Skinuti gaće, posrati mu se na glavu i nakon toga prdnuti u facu, obaška. Predgovor (ka useravanju u ćivot) koji mora da se odigra pred nekim trećim licem jer kakav bi mi to narod bili ako bi nekog spustili u situaciji 1v1, bez da ovaj to čuje.
Mile: Dejane, je l' stvarno tačno da si Indijcima jebao Boga?
Sale: Je l' me zezaš?
Dejan: Nemojmo sad o tome, Miodraže.
Mile: Nemoj sad "nemojmo". Pričao mi jedan čovek da su te u štali uhvatili spuštenih pantalona.
Sale: Stanite bre ljudi! Je l' me palite, šta?
Dejan: Naravno. Mile lupa nebuloze. Vidiš da je ubacio.
Mile: Ne znam ja ko je ubacio, hahahahaha.
Neko kaže neku mudru ili originalnu i čitava javnost (ili barem njen deo koji intelektualno "golicljiv") baci oko na to (knjiga, film, izjava za medije, izložba itd.). Javnost se ustalasa.
Neko to delo glorifikuje (jer je uživao u "konzumiranju"), neko omalovaži i neke boli uvo.
Neko kaže (ili uradi) nešto nesvakidašnje, neutemeljeno na našim civilizacijskim, moralnim, tradicionalnim i koznakakvim tekovinama i reakcije su opet iste. Ustalasana javnost reaguje. Reakcije se dele na glorifikaciju, zgražavanje i "boli me uvo".
Jedina razlika između navedenih talasanja je što će, nakon nekog vremena, prvo ostati zabeleženo od većine kao pozitivno, drugo kao glupo i bezvredno.
Na definitivan "beleg" nema uticaja lični ukus, jednostavno, vreme učini svoje i smesti "pravu stvar na pravo mesto".
Emir Kusturica : njegovi filmovi, Mećavnik, festival, knjiga-sve skupa ustalasa oprečna mišljenja.
Gej parada : čege sve tu nema !!! Talasi oprečnog su pretili da se uzdignu do cunamija.
I mi, Vukajlijaši, smo nekakva "mini" javnost :
-retko ko smatra da su Fatal Eror-ovi posteri sranje
-retko ko je uživao u moderatorskoj ujdurmi (vest da je jedan od njih preminuo).
Kažemo za onog ko određenu radnju želi što pre da završi. Ne voli previše da gubi vreme na igranje već želi da se taj čin izvrši sadodmasad.
- Kako si prošla na ispitu?
- Ma pala sam. Ovaj profesor je neki derpe sigurno.
- Au, pa kako to, uvek si uspevala da se izvučeš nekako?!
- Ma ovaj ne zna za predigru.
- Čekaj, nisi valjda htela da...
- Morala sam, dobila pitanja i nisam ih znala, krenula da skrećem sa teme, namignula par puta, oblizala usnu čak sam se i raskomotila poprilično a on, debil, kaže pali ste koleginice.
- Au, znači izjebo te na brzaka.
Tinejdzeri, uglavnom od 15-18 godina.Fizicki lice na neke weird likove,uglavnom nose dukseve\majice sa nazivima benda ili nekim natpisom, ili print lobanje, pruga, crno-belih kockica ( momci jarke boje, devojke crne), skinny pantalone crne ili jarkih boja,converse(starke) ili skejterke, crni kreoni, tamna sminka i za momke i devojke, kosa uglavnom crna,umogucnosti su i pramenovi,siske su stvar izbora, ali prekrivaju jedno oko uglavnom, pirsing na usni, crni nokti. Psihicki, veooma emotivni ljudi,koji u pubertetu skontaju da odrastanje nije lako, i sve im se cini crno, zbog toga misle da nisu dovoljno jaki za svet, zele da se ubiju,ili pak povredjuju, a jos gore je ako dodju ljubavni jadi. Momci su uglavnom bisex, jer mnogi gay momci koriste ovaj "brend" da bi bili bolje prihvaceni, i pravdaju se da ipak vise vole momke, i zbog toga emo devojke dobijaju veoma malo ljubavi od tih emo-momaka, devojke su opet svejedno osecajne,pa im je ovo samo opravdanje za plakanje za sitnice. Medjutim, svi oni ( tj mi, posto sam i ja emo)su ustvari,veoma dobri ljudi koji se nece usuditi da povrede nikog sem sebe, znaju da vole,cene, slusaju i cesto su veoma inteligentni jer ih brinu teme koje nisu za njihov uzrast, slusaju uglavnom soft punk, rock, punk-rock, i taj takozvani novo-nastali emo pravac, medjutim to su uglavnom neuspeli boy-bendovi,pa kao, hajde da muce nas nejake. Losa starna emoa je sto nisu prihvceni ni u jednoj sredini, nepozeljni su,smatraju se psihicki nestabilni, ili bolesni, predmet su diskriminacije i veoma losih stereotipa, i to sto ce najlepse doba svog zivota provesti misleci kako su previse tuzni, depresivni, kako nema izlaza iz problema,kao nisu voljeni, ili o tome kao u Africi gladuju itd...No, svako svoje zivi, zato prvo ih upoznajte, pa onda iskazite vase misljenje!
