Izraz kojim se označava ženino neverstvo.

Sigurno se pitate odakle ovaj izraz potiče. Ne?
Svejedno. Postoji više objašnjenja, doduše, ne zna se koje je manje verovatno, ali nije zgoreg pomenuti ih. Najčešće objašnjenje je da se davnih dana francuskom kralju izrazito dizao na dvorske dame, pa kad poželi rke-koke sa nekom (po pravilu zauzetom), njenog "dragog" pošalje u lov, da mu donese jelenove rogove. Kako se ljudska priroda ne menja i tada su se ljudi hranili tuđom nesrećom, šaljivo su iza leđa prevarenog pričali da mu draga nabija rogove.
Još manje verovatno objašnjenje je da su jalove petlove razlikovali od drugih tako što su im odsecali kandže i nabijali na kreste, a to je nekome ličilo na rogove, pa se dosetio da fazon metaforično prenese i na prevarene muškarce.

Eto, sad imate šta da zaboravite.

...Na kraju prvog dela videli smo da apotekar jednostavno nije izdržao a da ne otera Dragišića i Krleta u kurac krasni.

bata gugi: NAPOLJE, JEBEM LI VAM STO BOGOVA!
Dragišić: Brate, ali brate...
bata gugi: Šta, brate?! Ostavi tu Truleks Krpu, došao si ovde da mi havarišeš apoteku! Što si razbio sirup od belog sleza?
Dragišić: Brate, ali brate...
bata gugi: S-E-D-I... T-A-M-O... B-R-E-E-E-E... Jebovaskurac, čekajte jebeni selenijum, saće da stigne. Kad Melehov pošalje to mora da stigne dok kažeš "Natnat".
Krle96: Znam, brateu, malopre sam to rek'o. Što si Cara™, ovaj cava?
bata gugi: Šta ti hoćeš? Ti si izlečen, decxko. Ajde napo... :ding, dong:
Krle96: Ladno imaš zvonce u apoteci, jebote?
bata gugi: Ček da vidim ko je i što zvoni. :odlazi i otvara vrata: Izvolte?

Kurd: Gugi, imaš paket iz Rusije. Evo potpiši ovde.
bata gugi: Pa, gde si, bre, poštare Kurd, detemugumenojebem? Nema te godinu dana kod mene, čarapica na profilu ti se ubuđala, ako me razumeš.
Kurd: E'o, došao danas da ti dam ovo i završavam smenu. Idem posle da kupim deci kinder jaje a ženi krastavac kornišon, treba joj za masku.
bata gugi: Pa lepo, pozdravi kući i dolazi češće jebogabog, pa makar i donosio krivične prijave.
Kurd: Aj... Vidimo se. :odlazi a bata gugi zatvara vrata i otvara paket:

Dragišić: Ovo već stiglo?
bata gugi: Šta si mislio? Kad Рус pošalje, nema da fali.
Dragišić: Ajde vadi to, paj didemo kući ovaj dečkić i ja. Vidiš da smo Kontraverzni kao Srđan Predojević lolo
bata gugi: Dečkić može odmah da pali, ne dam ti selenijum, bre! Ne moš!
Krle96: Ne moraš, samo načinji kutiju da vidim kakav je to kurac unutra. :konačno otvara kutiju:

bata gugi: AAAAAAA MY PREEEECIOUS.
Krle96: Brateu, mislim da ti je lik poslao običan Paracetamol?
bata gugi: Šta ti znaš?
Dragišić: Jeste, jebotekurac, izgleda da je dečkić u pravu.
bata gugi: Jelte?!
Dragišić: Ma nema veze, daj to i odoh kući.
bata gugi: DAJ RECEPT!
Dragišić: Šta, bre?
bata gugi: OPREM DOBRO!

Olimpijska disciplina potrage za vasim mobilnim telefonom nastupa taman kada ste spremni da izadjete iz stana. U poslednjem trenutku shvatate da vam mobilni nije u dzepu i potraga krece. Mobilni se nikad ne nalazi na uobicajnim mestima,cesto je negde zatvoren ( ormar,kuhinjska komoda,mikrotalasna,frizider). Veoma cest scenario jeste da razbacamo sve zivo u stanu i da posle 5 minuta sednemo i pokusamo da se setimo gde smo ga ostavili ( mobilni telefon naravno ). Tada postoje tri scenarija,jedan je da nam se nalazi u levom dzepu koji nikad ne proverimo,drugi da stoji negde u okolini i da ga ugledamo u trenutku kad samo sto nismo zaplakali,i treci je da cekamo dok nas osoba sa kojom treba da se nadjemo ne cimne,ne posalje poruku,ne pozove i tada ga nalazimo. Umesto mobilnog telefona cest je problem i sa kljucevima,licnom kartom,indeksom,zetonom za menzu itd..

