Čovek koji pobija teoriju da je smrt siguran posao.

Čarobna reč koju smo uzvikivali u detinjstvu skoro svaki put kada je trebalo nečega da se igramo (ovo ne važi za žmurke,jer niko nije voleo da žmuri). Sveto pravilo koje se poštovalo. Način utvrđivanja redosleda igrača. U svakom društvu se isticao najbrži i najglasniji klinac koji bi ovo : ,,PRVI!" uzviknuo kao da mu život zavisi od toga. Ako slucajno to isto poviču dva klinca u isto vreme,uvek pobedi najglasniji,iako je po pravilima da brži pobeđuje (šta mu vredi što je brži kad niko to nije čuo).

Deo rečenice koju izgovara osoba puna sebe, a prazna svega mogućeg što treba da stoji u glavi; osoba koja nikad nije imala partnera ili ozbiljnu vezu, a savetuje te u vezi dečka/devojke. Takođe, dolazi u situaciju da ti prosipa bisere o svom iskustvu koji nemaju nijednu zajedničku nit, da ne kažem vezu, sa tvojom pričom, te se u istoj priči uživi, razneži i postane centar razgovora iako je tvoja situacija daleko gora i ozbiljnija. Važi pravilo da ista osoba mnogo smara i da je egocentična zato što MISLI da ima mnogo iskustva.

Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.

Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.

Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.

U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.

Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!

Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"

Mutirana i bolesna varijanta igre zuce, popularna među nešto starijim osnovcima krajem 1990-ih i početkom 2000-ih. Podrazumevala je, da pored standardnih pravila, onaj koji pogađa ko ga udara dok žmuri ne sme da pisne ni reč, inače ga svi ostali učesnici biju, dok ne izgovori nazive 5 ili 10 marki piva ili cigareta. Mada su se i u samim klasičnim zucama trudili da se nadmeću po snazi, igrači su ovo dopunsko pravilo zloupotrebljavali- svaki slučajni zvuk su koristili da ubiju Boga u nesrećnom "pogađaču".

Kompjuter koji ste kupili 2003. godine i koji je tada sa svojih 256 mb RAM-a,2,2 gigaherca i 40 gb memorije bio jedan od najjacih na trzistu,koji je kostao kao Svetog Petra kajgana i na kome su vam zavideli vrsnjaci u komsiluku a koji je nakon 7 godina koriscenja,od toga 4 godine boravka na internetu,polako postao jedna obicna kanta sa kojom ce te najprofitabilnije proci ako odete peske do deponije i bacite je jer bi benzin dotle bio suvisan gubitak.Zlatno pravilo sa ovim kompjuterima je da ce se pesma na Winampu promeniti bas u momentu kad otvarate neki program sto ce naravno usloviti petnaestominutno stekanje prilikom kog se ni strelica ne moze pomeriti.

Priče o strašilima, grobljem, žiletom, bradatim komšijom, mačkama, pripadnicima romske populacije i tome slično. Pripovjedač je obično baba, ali u dosta slučajeva najstariji ortak iz društva može isto da pripovjeda. Nepisano pravilo je da se takve priče ne kazuju po danu, osim kad baba prolupa pa ne zna koji je period dana u toku, nego po noći. Dok okupljeni klinci bez daha slušaju pripovjedača, poredani u krugu oko vatre, na vrhu najbližeg brda, on se trudi maksimalno da prenese i najmanju dozu straha u okupljene.
Neizbježno je da se baterijom osvjetljava lice onog ko priča, dok neki gutaju pljuvačku, a oni najslabiji farbaju gaće u žuto a bogami i u smeđe.
Te epove iz djetinjstva vučemo do kasne starosti, pa je vrlo teško objasniti ženi, ili čak djetetu zašto gasite televizor kad se Groka pojavi pred kućom Mumijeva, zašto ne želite mačku za kućnog ljubimca, ili zašto izbjegavate brijanje. Neobjašnjivo je to zašto vam se priviđaju drakuline duge gaće kako trče preko groblja, kao i to što nosite bijeli luk oko vrata, mjesto lančića.

