Praviti se tužan i romantičan da od drage dobiješ oprost a možda i snošaj.

Radnja koja se sastoji od tri koraka:
1. Pozivanje komšije da dođe da pomogne u nečemu.
2. Napijanje i prejedanje.
3. Konstatovanje da je kasno i da će nastaviti sutra.

Grom u telo i u glavu.

Ili oće da obali

Kaže sa nešto što toliko smrdi da baca u nesvest i obaljuje

Nemio događaj koji se dešava kada neko vama blizak umre i kome svako prisustvuje pre ili kasnije. Odvija se po sledećem rasporedu (za primer ćemo reći da je umro deda...):

1. čin
Kuća pokojnika, on u otvorenom sanduku, najbliža rodbina i prijatelji u sobi oko odra, prve komšije muškog pola već dobrano pod gasom od ispijanja rakije "za pokojnikovu dušu i našu gušu".

Baba: Kukuuuuuuu meniiiiiiiiii Živkooooooooooooooo. Kako ću ja sad samaaaaaaaa...

Matore komšinice: Šmrc, jooooj jadna Milka... Ostavi je kad joj najteže.

Baba: Leleeee neutešna sam... Komša Mile ostav' tu rakiju na sto pa nek uzme ko 'oće, da se ne maltretiraš. Joco (unuk od 6 godina), dete, da poljubiš dedu u čelo jel' jasno? Takav je red.

Joca: (na smrt uplašen) Aaaaaaa ne-e-e-ee-ću-u-uu...

Baba: 'Ajde bre nemoj te bijem pred ovoliki ljudi. (seti se) KUKUUUUUUU MENIIIIII!!!

2. čin

Groblje. Pop kasni 20 minuta. Dolazi u BMW-u (kog je parkirao 500 m niže da ne vide ožalošćeni) i u trku navlači mantiju i epitrahil dok mu na nogama kao kontrast sevaju "džordanke". Popin pomoćnik pali kandilo i kreće služba za upokoj blaženopočivšeg.

Pop: (sebi u bradu) Blažovoupokojenijerababožjeg Živorada najastumnjnebjenjae VJEČNAJAPAMJAAAAAAAT VJEČNAJAPAMJAAAAAAAAAAAAAT...

Svi se krste kada im padne na pamet, a mlađane "bogobojažljive" snajke rukama nateruju dim iz kandila na sebe, iako to nema svrhu ni običajno ni religijski, al' su čule od drugarica da to valja zbog nečega. Sin pokojnika drži govor kako je bio mnogo dobar čovek, vredan, pošten, a u sebi misli da li mu je već prepisao onaj plac uz obalu Dunava. Baba ćuti kao zalivena i razmišlja gde je dedina devizna štedna knjižica.

Pop: (završio posao i klima glavom ožalošćenima) Zbogom... zbogom... (neki pritrčavaju da mu ljube ruku, uglavnom bivši članovi SKJ i SKOJ)

Grobar: Neka ostane onaj koji je glavni na ovu sa'ranu da sredimo papiri!

Svi idu na parastos.

3. čin:

U kafani ili kod pokojnika kući. Krka se i pije do iznemoglosti. Baba svaka 2 minuta nudi "goste" i traži da pomenu pokojnika po dobru na šta svi odgovaraju "bogdamudušuprosti" između dva zalogaja čorbe ili sarme. Posle sat vremena ovaj trend prestaje, pokojnika više niko i ne pominje. Baba krišom pretura po ormaru tražeći dedinu štednu knjižicu.

Na mulu namestiti nekoga da primi udarac umesto tebe.

Prekinuti dosadnu svakodnevnu rutinu života, I uraditi za promenu nešto zanimljivo, kolika god budala ispao.

Rakija od koje si pijan posle 2 gutljaja,posle 5 gutljaja lezis u komi i povracas svuda oko sebe,posle 7 gutljaja verovatno imas rak...vise od 7 gutljaja= trenutna smrt!

Ubaciti se ili krenuti u neku priču sa tekstom koji nije povezan sa smislom započete teme. Krenuti u sasvim desetom pravcu od nečega.

Zamišljena sila koja uzrokuje da stvari ne teže kretanju prema centru planete nego se kreću u suprotnom smeru, takoreći na gore.

Liberalno sipati. Uliti samo tako.