Književni termin za nolajferizam. Potpuna izolacija pojedinca u sopstvenu tvrđavu samoće (čitaj sobu sa internet priključkom), gde provodi dane u kreiranju onlajn alter ega kojim će izlečiti sopstvene frustracije, deliti mudrost sa svetom i propagirati mizogoniju izazvanu nejebicom.
- Šta je sa onim Remboom, nije otišao sa nama na vino i baget već sedmicama?
- Ma pusti, napustio ga je ljubavni partner, takođe pesnik, pa sada želi da bude sam sa svojim kvazi stvaralaštvom, jer misli da je bolji od nas u svojoj samobitnosti.
- Pih, šarlatan.-----------------------
- Jel, tebra, šta je sa Šominom, ispaljuje za buksnu već peti put? Poslednji put sam ga video kad je iš'o u prodavnicu u izbledeloj Starkraft 2 majici, nije se brij'o fazon mesec dana...
- Goni ga u rac, ostavila ga ona cava što joj je kupio džinovskog medveda za rođendan. Pika LoL po ceo dan, šatro mu treba samoća, hoće da napiše stimpank roman.
- Kakav pajser, znao sam da neće jebati. 'Ajde na vops.
Opravdanje zašto se nešto nije dogodilo ili se neće ni dogoditi. Ima ih raznih al svaki dobar zaista zlata vredi!
SAOBRAĆAJNI
Ma nisam pio nego.... nisam video ograničenje...a kol'ko je da ni vi mene niste videli?
ŠKOLSKI
Ni ja ne mogu da verujem da mi je mladji brat bas te strane iscepao!
bračni
Nisam zaboravio na godišnjicu nego još nije stiglo ono što sam poručio..'bem ti poštu ...Kako što ti nisam bar čestitao?! Pa ne mogu bez poklona!
ULIČNI
Aaaa to si ti..ma ne kuliram te Bože sačuvaj, nego mi Sunce išlo u oči pa ne vidim ko maše i trubi!
LJUBAVNI
Ne.. nema niko drugi..do mene je, ti si super ali ja nisam o.k. treba mi vremena ...Ma laže bre taj Miki! S kim me video?! Svašta!
NOVČANI
Dao bi ti al ni ja nemam!
Ostao mi novčanik u kolima!
Aj ti plati meni nije nidočega...
Kod pravih ljudi, i više nego dovoljna potvrda i overa ugovora ili dogovora. Kod smradova i ljiga ne vredi ni potpis sa pečatom, overen u sudskoj pisaranici.
-Gospodine Vujičiću, hvala što ste me primili.
-Ništa ništa, sve za zemljake.
-Znate, ja sam odabran, da u ime svih autora sa Vukajlije, prenesem naše divljenje i poštovanje. Junački ste podneli sve postere i definicije koje su se našalile na vaš račun.
-Da da, znam da ima toga. Ja vas inače pratim redovno.
-I mi smo znate rešili, da zbog toga, više ni jedan sadržaj na sajtu ne bude upućen na vaš račun.
-Lepo od vas.
-Nadam se da se ne ljutite i da nam ništa ne zamerate?
