Rečenice koje smo svi čuli ili izgovorili nekad. One se nigde ne uče, one su verovatno urođeni refleks koji svaki čovek ima.
Za raskid bi, po pravilo, trebalo da se koristi samo jedna, ali kvantitet zavisi od toga koliko napinje taj kome raskidate ili koliki ste vi napinjator, ukoliko neko vama raskida.
Ove rečenice služe da ublaže istinu, ali nemaju neko uspešno dejstvo jer svi znaju pravo značenje.

Na svaku od ovih rečenica dobija se isti odgovor: ne čujem ovo prvi put, svaka moja bivša/moj bivši mi je to rekla/rekao.
(pogotovo ako se koristi fraza TI SI DIVAN DEČKO/DEVOJKA)

Fazon je da što ranije shvatimo pravo skriveno značenje raskid rečenica kako bismo ih mudrije koristili a i kako bismo se što ranije pomirili sa sudbinom, jer kad si mladji istina manje boli.

Ovo su bili nazivi za jedno od najmanjih biciklova za odrasle, koja su se pravila u bivsoj jugi. Pravilo ih je vise fabrika, ali je najbolji bio slovenacki.
Jako je bio popularan medju klincima i nasim majkama 80-tih godina, jer je bio jeftin i pouzdan sto se tice delova. Ali, isto tako je bio popularan i medju vozacima Zastavinih vozila, ili bilo kojeg krsa od auta,jer je mogao da stane u prtljaznik bilo kojeg auta.
Imao je prednost naspram ostalih biciklova sto je mogao pomocu par vijaka i matica na stangli da se preklopi na pola. Veoma korisna stvar, ako vam auto stane u gradu , zbog kvara ili nestanka goriva.
Tuzno je sto ih danas skoro vise ni nema ili ih ja ne primecujem...
Jedino ih imam priliku videti kad romi skupljaju staro gvozdje. Bude ih po nekoliko komada na prikolici...

Klinke rođene posle potpisivanja "Dejtonskog sporazuma" , sinonim za zabranjeno voće . 1999 nakon bombardovanja Beograda , desilo se nešto jako čudno . Pod uticajem radijacije, kao posledice agresorskih bombi , i "divljeg zapada" naše klinke su počele prebrzo da odrastaju . Tih 90tih godina pravilo je bilo da se postajte sponzoruša tek nakon 18 godina , međutim radom radijacije naše devočice su se mnogo ranije razvile , napravile fejsbuk profile , i počele da pricaju o paramam kao o svojim životnim prioritetima . E sad postaje problem sto su maloletne pa ih neki likovi koji se lože ne mogu šetati .Ali šta je tu je , auta sa zatamljenim svetlima omogućila su gradskim kompleksašima da hrane svoj ego . One su tu medju nama. ne mozeš da ih ignorišeš jer je to postalo svaodnevnica da u prevozu bar jednom na dan imaš susret sa ovom vrstom. Dovoljno je da ukucate na fejsbuku "Maca Konjarnik , Samo Bahato , Jelenitza , Titja , Nafurana Mala , Mitzitza " i shvatićete o čemu pričam.

Zlatno pravilo kojim se vode Japanci kad god imaju posla s ličnim imenima.
Ruku na srce, nije im lako, jer je čitav sistem intuitivan kao rakija od pirinča, malo do nimalo. Tako, kad god se jedan japančeros predstavlja drugome, bonton nalaže da mu kaže kako se njegovo ime i piše, a ukoliko mu je dao vizit kartu on mora da mu precizira kako se to i čita jer bi bez takve vrste uputstava nastao pičvajz kao u tokijskom metrou izjutra.

Mnogi se slažu da se tu opaža puna doza sado-mazohizma kojim vrca ova nacija, jer njima očigledno nije bilo dosta što ostatak sveta lomi jezik na njihovim imenima i što za njih koriste neke škrobulje najverovatnije dobijene smućkavanjem i prosipanjem šake borovih iglica i pokoje latice trešnjinog cveta na patos, oni su morali da izmisle i mali milion načina da se to rastumači. Valjda se tako nekada gatalo.

Prvobitna uloga šala je bila da čoveku bude toplo u predelu vrata tokom zime.

Ali iz nekog neobjašnjivog razloga, šal je postao jedan od najvećih "obojenih" navijačkih rekvizita koji je prevazišao i kape i majice, čak i zastave.

Na oba kraja ovakvog šala se nalazi grb tima, a između njih ime tima ili naziv te navijačke grupe.

