U orginalu Zugzwang ("prinuđen da napravi potez" nem.). U šahu, i u igrama sličnog tipa, oznčava situaciju u kojoj je igrač koji vodi, prinuđen da napravi potez, a svaki potez vodi porazu. Da nije na njega red da vuče figuru, pobedio bi, a ovako gubi bez obzira na odluku.

U životu cugcvang je situacija koja mora da se prepozna što pre, jer jednom kada nastupi, analogno šahu, svaka sledeća odluka je uzaludna. Jedina opcija je prihvatanje poraza i početak nove partije. Dubljom analizom partije možeš da shvatiš kako si došao do kaveza u kojem si zarobljen, ali ne možes se izvaditi. Da bi se istinski izvukao, moraš priznati poraz. Kako zbog sebe, tako i zbog saigrača, jer teranje protivnika da sedi za stolom i igra igru koju je dobio i koja se razvlači nikako nije fer. Naravno, ima i onih čija je satisfakcija da ti uzmu sve figure, i sateraju u ćošak, takvi nisu vredni. Takođe, upamti, budi pažljiv ako igraš sa istim protivnikom, zna tvoja otvaranja, tvoj stil, tvoje misli. Zna tebe. Promeni protivnika ako moraš. I obavezno zapamti šta je igrao, to je važna lekcija.

Osoba koja (u normalnim zemljama) sedi sa desne vozačeve strane, a uloga joj je da komentariše saobraćajnu gužvu i pešake, zamajava/razbuđuje vozača i tumači mape.

Tipovi suvozača se u teoriji javljaju u dva moguća ekstrema. Prvi je PAZI suvozač, baba koja ne vezuje pojas nakon ulaska u auto, ostavljajući tako sebi mogućnost da to demonstrativno učini nakon vašeg prvog kočenja, uz pitanja: "Kako to voziš?" i "Hoćeš li da izginemo?". Ostatak vožnje provodi dajući savete i upozorenja poput: "imaš kola ispred sebe", "sada možeš u treću" ili "imaš trougao". Drugi je GAZI suvozač, čiča više orijentisan na dešavanja van vozila, tačnije na bilo šta žensko što kroči nogom na pešački prelaz. U zavisnosti od kvaliteta komada, komentari variraju od "gazi to, ko je jebe što nije učila školu" do "udri, pa da jebemo dok je vruće". U realnosti, suvozači se najčešće sreću u vidu prelaza između teorijskih tipova, uz sve moguće varijacije u polu i starosti.

Paniranje je kada se neka namirnica uvalja u brašno, jaja i prezle, tj proces pre pohovanja.

U ovom slučaju paniran je čovek koji na sebi ima više slojeva odeće iako izlazi na vrućinu.

Kvalitativno dosegnuti minimalno-sleš-maksimalne zahteve obavljanja određenog posla ili funkcije. Izvršiti kakvu (zadatu) radnju ili zamisao u njenoj bazično/idealno očekivanoj projekciji i opravdati nečije ukazano poverenje. Konačno i rečnikom koji je sinoć umnogome mogao da promeni konačan ishod jednog neimenovanog sportskog duela (2/32 ŠUTIRATE TROJKE, BOGALJI JEDNI USRANI!!!) - ispuniti kvotu.

Elem, logično prečesto korišćena u domenu sporta&razonode, floskula iz naslova u sebi krije jednu mudrost koja bi, pak, vrlo uspešno mogla da se primeni i u domenu ŽIVOTA NEBESKOG NARODA uopšte. Jer, naime - ukoliko bi barem svaki treći od nas 'mesto što sere i gleda u tuđa dvorišta "bio na visini svog zadatka", tojest gledao kako da najkvalitetnije i najprofesionalnije odradi posao kojim se bavi a umesto da ga skurči k'o inače, ova država i ovaj namučeni entitet koji je nastanjuje bili bi đuture oko pozicije na tabeli koja ne samo da obećava "opstanak u Ligi", već uveliko koketira sa "Evropom", šta god vi pod tim terminom razumeli i interpretirali.