Trenutak kada ustaješ i shvataš da je tvoje telo ostalo da leži i da te niko ne primećuje.

Jedan od kultnih znakova devedesetih. Omiljena čokolada svakog deteta. Obično je služila kao poklon svakom kom se ide u kuću i kao takva je mogla dugo opstati sistemom "od ruke do ruke". Nepisano pravilo je bilo pokloniti "Galeba". Ovaj proizvod danas nema više svoju prvobitnu ulogu, niti je toliko popularan kao "onih" godina. Dete koje je imalo priliku da oseti ukus ove čokolade bilo je, na neki način, privilegovano, jer je bilo brže od svojih roditelja darodavaca. Danas "Galeb" budi nostalgiju i podseća na lepši deo okrutnih devedesetih godina.

pojmovi koji se koriste u ekonomiji, tacnije, u racunovodstvu. blize odredjenje ove dve stvari zahteva podrobniju analizu, ali ja cu se zadrzati na laickom izrazavanju. "duguje" se odnosi na ono sto mi kao pravno lice posedujemo, odnosno 'sta nama duguju' (nasi kupci npr).
"potrazuje" se odnosi na izvore onoga sto mi posedujemo, tj ono sto mi treba nekome da platimo (dobavljacima npr). i kada neka stavka u finansijskom izvestaju 'duguje', neka druga obavezno mora da 'potrazuje'. zlatno pravilo! :-)

svi sve kapiraju?! ne? :-/

Najpoznatija tehnika iliti veština udaranja na raznim javnim okupljanjima kada izbije neka tuča. Efikasnot vašarskog udaranja se smatra za jednu od najdelotvornijih koja je ikada izmišljena. Oslikava se u tome da bijete čime umete i čim pre stignete.
Izreka "Od jačega ima uvek jači" najviše dolazi do izražaja baš u ovakvim konfliktima, u kojima se koristi ovakav stil tuče jerbo i najjači nekada popuste pod čvrstoćom pivske flaše ili u nekim ekstremnim slučajevima cigle. Inače dozvoljeno je korišćenje raznih predmeta koji vam padnu pod ruku i postoji samo jedno pravilo, a to je da nema pravila.

Najgore pravilo u istoriji fudbala! Utakmica lige šampiona, fudbaler iz ofsajda daje gol, i sudija pokazuje na centar. Publika je videla da je ofsajd, gledaoci kraj malih ekrana, svi igrači uključujući i oba golmana, treneri, delegat utakmice, vodonoše..Svi osim debelog linijskog sudije koji nije stigao da vidi, i odlučio da ne digne zastavicu, i glavnog sudije koji u ovog mamlaza ima bezgranično poverenje. Spremaš se čitavu sezonu, velike pare su u pitanju, i tamo neki sudija iz Švedske ili Norveške ( već po pravilu ) ti sve sjebe zato što je nesposoban..Pa kako da ga ne zadaviš!?

Lažovi, kradljivci, muljatori, bez stida i srama, kunu se u sve i samo moliš Boga da se jednog dana ne kunu u tebe. Jer, na mestu ostaješ mrtav. Kad ih se setiš, uvek se pomeri s mesta, pljucni triput i pređi na drugu stranu ulice ako ih vidiš. Postoje 2 vrste đonobraza: oni sa nekim trunčicama savesti koji znaju kako bi trebalo ali neće tako ("on bi da se jebe ali da mu ne uđe"), i oni što nemaju ama baš nikakvu savest (oni imaju svoje pravilo "Gazi").

1.neznam
2.dali
3.bijo

Kada se propudiš u po' noći i da ne probudiš ostale šunjaš se do WCa, otvaraš vrata rukom i potpomažeš nogom da ne škripi, obično ostaviš ugašeno svijetlo i kreneš da pišaš u WC šolju ali ne na normalan način nego nišaniš da zaobiđeš sredinu WC šolje da ne bi brčkalo i pravilo iritantnu buku nego pišaš okolo ali ne van šolje.

Kada je mrak i ne smiješ upaliti svijetlo zbog drugih ili nema struje, stealth pišanje dobija sasvim novu dimenziju: zatvoriš oči i moliš se da ne brčka. Kada ipak pogodiš i čuje se, osjećaš se ko kreten. Nema goreg osjećaja.