-Taman posla...
-Evo ruke!
Tehnika graviranja pokorne površine, kao što je drvo ili linoleum. U procesu se prvo stvara crtež na običnom papiru. Zatim se crtez lijepi na medijum, i kopira na nj uz pomoć indigo papira. Kada su linoleum, drvo, ili ljudska koža iscrtani, rezovi mogu da počnu. Dleto se zabada u jednu od ivica i pocinje da je prati. Istanjena metalna noga dleta se izvlači iz jedne brazde i zariva u drugu kao testera dok pravi rovove i jarkove u materijalu. U toku ovog procesa, prvi viškovi originalnog materijala se zgrušavaju na površini, i odbacuju kao zgomilana prašina. Nakon što su konture djela izorane, na red dolazi obrada unutrašnjih djelova cjelokupne slike. U duborezu, krajnja primjena izrezbarenog linoleuma, ljudske kože, ili drveta, je stvaranje maske od istih, koja će moći u više navrata da se koristi za presliakvanje i štampu željenog crteža umjetnika. Da bi se ovo postiglo, sve površine koje se žele preslikati, ostavljaju se netaknute, dok se šuplje površine izdubljuju. Tako na primjer - izdubićemo oči, ali ćemo nos ostaviti netaknutim. Udubljenja moraju biti duboko razrivena, da bi se izbjeglo njihovo slučajno preštampavanje. Naravno, mora se voditi računa da se površina linoleuma i drveta, dakle čovjeka, ne probije dok bušite po njemu kako bi stvorili svoju sliku. Površina mora ostati živa i funkcionalna, kako bi bila upotrebljiva za stvaranje ovih jednostavnih, ali dopadljivih, i nadasve jeftinih umjetničkih uradaka. Na kraju, tako dobijene izrazite površine se premazuju bojom, recimo tušem, i metodom utiskivanja preslikavaju na nove podloge, uglavnom na čisti debeli papir. Ovako dobijeni posteri se prodaju po cijenama pristupačnim i osobama slabije platežne moći koji osjećaju ljubav prema umjetnosti i ljubav uopšte.
Nakon duže upotrebe, recimo od hiljadu primjeraka, medijum propada. Za pravilno odlaganje, prije potpunog odbacivanja sipati jedinjenje na bazi soli u sve otvorene pore, radi brže razgradnje štetnih maziva.
Molba upućena ružnoj osobi.
Vlada: Auu, kako bih popio jedno ladno pivce.
Dragan: I ja bih, baš je upržila zvezda.
Vlada: Evo ti pare i idi nam kupi po jedno da ih izujemo.
Dragan: Ajd' ti.
Vlada: Ajd' ti.
Dragan: Pa večito ja idem u prodavnicu. Mogao bi i ti nekad da podigneš dupe sa stolice i da odeš.
Vlada: Ajde samo budi dobar kao što si lep... ustvari, budi dobar.
Dragan: Pa, kad je tako onda da od... e, kurac ćeš da piješ pivo!!!
Rečenica kojom u srpskim ruralnim oblastima, ljudi komšiluku/rodbini/kumovima/prijateljima dokazuju da je sokoćalo koje imaju ultimativno i nenadjebivo.
Naravno, u 90% slučajeva (hajde da ne kažemo baš 100%), ne samo da takvo čudeso postoji i u Beogradu, već sigurno ima i barem dva puta bolje već u najbližoj palanci.
Miloje: Kombajdine, dolazi ovamo!
Kombajdin: Šta je bre bilo?
Miloje: Da vidiš kakvo sam sokoćalo nabavio!
Kombajdin: Leleee, šta je to!?
Miloje: To ti je najnoviji EI ! Gle ovo: ima 10 kanala! Ne moram više da brišem iz programatora Studio Prčilovac da bih našao Pink Rektum 2. Taki bre nema ni u Beograd...
Kombajdin: Leleeee... O`sad stalno gledam Dnevnik kod tebe!
Rođen u Marseju od majke Ludi (Loudi Billi) i oca Veseli (Vessely Billi). Tamo je proveo čitavo detinjstvo. Dok je bio u vrtiću, stalno je imao problema sa vaspitačicama jer je lomio svaku igračku koju je video, a pritom je govorio "Nema veze, kupićete novu".