Al', jebiga. Ona dvojica mnogo gotivni likovi, šta ćeš...

Osoba koja nosi izbledele, pocepane, preširoke, šarene, stare, babačke dronje, a puna je ko brod. Prosečna osoba ne bi ni "oko kuće" nosila takvu garderobu kakvu bogati klošar nosi svaki dan na fax, a za vikend izlazi u grad u toj odeći. Ovi likovi i likuše su previše istripovani. Oni su "starosedeoci Beograda", jer im je još čukundeda bio rođeni Beograđanin. Ćale je dekan na nekom faksu, a keva direktor neke opasne banke. Puni su keša, a pošto dete želi da bude neki šatro buntovnik, ono oblači šugavu odeću, dolazi raščupano ili nenašminkano na fax, nosi dve različite patike, sluša neki alternativni bend, pljuje religiju, televiziju, većinu popularnih sajtova, kafane, klubove, kafiće, splavove, mrzi i sklanja se od svih vršnjaka sem od onih sličnih sebi, želi da promeni ceo svet jer ništa ne valja, a onda se uveče vrati kući kod mamice i tatice. Kada završi fax, roditelji mu nađu dobar posao, ali nastavlja da se čudno oblači, ima svoju ekipicu bogatih klošara koji takođe imaju brdo keša i nastavlja licemerno da pljuje "sistem" zahvaljujući kome je on izuzetno materijalno obezbeđen i ima visok položaj u državi i društvu.

Rečenica kojom obično počinju sve smešne priče u društvu.

Veliki broj reci i izraza se do skoro mogao okititi ovom titulom,tj. da za njih jos ne postoji objasnjenje,ali u zadnje vreme Vukajlijasi su prionuli na posao kao ludi pa se taj broj reci i izraza vec uveliko smanjio.Ako se nastavi dotok novih clanova i povecana aktivnost svih clanova procenjuje se da za naredne dve godine nece biti nista sto neko nije vec definisano i da ce clanovima zeljnim definisanja nekog nepoznatog pojma trebati prvo nekoliko dana da smisle neki novi,srpskom i ostalim svetskim jezicima nepoznat,pojam.

Beograd je stomak Srbije koji je uvek gladan i nikada neće biti sit. Slično Šankmajerovom Otesánek-u.
Beograd je ruka koja bi vam i margarin s hleda skinula.
Beograd je metropola samo ako ste mrav ili liliputanac.
Beograd je glavni diler Srbije koji je navučen jedino na sebe, bez svih ostalih bi mogao. Svi drugi gradovi nisu Beograd.
Beograd je urban.
Beograd je urban.
Beograd je urban.
Beograd je urban koliko i broj kupljenih zlatnih i srebrnih patika.
Koliko i hiljade copy-paste glupača koje više ne znaju koga da kopiraju, modnih frankenštajna, pičaka koje nose skupe stvari da bi se znalo koliko koštaju.
Beograd su likovi koji podignu jednu nogavicu da bi im se videla tetovaza.
Beograd je grad u kome samo pičke daju žmigavac kada se prestrojavaju u drugu traku.
Beograd je grad u kome dvadeseti lik u koloni na semaforu trubi svima ostalima, jer je on najvažniji.
Beograd je grad gde ima dobrih ljudi, jako dobrih, ali je šabana mnogo više.
Beograd je grad koji može da bude jako lep, grad koji može da promeni mnogo toga, ali koji , na žalost, nikada neće promeniti ništa, jer je suviše opterećen sobom.
Sveko može da pronadje i lepši Beograd, kao što mi je jednom Tobić Tobić rekao: "Ja sam našao onakav Beograd kakav sam želeo." Svako ga može naći, ako je spreman da zatvori oči, na sve druge Beograde.