Čin pauziranja, zamrzavanja ili izbegavanja gledanja u poruku zbog ogromnog straha da će biti negativna, loša ili od velike važnosti.

"Sve za 69" je prodavnica mešovite, većinom kineske i nekvalitetne robe u kojoj vrlo teško možete naći nešto za 69 dinara.

Cene se kreću većinom preko tih 69 dinara, ali da bi se sačuvao deo tradicije, na svakoj ceni je istaknuta devetka na kraju, tako da, možemo da nađemo i po 79, 109, 209 itd.
Odlazimo retko i nerado, u slučaju da nas mama pošalje kada joj pukne drška od plastične metle, vaza itd. Takođe, tamo možemo da nađemo i najgluplje lopte, koje pretpostavljam, niko nikada nije kupio, takozvane 'gumenjare' ili 'balonjare'.

Ali, što je najgrđe od svega, sam naziv je pogrešan. Trebalo bi da se zove "Sve po 69", jer ako je "Sve za 69" možemo da tražimo sve stvari iz prodavnice za 69 dinara. Ali naravno prodavačica nebi shvatila, tako da biste ispali samo glupi pred njom.

Učiniti veoma očigledan i predvidiv potez. Pokretima tela obavestiti protivnika o svojoj nameri, tako da vas on lako pročita, shvati vaš sledeći korak i predupredi vas da ga ostvarite.

Štetočina. Ima urođen instinkt da uništi nešto. Bilo kako, bez posebnog razloga, bar malo da pokvari. On bi rado da povuče crnu crtu na savršeno belom zidu, da sruši kulu od karata koju si pravio 4 sata, da baš u inat lupi minus na dobru definiciju, da cepne ćošak tvog omiljenog postera, da izgužva karte za igru, da izmućka Pepsi, da te zove telefonom dok se samozadovoljavaš, da ti promeni pozadinu na desktopu, odveže pertlu, ili klikne na crveno dugme dok nisi sačuvao high-score. Nije bitna veličina štete, užitak mu je u samom činu.

a.k.a. Rupičasta Rudla je univerzalni nepostojeći predmet koji se koristi za šetanje ljudi od jednog do drugog mesta bez preke potrebe. Najčešće ide u kombinaciji sa Štalmarom.

Najgora bagra. Nikad mi neće biti jasno zašto se ratni veteran iz '43. u havajci i bermudama spušta niz tobogan u tamo dole kaljugu neku, bakica sa veštačkim kukom i đozlama ko dance kafanske piklse pokušava da igra tango po uglancanom parketu, dekica sa vidljivim znacima Parkinsonove bolesti uporno pokušava da stane na unukov skejt ili par bakutanera koje žele da osete ono što nisu mogle ili želele pre perioda senilnosti pa izigravaju dve šiparice na ljuljašci (jok, ova prva neće da padne uopšte sve dok zaletela ljuljaška ne lupi po krezavim porculancima ovu drugu, garant). I još se gotovo uvek nađe neka veća majmunčina da sve to lepo uhvati na svom telefonu ili kameri i pošalje sve to na Jutjub. Doduše, niko mi nije prislonio utoku na čelo pa da moram da gledam to, al' ipak se provuče poneki takav klip na kompilacijama.

Old skul (veoma old skul) ruralni izraz kojim se opisuju osobe čiji se način života slabo uklapa u seoski ambijent. Natraguz ne ustaje u 5 ujutru da narani stoku, ne zna da vozi traktor, ne može da zakolje pile, a kamoli neku krupniju domaću zverku. I što je najgore, ne podnosi rakiju! Štalu zaobilazi na kilometar, smeta mu miris, a isto važi i za svinjac, mada nema problem sa mirisom krmenadli. Natraguzov ćale, inače mrčo teške kategorije, gorko se kaje što mu je kupio komjuter na kom ovaj provodi veći deo dana. Zato se svakako neće zajebati da ga pošalje na studije u neki veći grad gde bi mali mogao da ostvari pun potencijal... u rađenju ničega. Ukoliko bi natraguz jednom u životu bio zaista primoran da ustane u 5, 6, 7 ujutru, pitanje "Da l' da se umijem il' da se ubijem? poprimilo bi čisto retorički karakter. Naravno da bi se ubio.

