Nije aparat za merenje Ljubinog vec za merenje jacine vase ljubavi.

Pojava jako slična onoj gde kladioničari stiču vrhunsko znanje geografije igrajući uglavnom niže lige, pa znaju u kojoj zemlji se koje selo nalazi. Makar u Evropi.

Ipak ova pojava se razlikuje u nekim sitnim detaljima, jer znanje se u principu stiče kući gledanjem dnevnika, čitanjem novina ili kada se okupi ekipa za pretresanje globalnih problema Srbije, što opet varira od grupe promoterki ispred radnje, preko penzosa u redu za penziju, pa sve do ekipe sa ćoška koja diluje džidžu.

Naravno, nije samo Evropa u pitanju, već se poznavanje širi na ceo svet i mada su u pitanju uglavnom glavni gradovi država ili same države koje nas bombarduju, lupaju nam sankcije, otimaju Kosovo ili skrivaju naše odbegle kriminalce, ovo znanje ipak nekako deluje korisno, jer za razliku od američke dece koja ne znaju ni koji je glavni grad njihove države, mi znamo glavni grad i njihove i naše i još najmanje stopedesetšes’ država na planeti.

Dobro, na devesepet posto tih gradova i država mi pljunemo pri samom njihovom pomenu, jer nema ko nam nije nešto zgrešio u poslednjih dvaes godina, ali opet mi volimo da se dičimo našim poznavanjem geografije i smatramo da smo i pored svih negativnih posledica njihovog napada na naš nebeski status, opet izvukli i nešto dobro iz toga. Znanje bato.

Treća, peta, sedma ili, ne daj Bože, nekog većeg neparnog broj osoba u društvu. Može biti i muško i žensko, a zovu je u neki izlazak par, ili više njih. Po principu Greota da solira, a subota je veče, ta osoba se dobrom voljom ovih divnih, zaljubljenih ljudi nađe u "provodu", ali ona se SVE sem provodi. Jasno je da parovi razmenjuju nežnosti kad god mogu, pa se ona uglavnom smara. E sad, šta je najveći bedak- što ne može da nađe ni zanimaciju sa strane. Zašto? Pa, ako je žensko, sve i da je neki gari šmeknuo kad je vidi u društvu, a da to nije samo njena BF ( poznato je koliko danas muškarci prilaze devojkama) odustaje u staru. Ako je dotični svećnjak mučkog roda, krene li da muva neku cicu koja mu je uputila( slučajni ) fler view, cica će napraviti scenu. Jer, cica vidi društvo, tu je neko nekome devojka, ali ona ne konta ko kome, i vođena ideologijom Muškarci su svinje, što mene ne bi muvao dok mu se devojčica puderiše, urla već na njegovo Ej, ćao.
Svećnjaci, *jebali ste ježa u leđa...

Ne! Stani! Odmah tu stani, prijatelju, ako 'oćeš da ostaneš srećan.
Makar do pubertetske, adolescentske, postadolescentske ili krize srednjih ili posle srednjih godina. U principu do neke krize.
Želiš bolji auto, da proputuješ malo više od Srbije, da naučiš nešto novo, da budeš na boljoj poziciji... Ništa ti to ne valja, ortak. Ništa!
Kad uđeš u taj začarani krug želje za usavršavanjem, nikad ti neće bit' dosta. E, mogao bih malo da popravim svoj odnos sa komšijom, mogao bih malo da probam da izgledam bolje, mogao bih ovo, mogao bih ono i tako radiš i trošiš se da bi na kraju skontao da ti to ništa ne valja, jer, jebiga, evolucija nas tera da budemo stalno nezadovoljni, naročito kada stigneš do onog čuvenog: ''Teo bi ja, ali ne mogu''. Sad od karme zavisi kada će ti to biti servirano, kad napuniš 20 ili pedeset. Podjednako je zajebano.
Zato, samo sedi, kada osetiš potrebu da treba malo da ideš u napred sa životom, upregni svaku preostalu vijugu u mozgu i ostani na fotelji ili lezi da spavaš. Kada baš ne možeš da izdržiš, stavi neki buntovan status ili sliku na profil, napiši šaljivu defku na Vukajliji i ZAUSTAVI SE TU. Prošetaj kera, odigraj neki roul plej pa tamo spasi svet, zaustavi se sa ispunjavanjem očekivanja drugih kod dece i bole te kurac. I bukvalno i mentalno.