U mnogim navijačkim grupama je pravilo da imaš originalan šal koji dobiješ od vođe (a ne onaj koji kupiš na pijaci ili kod Kineza) i da se taj šal čuva kao oči u glavi. Ako kojim slučajem izgubi taj šal, moraće da odradi neki zadatak koji mu vođa zada (npr. da skine određen broj šalova od navijača drugog tima).

I sve ovo u cilju da se pokaže koliko je nako veran svom timu. Ali daj molim te, skini taj šal kad je sred leta na +40°C. Sigurno izgleda apsurdno da neko pored majice i šorca stavlja još i šal.

1)Pojam u fizici.Koristi se za izradu zadataka.Relativna brzina zavisi od izbora referentnog sistema.
2)Pojam iz zivota svakog od nas.Relativna brzina autobusa je relativna jer nije konstanta i menja se u zavisnosti od necega(tacnije vaseg polozaja u prostoru).Isto se odnosi i na tramvaje,trole i sl.
2a)Ukoliko se nalazite u krugu od 100 metara oko autobusa,brzina autobusa tezi ka beskonacnosti.Sto ste blize,to je ubrzanje vece.Sto je napolju hladnije i sto veca kisa pada,to je koeficijent ubrzanja veci
NAPOMENA:Pravilo vazi samo ako je gorepomenuti autobus onaj koji vama treba hitno!
2b)Ako se izborite sa ubrzanjem autobusa i ipak se nadjete unutra,brzina tezi nuli.Sto vise zurite,to je koeficijent usporenja veci.Sto vise ima ljudi u autobusu i sto je veca guzva,to je negativno ubrzanje vece.

Prilozeno jasno dokazuje pocetnu tvrdnju
=> Relativna brzina autobusa zavisi od vaseg polozaja u prostoru.

Legendarno vađenje naših reprezentativaca i "stručnog" štaba, kada uđu u istoriju neke male i fudbalski potpuno nerazvijene zemlje, kao prva reprezentacija koju su ikada pobedili.

Zvuk koji se najčešće čuje kada naš fudbaler ili fudbalski stručnjak daje intervju za TV.

Prosečno se čuje posle svake pete reči, osim ako fudbaler igra na mestu kasapina kada ume da se čuje i na svakoj trećoj. Izuzetno je retko da fudbaler izgovori proširenu rečenicu bez toga, a ako takav i postoji, u fudbalskim krugovima se smatra intelektualcem.

Pretpostavlja se da sa tim zvukom, oni kupuju sebi vreme za odgovor, dok se njihov mozak bori da sastavi bilo kakvu smislenu rečenicu. Jedine rečenice koje tečno izgovaraju su one standardne fudbalske fraze, dok sve izvan toga je za njih špansko selo, pa stoga jedino ovaj zvuk i fraze i izgovaraju.

Najgora moguca stvar na koju mozete da se odlucite,jeste da adaptirate stan u koji se useljavate ili u kome zivite.To sto ste prinudjeni da spavate u dzumbusu,nosite jedan par carapa dok ne pocnu da se lepe za patike,gledate majstore koji vam defiluju po kuci i stalno kukaju kako ne mogu da rade na "suvo",nije nista prema jadima koje ce vam moze napraviti komsiluk.
Tesko da postoji osoba u nasoj zemlji koja nije prezivela barem jednu adaptaciju stana ili kuce i da ne zna sta sve to podrazumeva,kao i se poneka pravila moraju prekrsiti ili barem zaobici,da bi se posao uradio brze.Prvo pravilo koje se prekrsi jeste kucni red i to ne zato sto se nekome digao kurac da lupa od 2 do 5,vec zato sto je tih tri sata nenadoknadivo.Slicno je i sa vikendima,kada majstori pocinju sa lupanjem ,obicno oko sedam ujutro....

Čovek-mit. Onaj koji ima svako vozačko pravilo u glavi, od prvog Forda tamo iz ko zna koliko godina u nazad pa do dana današnjeg, do poslednjeg modela nekog napižđenog Bugatija, sve modele zna, koji koliko pije litara, koji cepa gas, koji pali na kurblu, koji ima idelan prostor za karačinu na zadnjem sedištu, ko ima prednost pri polu-kružnom skretanju, i svemu što ide u prilog.
Uvek će stati pešaku da bi ovaj prešao ulicu, zna sve gradove, puteve, tranzite i zaobilaznice od Grčke do Finske i od Protugala do Uralskog venca, voziće tačno brzinom koja je propisana, neće zaobiči preko pune crte, ako zgazi pticu ili zeca, neće ni izraz lica promeniti, to je kolateralna šteta.
Uvek vezan, uvek trezan.
Verovatno se rodio sa malim volanom i rastao sa njime, dok ga nije metnuo u svoja prva kola i počeo od malih nogu da uči i poštuje zajebanu stvar zvanu saobraćaj.

