Rečenica koju ćete sigurno čuti ako uspijete natjerati totalno netalentovanog čovjeka da ipak malo zapjeva!
A: Ajde Jovane malo zapjevaj, red je, slava je!
B: Ma kakav ja, ne znam!
A: De bolan, vidiš da nema ko ako ti nećeš!
B: Al' ajd ti prvi počni, pa ću te ja podržati!
A: Ajd more... Oj budem li se ženio ikadaaaaa...
Nekad je idol mladih bio Jovan Jovanovic-Zmaj,a danas Cedomir Jovanovic-Zmaj!
Ortak iz kraja kojem nijedna buksna nije suvišna i uvek može još.
A: Auuu, tebra, al sam se odvalio, dobro mi nije...
B: Ma daj, vadi podlogu, rolam još jedan!
A: Nisi ti normalan...
C: Je l' gledao neko Rolan Garos? Šta je uradio Đoković?
B: Kakav bre Rolan Garos, vidiš da smo mi ovde na Rolam Grasu! (kreće smeh!)
A: Ahahaha, ti si prvi nosilac!
Zahtevano obrazovanje za rad na Vukajiji
-Kada naucite gde ide veliko, a gde malo slovo, i gde da stavite tacku i zapetu, vec padaju prvi plusevi.
-Ako ste napredno dete i vec imate kompjuter kod kuce, znacete da na svoju definiciju stavite i sliku.
-Sledeci korak je da nagovorite celo svoje odeljenje da se registruje i da Vam pluseve i eto Vama definicije dana.
-Ako ste bili te srece da dobijete i veronauku ovako rano, mozete da vodite mnogobrojne religijske rasprave.
Životni motiv, pokretač i uporište trendsetera, sponzoruša, ziljavuša i sličnih megatrendista. Opravdanje i samoopravdanje za sve što ih čini takvim kakvi su.
-Jaao kevo, ove zadnje farke što sam kupila u Tifaniju čine da mi pedu izgleda preveliko. Ili i jeste preveliko? Šta ti misliš?
-Mislim ćero da ti je mozak premali...
-Možda kevo, ali na prvi pogled to se ne vidi...--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Buraz dat se pofalim, sutra napokon završavam Megatrend. Ostao mi samo jean ispit.
-Pa i red bi bio, 5 godina globiš matorce za tu sprdnju od diplome. Jesi bar učio išta?
-Ma prelisto sam malo, al više i ne treba.
-I šta onda? Ako se i zaposliš negde, brzo će te provaliti da blage veze nemaš. Ta diploma ni kurcu ne vredi, znaš i sam...
-U pravu si brate, al to se ne vidi na prvi pogled, a ja ću se brzo ukaišiti.
-Hoćeš kitu lastinu.
Kažemo nekom ko uporno tvrdi da nece učiniti nešto, iako ste i vi i on sigurni da će to ipak uraditi
,,Ali mamaaaaaaa, neću da nosim tu košulju sa roze cvetićima i da češljam kosu da izgleda kao čitanka. Kad me drugari vide, smejaće mi se"
,,Ćude' more, neće ni ćuran na svadbu pa mu zavrnu šiju i ide prvi",,Baba, ne mogu više, života mi! Pojeo sam četiri parčeta, a ovo peto što sam načeo ne mogu."
,,Ne može 'rana da se ostavlja napola pojedena."
,,E, neću i kvit!"
,,Ćut' more, šta nećeš? Neće ni ćuran na svadbu, pa mu zavrnu šiju i ide prvi"
Prvi maj u nekadašnjoj nam SFRJ. Naš Drug ustaje ujutru, sav nasmijan od uva do uva, što zbog buđenja bloudžobom od strane drage mu Jovančice, što od radosti zbog današnjeg praznika. Ustaje, ostavlja Jovančicu da se mazi sa jastukom dok joj niz butkice curi barica, i stavlja džezvu na smederevac, u kom tinja svježe podložena vatrica. Iz stare vitrine uzima naš drug posudice sa šećerom (volio je malo slađu) i kafom, dok uspješno odbija poslugu od zadatka kuvanja kafe. A ne, danas je poseban dan, danas će sam da kuva kaficu, hehe. Zakuvavši je baš onako kako voli, nasuvši je u omiljenu šolju sa Olimpijade 84-te, onu sa Vučkom sa svih strana, naš Drug dolazi do prozora i razmiče roletne, puštajući da ga zraci jutarnjeg sunca preliju svojim sjajem.