Novi nivo prozivki između javnih ličnosti. Nekad su se prepucavali preko tabloida ili u emisijama, a danas se najodvažnij, odnosno oni koji MISLE da su za to kompetentni, odlučuju na pisanje čitavih knjiga sa jedinstvenom poentom da isprozivaju sve one koji su im stali na žulj.
U početku se činilo da će se ovom posebnom granom književnosti baviti samo žene, međutim,i nekim muškarcima je ponestalo ponosa.
Tema knjige je uvek nešto drugo što nema očigledne veze sa žrtvom knjige. Najčešće su to devedesete, rat, bombardovanje, korupcija, kako je teško baviti se javnim poslom, autobiografija profesionalnih udavača(koje ne odustaju od ubeđivanja naroda da imaju karijeru), ali se suština nekako uvek svede na pljuvačinu osobe zbog koje je knjiga i pisana.
Ako autor/ka korisiti pseudonime to označava da ima još malo, malkice dostojanstva i sramote, a oni koji su prešli na prava imena, rekli su zbogom saopoštovanju.
Žanrovski se razlikuju knjige koje se bave pljuvačinom jedne osobe i one koje pljuju više osoba, po principu-jednim udarcem, šest folkerki.
Takođe se razlikuju one koje se bave estradom od onih koje se bave politikom (te su kao ozbiljnije i imaju neki viši cilj).
Ono što se ne razlikuje to je ponos sa kojim autor ozareno predstavlja svoje novo delo, a novinari ga zapitkuju da li se plaši reakcije te neke osobe, na šta on/a ponosno odgovara: "Ne! Zato što sam ja samo iskren/a!"

Malo teže od lakog za gutanje, ali ipak svarljivo.

Plan je veoma jednostavan, mada se na prvi pogled ne čini takvim, putovanje kroz vreme je bulja jednostavan proces, samo ga filmovi predstavljaju zajebanim, da bi ljudi koji gledaju takve filmove sebe više vrednovali, i preporučivši nekoj pičci da gleda isti, sebi povećali vrednost na seksualnom tržištu po principu sapioseksualnosti.

U fazi jedan, samo treba da uzmem ovu vremensku mašinu, koja je klasičan stereotip kako bi trebala da izgleda vremenska mašina a da opet bude trunčicu idiosinkratična. Znači zlatni zupčanici, puno drvo, staklena komorica i neki latinski naziv koji nema puno smisla, i gde je slovo U zamenjeno slovom V, znači nešto tipa AVRIBVS TENEO LVPVM. Uzeo.

Faza dva, aktivirati je i otići u 2009. godinu gde ću ja (u daljem tekstu Srđan 2018-kurtonska verzija), kontaktirati Srđana 2009, i preporučiti mu da odradi određene radnje kako ne bi postao Srđan 2018-kurtonska verzija. On te radnje odradi, aktivira alternativni vremenski tok, gde ja, kurtonska verzija potpuno iščezavam iz prostor-vremena, jer se moj vremenski tok briše, Srđan 2009 nastavlja i zbog sprovedenih akcija postaje Srđan 2018, za 9 godina, dakako, ali Srđan 2018- kul tip verzija.

Faza tri, nada da ne napravimo neki paradoks koji će sjebati celu Vaseljenu.

Selekcija hrane u periodu izmedju dve plate. Cilj selekcije je dožveti sledeću platu.

Član sajta koji proverava isti na svakih 5-10 minuta, posle svakog obroka, upotrebe toaleta, seksa (ako to uopšte upražnjava, s obzirom na preveliku dužnost svog bivstvovanja na vukajliji), da bi se zadržao po 2, 3, 4 sata. Zna svoj prosek i popularnost u svakom trenutku, nijedna defka, poster, slika ili poruka na forumu ne mogu da promaknu bez njegovog znanja i ocene. Uvek je spreman da proziva nove članove, isteruje pravdu, nalazi plagijate, a kad se baš ništa zanimljivo ne dešava ode i započne neku neobaveznu spiku sa drugim članovima koja u 87% slučajeva prerasta u nadmetanje znanjem.

Ma koliko veličali ljubav, podjednako snažno, bojim se i snažnije osećanje, jeste tuga. Tuga ima svoju osobinu da se samoobnavlja jer prosto postaješ zavistan od nje. Sviđa ti se samosažaljevanje. Voliš da osećaš bol. Voliš da slušaš muziku u skladu sa tvojim raspoloženjem. U principu, kažemo da slušamo muziku onako kako se osećamo. To često nije istina. Slušamo muziku kako želimo da se osećamo. A tuga to koristi. I ima najbolje sredstvo za to. Mol.