Gotovo da svaki filmski i crtani superheroj ima besnu masinu na cetri tocka pa zasto nebi imao i papa.Vatikan ima dugu tradiciju saradnje sa Mercedesom u pogledu snabdevanja Svetog Oca specijanim modelima vozila.Nedavno je sisao sa fabrickih traka najnoviji papamobil,u vidu dzipa safari dizajna.Za razliku od predhodnih modela ne poseduje stakleni kavez za papu nalik tus kabini ili telefonskoj govornici te sada gore pomenuti moze bez vecih problema iz kola drzati propovedi pred svojim duhovnim stadom (o skromnosti i postenju), uz put kritikujuci sprovodjenje humanitarnih akcija postavljanjem kondomata u zabacena africka sela.Ova kolica su superblindirana,posebno otporna na avganistansko-sirijsko-iracku minobacacku vatru, spremana da izdrze svaki hemijsko–bioloski napad nekooperativnih,samoglavih templara iz Den Braunovih knjiga, odnosno uopste jeretika svake vrste.U pitanju je sportska varijanta posto je sadasnji papa ljubitelj brzine, preciznije formule 1.Porodicni model papamobila ne bismo mogli ocekivati u skorije vreme, sve dok se eventualno ne promeni visevekovna crkvena politika Vatikana o pitanju celibata, te zakleti nezenja stekne mogucnost da zasnuje porodicu sa sve gdjom papicom i papskim sinovima i kćerima.

Nastup kojim nastupite kada vam postane dosta okolišanja i mislite da možete da iznesete svoje viđenje problematične situacije oslobođeni bilo kakvog straha od odmazde predpostavljenog autoriteta.
Bono U2 je imao priliku da iskusi drugu dimenziju ovog osećaja na sastanku oko finansiranja organizacije dobrotvornog koncerta u Johanesburgu, sa Bobom Geldofom i južnoafričkim bišopom Dezmondom Tutu.

Predstavlja poslednji i najviši stadium u evoluciji Srbina, pravi domet i ideal kome treba cela nacija treba da stremi.

Uglavnom je u pitanju osoba srednjih godina sa negovanim stomakom, na dobrom putu da dobije infarkt. Pored glavne karakteristike (urlanja ispred tv-a) kod ovako dijagnoziranih osoba se javljaju izlivi mudrosti koji nisu vezani iskljucivo za sport (u kojima bi dotični bio najbolji trener, selektor, ma jebeš mu mater sam bi ih sve pobedio koliko je sposoban). Upoznat je sa svim mogućim problemima Indonezije, Zairskog monetarnog sistema, suše u Sahari i uz podršku neizbežnih drugara istomišljenika, koji sa njim čine zaglupljujući krug, uvek dodajući jos jedno rešenje za goruće probleme krize i vazda popularno "šta nam ti Ameri uradise"

Jedino što ovim obolela osoba nije svesna je sebe i okoline od 300m oko sebe, u kojoj živi i u kojoj joj se život dešava, potirući svaku mogućnost za i najmanji boljitak sebi jer mu veliki problem predstavlja da shvati koliko mu je loše i da to može da promeni, on sam. Ali zato savršeno vidi 5000km daleko ne bi li slučajno morao da mrdne dupetom da uradi nešto za sebe, (najčešći izgovor je loša situacija u zemlji, pa ako je loša ajde da ne radimo ništa biće nam bolje) već će uvek ostati neopevani strućnjak, ekspert, postižući stanje uma u kome njegovi problemi ne postoje već celokupan način razmišljanja i fokus potiče isključivo iz jedne stvari. TV-a.

Ovo je vreme dobrog marketinga i lepih pakovanja. Ne moraš da imaš ni dve čuke ni da budeš neki baja, dovoljno je samo da zaradiš nešto malo keša i na prvom ćošku kupiš ''licemerje za poneti'' paket. Za poneti, dabome. Jer ''licemerje koje može da se ponese'' bi već iziskivalo izvesni trud. Instant gospodin čovek.