Al' kurac. Napolju provala oblaka. Naš Drug stajaše par trenutaka, sa razočaranom facom, proklinjući Onog u koga ne vjeruje. Iz ruke mu je ispala omiljena šolja, oprživši ga vrelom kafom po nogavici. Pa zar danas da padne kiša? Danas kad bi trebalo da su roštilji uveliko raspaljeni, a Jagodinsko i BiP da se uveliko hlade u nekom potočiću kraj šume? Ali naš Drug ne časi ni časa, već on zove svojega drugara...
Tuuuuu... tu tuuuuu....
- Alo, majku ti božju, Džone, ti si?
- Mrmljljlj... Alo? Ko je to... Spavam...
- Au jebem ti, vremenske zone, Džone, budi se.
- Josipe, ti li si?
- A ko drugi majku mu božju. Šta ste radili s onim igračkama vašim?
- Kojim tačno? Nisu nam sve na broju, pa ne znam...
- Onim za vrijemenske prilike!
- Aaaa, ono na Aljasci? Pa... Ništa, što?
- Kak onda kiša pada kod mene u Jugi?
- Baš čitavoj?
- Baš čitavoj.
- Ne znam. A pitaj Dvajta, on ti bolje zna oko toga.
- Džone, mamicu ti tvoju, budi se ili ćeš zažaliti!
- The caller you are trying to get is unavailable, please call...
- E mamicu mu njegovu, zadnji put se zajebaval sa mnom! Jovanka, koji je bješe Osvaldov broj???
Više se tretira kao fraza a ne samo kao pogrdan način da nekome sveobuhvatno opsujete i milo i drago u Srbiji...Psovka je veoma popularna u zapizdinskim krajevima Srbije ali je počela da se koristi i u gradovima na samom kraju izručenog arsenala psovki kao kulminacija trenutne mržnje prema onome kome je upućena.Ne pokušavajte da ovu frazu upotrebite pri obraćanju organima vlasti jer može da prouzrokuje veoma bolne posledice što fitičke prirode što psiho-finansijske (vucaranje po sudovima ovde nikome dobra nije učinilo),dakle RUKOVATI OPREZNO i to u slučajevima HITNE POTREBE sa navedenim izrazom!!! :D
-Šalteruša me već dve nedelje jebava sa papirologijom po birou i nikako da mi u startu kaže šta mi je jebeno potrebno da predam od dokumenata i još nonstop se izdrkava i laje na mene kao da sam državni neprijatelj, JEBEM LI JOJ PRVI RED NA SAHRANI!
Rečenica koja je uvek izazivala polemiku i misteriju medju dečurlijom ko ju je posednji rekao. Svako bi imao neki svoj fazon kako bi ubedio druge da je nije poslednji rekao, koji su obično bili iritirajući drugima, a ponekad i duhoviti. Dešavalo se, i to neretko, da neka pička namerno primi gol da bi što kraće branila, al' to je već neka druga defka.
Boki:Ko brani?
Koki:Ja sam reko prvi da ne branim!
Coki:Ja sam reko čim smo se izabrali!
Joki:Ja sam reko pre biranja!
Roki:Ja sam reko pre izbora kapitena!
Voki(svi pogledi uprti u njega):Šta u mene buljite, moja lopta, ne branim ja, il' to il' nema lopta!
Toki:Uvek Toki mora da najebe, pa to ti je...
Sunčano nedeljno jutro. Majka te budi ok 10 sati. Ustaješ sav radostan. Danas je taj dan. Prvi put ideš sa ocem na utakmicu. Danas postaješ čovek. Oblačiš se, brzo jedeš vruće prženice i spreman si za pokret. Navaljuješ na oca da krenete, iako utakmica počinje tek u podne. Posle pola sata kukanja, otac te hvata za ruku i krećete.