Ni u školi nije bolje prolazio. Već u drugom razredu izbačen je iz škole zbog glasnog pevanja narodnjaka ispred kancelarije direktora. U četvrtom razredu je već počeo da pije lozu, a u petom je ponovo bio izbačen iz škole jer je počeo da pijan lomi školski inventar. U sedmom je i treći put dobio šut-kartu jer je uneo pušku u školu. U osnovnoj školi je imao prosek oko 2,30, a u srednjoj se popravio i bio je oko 3,90. U srednjoj školi nije pravio incidente, pa i što bi, jer je preko veze upao u srednju muzičku samo da nauči da svira harmoniku.
Ovakvu opsesiju za narodnjacima je dobio od babe i dede sa majčine strane, jer su oni srpskog porekla. Svaki put kada bi mu pustili Užičko, odmah bi počeo da skače po kući i da lomi sve pred sobom.
Otišao je u Škotsku sa 20 godina, jer je počeo da pravi probleme tako što je svakog ko mu nije odgovarao udarao staklenom flašom u glavu. Neposredno pre odlaska bio je pretučen dok nije pao u nesvest, a čim je izašao iz bolnice, smanjio je dozu pića i otišao da igra za Dalilud Siti. On igra levog beka, ali na klupi. Pošto je naučio da svira harmoniku, bivao je i moralna podrška svojim saigračima.
Veoma je opušten, želi svima dobro i ne voli da upada u probleme. Voli da bude na veseljima, žurkama i proslavama.
-Ooooo, evo ga Mitke, drug iz osnovne! Pa đe si, kumašine!
-Ooooo, Mileee, đe si krntijo, sećaš li se kako sam te bio kao klinac...
-To su bila lepa sećanja... Živi Bili i dugo se veselili!
-Hvala Mile, nego, ima ferka večeras ovde ispred restorana, pa, hoćeš li na jednu?
Iliti - ovo radim za tvoje dobro.
Reči upućene nemoćnoj osobi koja ne može da utiče na situaciju ili budućnost.
Uglavnom nešto što se obavlja u krajnjoj nuždi, kad su sve opcije zatvorene.
- Mama, zašto si morala reći mojim vršnjacima da nosim pelene u petnaestoj? Kmeee
- Eh, šta ti misliš, da svi ne nose? E, moj ti.
- Neee...Mrzim te, mrzim te!
- Zahvalićeš mi kasnije...kad budeš imao komplekse.-------
- Hej, moj gej prijatelju, kako ljubavni život?
- Nedavno sam raskinuo sa dečkom...
- Jebiga, stvarno mi je žao.
- Ali imam iznenađenje za tebe. Našao sam ti devojku, manekenku i ugovorio da se nađete večeras.
- Care, najbolji si! Ne znam stvarno kako da ti zahvalim...
- Ma, zahvalićeš mi kasnije...ako me razumeš.-------
- Jao, baba, vidi kako je lepo pile. Predivno.
- Dajdere ga 'vamo...
- Evo...NE baba...ŠTA TO RADIŠ?!...Sekira...Neee, kako si mogla?
- Zahvalićeš mi na ručku. Bolje i pile, nego da jedemo jedni druge.
Težak fizički rad, za male pare. Vrsta kulučenja. Podmetanje leđa na kojima samo poslodavac pravi pare.
- Šta ima Đole, odavno te nisam video?
- Argatujem svaki dan kod jednog privatnika, na stovarištu građevinskog materijala. Džakovi cementa samo pršte!
- Dobre pare?
- Gazdi da, ja od plate jedva preživim.
- Kao da se Turci vratili, jebem ti život! Nego, kažeš svaki dan argatuješ, a danas je utorak, kako to da nisi na poslu?
- Sudski poziv, za onu tuču u kafani, od pre godinu dana. Samo takva viša sila može da mi obezbedi slobodan dan. I još mu i dugujem, kaže odbiće mi dan od godišnjeg odmora!
Stondiran, uduvan, nafiksan ...
Biti pod dejstvom psihodeličnih tvari koje život čine lepšem i kraćim, sa mnogo fantastičnih detalja.
