Stara SRPSKA psovka.
Koristi se u skoro celoj Srbiji,a najviše u centralnoj i zapadnoj.

01. Adolescenti:
Kad im prorade hormoni poput založene tučane peći u jesen, i krenu da im udaraju, poput toplih vetrova, u glavu, srce i gde ne sve, kao već delimično odrasli, naprženi k'o pomfrit na suprotni pol, počnu da psuju, da puše ili piju, il' oba, da se ponašaju k'o odrasli ljudi, nestrpljivo čekajući punoletstvo. Psovke adolescenata su uglavnom obične, a trude se da budu kreativnije.

02. Lokalni pijanci:
Muškarci 40+, ljubitelji svakojakih žestina, često i pušači, bili besposleni ili ne, to su redovni posetioci kafana, kafića, diskonta, bir festova i rakijada, vole da dokonaše, piju i da se druže uz priču. Obično su prirođeno vešti pripovedači priča iz svojih života ​i svakodnevnih dešavanja, slušaoci istih i (relativno) kreativni psovači, koji imaju svoj lični arsenal psovki na brzom biranju.

03. Antiromantici:
Muškarci 40+, poštenjačine koji su prošli sito i rešeto i koji su se mučili kroz život i kroz isti imali razna razočaranja, realisti koji čvrsto stoje nogama na zemlji, koji mrze foliranja, romantizovanje stvari i nenazivanje stvari svojim pravim imenom i stoga psuju i to kreativno, često i od srca. Uglavnom su to ljudi bez dlaka na jeziku.

Javlja se početkom decembra ili maja/juna svake godine u svim srednjim školama. Predstavnici su obično nastavnici i učenici tih škola, a najvažniji predstavnici učenici koji su "spavali" pola polugodišta.
Drama prosjeka se javlja iz dva osnovna razloga. Prvi, ne baš tako čest, je taj da se zadovolji potreba pojedinca za što većim uspjehom jer je dobar uspjeh u srednjoj neophodan za dalje obrazovanje. Drugi, koji se češće javlja, je taj da se skinu roditelji sa grbače da bi se moglo slobodno živjeti u toku narednog raspusta.
Karakteristike drame:
- vrijeme provedeno za računarom je svedeno na neophodni minimum, i zamjenjeno učenjem
- posuđuju se sveske onih koji su nešto radili tokom predhodnih mjeseci
- maratonsko prepisivanje lekcija i zadaća
- konstantno kukanje
- besmislene prijetnje smrću i razne psovke usmjerene ka profesorima
- moljenje za bod ili dva
- razna obećanja tipa "Sledeće godine, obećavam, više ću da radim"
- proganjanje profesora po hodnicima da se nadoknade časovi itd.
Treba napomenuti da drama prosjeka često ima par osobina komedije, ali najčešće se javljaju izražene osobine tragedije

Kao i svaka važna ličnost, tako je i Tito iza sebe ostavio određeno naslijeđe. Jedni ga cijene i poštuju, a drugi ga osporavaju i optužuju da je ostavio Jugoslaviju u takvom stanju da se morala raspasti. Pored političkog naslijeđa tu je i kulturno kao npr. kuća cvijeća, plavi voz, dan mladosti, brojni filmovi itd. Međutim, od sveg Titovog naslijeđa mislim da će najduže da preživi psovka "Jebo te Tito!". Ona se toliko ukorijenila u nekim dijelovima našeg naroda, da i danas, 29 godina nakon smrti Josipa Broza, mnogi je redovno koriste. Ta je psovka nadživjela i Tita i njegovu Jugoslaviju, i još nekoliko država koje su u međuvremenu nastale i raspale se i još ne pokazuje znake ugroženosti.
"Jebo te Tito!" i nije klasična psovka kojom nekoga treba uvrijediti, već se koristi kao način izražavanja čuđenja.

Tako se mnogi čude sa:
Jebote! (naročito u Srbiji)
Sunce ti jebem! (tome sam i ja sklon)
JeBEM ti život! (veliko čuđenje, i to koristim)
a neki umjesto toga kažu "Jebo te Tito!" ili "Tita ti jebem!"