Kupiš u apoteci one suplemente i pičke materine što ti napumpaju mišićnu masu očas posla, pa si baja iako se danima razvlačiš po krevetu i tripuješ da se razvijaš igrajući counter strike i puneći pepeljaru dok mož' da stane. Uzmeš odelce sa instant kravatom, onom što ne mož se obesiš pošto se ič ne vrzuje neg samo ima zakačaljku, poradiš malo na tom seljačkom dijalektu da te ne podjebavaju kvazi-obrazovane feministkinje kako si ti iz selo izaš'o, al' selo iz tebe neće. I, naravno, kupiš žvake, što da pereš zube kad će orbit sve da reši? I, obavezno, ali obavezno, onaj antiperspirant sa petodnevnim dejstvom, krećeš u potragu ze dobrom pičetinom i nema vremena da se banjaš. Pošto ona tvoja koja pravi vratolomije u krevetu i kuva najslađi ručak i nije baš za pokazivanje, moraš da nađeš neku lepu, finu, zgodnu, skockanu da možeš da je pokazuješ i vodiš po ljudi.

Tako možete lepo da šetate i ćutite ko na pisti, svi da se dzveru vašim divnim linijama, dok se ona hrani zdravo pijući koka kolu ziro i jedući plastično povrće u Mc-u, a ti ''bilduješ'' ispred kompa.Sve instant, bato. Spolja gladac, a za iznutra ionako davno nikog ne boli kurac! Niko ne zna kako se tako promeni odjednom! Još i mozgove da krenu da pakuju sa mašnicom i na konju smo!

Izraz za najduble siromaštvo .

Izraz koji se koristi kad dvoje ljudi u bračnoj zajednici dovedu svoj brak i iole podnošljivo stanje za život nakon dugogodišnjih svađa i prepirki.

Moje misljenje je da je uzrok mrznje izmedju Crkve i sekti,taj sto i jedni i drugi koriste iste modele i funkcionisu na isti nacin.Cak im je i cilj isti,a on je da imaju sto vise sledbenika,samim tim vise moci i uticaja na drustvo.Ista je stvar i sa politickim partijama.Jedino u cemu se razlikuju je nacini na koje ostvaruju taj cilj.Zvanicne crkve imaju uigrane sisteme po kojima funkcionisu vec vekovima i on se svodi na to da u jednom drustvu postignu kriticnu masu u broju sledbenika posle cega samo mogu da ocekuju povecanje broja vernika,kako dolaze nove generacije.Jedan od bitnih faktora je i da se sledbenicima usadi prikrivena mrznja prema svim drugim religijama,ili politickim opcijama,koja se po potrebi moze brzo raspiriti.Laz je osnova svega.Svima je zajednicko da se pozivaju na vecne istine,koje mogu znati samo "posveceni"Istina je pojam sa kojim se lako manipule.Politicke partije se sluze istim principima,samo sto umesto Boga,imamo Velikog Vodju.Organizacija i hijerarhija je ista kao i u crkvi,samo se sluzbenici drugacije nazivaju.
Pravoslavna ckva i Katolicka crkva,u sukobu su vekovima i taj sukob se video u svim ratovima ,na nasim prostorima.I jedna i druga crkva su hriscanske,ali su se razisli,zbog politike i da bi tu razliku produbili,stvorili su drugacije obicaje.Zbog toga dobijamo situacije u istoriji,gde jedni druge koljemo u ime istog Boga.
Sekte ,u moderno vreme,obicno osnivaju prevaranti,koji koristeci se svim principima i mehanizmima koje sam vec opisao,prave"kvazi" verske zajednice zarad sticanja materijalnog bogatstva.Tako danas imamo gomilu sekti,manje ili vise opasnih,kao sto je Munova sekta,Sajentolozi...koje su jake jer imaju puno clanova i puno novca.Crkva je ,naravno protiv njih,jer joj se mesaju u posao i kradu joj moc i uticaj.
Drustvo je arena koje svi oni pokusavaju da oblikuju po svom nahodjenju i zato imamo vecitu mrznju i borbu izmedju njih.

Ako ste dični vlasnik porodičnog stabla na čijem vrhu sijate kao kraljevska kruna ovaj tekst će, sasvim nenamerno, sigurno uneti nespokoj u vaša ponostita osećanja.

