За разлику од изненадног прегалачког и ударничког заноса ког доживимо кад помислимо ''чему је вријеме, томе је и вакат'', овим изразом недвосмислено поручујемо да нас апсолутно забоље дупе за неку обавезу. Ма ајдебежиукурац, имам и ја право да мало данем душом. Па да.

Ova rečenica i dalje izlazi iz usta neupućenih i neukih roditelja koji su se u tvojim godinama zajebavali sve da pršti, a tebi uvaljuju priču kako treba da sediš i stičeš dioptriju da bi te komšije i šira rodbina cenili kad budeš u njihovim godinama, odnosno kad ti se više ne bude diz’o ili... kako to već ide kod onog drugog pola.

Један од снова становника сваког села и сваке фирме и занатлије. Да се њихово име чује и загрми на, сељанима, познатој фреквенцији између квалитетног програма нафталинских и шодер вашарских хитова и да се осете као богови.

Описивање мајстора свог заната. Геније у свом послу. Он не греши. Код њега у речнику постоје само речи идеално, перфектно, генијално и слично. Учитељ.

Razlog zbog kojeg dežurna Radio Mileva, nakon što čuje škripu kočnica, izleće iz kreveta na ulicu u spavaćici i muževljevim potpećenim cipelama, ogrnuta kaputom, uzbuđeno zapitkujući: “Je l’ ima poginulih?”
“Na Vašu veliku žalost, gospođo, kola su se samo malo zanela!”

Izvinite na izrazi al ovo koriste "priglupi" poljoprivrednici koji misle da se samo rukama u džepovima i gledanjem u nebo može zaraditi od poljoprivrede.

Народна пословица коју сам чуо у Мемедовићевој емисији од неког златара када је био на Охриду. И после дугог и мукотрпног размишљања и упрезања ганглија у тако компликовану а веома просту народну умотворину решио сам да она буде потпуно, искрено и аксиомски тачна. Не да се слажем са дотичном пословицом него ако треба потписујем је сопственом крвљу на пергаменту од козје коже и предајем Луциферу лично као гаранцију за ту изјаву.

Да изоставим слинаву логику неке космичке правде која награђује љубав, оданост и посвећеност пошто то није тачно и бацим се на разумно размишљање, колико је то уопште могуће. Поента ове изреке је да се ради о једној жени, дакле једна једина и то све објашњава. На пример овако, имаш жену, посао којим се бавиш и паре које зарађујеш мораћеш да уложиш у њу све и да је наследница султана од Брунеја. Онда имаш швалерку, мораш и на њу да даш кинту, хотелске собе, подмићивање кума да се не излаје, поклони који морају да буду мали да жена не извали а зна се да све што се женама купује а мало је кошта к'о двојка Станије Добројевић, дакле више од петсто евра. То су већ дуплирани трошкови. Рецимо да имаш још и трећу, неку шему са стране, колегиницу која те повремено зајаши на пуш паузи у вецеу. Јебему матер има и она рођендан, има и она ПМС а ти си баш тада био надркан па сада мораш да се искупиш и ето, троструко си увалио преварантско дупе. Ортаци те прозивају да си патофна и да те жена не пуста на пиво а у ствари немаш динар јер си последње паре уложио у швалеркину надограђену косу, жена неће да проговори са тобом јер не знаш како да јој објасни да немаш динар а код колегинице неће да ти се дигне јер кљуцаш сам себе у главу због шворц ситуације. Од такозваног "јебача" дошао си на немогућност јебања уопште. Бедак.

Пошто мислим да ја знам најбоље и иначе имам нескромно мишљење о свему закључио сам да је моногамија ипак исправна ствар и једини прави систем. Воли своју жену и поштуј је па нећеш да завршиш испод моста пушећи цигаре завијене у јучерашњи Журнал од дувана који си повадио из пикаваца на аутобуској.

Каже се за неку јако матору особу

Kad izgovori - majmunluk koji nije mogao da mu ostane međ zubima. Budalaština koju je morao da bupne. Tresno, pa ostao živ.
Šta je hteo da kaže - neverica koliko mu žena dobro izgleda, pa ne zna da li da se nervira što je već ima u "posedu", te se lišava slatke igre tetrebovanja i zamišljanja ludog seksa sa neznankom, ili da se prepusti slatkom golicanju u mudima i rzanju od sreće, jer mu je sreća baš istovarila dobro parče u vidu stalne partnerke.

Питање које у глави мамурног и само делимично отрежњеног конзумента алкохола ствара сијасет потенцијалних закрпа енормних рупа на плашту сећања. ''Дан после'' питање које отвара пандорину кутију испарчаних флешбекова, а које је немогуће саставити у смислену целину.

Drugim rečima-ućuti ili najebao si.

Ono što kaže prosječan student nakon položenog ispita koji mu daje uslov.

Ромски пандан оној ћалетовој "Спремио сам ти мотику ако не будеш учио".

Врло зајебано питање неког од укућана. Спуст у тренутку, добијеш истог момента сељачко руменило.

Pitanje koje se postavlja sagovorniku u neverici da toliko gluposti može prirodnim putem da se skupi na jednom mestu.

Grdno pričaš i još gore izgledaš.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Odgovor je NIGDE i NISTA, kad me deca budu pitala.

Puno uloženog vremena i truda uz velika očekivanja, čiji je rezultat vraćanje na istu tačku iz koje ste krenuli. Pomalo netačno, jer iz svakog iskustva se ponešto nauči, ali slaba je to uteha onima koji se prepoznaju u frazi. Jer, uvek je praćeno sa "bolje da si...", ili ponižavajućim "bolje da si sedeo kući".

Opčinjenost perverznog uma nekom devojkom.