Koliko sam primjetio ove psovke u kojima Tito igra glavnu ulogu u Bosni su se pokazale kao izdržljivije nego u drugim krajevima.

Pakovati. Verbalnim putem. Nadograđivati priču epitetima i pripovedanjem. Često sinonim za lagati. Međutim postoji razlika jer je kalemljenje blaži oblik. Ima neku osnovu u prošlim događajima.

Osnovni način odobravanja različitih komentara na youtube-u, isti efekat se postiže klikanjem na onaj mali zeleni palac podignut ka gore. Uglavnom to možemo videti kod rokenrol pesama bivše Jugoslavije, kada se svako komentarisanje naglo pretvara u svađu po nacionalnim osnovama, ponekad dovodi na razmišljanje da se Srbi prave Hrvati, a Hrvati Srbima samo da bi imali s kime da se svađaju. Onda se pojavi jedan lik koji napiše ja sam Hrvat, ali volim ovu pesmu Riblje Čorbe, što ga direkto plasira u odeljak visokoocenjenih komentara.

Prateći deo bar jednog pribora za jelo na svakoj gozbi. Posle polučasovnog guslanja po tanjiru da se preseče mlado janje, meko k'o majčina dušica obično se uz mrsne psovke baca i jedino što može da smiri je njegova oštrija varijanta, kidanje mesa prstima ili po koja ljuta na iskap. Ova varijanta drkalice za živce je prisutna kako na stolu, tako i za stolom. Obično sedi pored, ili na dva mesta od vas, sa celokupnom pojavom k'o da stalno sleže ramenima i snebiva se. U stvari, to je samo taktika da navuče žrtvu i počne da vesla svojom tupom oštricom. Kada već konstatuje da ne sme ljuto, jer ga muči gorušica, čir, štuca i larve ispadaju iz njega, seli se na teme kako su nekada prasići i janjići izgledali k'o da spavaju na stolu i kako su svi bili brat bratu, brat. Vi ne stižete do reči, ali ni do viljuške, a kamoli do tupog noža, te gladni i nervozni klimate glavom, sve dok ne poželite da mu dođete glave njegovim kompanjonom sa stola. Možda je ipak jedini izlaz u ovim slučajevima, ukoliko ne želite da robijate budalu da se unezvereni k'o majmun u žitu otkinete od vatrene vodice i uhvatite u kolo, pa sad, brkata baba Cveta, ili tup nož, presecite sami.

Једна у низу материнских псовки, додуше, наизглед безазлена услед недостатка тзв. ружних речи. Тумачењем значења да се приметити извесна двозначност, која може довести у недоумицу оне који цепидлаче и терају мак на конац, јер може бити реч о матери једног или више врагова (што је идентично псовки у вражију матер) или о матери која ја попут врага. Сусреће се и у облику у ђаволску матер, са истом двозначношћу при чему као аналогон првом значењу фигурише псовка у ђавољу матер. Насупрот првом значењу се јавља у божију матер (док се нешто шире, такође двозначно, у богову матер не сусреће тако често).

Тешко је рећи која од споменутих клетви резултира нежељенијим односно увредљивијим исходом. Биће да је реч о субјективном осећају који зависи од религиозности онога коме је упућена или од степена религиозности процењивача клетве.

По некима, ова псовка је у ствари скраћени енклитички облик или завршетак псовке која почиње са "терај се у...", "терај све у...", "иди у...", "да се носиш у...", "носи се у...", "марш у...", "мрш у...", "гони се у..." итд.

И поред тога што је према законитостима творбе српских псовки, односна псовка, често део сложеније псовке сасвим је прихватљиво и нимало необично употребити је и самостално.

Gospođa iz fine porodice, 4. generacija u Beogradu. Prefinjena, pametna, načitana, govori 5 stranih jezika (među kojima i dva mrtva) i uvek puna stila. Predmet mržnje drugih, ali šta oni znaju, seljačine neuke.

Covek cija je teorija kada se pojavila vredjala coveka,a po danasnjim saznanjima vredja majmune.

Sve bitne i manje bitne stvari o osobi kojoj sveska pripada, a nisu vezane za gradivo, ispisane su upravo tu...
Da ne izuzmemo i kakva pitanja i konstatacije...