U svetu ideja i slobodnih misli cenzori bi bili tajna policija, tužioci, sudije, zatvorski čuvari i egzekutori. To su duhovni patuljci koji poput kerbera verno čuvaju ulaz u svoj svet u kome postoji samo jedno pravilo – STATUS QUO.

Cenzura se zove njihov rad. Efekti ovog rada na original su podjednaki efektima radijacije na embrion. Novokreirana tvorevina je nepoželjna i neprepoznatljiva kako autoru tako i cenzoru. Ironija je u tome što kreacija aotorsko-cenzorksog inženjeringa ponekad stigne do konzumenata i ostane neprepoznata.

Prvi cenzori iz rimskog doba su nosili toge, oružje i bili okruženi legionarima. Evolucijom su preoubučeni u crna odela i bele košulje, a dobili su i nickove kao što su savetnici, konsultanti, pomoćnici.

Nažalost, evolucija ništa nije učinila po pitanju krajnjeg cilja cenzorskog delovanja - STATUS QUO.

"Idenje iza babe", šire poznato i kao "bivanje gay" ili "bivanje nogom", podrazumeva vrsnu kvalifikovanost u mnogim disciplinama svakodnevne, ali pre svega posvećene - letargičnosti (čitaj: nesposobnosti za iskustvom). Odbijati punim plućima živeti, u eri Facebook-a i nije tako nesvakidašnje, ali samo masteri i commanderi istinski slede babin put. Primeri:

1. Kada baba klizi uz rampu za wheelchair, a ti umesto da odes okolo na stepenice, ostanes iza nje i nadaš se da će požuriti.
2. Kada ti se Miss Švecke '08 obrati sa veselom pričom kako je previše popila i ne može da kontroliše šta će sledeće uraditi, a ti joj daš pare za taxi i uveravaš je kako će sve biti u redu.
3. Kada shvatiš da ne gledaš više Ally McBeal zato što nema ništa pametnije na TV-u, nego zato što voliš.

U cilju daljeg nizanja primera, dužni smo razjasniti sitne razlike u podkategorijama, kao i komparaciju veština:

Pratilac babe u zori svoje karijere moze joj ostati do kraja dosledan, i izabranu profesiju unapredjivati od osnovnog nivoa ka višim:

- Hodač za babom: kada se prosto nadjes iza babe i ne promenis pravac
- Uhodilac babe: kada imaš izbor pre nego sto se zatekneš tu, pa se ipak odlučiš za babinu putanju
- Babin sledbenik: kada prosto više nemaš izbora, baba je brža

Gay nije osoba koja gaji simpatije prema pripadnicima istog pola (oni su kul), već pridev savremenog srpskog jezika koji ukazuje na to da je subjekat u jednom trenutku batalio idenje iza babe, i odlučio da postane (po nivoima):

- Gay: kada počneš dijetu, kada kupiš Men's Health, kada ti odjednom postane bitno kako izgledaš i šta drugi misle o tebi
- "Joj, kako si gay...": kada slušaš The Corrs i braniš Boška Jakovljevića u raspravama četvrtkom
- Deen: kada subotom uveče ostaneš kod kuće i menjaš status na Facebook-u na 5 minuta

I, "last but not least", Noga, takodje savremeni pridev, koji pre svega ukazuje na bogatstvo duhovnih kvaliteta subjekta (nalik onima koje poseduje jedna noga (ako je neko noga, nije pravilo da poseduje istoriju idenja iza babe, ali se ipak svrstava medju sebi po funkciji srodne)):

- Noga: kada se svi dobro zezaju, a ti odeš kući u 12h
- Kosmička noga: kada si isključiv po pitanju osobina devojke, i onda se nadje jedna koja ispunjava sve kriterijume, i ti ništa ne uradiš, pa ti je drugari nameste, i posle šest meseci pridje ona tebi, ali ti si u medjuvremenu shvatio da ona ima previsok glas/preduge nokte/prevelike grudi (?), pa opet ne uradiš ništa i to ti deluje savršeno smisleno.
- Artur Noga: (1.Poljski atletičar; 2.poslednji stadijum bivanja nogom) kada prosto sediš kod kuće i ni sam ne možeš da veruješ koliko si noga...druge je već sramota da ti kažu.