Tvrdnja na koju će se posprdno nasmejati mnogi: bahati vozači za koje su saobraćajni propisi tek nešto više od dosadne muve oko glave, jer imaju vezu u muriji ili dovoljno keša da im veza i ne treba; žestoki momci kojima neće tamo neki miševi da ometaju kombinacije (jer imaju vezu u muriji ili dovoljno keša i vatrene moći da im veza i ne treba); političari, jer, zaboga, oni pišu zakone, oni naređuju i muriji i sudu, a ne obratno, i mnogi slični njima.
Ali...
Dobra veza u muriji te neće spasiti ako se u svojoj ljutoj mašini pri 200 na sat zakucaš u betonski stub, niti će ti korumpirani načelnik policije pomoći kada te neki razgoropađeni miš na prepad spuca macolom u glavu ili ti poslovni partner pošalje par grama olova u telo...
Jer, zakon fizike je isti za sve, tu povlašćenih nema.
Samo što su to neki naučili u školi a neki to nauče na teži način.

Omiljena zabavno- rekreativna disciplina velike većine srpskog, ali i svetskog stanovništva.
Etiketiranju su podložni svi, pa čak i oni koji najviše etiketiraju druge.
Etiketiranje ne poznaje ni klasne, ni socijalne, ni bilo kakve druge razlike.
Zalepljena etiketa se u slučaju višestrukog lepljenja iste za nečiju ličnost prihvata kao neosporna istina i etiketirani može samo da se upusti u borbu prsa u prsa. Na svako etiketiranje odgovara se istom merom i začarani krug se nikada ne prekida.

Ljeta Gospodnjeg 1813. rodio se jedan od najvećih sinova naroda sa ovih prostora. I od prvoga dana se znalo da je predodrijeđen za velike stvari, zaključiše Tomo i ostali glavari okupljeni oko ognja tog hladnog novembarskog jutra. Šta činiti sa mladim Crnogorcem? Neki predlagahu da se da na velike škole, a neki, s obzirom na pripadnost relativno visokom narodu te se mogao očekivati visok rast mlađanog Njegoša, da se da u kampove košarkaške. Prisutno je i bilo razmišljanje da se pošalje u Ameriku, gdje bi na nekom od koledža mogao spojiti obije stvari.

Ipak, sjutra, stiže vijest da košarka još nije otkrivena i da se čeka da se rodi ovaj što je otkrio. Razočarani glavari, ipak ga poslaše na te velike škole a od košarke ništa ne bi i nije zabilježeno da je ikad zaigrao tu igru međ' obručima.

Ali, u narodu osta, i spominjaše se od tada, da kad se neko u nešto ne razumije da se razumije ka Njegoš u košarku. Kako tada, tako i danas.

Riječi kojima te, dok si još klinac, ćale i keva, nakon 'Laku noć deco', šalju u sobu, ne po kazni, nego jer si mali smarač a i oni bi se drapali.
Rasteš, pa ako si sretnik, ponovo se sretneš sa istim riječima u nekom post-adolescentnom dobu, kada te cura, zagorela, nakon nekoliko dana danka u krvi, poziva na višesatnu seks terapiju u krevetu.
Porasteš još malo, mada Ona tvrdi drugačije, a Ona - to više nije tvoja cura, već tvoja žena, a ti više nisi sretnik, nego samoproklamovani baksuz. E da, te riječi, sada Ona koristi u tri noću, ovaj put po kazni, da te pijanog pošalje što dalje od kauča koji je zaposjela...
Pa stariš, počneš i sam da koristiš ono slatko 'Marš u krevet' sa početka.
I, pri kraju, dok lutaš hodnicima staračkog doma, kao senilni udovac, sisata medicinarka te stalno tjera u sobu tim riječima.