- On je čovek rođen pod srećnom zvezdom.
- Ma daj bre, narkoman, najobičniji.
- Slušaj. Pre par godina zajebao je neke šiptare za dop.
- I?
- I ovi ga namestili na čist. Uradio se u kolima, ovi ga izbace iz auta i ostave nasred ceste.
- U jebote!
- Uglavnom, tu ti za dva-tri minuta slučajno naiđu kola hitne pomoći i pokupe ga. Odma adrenalin, be vitamin i ti kokteli. I preživeo.------------------------------------
posteri: Nikola Rađen, Čeda Jovanić, Sonja Savić...
reakcije: kad poželiš da se sa prebaciš na neko lepše mesto
Skrcati do te mere da komadi koji su prisutni mogu parirati veličini virusa. Uništiti nešto bez milosti. Sleng je južnjačkog porekla.
-I bre dete, šta si uradio sos ovaj bager što sam ti kupila pre nekoliko dana?
-Nema, povomio...
-Preslavi ga ti i to dobrano... Da si pokupio to ili ti više ništa neću kupiti!
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Mogu da pozajmim laptop, treba mi da prebacim nešto na fleš?
-Idi na deponiju, pa ga traži.
-I bre, zar tako?
-Jebao me je k'o sansku kozu, pa sam rešio da ja njemu uzvratim preko keve. Sad komotno možeš da ga upotrebiš umesto mlevene plazme.
Najveća neuroza našeg vremena.
Proizvodnja... Kontam da je bradati čika imao prava kada je rekao da su prve države nastale kada je došlo do viška u proizvodnji. E, pa, onog trenutka kada je došlo ne samo do viška već i do činjenice da su skoro svi svuda počeli da proizvode iste stvari, javila se potreba da se smišlja nešto što drugi nisu kako bi se kao takvo lakše prodavalo. Ne bi se "Jabukini" proizvodi, uprkos objektivnim nedostacima i visokoj ceni, tako dobro prodavali da nema tog marketinškog momenta o "posebnosti" i "pripadanju eliti".
Zatim umetnost. Slikaru je dosadilo da slika sto pejzaža slika tehnikom ulja na platnu, muzičaru je dosadilo da piše simfoniju kada sva publika već zna da će, ako je već u C-duru, druga tema biti u G-duru; književniku je dosadilo da razvlači čitalaštvo pričom o katarzi... Zato je slikar odlučio da zajebe stvar i stavi onu golu žensku na sred platna, muzičar da ponudi publici grozne zvuke pritom sa scenama javnog žrtvovanja, a književnik knjigu bez ikakve poruke i radnje.
A vojnik? Vojnik je odlučio da zajebe neprijatelja tako što će ga udariti tamo gde je najmanje logično, i potpuno van svakog viteštva, tamo gde će ovaj najmanje očekivati- dakle, preko Ardena, a ne u Mažino liniju.
I tako u svemu, od ešarpi, koje će prodati neki poseban motiv, do NASE, koja će svoje finansiranje opravdati time što će poslati par desetina fotografija Plutona.
Mitrović: Gledanost nam je blago pala, treba nam nešto novo, novo...
Producent: Ne znam, da nateramo Staniju da masturbira pred Ekremom?
Mitrović: Sine, te stvari smo imali...
Producent: Žeks, stvarno više ne znam. Neka je jebu trojica u isto vreme, bolje od toga ne mogu da smislim.
Trenutno ova fraza u našem narodu ima emo-žalopojsko značenje. Međutim to nije uvek bilo tako.
Naime, potekla je od nikog drugog, do najvećeg barona srpske srednjevekovne epografije, a zna se da taj baja nikada nije imao emo-gej momente.
- I šta je onda bilo Mare, šta?
- Pa brate, kažem ti ja... Deset Turaka a ja sam. Krenu oni na mene... Buzdovani, sablje, gavrani, balvani... Leti svijetlo oružje kao sinji sokolovi!
- I? I?
- I u tom trenutku, oni ne znadoše šta će, uzeše ona kola kojima dođoše, i one konje i baciše na mene... I ja se tu okrenem, izblokiram, a kola se polomiše na mojim leđima! Napravim ti ja tu neke spinove, forhende, vinere i pobijem turke janičare!