Najbolje pesme nastaju iz tuge. Ne zato što tada dobijaš neku nadljudsku inspiraciju, već zato što pišeš pod uticajem jednog od najjačih osećanje. A tada, sve što kažeš jeste, i biće snažno. Ni tekst ni muzika ne moraju biti toliko dobri, da bi ti osetio dušu onoga ko je to napravio. Ti osećaš prisustvo duha stvaraoca. On je ostavio sebe u toj pesmi.

Drugo najjače osećanje je ljubav, ali tada, razočaraću vas, ne nastaju najbolja lirska dela. Ono što ste učili u školi, dela su nesuđenih ljubavi. Delo su onog prvog osećanja, ma koliko vam neko rekao drugačije. Razlog što iz ljubavi ne nastaju najbolje stvari je taj što niko ne piše kad je srećan zbog neke osobe, jer nema vremena.

On je sa tom osobom.

Merna jedinica za radikalnu promenu toka radnje u određenom vremenskom intervalu. Jedna od glavnih atributa velikih igrača i šmekera koji savršeno kontrolišu svoju sudbinu i ne puštaju da se situacija otme kontroli, jer u suprotnom jedan poziv rešava priču.

Reč je o antropološkom fenomenu s’kraja 20. i početka 21. veka. Na evolutivnoj lestvici predstavlja korak unazad u razvoju čoveka i civilizacije uopšte. Po fizičkoj građi pripada ruralnom tipu čoveka, dok mu je prebivalište po lokaciji gradsko, što u njihovom slučaju ne znači ništa. Prepoznaje se po snažnoj fizičkoj konstituciji, mada se u skorije vreme, istina u daleko manjem broju primećuju i sitniji primerci. Zauvek zarobljen između ruralnog i gradskog, nikada prilagođen, levitira između livade i metro stanice, trudi se da na svaki način prkosi gradskom načinu života, maštajući o stadu ovaca. Komunikacija je sirova, bez suvišnih detalja, sažeto i glasno. Sila je glavni argument. Osobe sa kojima ne deli isto mišljenje uglavnom mrzi, a verovatno iz nemogućnosti shvatanja. U principu neotesani i neobrazovani, ali ipak puni sebe, ne pokazuju želju za opštim napredovanjem, već se prepuštaju struji, te su iz tog razloga pogodni za medijsku manipulaciju. Stalni čitaoci i gledaoci raznih trivijalnih časopisa, odnosno televizijskih “realnih”emisija, upijaju svaki kadar ili odštampanu reč. Kao poštovaoci glamura, vole skupe i sjajne stvari, spajaju nespojivo. Ljubitelji lakih devojaka, cenjenih automobila, skupih pića, teških droga, jet-seta uopšte, smatraju sebe "elitom". Mogu se videti u velikom broju duž splavova, gde kao što su nekada na pijaci odmeravali krave, sada gledaju u žene koje se utrkuju koja će naći nekoga sa boljim konjem. Primećeno je da njihova populacija u porastu, čineći tako, ako ne sad, a onda svakako u skorijoj budućnosti, najznačajniji deo stanovništva.

Ironični prekor zbog toga što je neko zaboravio na nas, bilo da je u pitanju poziv, usluga, zahvalnost... Može se koristiti i uz reč – hvala, umesto izvini.
Najčešće se koristi sa suprotnim značenjem, od onog za šta zameramo (izvini što si me pozvao, podrazumeva zamerku - zašto me nisi pozvao). Može se koristiti i sa bukvalnim značenjem (izvini što me nisi pozvao), ali korišćenje suprotnosti, pojačava snagu izraza, tj. zamerke.

Prvi sintisajzeri nastali u eri od 1970 pa na dalje. U svoje vreme bili su revolucija, dok danas predstavljaju kolekcionarske primerke cesto premasujuci cene i od po nekoliko hiljada evra (iako se i dalje proizvode). Iz danjasnje perspektive "savrsenih tehnologija" predstavljaju nazadne masine jer su se cesto kvarile i ispadale iz stima pa je za uspesno rukovanje ovim uredjajima bilo potrebno,pored muzickog znanja, veliko strpljnje i poznavanje elektronike da bi se uopste moglo raditi nesto ozbiljnije.