U Srbiji, inače, standardna pojava pri služenju lošije rakije gostima ili, pak, pravljenju recepata odokativnom metodom. Dobro da stalno ne kenjamo kako treba da se štedi...

Izraz koji opisuje dve potpuno iste pojave sa različite tačke gledišta. Predstavlja podudaranje mišljenja, nešto nalik na "saglasnost" jedne strane kojom se drugoj upućuje određen signal da se u potpunosti slaže sa njom.

Generalno gledano, ovaj pojam se nešto i ne koristi a neki moj zaključak je da jedino visoki predstavnici Evropske Unije, matematičari (kada žele da pokažu da je leva strana jednačine jednaka desnoj) i Vendi u elementu mogu da ga sažvaću a da posle toga nemaju grižu savesti što su mnogo srali a zapravo ništa nisu izasrali.

Kada covek zeli da docara koliko je trava ili rakija dobra i jaka...

Sekundarna špijunka koja se nalazi na 50-60 cm ispod primarne. Najviše se koristi u vreme praznika i slava, ali nije zapostavljena ni u svakodnevnici. Omogućava nam da vidimo šta nam nenajavljeni posetioci i/ili gosti donose u stan ili kuću.

Legendarna marka garderobe anonimnog kineskog proizvođača, međ’ našim narodom još poznata i kao “Fuš Buvljak”. Tipično-azijska kolekcija plastične odeće i obuće nivelisanog kvaliteta koja je “stajlingovala” čitave generacije Srba i Srpkinja a mnogima od njih, ne sumnjam, i ubrzala put u večna lovišta.

Elem, strateški se fokusirajući na nestabilno, nesređeno i iznad svega UNESREĆENO centralno područje Balkanskog poluostrva (triput pogađajte gde je to), pomenuti kineski proizvođač - a koji je verovatno planski ostao “anoniman” zbog kancerogenog delovanja svojih proizvoda;prim.prev. – zaradio je brda i brda para prodajući jeftinu, raznovrsnu, lako nosivu i iznad svega RADIOAKTIVNU garderobu, pritom prilično neoperivog sastava tj. ako niste bili spremni da jebeno žrtvujete jedinu veš-mašinu koju ste posedovali. To je, praktično značilo da ste jedan FuBu™ duks ili trešu mogli...pardon - SMELI! da odenete najviše nekoliko puta pre nego isti/ista ne mutira u hadronskom sudaraču čestica još nepoznatu materiju, sposobnu da usmrdi ne samo ceo orman, sobu ili stan već i čitav Kosmos. Jer, ako bismo pričali o Dizajnu pomenutih kreacija nisam baš siguran da bismo našli dovoljno negativnih elemenata za neku značajniju analizu; on je, naime, neočekivano običan u odnosu na element o kojem, pak, želim podrobnije da govorim – MATERIJAL.

Bez želje da budem duhovit ili da budim loše uspomene, ali siguran sam da i kada biste u otpisanom kazanu za rakiju turili i đuture otopili azbest, staklenu vunu i šoder, da biste od dobijene mase izvukli šurnaest puta manje abrazivnu tkaninu od one koja se inače koristi u proizvodnom transferu (“transferu” u svakom smislu te reči) od lucidnih ideja lucidnih kineskih kreatora do odevne robe iz naslova. I kad smo već pomenuli “robu”...E, pa pomenutu verovatno ne biste dali ni ROBU da je nosi, osim ako i sâm ima ime k’o da ga ja Konami krstio. Mis’im, bar nešto da se uklopi...