Film koji može snimiti skoro svaka osoba na planeti ako se drži pravila.
Pravila:
Kada bilo kakvo vozilo eksplodira glavni lik je okrenut ledjima i odlazi odatle.Kada glavni lik bjezi a jure ga negativci i pucaju, od 100 metaka koje ispale nijedan ga ne pogodi (osim ako film nije pri kraju ali isto glavni lik ne umire), obično pucaju u zidove oko njega ili u slučajne prolaznike.
Ako je uz glavnoga lika njegov najbolji drug i ima nevin i lijep osmjeh on mora umrijeti do sredine filma.Glavni glumac može da roni satima.
Ako se jure autima a na putu je tunel, neizvjesnost je do zadnje sekunde dok se naravno negativac ne yakuca u zid.Kada plaća taksi ne mora da gleda u novčanik svaki put pogodi novčanicu.
I ZA KRAJ ZLATNO PRAVILO!!!
*Pošteni i radni policajci po pravilu bivaju upucani tri dana pre penzije

Centar antičkog Rima na kome se odvijao celokupni javni život carstva. Mesto na kome su govorili najveći besednici toga doba. Nikako slučajno. Za čast da održe govor morali su da se dokažu. Danas je forum dostupan svima. Nema potrebe za nikakvim dokazivanjem niti rangiranjem. Od mesta na kome bi se video pluralizam mišljenja i stavova postalo je mesto na kome se vidi pluralizam nepristojnosti, neobrazovanosti i sveopšteg potisnutog besa i neobuzdane sujete. Neki ga porede i sa onim starim dobrim pisanjem u školskom veceu. Jednog dana bi jedan učenik napisao nešto na zidu, a onda bi učenik iz popodnevne smene odgovarao na "post" svog kolege. Naravno, ne postoji zabluda da su razmenjivali mišljenja o antičkoj filozofiji. Tema je više bila nalik na prostakluk koji nije viđen još od antike. Pravilo na osnovu kojeg fukcioniše je jednostavno i nimalo dvosmisleno. Masa neobrazovanih i primitivnih uvek zatrpa i zaseni obrazovane i kulturne pojedince. U raspravi sa budalom moraš da se spustiš na njegov nivo, inače ćeš ti dobiti etiketu budale. Opet, nije bitno sredstvo kojim mišljenje izražavaš već mišljenje samo, a mišljenja i stavova ima sve manje.

Uz lajkere, hejtere i komentatorsku sektu, još jedna od grupica koja se vremenom formirala na ovom našem sajtu, Vukajliji. Normalno, k'o i svaka grupica i reaktori imaju svoje neko glavno obeležje. U ovom slučaju to su reakcije.

Ali ne spadaju svi autori u reaktore ako naprave reakciju. Za ulazak u grupu reaktora postoji posebna procedura. Barem značka za reakcije i preko 100 napravljenih. Nije puno al se traži kvalitet.

Što se tiče reaktorske bande postoji još jedno pravilo po kojem su prepoznatljivi. Pravljenje reakcija sa gifovima koje sami naprave na gifsforumu i sa scenama iz domaćih filmova, serija i emisija. Članovi bande: msmojne - šef (najviše odabranih), dareJe, stojke55, serjodza, melbourne,.....

Služe se parolom: Ostavite postere, i ostale akcije. Najbolje na sajtu su vam naše reakcije!

Mondijalizam je, u globalu, isto što i globalizam, ali zvuči privlačnije i "svetskije". Kada bismo hteli da iskujemo našu kovanicu sa istim značenjem, možda bi rezultat kovanja bilo "posvetljavanje". Za razliku od prosvetljavanja, posvetljavanje znači dobrovoljni pristanak na zaglupljivanje, da bismo živeli kao sav ostali svet. Nevolja je što ovde za tako nešto ima sve manje zainteresovanih. Oni koji su hteli da budu posvetljeni, otišli su u beli svet. Oni koji su ostali, istrajno i dosledno slede narodnu misao: "Svetu se ne može ugoditi". Par desetina čudaka, koji sami sebi kače titulu "mondijalista", izuzetak je koji potvrđuje pravilo.