- Uuu, kakva si faca Mare! E, a jesi im uz'o tri tovara blaga?
- TRI? Uzeo šest! Nego me Vila nešto iznervirala pa sam ih propio sinoć...
Imaš crnce koji sjede na stepenicama ispred zgrade, jeftino obučeni u sto nekih upadljivih boja, valjaju vutru po kraju, kurčinama maze đonove svojih ofucanih patika i generalno se smaraju po čitav dan. Odu na basket, tripuju AND1 zakucavanja sa panja i vrate se kući na zajednički ručak sa stočlanom porodicom uz pozdrave Mariji molitvom prije.
To su cigani crnačkog svijeta, i na njih se fokus stavlja jedino nikada.
Jebena crnčuga je dvojajčani blizanac goreopisane pojave. Snalažljiviji, podnošljiviji i uticajniji brat po boji kože. Ako je prvi PIN kod mobilnog telefona, jebena čamuga je PUK kod. Posteri&Reakcije vs. Definicije. 2/2, kvota 1, 05.
Nikada nije uzimao sebi za shodno da njeguje staru babu koja se odmah zalijepi za tužnu fotelju na pola metra od televizora kada mu dođe u posjetu, da bi dobio koju markicu od nje. Te poslove je prepuštao mlađoj braći i sestrama, koji su jedva čekali da uberu malo siće za sladoled iz kombija koji pjeva. Nije ga zanimala ni škola, iako je redovno jebavao glavnu čirlidersicu u kotlovnici; ni basket mu nije bio nešto zanimljiv - više pažnje je posvećivao golfu. Otkud mu pare za to, to je jedino njemu znano.
Danas, podebeo, pogotovo u obrazima, sjedi za volanom crvenog kabrioleta. Na mjestu suvozača je njegov mršavi drug iz djetinjstva, a na zadnjem sjedištu od bijele kože su dvije bling bling kurvice koje mlataraju rukama i čije se plave kose vijore toplim vazduhom Kalifornije.
Ispunjavaju ga sitnice, što potvrđuje njegovo kupatilo koje zauzima pedeset kvadrata, odnosno tek četrdeseti dio kuće sa garažom tik uz bazen sa dušekom koji se njiše površinom. Njegov batler, bjelokožac, ogromnim škarama šiša živu ogradu, zamišljeno gleda u taj dušek i razmišlja čime će, kada završi svoje poslove, otići do pošte da pošalje nešto novca porodici svog vlasnika.
Rekao bi Mitar Mirić u istoimenoj pesmi.
Ostavljanje komentara na pesmama "Lajk da ona vidi, volim te ludo".
Najgora pošast današnje omladine. Deficit muda, bratić moj. Naravno, sad ćeš ti biti pametan i reći: "Alo mentolu, pa ostavi komentar na pesmi i posle je pošalje devojci u inboks, a onda ga ona zove i on ode da jebe". Ne, ne, dečače. Neće to baš tako ići. Nešto baš ne verujem da bi neka devojka bila sa dečkom koji ima akaunt ime milefakersrbijadotokija98... Realno, danas je muškarcima (čitaj. muškarcima pod znakom navoda) mnogo lakše da nađe neku srceparajuću pesmu na jućubu i razmišlja o devojci koju je slučajno očešao u klubu dok je išao da ispiša ona poslednja tri piva što ih surduknu u sebe da ih konobar ne prosipa džabe, a ova mu se obratila sa "Pazi, ljakse, ne mlati kurcem dok ne uđeš u klonju, jebote!". Naravno, moguće je da se zaljubiškao dečkić na prvi pogled. Jebiga, ne sreće se riba pred klonjom svaki dan. Opet, njemu je mnogo lakše da kod kuće sebi ispira mozak jednom pesmom narednih petn'es' dana, nego da je to veče ispao keršme i na njen bezobrazluk odreagovao većim bezobrazlukom "Jao, izvini... čim sam te video, on je odma' bez moje dozvole iskočio iz gaća. 'Ajd sad kad je već napolju da ga iskoristimo do kraja, da ne bude da se cimao džabe, eheheheh, ako me razumeš"...