Dolaziš na stadion i sedaš na tribine među očeve prjatelje. Svi te hvala kako si mali i sladak i kako ćeš biti veliki fudbaler kad porasteš. Ne obraćaš pažnju ni na koga, samo čekaš da utakmica počne. Nije ti važno što tvoj tim igra neku dole ligu i što im protivnik nije Zvezda i Partizan (jebi ga, samo za njih si čuo). Važno je da si ti među starijim ljudima i da konačno uživo gledaš fudbalere, iako nikoga ne znaš. Pomalo ti smeta što si misle da se klinac (bre, imaš celih 5 godina), ali sa početkom utakmice zaboravljaš to.
Utakmicu gledaš širom otvorenih očiju, da ti ne bi nešto slučajno promaklo, shvataš da ovde nema ponovljenog snimka. Od uzbuđenja ni semenke ne možeš da grickaš. Svi su nervozni i viču, čak i tvoj tata koji nije mnogo nervozan čovek. Ne shvataš zašto svi oko tebe psuju sudiju, a pogotovu odakle mu znaju mamu. I kako to da sudija koji je slepac može da sudi fudbalsku utakmicu? Spomenuše sudiji neki prvi red na sahrani, pa shvataš da su nervozni zato što je sudiji neko umro, ali zašto bi mu svirali na sahrani? I zašto bi mu pištaljku nabijali tamo gde Sunce ne sija? Gde to uopšte Sunce ne sija?
Dok utakmica lagano teče, ti pažljivo pamtiš sve izraze da bi ih posle mogao upotrebiti pred društvom i ispasti glavna faca. Kako se približava kraj, tako svi postaju još nervozniji i ljući, iako ti ne vidiš razlog za to, tebi je sve savršeno. Ipak moraš se uklopiti u ambijent. Razmišljaš šta da kažeš i kada. Aha, sudija je svirao nešto što je izazvalo galamu na tribinama. Ustaješ onako ponosno sa svojih 110 cm, dižeš ruke i usmeravaš svu svoju 'mržnju' prema sudiji.
"Sudija, jedi govna!!!", vičeš iz sveg glasa. "O, ne", pomisliš u sebi, možda si ipak bio preoštar, šta će ti sad tata reći. Ne smeš ni da ga pogldaš. Ali odjednom, svi matorci oko tebe se smeju, aplaudiraju ti, bacaju 'koske' i tapšu te po glavi, zajedno sa tatom. Razvlačiš kez od uva do uva i uzdignute glave sedaš među svoje ljude. Konačno si postao čovek.
Sarkastično zapažanje, koje je se izgovara u situaciji kada se ismeva ime kojom su određenu osobu roditelji doveka unakazili, (pogotovo ako je fora više nego očigledno ižvakana).
(Glupača): -Ćao, ja sam Jelena, kako se vi zovete?
(Blizanac 1): Mirko.
(Blizanac 2): Slavko, drago mi je.
(Glupača): AHAHAHAHA, "Mirko, pazi metak"! "Joj, hvala ti Slavko, spas'o si mi život"! AHAHAHAHA!!!
(Nasumična kul likuša): E, kladim se da to prvi put čujete.
Sjajan naucin da se mladji maloletnik uvede u svet odraslih, je da mu rodjeni cale prenese dragocene savete, kojih ce se pubertetlija tokom zivota pridrzavati.
Otac: Vidis, sine, mislim da je konacno doslo vreme da nas dvojica otvoreno porazgoavaramo o....je l', kako da kazem...sexu. Ti si sad usao u pubertet i verovatno si poceo da primecujes neke promene na sebi. Nemoj to da te plasi, to je sve normalno, sve to smo proziveli: i ja, i tvoj deda, i tvoj pradeda, i svi muskarci na svetu. Mislim, mozda ti je sad malo neprijatno da pricamo o ovom, ali bolje da sve sto treba cujes od mene, nego na tv-u, ili, nedajboze, na ulici. Elem, kad za nekoliko godina stupis u sexualne odnose, dobro se pazi s kim ces, i gledaj da to bude iz ljubavi. Obavezno koristi kondom, jer danas vrebaju svakakve bolesti. A da, verovatno ne znas sta je kondom. To ti je ono gumeno....