Muškarac između majke i žene. Da moja žena sada ovo čita pitala bi me zašto nisam napisao "žene i majke" verovatno. Nema sitnica, i redosled je bitan a ne krupnije stvari. Večita borba između dve strane, čekića i nakovanja, za prevlast nad mužem ili maminim sinom. Ko je čekić a ko nakovanj je manje bitno, bitno je da udaraju jedna po drugoj lakom i teškom artiljerijom, iz zasede i frontalnom paljbom, dok između njih stoji muškarac, najviše pogođen njihovim bombama i granatama.
Koja bolje kuva? Koja pegla pantalone na crtu i koja koristi mirisniji omekšivač? Koja te je više puta tuširala ladnom vodom jer si malo preterao sa špicerom kod kuma? Zajebana pitanja, ali ne kao obična, ženska zajebana pitanja tipa "jel mi veliko dupe u ovoj ciklama suknji?". Kada pomisliš "koji moj je ciklama" pa se zajebeš i odgovoriš potvrdno sigurno ćeš apstinirati neko vreme(koje zavisi od toga koliko si sposoban da je obrlatiš) ali ako kažeš da tvoja mama bolje kuva slatki kupus sa mladom teletinom sjebao si se gadno. Ne postoji pridev da opiše koliko si se sjebao. A opet ako majci kažeš da tvoja žena bolje kuva bićeš nezahvalno govedo i pljunućeš na sve one sutlijaše koje si jeo direktno iz šerpe. I tako dan za danom, godina za godinom ko ima sreće da potraje(ili nema?) trpiš, balansiraš, opanjkavaš jednu pred drugom i moliš Boga da te ne uhvate u mašinu kada su obe prisutne.
A ako živite svi zajedno, onda sipaju u tebe kao u nerotkinju. Sve u svemu jeban si. Iako ti po pravilu ništa nisi kriv a i nebitan si u ovoj borbi. Ali...postoji nada! Ako uspeš da ih složiš oko neke stvari, ako ih nateraš da razmišljaju slično možda možeš da bos prepešačiš trnje i žar i nađeš mir da gledaš fudbal i pečeš rakiju nedeljom. E, ta stvar je muškarac sam i njihova ljubav(jebiga i to ako imaš sreće!) prema njemu, a i to da obe misle da si pijandura, kockar, ženskaroš i npr neodgovoran.

Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.

Ruralni južnjački sleng kojim se opisuje nešto što nezamislivo bazdi! Oštro, jako i uporno, tako da od toga ne možete pobeći jer zaštite nema! Smrad od kojeg, realno, neće nos da vam otpadne (osim ukoliko niste Majkl Džekson) ali će vam se dlačice u nosu sparuškati i otpasti u vidu finog praha dok će vam se oči uvući dublje u lobanju k'o muda na ladnoći radi bolje zaštite sebe samih. Svemu tome dodati i nekontrolisano sluzavljenje nosa i izbacivanje sadržaja želuca na svetlost dana dok u njemu ima šta da se izbaci. A zatim i sam želudac.

Da pojasnim... U ovom slučaju "fuga" nema veze sa muzikom niti pločicama u kupatilu. Na selima na jugu Srbije je ovo starinski naziv za centrifugu, napravu koja se koristi prilikom spremanja nekih alkoholnih pića. Naime, posle obrade voća, to što ostane se ubaci u tu centrifugu kako bi se, logično, ocedilo k'o veš u mašini, ali ovde ručnim okretanjem. E sad, kad se džibra (koja bazdi gadno) ocedi, to se lepo prilepi uz zidove bubnja, a onda ide zabavni deo; očistiti to i oprati napravu. Čest posao za pod kaznu baš zbog goreopisanog smrada u kojem se radi, plus što su svi izgledi da će se i čistač, koji mora dobrim delom da se uvuče unutra, usmrdeti bez izgleda na skoriju promenu vonja koji odatle pokupi uprkos žestokom višestrukom kupanju.

Naš predak. Srbin. Pričam ti o našim pretku Srbinu, kojeg imamo priliku videti na starim slikama iz porodičnih albuma, na crno-belim fotografijama iz dokumentaraca o Soluncima i na starim spomenicima narodnim oslobodiocima.

Umesto RedTube-a, erotika u kojoj je uživao bilo je pogled na iskvarcovane noge jedre i rumene seljančice na kopanju, koju bi umesto na zadnje sedište Golfa, sobaljivao u senjak, ponekad i u polegli kukuruz.... Njemu nisu bili potrebni Žilet balsami niti Nivea kremice za sprečavanje iritacije kože, on se brijao britvom i dezinfikovao domaćom prepečenicom, umesto desetina kremica, losiona pre i posle tuširanja, sa kojekakvim koenzimima i čudesima, on se umivao i kupao sapunom, i karao više nego bilo koji fenserština. Umesto teretane, lat mašina i Telešop elektičnih stimulatora, mišice je razvijao cepanjem bukovine i hrastovine i celodnevnim košenjem u polju, umesto proteina i steroida, izvor snage su mu bile domaća slanina, kiselo mleko i pokoja glavica belog luka. Nije brojao kalorije, jeo je dobro, pio i pušio, ali vrlo često, ukoliko nije poginuo u nekom od brojnih ratova, je doživljavao jako duboku starost. Nije pio Bejlis ni neke koktele žabarsko-fensi-zvučnih imena, nego rujno vino i domaću rakiju šljivovicu. Iako možda je imao po par razreda osnovne škole ili nijedan, naš predak Srbin je većinom bio jako mudar i inteligentan čovek, često višestruko talentovan: znao tajne kovačkog zanata, bio sam veterinar svojoj stoki, agronom svojoj zemlji, ekonom svojoj porodici...