To je rečenica koju ćete izgovoriti negde oko šest ujutru, nakon što ste pozvali isti broj, koji ste tokom noći okrenuli makar pet puta. Ali da pođemo redom.
Sigurno vam se svima desilo da ste nekada bili prinuđeni da celu noć ostanete budni, iz raznoraznih razloga. Spremate ispit, radite kao čuvar, čekate da vam se žena porodi, špijunirate komšiju,...dakle neophodan vam je impuls koji će vam s vremena na vreme vratiti energiju.
Dakle, izaberete neki broj, ali ga obavezno zapišete, jer će vam biti potreban tokom čitave noći i, negde oko jedanaest uveče, pozovete. Ljubazno se izvinite i tražite Dojčila(ovo je veoma važno, jer morate biti zaista kurate sreće, pa da stvarno postoji lik kome su dali takvo ime).Sa druge strane, neko vam kaže da ste pogrešili, pa spustite slušalicu.Posle sat vremena ponovite postupak, stim što ovoga puta možete biti sigurni da će vam pomenuti familiju.Da ne dužim, dakle zovete na svakih sat vremena, tražite Dojčila, i svakoga puta, možete se kladiti u to, čućete sve glasnije,i sve vulgarnije psovke.
Ali na kraju, u šest ujutru, kad pozovete domaćina koji celu noć nije oka sklopio, zbog neke jebene budale(Vas),i kažete mu:
- Alo, ovde Dojčilo, da me nije neko noćas tražio kod vas?, čućete takvu salvu psovki, za koju ste bili sigurni da ne postoji ni u čijem repertoaru.

Uglavnom ona psovka koja može da zvuči kao da je zaista tačna i sasvim moguća pretpostavka.

Naj efikasniji način da pridobijete publiku kojoj upravo NE preporučujete dotični program. Postoje tri varijante koje mogu da ulaze umesto ove tri tačke:
(18)- Iako deluje, ovo NIJE pornić. U filmu će najverovatnije biti par golih riba, biće nekoliko ubistava sa krvavim detaljima, i podosta psovki. (Glupost je da scene relativno umerenog nasilja i golotinje mogu da izazovu neke loše posledice po razvitak mladog čoveka u tim godinama.) Zašto ne stave taj znak na, recimo, boks?
(16)- Par ubistava, BEZ krvavih detalja(samo čovek koji se stropošta na zemlju), eventualno može da se vide sise tu i tamo i to je to. (16 godina?!)
(14)- Smrt može biti samo prirodna, negativci iza rešetaka, pozitivci jašu ka zalasku sunca, mala deca nadmudruju odrasle ljude, devetogodišnjaci 'ladno polome od batina odrasle sirovine. Sve psovke su na fazon: ,,Dođavola"'', ,,Prokletstvo'', ,,Sto mu gromova!'' (Samo još da podsetim da je dete sa 14 godina ide u osmi razred!:) )
(12)- Isto kao crtani, samo sa živim glumcima. Nema smrti, nema psovki, u najgorem slučaju negativci idu u zatvor ili se transformišu u pozitivce. (12 godina, pubertet, a tebi se preporučuju samo Pokemoni, Digimoni, Teletabisi itd.)
Zaključak: Šljašteći crveni krug sa brojem unutar njega služi samo, ali samo, za ismevanje onog ko ga je stavio. Po njemu, ako imaš 17 godina, treba da čekaš godinu dana da bi pogledao film kao što je recimo ,,Kum''. Glupost. I,da još jedna stvar, Američko rvanje, praaaavi izvor nasilja, se na FOX-u pustao u udarnom terminu!(ne sećam se koje je ,,ograničenje'' bilo,ali sam 100% siguran da nije bilo 18 godina!)

Jedna od žešćih uvredljivih reči kada se svađaju dve gospođe sa sela.

Rečnik zahvaljujući kome poznati i priznati akademski građani mogu konačno da olabave kravatu i puste mašti na volju: em psuju k’o kočijaši, em za to uzimaju kintu, a studenti im crkavaju od smeha.