Osoba koja uvek, u apsolutno svako doba dana i noci ima nesto novo i interesantno da ti kaze o razmnozavanju clankovitih glista, likovima iz Kasandre, razvoju automobila na ugalj, vremenskoj prognozi u Nairobiju, smrti Dzona Kenedija, pravilima za pijenje vode iz cesme, broju klica u WC solji i ostalim temama koje su vrlo vazne za tvoj psiholoski razvoj.
Smarac ima obicaj da okrece broj tvog telefona dvadeset puta dnevno, da ti prokomentarise svaku sliku na Face-u, da ti posalje telegram za rodjendan, da ti dolazi u nenajavljene kucne posete i slicno.
Ni u kom slucaju nemojte pustiti smaraca da vam udje u kucu, je r jednom kada udje, bice vam potrebna pomoc policije da ga ubedite da napusti prostoriju...
vazna karakteristika mu je i to sto svaki put kada pomislite:
Jbt, dobro je, sad ce da ide/prekine/ode od mene, smarac seti da vam jos nije rekao sve sto je imao, prebrojao vlasi na glavi, izracunao obim rebara i tako dalje...

Deviza ljudi koji su spremni da stoje iza svojih dela/reci
odnosno koji su spremni da odgovaraju za svoje postupke

Najčešći razlog da se osigurate. Jer, nikad se ne zna!
Ovo zvuči kao reklama za osiguranje, i slobodno je tumačite kao takvu, ali trebalo bi da se zapitate da li je vaš automobil siguran u ovo vreme (sada je 4:00 ujutru), da li je vaša žena koja je ustala da ode do WC-a otišla samo do WC-a ili da usput pošalje poruku ljubavniku, da li vaša deca idu kući nakon završetka časova ili se zadržavaju na sumnjivim mestima u još sumnjivijem društvu, da li vaš računar koji je godinama besprekorno funkcionisao može ovog trenutka da se pokvari ili pak da li taj plafon u koji sada gledate može da vam se sruši na glavu - odgovor na sva ova pitanja je NIKAD SE NE ZNA.
Dakle preduzmite mere da se zaštitite, osigurajte se, ugradite alarm, kupite pancir, unajmite privatnog detektiva i obavezno se preselite u šator ispred zgrade jer njegov plafon je nekoliko hiljada puta lakši od ovog koji vam je trenutno iznad glave ;)

Jedinica mere za jačinu šuta fudbalera u beton ligi. Jebiga, i to je neki kvalitet. Dobro, možda taj nema neku tehniku, ne ume da dribla, trči k'o da mu pertle leve kopačke vezane za pertle desne, ima muku da nogom pogodi loptu kad kod njega dođe, ali zato kad je strefi... Za preciznost izvin'te, ne može sve, ne cepidlačite! Ipak je prvi po nečemu, ističe se iz mase. Ponos! Dobar kad treba neki prekid, izbije je tako da ugrožava bezbednost aeroplana u niskom letu i pošalje pola klinčurije da je traže po njivama, taman dok se dođe do daha jer rezervne lopte najčešće nema. Ipak, penal sme da šutira samo ako baš nikog drugog nema, a i tada se mole Bogu igrači i trener njegove ekipe više nego suparničke.
Analogno tome, često izleti ovaj izraz i kada se na znatno višem nivou takmičenja izvede ovakav šut. Način da se izvođač unizi porukom "Za bolje nisi".

Izraz koju babe koriste za veoma malu zavesu.

Kad junošu koji je završio osnovnu školu i nije imao ambicija za više upregnu da mora biti negde i nešto a obično je to negde i nešto u velikom gradu a tamo se ima i rodbine i prijatelja i zemljaka, normalno, onda junošu spakuju kako ga već spakuju pa ga liferuju a da ne zna ni gde ide a još manje zašto. Pa mu spreme nekakvih đakonija iz rodnoga kraja da počasti i podseti one što im smog začepio svaku rupu na telu a pogled pretvorio u pejzaže u magli da još ima čestitih ljudi i da se svoj za svog brinuti mora.
Onda se obavezno u pakeraju pojavi i neka saksija koja se s puno ljubavi i domaćeg pelcera pošalje po putniku namerniku da sa sve zemljom rodnog kraja zamiriše adresatu dok se bude brinuo o novom članu domaćinstva dok dotični bude studirao a akobogda i posao našao.
E sad, da je junoša to hteo, želeo on bi to sam i bez njih i bez saksije odradio a ovako je samo zgubidan, pogubljen i dokon, kao šetanje saksije