Umesto zajebanih tetovaža tigrova i zmajeva, njegove grudi i mišice su neretko bile oslikane ožiljcima kušuma iz Prvog Svetskog rata, ili jatagana iz jednog od ustanaka, koje su stajale kao opomena njegovoj hrabrosti i junaštvu. On se nije borio kao krvolok, on se borio da zašiti svoju domovinu, svoje ognjište, svoju ženu i sitnu decu. To je Srbin o čijem su junaštvo generacije Nemaca sa strahopoštovanjem besedile svojoj deci, to je Srbin vitez koji kad se borio sa Despotom Stefanom Lazarevićem je sa jedne strane ulio strah mongolskim ratnicima, o čemu svedoče pisana predanja, a sa druge pridobio njihovo poštovanje kao ratnik od karaktera i vojničke etike.

To je protip pravog muškarca koga je silna propaganda uvek nastojala da unizi i da mu umanji istorijsku i ljudsku važnost, ali koji još nije zaboravljen od onih koji znaju, i koga osim legende i predanja, opisuju i čvrsti istorijski dokazi.

Na posletku, pričam ti o Srbinu, čije je potomke svet sa neverom posmatrao kako stoje hrabro na mostovima u vreme NATO bombardovanja 1999-godine, i ne samo da stoje, nego i pevaju.

H1N1 je obični, bedni pokušaj (koji je skoro uspeo, ne zato što je pokušaj dobar, nego što se narod prima k'o saučešće) velikih farmaceutskih firmi da uvale naivnom narodu svoje jebene otrove, da ih nazovu "vakcinama", i uzmu pet eura po dozi. Propratne pojave su, između ostalog, to što sada postoji još jedno sredstvo manipulacije širokim narodnim masama (kao da ih već nema i previše) i to što je skrenut fokus sa svetske ekonomske krize (još jedna prevara, ali o njoj ćemo kasnije).
Naime, od običnog, sezonskog gripa SVAKE GODINE umre od 250.000 do 500.000 ljudi. Pa ništa. U Srbiji umru jedan srčani bolesnik i dva šećeraša, i odma' svi nabiju jebene epidemiološke maske na nos. Koliko ljudi godišnje umre od raka? A od AIDS-a? Pa nikom ništa! Samo prave paniku...
A tek one "vakcine"... Ne mogu da verujem da postoje ljudi koji će da pristanu da budu ušpricani materijom koju je proizvela ista laboratorija ("Bakster") koja je, do pre nekoliko godina, proizvodila antraks. I još će platiti pet eura za to...
Shvatite, "vakcina" vas ne može zaštititi od "gripa" iz dva prosta razloga: to nije vakcina, a i grip ne postoji. Oni će od tog špricanja dobiti lovu, a vi Giljem - Bareov sindrom.
Uključimo i drugu mogućnost (da ne kažete da sam subjektivan):
Recimo, H1N1 postoji. Recimo. Ne bojte se ničega (ako niste astmatičar, šećeraš ili imate srčanih problema). Za vaše dobro, ne vakcinišite se i ne stavljajte epidemiološke maske. Citiraću jednog pametnog čoveka:
"Ja lepo uznem rakiju, čvarci i beli luka, i ne bojim se gripa."
Normalno da Meksikanci i Amerikanci otežu papke, kad ni 'leba ne jedu.
Pogotovo se ne bojte da ćete umreti. Svi ćemo jednog dana. Bitno je kako i zbog čega (ili za koga).
Da zaključim polako: Oterasmo sa ovih prostora i Turke i Švabe (i to Švabe dvaputa) a sada će te iste Švabe da me verglaju u zdrav mozak tako što će da mi prodaju fore o nekom "gripu", i što je još gore, da mi prodaju "vakcinu" protiv toga. E pa neće. Bar meni neće.
NE DAJTE DA VAS LAŽU, RECITE "NE" MASKAMA I "VAKCINAMA", I UŽIVAJTE U ŽIVOTU!!!