Često mlad policajac ili stariji koji se u saobraćaju nalazi po kazni što ga čini još nadrkanijim.Naoružani radarom od nedavno i digitalnim foto-aparatima(koje još nisu naučili da koriste) i"light saber"-om(crvenim)što ih možda čini dark side jedi-ima.Najčešće locirani iza neke krivine,znaka,žbunja ili zabranjene skretnice,gramzivog pogleda upućenim ka skupljim vozilima sa afinitetom da iz džepova njihovih vlasnika izvuku što veću novčanicu koju vešto skladište u svoje mačijim okom prekrivenim zeleno-fluorescentnim rukavima.Umesto da požele dobro veče ili dan,spuštaju glavu,očima dobro odmere garderobu(da znaju koliko mogu da izvuku),i kažu - Vozačku i saobraćajnu!(boljestojećim vozačima promrmljaju i molim).Sledeće što izgovore je -Je si pio/la?Sumnjiv/a si ajde da duneš!nakon neuspelog pokušaja da pronadju prisustvo alkohola u organizmu pitaju -Jel imaš nešto da prijaviš? uz odričan odgovor naredjuju da se otvori gepek,e,ako i u njemu nema ništa onda počinju bezobrazno da traže trougao proveravaju prvu pomoć prsluk rezervni točak delove i sve što prosečnom vozaču na putu može da zafali.Na kraju vozač gubi strpljenje i daje mu 1000din uz psovke koje su melem za saobraćejčeve uši,seda i odlazi,dok kolega već zaustavlja drugo vozilo,ili se zajedno vraćaju u rupu iz koje su izmileli i vrebaju sledeću žrtvu!
POŠTENO ZARAĐEN NOVAC NEMA ŠTA!

Izraz kojim se neke nestandardne aktivnosti i abnormalni obrasci ponašanja dovode u vezu sa toliko zastupljenim pozdravom, te predstavljaju u prenesenom značenju, potencirajući učestalost kao bezazlenost, tepanje i dvosmislenost... umanjujući pritom samu težinu izgovorenih reči.

Tek što je sunce zašlo polako prilaziš nesigurnim korakom dvojici ljudi ispred sebe. Laknulo ti je što ih ima svega dvojica, očekivao si ih već tridesetak, namrgođenih, zamišljenih. U ruci nosiš torbu sa vodom, guaranom i sendvičem, u drugoj ruci stoličicu ( hoklicu ).
-Dobro veče dobri ljudi, i vi celu noć?
-Evo, kao što vidiš.
Zauzimaš busiju i sedaš. Gledaš na sat- 20:00.
Kreću priče, šta, gde, koliko. Trudiš se da se zbližiš s njima, mogu ti valjati u odsudnom času. Poneka šala, vic čisto da vide da si šaljivdžija da nisi neki mrgud.
Prilaze još trojica.
- Vi ste ovde već?- pitaju začuđeno
- Šta ćeš? Uz osmeh mu odgovaramo, ne očekujući odgovor.
- Uh breee, vrte glavom začuđeno i odlaze.
Ti ne veruješ da je tek 20:30, polako sedaš na hoklicu i smišljaš strategiju: "WC tamo, sigurnosni izlaz tamo, radi 1,2,3 i 4., oni će ovde, mi ovde..."
Polako počinju da dolaze. Sada vas je već dvadesetak. Ti se držiš svoje grupice, nadajući se da neće ispaliti. Razmišljaš o situaciji u kojoj si. "Ma biće sve u redu! Mora!!", tešiš samog sebe, "neće valjda biti tolike pizde da ništa ne daju..."
22:00, ljubazno smo zamoljeni da siđemo nešto niže niz stazu. Kažu, kvarimo im koncepciju. Atmosfera je i dalje na nivou. Optimistični smo. Već nas ima pedesetak. Ležemo po betonu, dobro je, još je topao od sunca prethodnog dana. Šalimo se, dobacujemo...
00:00 Ušli smo u novi dan. Trudiš se da budeš tiši, jer je dosta njih polegalo oko tebe. Na tvojih 30cm2 koliko imaš na raspolaganju uspevaš da sedneš i nađeš pozu u kojoj te ne bole noge. Smenjujete se na hoklici uz opasku:"Istekao ti žeton"
02:00 Kriza. Masa je utišala. Sad nas je već stotinak. U daljini se čuje neki pijani klinac: "Ja vam kažem,igraće finale Lige Šampiona Zvezda i Partizan, i pobediće ili Zvezda ili Partizan, igraće se u Barseloni i ja ću gledati". Opšti smeh, raja se polako budi. Dečko, od milošte nazvan Španac biva zatrakivan od starijih mangupa da i dalje priča.
Neki debeli pokušava da pocepa papirnu reklamu sa ograde i da je postavi na beton umesto čaršafa. Negde je zapelo
- Ajdeee
- Možeš ti tooo!! Za Srbijuuu!!
- Daj bolan, snima li ga neko??!! Bravoooo!!!- prolomi se pošto je najzad otkinuo.
04:00 Opet tišina. Mir. U neko doba podiže se masa, njih 200, stampedo krenu ka tebi. Ne znaš šta se dešava. Okrećeš se u smeru u kome i oni idu i shvatiš da ih je neko rosno zeznuo i da ćeš nadalje morati da stojiš. Osećaš se kao budala.
Sviće. Konačno je vidiš u svim svojim bojama. Oronulu i trošnu, ali ipak nekako "tvoju"... Marakana. Od blagajne te deli svega 30 metara. Ti si među prvima, ali masa je sve veća, tenzija raste. Još 6 sati do otvaranja blagajne. Neki debeli i neki kosijaner se zezaju u masi koji je prdnuo i koji od njih voli dečake. U početku je zanimljivo.
06:00 Uveliko je svanulo. Naklon kretenskog stampeda svi stojimo zbijeni. Ona dvojica smoriše više i Boga i narod. Dolaze dva kera, mužjaka, i jedan naskače na drugog. Opšti aplauz i podrška. Ovaj manji mu ne da, ovaj veći ga naskače i imitira pokrete parenje. Masa u ekstazi, da li će se uzeti.
07:30 Simpatična devojka prolazi pored stadiona uz opšte odobravanje mase, pesmica kreće: "Baci sisu da se igramo..." Glupo ti je da pevaš, a opet nekako smešno...

