruke tim umjetnicima što prolaze neprimjećeno i što nemaju para ... Povedite i mene nekad u taj Pariz kad budete išli, jebem mu mater.
Noćna mora svakog mužijaka. Veće, parlament, sabor, saziv mudraca i druida, nazovi to kako hoćeš. Ukoliko ti ne bude izglasano poverenje većine,pomiri se sa tim, nećeš jebati.
Naime, svaka ženka ima krug sebi bliskih ženki koje donose odluke umesto nje. Ili 80% njene odluke. Elem, bilo kako bilo, veće u sastavu od par drugarica i eventualno sestre poseduje toliko stručan i školovan kadar za analiziranje svakog poteza mužijaka da bi im i Gestapo pozavideo. Zasedaju isključivo na poziv. Uz kafu, natenane se analizira sve, od pokreta, reči, pa sve do tekst emotikona u SMS- ovima. Svaka od drugarica ima neku svoju oblast koju pokriva bolje od drugih: bivše ribe, gradske priče o dotičnom, blamovi, ispale, stepen Cool-osti, itd. Naravno, postoji i hijerarhija u veću, ali ni tim načnika ne može sa sigurnošću da tvrdi ko kakvu ulogu zauzima.
Razvojem tehnike je uznapredovalo i sazivanje veća, tako da nije retkost da se neki sastanci održe i preko telefona ili skajpa. Opet sve zavisi od ozbiljnosti situacije, tj. od količine jebozovnosti mužijaka. Ako je u pitanju neki ultra-mega-giga baja, veće se sataje na tradicionalni način, u suprotnom je dovoljan i poziv. Ako si se ikada pitao zašto joj treba 3 sata da ti odgovori, ili 4 da se premi za grad, sad znaš. O da, veće se bavi i drugim pitanjima.
SMS: Ponesi kišobran ako izlaziš napolje, čuo sam da se slatkiši tope na kiši.
:zove drugaricu:AAAAAAAAAAAAAA, Tijanaaaaa, poslao mi je poruku!!!
- Ko?
- On!
- On?!
-On! Brzo, zovi Tamaru, ja zovem Jecu i za pola sata da ste kod mene. Trebate mi.
pola sata kasnije, kafica je na stolu, zasedanje počinje
Tijana: Pazi ovako, na osnovu poruke, može se zaključiti da je jedno ljigavo stvorenje. A ti su najgori.
Tamara: Ne znam, meni je to baš slatko.
Tijana: Veruj mi, znam o čemu pričam.
Jelena: Čula sam neke priče o njemu. Nisu baš najbolje.
Ženka: Jel mogu ja neš...
Jelena: Ne možeš! Ti sada ne razmišljaš kako treba, zato smo tu mi. Ćuti i uživaj!
Tamara: Priča se da je onaj tip.
Tijana: Koji?
Tamara: Pa da samo kresne ribu i otkači je. Ako mene pitaš, ne treba ti to u životu.
Ženka: Ali on se meni čini kao baš fin dečko.
Jelena: Pa ti su najgori. A jesi videla kako se oblači, molim te?
posle 2 sata većanja ženka odgovara na poruku
- Svinjo muška!
Pitanje široj javnosti, da li neko sluša ili gleda akutelne godine snimak objavljen pre 10 godina.
Čovek se šetka po marketu, gleda.
-Haha, alpska salama, jede neko u 2020oj???
-Haha, druže, ja kupujem redovno baš sam sanjao pre 7 dana alpsku iz mladosti što mi je otac donosio kada se vraćao sa posla, kupujem je 7 dana zaredom baš sam hteo da se proderem da li neko jede u 2020-oj ili sam jedini, sad svi jedu onu pikovu šunku i slikaju za instagram nema više da se šalju poruke karucama ili golubom, kad se setim, kažem prvo Andreju Romanoviču, mom ocu, da idem da jašem konja u šumu pa krišom pošaljem po našem slugi Ivanu poruku za moju Olgušku, sav se zacrvenim, Ivanu pripretim da ne govori ništa ocu i onda odem u štalu i jedem seno sa konjem.
-Haha, lajk na izjavu, meni ja mama spremala užinu sa alpskom kobasicom i majonezom, još osećam taj sendvič u ustima pošto mi je mama umrla pre 15 godina i ni jedan sendvič više nije bio kao taj.
-Ajmo ljudi svi ruke gore ko i dalje jede alpsku u 2020-oj i sluša dragostea din tei i generalno ko je retard.