Radili su na principu kombinovanih oscilatora (sto koriste svi danjasnji sintisajzeri) koji proizvodili razne talase (sinusoida, testera i sl.) koji su se u pocetku morali da prevezuju kablovima dok je kasnije to bilo automatizovano unutar samog sintisajzera. Prve generacije su bile monofone (samo jedan zvuk, pritiskom isovremeno druge dirke dolazilo je do zavijanja (glide)), sto je bilo masovno prihvaceno medju funk muzicarima sedamdesetih a do dana danasnjeg se zadrzalo medju narodnjacima i slicnom "ispod-satora" bagrom)

Najpoznatiji modeli, koji u redovima muzicara imaju kultni status, su:

- Minimoog
- Prophet 5/Prophet 10
- Roland Jupiter
- Roland 808/909 ritam masina
- Roland 303 bas masina (ACID zvuk, masovno ga koriste tranceri)
- ARP 2600
- Razni oberheim-i (

cene mozete pratiti na e bay-u, ali se uglavno krecu izmedju 3000-5000$ u zavisnosti od ocuvanosti uredjaja

E ovako drugari bez obzira sta ko pricao za ove ljude oni su u istoriji bili i bice poznati kao najpoznatija i najbolja vojna jedinica ikada, sad malo objasnjnje sto se njih tice verovatno ste svi gledali film 300 e pa to i nije bilo bas tako, naime istoriski je potvrdjeno da su oni uspeli da odbiju jako veliki broj persijanaca i da ubiju negde oko 80000 istih. to su uspeli zato sto su bili vojno mnogo bolje opremljeni bili su falanga odnosno borbena formacija koja nije imala slabosti, imali su velike oklope i kratke maceve ali osnovno cim su se borili bila si duga koplja odnosno sarisi negde oko 7 metara duga. na istom principu zmalo i rim da padne od Hanibala istu formaciju je koristio. a ono cuveno da su bili pederi vec i nije tacno, tacno je da su stari Heleni bili vise okrenuti homoseksualizmu ali sparta je bila vojska koja nije smela da ima takva razmisljanja oni su se borili za zemlju i svoje porodice. zamislite zene da vam muz ide u rat a vi mu kazete vrati se sa stitom ili na njemu sto mu dodje ili pobedi ili umri u pokusaju pa sad vi razmislite da li bi takvi ljudi bili gejevi.

Nešto što i nije baš za pohvaliti se.

Posao koji je sigurno dobro plaćen, ali ga treba raditi i ćutati, a ne kurčiti se puno jer ono što dizajniraš za nju i u šta je oblačiš je jedno najobičnije đubre, sranje, glupost i nebuloza. Sve što treba u principu da uradiš za nju ne zahteva nikakvo kreatorsko znanje, nego da te ukenja da se uvališ u kombinaciju, a onda joj samo predlažeš neke boleščine i ona će se primiti da nosi to na sebi jer je i sama umobolna.

Naravno, da sve ne prođe nezapaženo potrudiće se naše novine koje imaju fešn rubrike, pa će te sigurno pomenuti jer si naše gore list, a popeo si se toliko visoko na lestvici glamura, da si u poziciji da oblačiš pevačicu koja je iz nepoznatih razloga toliko popularna, te odmah, u istom trenutku, postaješ najbolji kreator u ovoj našoj maloj, ali modnim tokovima dobro potkovanoj državi.

Na kraju kada joj dosadiš, jer i nad bolesnikom postoji psihopata, vraćaš se u Srbiju da gostuješ kod Sneki Dakić, Jelene Bačić Alimpičić, malo oblačiš Mileta Kitića, Jelenu Karleušu, Ekrema, Voju Nedeljkovića, neke fudbalere u usponu i tako još par nekih paćenika koji misle da su dovođenjem tebe i Mikija Panjkovića u svoj tim stilista, uspeli da se otrgnu iz naše zatucane sredine i svojim izgledom donesu dašak Bolivuda na ulice Beograda.

Zbirka narodu omiljenih kratkih priča i bajki, bestseler srpskog naroda, jer narod je birao.
Među omiljenim bajkama se nalaze Evropska unija i 7 patuljaka (od kojih su samo dva penetrirala u nju, bajka o nedosanjanom snu naše nacije, da može ljudski da pređe granicu i živi u humanijim uslovima). Bajka čitaocu daje osećaj neizvesnosti, jer iza svakog ugla patuljak samo što nije savatao uniju, odiše seksualnom tenzijom, te po principu magarca vezanog za stub i šargarepe ništa zanimljivo se ne događa, samo kupuje pažnju napaljenog naroda.
Zatim je tu kratka beseda o Prosečnoj plati od 500 evra. Beseda od koje kreće vodica na usta srpskom narodu, koja izaziva trans te gubitak osećaja o vremenu, te je iluzionista sebi kupio dva mandata tom spikom.
Zatim, nešto korisno za one koji vide budućnost u Srbiji, one mlade naraštaje željne napredovanja u stranci, Opsluživanje nadređenog, Kako da vam se burek ne ohladi od pekare do stranačkih prostorija.
I još mnoge kratke pričice koje sada neću nabrajati. Pisac je i dalje aktivan i dalje svojom iluzijom vodi svoje stado ka litici dok nekolicina koja hvata 'ladovinu pod šljivom mirno posmatra šta se dešava.