Jos jedan u nizu obicaja kod nas i u svetu (ne znam da li bas svuda). Posle proslave rodjenja, babina, krstenja, rasta prvog zuba, prvog rodjendana, naucene prve psovke, itd, sticanje punoletstva je jos jedan cin koji se mora svecano obeleziti. Za razliku od prvopomenutih, gde slavljenik uglanom provodi vreme tako sto spava, place i sere u pelene, na punoletstvu je pravi baja, i mora da blista. Mama i tata mu kupe fensi kosulju, pantalone na ivicu i nove gilje, tako da se on uglavnom oseca ko klovn, al nema veze, jednom se postaje punoletan.
Zurka se uglavnom odvija na nekom zesce zajebanom mestu. Na zurku se poziva celo odeljenje i odredjena ekipa iz drugih odeljenja. Iz mladjih razreda se pozivaju samo ribe. Pored skolskih drugara, tu je ekipa sa fudbala, komsije, drugari iz osnovne, vrtica...
Domacin je u obavezi da pripremi domaca pica i bajate grickalice. Keva muti tortu od 25 jaja, koja se unosi u ponoc uz pesmu "Moji su drugovi". Sto se poklona tice, slavljenik odlicno profitira: 10-ak ramova za slike, 20-ak uglavnom Denim dezodoranasa, i flasa pica, toliko da moze da otvori restoran. Od odeljenja dobija neki nadrkan mobilni telefon, jer su svi dali po 10 evra.
Muzika je http://vukajlija.com/od-nirvane-do-silvane/73559, s tim sto od "Nirvane" ide jedna pesma (oko 9 h), a ostalo je "Silvana".
Oko pola 2 nestaje pica, pa cale mora do Tempa da donese repete. U pola 3, slavljenik je vec patosiran od alkohola, kao i vecina njegovih ortaka. Ribe igraju zasebno u cosku. Par pametnijih prestanu da piju ranije, pa uspeju da savataju pokoju klinku koja je resila da te veceri padne nisko.
Sutra, kad ga mama napoji kiselom corbom, punoletnik shvata da je odrastao covek, koji moze da glasa i zavrsi u zatvoru, i zapita se koji je klinac i slavio punoletstvo.