Ne. On će ipak ispasti cava i izviniti se kao neka strina, otići sa splava, a posle celu noć blenuti u plafon i razmišljati o njenim očima boje kestena... aaaa? Al' opisujem, 'lebtejeb'o...
On, kao zabrinut dečko za svoj ljubavni život pomisliće da nije dovoljno romantičan i da će baš ostavljanje komentara biti ono "posebno", kako to u ženskim časopisima vole da kažu.
Neće, rođeni. Neće. Vidi. Ženama je u genima da produže vrstu i da to rade samo sa najjačim primercima suprotnog pola. Nekada si morao da ubiješ sabljastog tigra kamenim mačem koji je tup k'o kurac, a ti bi sad da jebeš ostavljajući komentar na ljubavnoj pesmi. He. Pa, koga ti lažeš? Neće to ići. Tako ćeš samo pokazati da si mekušac i da nisi vredan u njenom svetu. Sjebaće te sabljasti tigar...
Nemoj čekati. Dok ti plačeš u mraku svoje sobe, nju neko drugi trsi!
Ne bih se ja toliko nervirao oko njih. Već. 'bem mu mater. Bajo, skupi muda, nemoj se seljanisati da svet čita kako voliš tamo jednu malu, a nemaš snage da joj priđeš, anđele, volim te najviše i slične bljuvotine! Nego, lepo... dođeš na vrata, kuc, kuc, ja bi' te ženim, 'ajd sa mnom za Barajevo!
-Jaooo, Makili... dođi da vidiš šta mi je ljomber poslao u inboks, jebote... Pročitaj prvi komentar na pesmi, cmokić... Samo za jednu malu koja sad spava, a moji anđeli je čuvaju. Medo moj, volim te najviše, ali ti ne znaš. Mića Osipaonica
-Ahahahahaha, koji krelac. Daj napiši mu da je sladak, pa da zovemo one momke sa trećeg da dođu da nas otrse od kurca! Obe!Definicija je napisana za Mizantrophy.
Čovek, poreklom sa sela, koji je na neki način došo do novaca(najčešće prodajom dedine kuće), i krenuo u veliki, blještavi grad.
Nije teško prepoznati ga, ako znate da tražite.
Pre svega, možete ga čuti, a postoji par vrsta zvukova koji ga karakterišu:
Škriputanje treše, one crno-crvene najk što je kupio na pijaci, ili, u boljem slučaju, najk-šopu.
Drugi zvuk po kome se prepoznaje je Karleusina Insomnija, Mile Kitić, ili tema sa Žikine Šarenice.
Kada ga pitate šta sluša, reći će: "Uglavnom strano".
Možete ga namirisati, prateći miris kineske prodavnice, šuškavca i Nivea for men ivisibl for blek i vajt.
Možete ga i videti, ali, osim kineskog air maxa, "armani + najk" smisla za oblačenje i kratke kose koja bi bila lakša za pola svoje težine kada bi bila oprana, nećete primetiti veliku razliku od ostalih građana.
Tripuje da je glavni u društvu i da se sve pripadnice ženskog roda lože na njega.
Ima prilično čudne principe i načine muvanja, za koje primer možete naći u sredini linkovane definicije, pod naslovom "pristup šabanski".
On je iznad fudbala i košarke, a o bacanju pogleda ni ne treba govoriti.
Jedini sport kojim se bavi je razmrdavanje palca prilikom kuckanja po tač-skrinu.
Ima fejs, naravno, na profilu je on sa isplaženim jezikom i velikim crno-roze naočarama.
Možete videti da na obrazovanju piše "osnovna škola", a na mestu prebivanja "New York", "London", "Berlin" ili bilo koje drugo mesto koje ne zna da pokaže na karti, al je čuo da je to kul, pa aj.
Uglavnom je ime neko od onij najarhaičnijih među nama, a ponekad čak i strano.
Ukoliko je negde u provinciji, bezuslovno navija za Zvezdu, ako je u Beogradu, ne znam za kog navija.
-Ej rođaci, eno ga Živorad Obor, ajmo si, dok nas nije vido...