Leđenda urbanosti i borac protiv svih oblika primitivizma kojim je brdoviti Balkan i njegova pokretačka sila Srbija preopterećena.

Retko napušta krug dvojke, a kada to čini, nosi specijalni skafander koji je za nju dizajnirala Snežana Dakić u kooperaciji sa Biljanom Srbljanović i preko tog skafandera Sajsa dobija dovoljno količine tečnosti i urbanosti kako ne bi zanemoćala. Inače skafander je poznat i po tome što Sajsa može da se i olakša u njemu, a mokraća onda ide u specijalan filter koji je prečišćava i ponovo može da se koristi za piće. Što se tiče sranja to nije problem. Sajsa ne sere.

Urbane poruke Sajsa uglavnom prenosi putem slike i zvuka, a početni pokušaj da ih prenosi nekim urbanim hausom zamenila je nečim što ona naziva rep, jer putem te vrste muzike može mnogo više da kaže u jednoj pesmi. Spotovi su krcati antiestablišment porukama i u njima Sajsa srednjim prstom poručuje državi, šabanima, seljacima i svim ostalim grupacijama koje nisu urbane, da mogu da joj samo sisaju. Naravno dok to radi okićena je k'o mongolska mlada, a celo izlaganje upotpunjava mršteći se k'o da sisa limun.

Uz nju obavezno ide i njena sestra koja je poznatija kao Sajsina Sestra i neki feminizirani lik koga svi znaju kao Sajsin Isfeminizirani Drug, te tako oni čine u principu ženski trio, jer ipak je trebalo vremena da se provali da je Sajsin Izfeminizirani Drug muško.

ovako glasi futuristička narudžbina u pekari koja radi u dalekoj budućnosti.
'burek nije ono što je bio' već sada. kifle, pogačice i,naravno, burek su osnovna ispitna pitanja za jednu pekaru dostojnu postojanja. ali ti jednostavni proizvodi su sada u senci najraznovrsnijeg asortimana koji se dosta udaljio od osnovne ideje pekarstva. neretko, proizvodi ne nastaju na licu mesta, nego ih dovlače sa neke nepoznate industrijske lokacije, pa ih onda samo podgreju. kao što privatne apoteke forsiraju parfeme preko lekova (bolesnima je vrlo važno da mirišu dobro kad se skidaju kod lekara), pekare sada forsiraju kolače (čemu onda poslastičarnice?).
kako bilo, tradicionalni proizvodi postaju bofl, po principu - poješće to neki pas s maslom (aludiram na natopljenost testa masnoćom).
burek - tvrde kore smekšane prst debelim slojem užegle masti koje održava u celini lepak od sira nastalog od kiselog mleka kad se frižider pokvario
pogačice - prave se po prethodno opisanom receptu za burek, samo se posle iseku u okruglastu formu
kifle - Aboridžini bi ih koristili kao bumerang
sadašnja situacija me jako baca u očaj pošto je doručak najvažniji obrok po mom skromnom mišljenju.
samo mi preostaje da se nadam da će neki budući virtuelni burek, makar i kao hologramska projekcija biti mnogo bolji.

Odnosno kontrola oružja i pooštravanje kriterijuma po kojima ti je dozvoljeno da držiš pucaljku je jedna od glupljih ideja i većih prevara koju država praktikuje da pacifikuje masu kad kriminal i nasilje počne da preljeva.
Ide se logikom da ako manje ljudi ima cevku kod sebe, manje su šanse da počine neki zajeban zločin, kao razbojništvo ili ubistvo. Ova logika je obično deluje sasvim zdravo mnogim ljudima, uglavnom onim sredovečnim, mirnim, po prirodi nesklonim nasilju koji je zdušno podržavaju, ali je u suštini golo sranje.
Ko hoće da koristi svoje oružje za kriminal sigurno neće da ga preda policiji, nego će i da prošvercuje još neki komad u zemlju.
A ako nekom i uzmeš pištolj ili dedinu lovačku to ne znači da ste ga onemogućili da počini ubistvo i da neće komšiju ili bivšu ženu da overi sekirom, kuhinjskim nožem, ručnom dizalicom ili golim rukama. Dakle samo prelazak na hladno oružje, improvizaciju i kućnu radinost.
U principu bi najhumanije bilo ostaviti svakome štoljpi, čime bi se, kad već dotični kurac od države ne funkcioniše, izravnao teren između napadača i žrtava.
A i realno, humanije je da ga upuca nego da ga bode šesnes puta tupim nožem za 'leba.
Manje će da se muči čovek.