Ono što nesrećno zovemo porodičnim stablom pod hitno bi trebalo da promeni ime u, recimo, porodični žbun ili porodično grmlje. Iskreno, porodično stablo meni najviše liči na na kotrljajuće trnje koje se redovno moglo videti u vestern filmovima kako se valja na vetru u oblaku prašine na pustim ulicama divljeg zapada (a zatim bi se pojavio Klint).

Porodično stablo i nema neko stablo, nema ni uredno potkresane i definisane grane na kojima možete udobno da se smestite. To je više gust i neprohodni šibljak ili nerazmrsivo klupko nečega. Blaženi smo u neznanju mi čije “porodično stablo” više liči na Bonsai drvo sa nekoliko grančica, dok je za one poput evropskih kraljevskih porodica čiji dijagram sadrži stotine izdanaka to krajnje apstraktna, konfuzna i donekle sramotna kreacija.

Razlozi za ovo su krajnje jednostavni. Vi u ovom trenutku imate dva pretka, a matematika kaže da ste ih samo pre 1000 godina imali preko 500 milijardi da bi u doba Isusovog rođenja (pre oko 2000 godina) ovaj broj bio bilionski.

Nikada na Zemlji nije živelo toliko ljudi. Pa gde je onda kvaka?

Kvaka je da su se naši preci redovno prcali na manje ili više pristojnoj incestoidnoj udaljenosti. I to bi bio glavni razlog zbog čega dična porodična stabla i nisu toliko dična i najviše liče na isprepletano šiblje bez početka i kraja. To je i razlog zbog čega se tvrdi da smo svi u veoma bliskom srodstvu kojeg nismo ni svesni, pa ako vam neko kaže da je od loze Nemanjića, Hrebeljanovića, Obilića i slično, slobodno mu (i to sa punim pravom) odgovorite I JA SAM.

Ako ste dični vlasnik porodičnog stabla na čijem vrhu sijate kao kraljevska kruna i ako je ovaj tekst, sasvim nenamerno, uneo nespokoj u vaša ponostita osećanja ne budite previše povređeni. Ima tu i dobrih vesti. Pronašli ste nove rođake!

A možete ih i dodati u svoj porodični grm.

Kantautor koji je u vreme SFRJ postao popularan zbog specifičnog nastupa, red pesama, red pričanja fazona i dogodovština. Publici je bio zanimljiv zato što su osim pesama sa ploča uvek mogli da čuju nešto zanimljivo šta do sad niko nije čuo, ili su barem tako mislili.

Krene Balašević na turneju, jedne subote Novi Sad, druge Sarajevo, posle Slovenija, Hrvatska, pređe preko jedno 15-20 mesta gde su se kasnije pojavili granični prelazi i svima priča iste fazone. Naravno, publika misli da su oni prvi i jedini kojima prepričava kako je babo naručio picu i kako narodnjaci ponavljaju jedno te isto. To je lepo funkcionisalo dok je država bila velika pa je pubika stizala da zaboravi šta je pričao dok obrne krug po svim gradovima za koje ne treba pasoš. Posle su se pojavili internet, jeftine kamere i telefoni, pa se onda hiljadito prepričavanje susreta sa mađarskim carinikom pojavljivalo na youtube još pre nego što tonac smota kablove srećan što ih pijane maloletnice nisu upovraćale i zapišale.

Neki ljudi koji i ne moraju da se bave muzikom često koriste Balaševićev sistem pričanja pa iste stvari u svakoj prilici pričaju svima koje sretnu dok ne zaborave šta su kome rekli, pa počnu da se ponavljaju. Podnošljiva i bezopasna navika, sve dok ih ne srećeš previše i u različitim društvima, a lek još uvek nije otkriven.

Kad pricas sa nekim ko je pored tebe, al te on "ne jebe dva posto"...

Verzija dočeka Nove godine, koja sve više uzima maha među hroničnim depresivcima, koji svetu i sebi pokušavaju da se prikažu kao sazreli optimisti.

izraz koji se upotrebaljava kada izvesni debil (po pravilu ološ) izjasnjava svoje idiotsko mišljenje bez da ga je neko nesto pitao.