Naravno, uvek postoje viši stepeni, ali zahtevaju nedvosmislenu opredeljenost i posvećenost, te nisu za puke interesente, ali za kraj navedimo par najblistavijih primera:

- Kada ideš iza svoje babe: tačnije, kada imaš 47 godina, živiš od penzije roditelja i imaš nalog na dvocifrenom broju internet socijalnih mreža
- Uber-gay: kada ne voliš Džonija Štulića
- Kada ideš iza odredjene babe: kada voliš da provodiš vreme sa babama, jer vrednuju tvoje kvalitete, a ti se tešiš kako prosto imaš old-school vrednosni sistem
- Ultimate noga: kada zoveš seksofon
- Kada ne znaš da ideš iza babe: kada ti je toliko odmakla da je ne vidiš
- Kada ne znaš čemu sva ta frka oko babe: kada si baba

I konačno, pomenuo bih kategorije ljudi koji nikada, ni namerno ni slučajno, ne mogu biti ni gay, ni noga, niti ići iza babe, i zahvaljujem im se jer bez njih ne bismo uvideli ovu esencijalnu razliku medju ionako prerazličitim - Homo "Sapiensima". Pozdrav svim vernim pratiocima, i "svi za babom!"!

- Goran Dimitrijević (onaj što čita sve živo na B92, i kad ga samo gledaš bez tona misliš da su rumunski tenkovi na srpskoj granici)
- Meksikanci
- Milić Vukašinović
- Hercule Poirot
- Oni što ti za 20 DIN mašu i pokazuju gde da parkiraš
- Minja Subota (taj je kategorija za sebe)
- Crnci
- Eric Cartman
.....
...

Nepisano pravilo u muško-ženskim odnosima, koje se usled nejebice ili visokih očekivanja vrlo često prenebregava. Koliko god da je MILF, jebeno M ubije i poslednje atome za F. Karleuša će otići na Svetu Goru, Vučić će se povući iz politike, prestaće posteri sa Kinezom koji je izbacio ruku iz jaše na kolokvijumu i snima puškice sa mobilnog, ali ti se nećeš osevapiti u vezi sa majkačom.
Pomiren se činjenicom da Eva Ras ima bogatiji seksualni život od tebe, krećeš da igraš džepni guitar hero, dok ubrzo počinju svenoćna bdenija pred redtjubom sa kiborg ribama, razvratnim kaluđericama i kromanjoncima.

Modernizovana verzija Sremčevog seoskog telefona.
Usamljena žena, najčešće ružna ili debela, ali nije pravilo. Ona ne obitava na kibicfensteru ili na ulici, ona svoje niti poput pauka plete po društvenim mrežama pažljivo proučavajući profile i objave, upoređujući vreme prisustva i odsustva, međusobne lajkove, komentare - kako bi otkrila ko tu sa kim i ko koga... E da bi potom te dragocene informacije "u poverenju" podelila pouzdanim osobama. Pouzdanim u smislu da će vest proširiti dalje...
Obično je uzrok takvog ponašanja potpuno nezadovoljstvo svojim životom, sa ciljem da svoj čemer poseje i u živote drugih, za početak makar u virtuelnom svetu.

Urbani mit. Neki pričaju kako se danas ipak mogu videti mlade ispod čije venčanice se ne nazire trudnički stomak, iako je poznato da u novije vreme važi pravilo da kada pronađeš devojku koju bi želeo da oženiš, treba da je nemilice puniš i ako ne zatrudni za godinu dana, razbucavaj tu vezu. Jebo ljubav, to brzo prođe, traži novu devojku, ne treba ti stara jer se "neplodno drvo seče i u oganj baca". Naravno, čest je slučaj da se trudnoća desi slučajno, nakon čega roditelji pritiskaju decu da se venčaju iako su nespremni za brak i ne poznaju se dovoljno.