U suštini, mondijalizam odnosno posvetljavanje jeste amerikanizovanje, po sistemu: SAD, ili ništa! (SAD ili nikad!, SAD ili smrt!). Nosioci ovog pokreta ne žele da pretvore svet u globalno selo, nego da u srpska sela dovedu čikašku mafiju, bande Njujorka i "plavce" iz Los Anđelesa. Da stvar zaživi i u olimpijskom selu, potrudiće se Vlade Divac. O, Sakra Mento!

Veri mač gud zajeban lik. Tokom vožnje će se truditi da po svaku cenu izbegava prečice, pričaće viceve iz vremena Gruča Marksa, psovati, puštati turbo folk, i da kreće sa pitanjima. Ko si? Jel ti ćale bio na ratištu u Bosni.? Čime ti se ćale bavi? Čime se ti baviš? Ono što svakog taksistu čini jedinstvenim je izgovaranje gore navedenih pitanja uz odbijanje dimova, I blaženi osmeh na licu koji je imao i Jusuf-paša daleke 1702, u Carigradu dok ga oralno zaovoljava mlada orijentalka. Druga situacija je dolazak na odredište na koje si želeo da stigneš. Tada se iz nadrkanog kromanjonca pretvara u slatkorečivu čivavu. sa ciljem da zadrži kusur. Ako to ne upali, brojaće pare u novčaniku sve dok se ne smiluješ I polkloniš mu kusur.
Nepisano pravilo divani da je najgori taksista u velegradu. Posle se pitate zašto ljudi idu pre trolom, busom nego taksijem.

Medja koja je prethodno utvrdjena izmedju 2 ili vise igraca klikera.

Godinama je bila sinonim za favorizovanje bogatih zemalja u sportu, pošto su one bile kadre (čitaj bogate)za spravljanje novih pretarata (čitaj anabolika) koji se u tom trenutku nisu mogli otkriti. Naravno, lista nedozvoljenih supstanci se neprestano povećava, pa smo bili svedoci hvatanja u dopingu bugarskog bacača kladiva, ukrajnske dizačice tegova, ruskog desetobojca, jugoslovenskog skakača u vis (?)... Znači, istočni blok. Lako je uhvatiti se za Marion Jones, ona je samo izuzetak koji potvrđuje pravilo. Po rečima Dragana Perića, našeg najboljeg bacača kugle, najpoštenije bi bilo ukinuti doping kontrolu, jer se samo tako može videti ko je stvarno najbolji, pošto će svi biti dopingovani. Ovako koga uhvate - uhvate. Najveća smejurije je američka košarkaška selekcija, koja je na takmičenjima poput olimpijskih igara ili svetskih prvenstava BILA OSLOBOĐENA doping kontrole!? Razlog za to bio je argument da u NBA ligi tako nešto ne postoji i važi deviza "ako želiš unuštavati svoj organizam dopingom, niko ti ne brani, a bićeš i bolje plaćen"

Eufemizam za sve nastranosti koje smo nasledili od roditelja.

Vječna dilema- kako je pravilno izgovarati i pisati pojedine riječi srpskog jezika? Jedno je sigurno, ko želi shvatiće vas baš kako treba!

Nesrazmerno mnogo najebati za neku sitnicu. Završiti na đavolovoj rođendanskoj sado-mazo žurci u funkciji poklon-kurve jer si na ekskurziji u četvrtom osnovne ukrao krem bananicu u samoposluzi brkatoj prodavačici ispred nosa. Ali jebiga, oštećena strana je znala kako da lepo iskuka nadležnom licu, a možda i onaj ko o tome odlučuje toga dana bio nadrkan i eto...
Jer, pravilo je da oštećena strana prilikom intervjua sa nadležnim "malo" nakiti, doda vrednost robe kako bi bila veća odšteta ukoliko počinioca uhvate, poput lika iz jedne stare priče kome je neko drpio krš biciklu, a ovaj u pokušaju podizanja vrednosti eventualne odštete i ćara za dž, se na sve načine dovija kako da nabaci još neki dinar dodatnom opremom. To, a i krivac će više da najebe.
Da razjasnimo, ono do petnaest hiljada nije uvek važilo i, verovali ili ne, nekad je murija morala da dođe za svaki, pa i najmanji prekršaj.
Takođe, izraz se često koristi i kao dodatak pretnji sudskom tužbom.