Sin ( prekida ga ): Daj, bre, cale, ne smaraj, jeb'o sam jos pre dve godine!
Izraz koji je u vreme kada nije bilo digitalne i kablovske televizije predstavljao najviši stepen gradacije kvaliteta slike jednog TV programa.
- Sine, de se popni na tavan ako ti nije teško, mrdnula mi malo antena od vetra pa mi se pokvario Hepi, hoću večeras da gledam Marića, a ne vidi se ništa od ovog pirinča.
- Važi deda. Je l' prema Tupićnici da okrećem?
- Da, da.
- KAKO JE SAD?
- NE VALJA! OKREĆI JOŠ! BOLJE! DOBAAAR! ČEKAJ, VRATI MALO!
- A SAD?
- K'O PRVI! MOŽEŠ DA SIĐEŠ.
- Au, jesam majstor, a?
- Jesi, mudo moje! Prejebao si babi Pink. Kad bude videla ima da me ubije. Vrati se gore i vrati je malo unazad.
- 'Oću, zabole me.
Nešto što ni jedan muškarac nikada neće uzviknuti posle sprinta u krevetu.
Demonstracije na kojima su, kako sam zaključio iz priča starijih, postojali samo prvi redovi.
Majka svih kletvi.Toliko je strasna da se nje plasi cak i onaj ko ju je izgovorio,a kamoli onaj kome je upucena.Koristi se u izuzetno ekstremnim situacijama,kada jebanje celog porodicnog stabla,zajedno sa kucnim ljubimcima,nije dovoljno.
Mile:Al nas pokrade ona sudija....jebo ga onaj ko mu dade pistaljku.
Zile:Brate,pokusavam da smislim najgoru mogucu psovku,al ne ide....ma jednostavno,jebem li mu ceo prvi red na sahrani....i posluzenje ako treba!
Mile:Uh,sad je i meni lakse.
Fraza kojom se završava svaka dalja rasprava. " Ja sam svoje rekao i to je to. Nikako drugačije."
- Ja ti kažem likuša se jebala sa šestoricom u isto vreme !
- Ma daj Mare ne seri, večito lažeš. To je nemoguće !
- Ma šta nemoguće, pričao mi jedan od te šestorice.
- Da nisu to možda tebe jebali?!
- Ti ćeš sada mene da ubediš da nije moguće, obri' ga ti malo! I Rusi su bili prvi na Mesecu !
Veliki broj reci i izraza se do skoro mogao okititi ovom titulom,tj. da za njih jos ne postoji objasnjenje,ali u zadnje vreme Vukajlijasi su prionuli na posao kao ludi pa se taj broj reci i izraza vec uveliko smanjio.Ako se nastavi dotok novih clanova i povecana aktivnost svih clanova procenjuje se da za naredne dve godine nece biti nista sto neko nije vec definisano i da ce clanovima zeljnim definisanja nekog nepoznatog pojma trebati prvo nekoliko dana da smisle neki novi,srpskom i ostalim svetskim jezicima nepoznat,pojam.
2012
Novopeceni clan Vukajlije ocajnicki pretrazuje sve definicije i pojmove za koje zna ukljucujuci i one na arapskom i mandarinskom-kineskom,ali uzalud.Ne postoji nista sto vec nije definicano,e tad ce "Ovo još niko nije definisao. Budi prvi!" morati da se promeni u "Ovo je neko vec definisao. Daj svoju definiciju." ili ce ga jednostavno iskljuciti.
Malerozni zmaj iz Diznijevog crtanog filma 'Mulan'. Pozajmio mu je glas Edi Marfi.
Mušu je prilično zanemarljive veličine u odnosu na svoje rođake zmajeve, ali to nadoknađuje srčanošću i smislom za humor.
-Ko sam ja!? Ja sam BOOOG izgubljenih duša! Ja sam moćni, nepobedivi, neuništivi MUŠU.
- Emm. Moji predaci su poslali guštera da me zaštiti?
- Zmaj, ZMAJ. Ne gušter. Ne radim ono s jezikom.
