Izraz koji se koristi za nekoga ko "zna da lepo živi", to jest ne samo da je pun para, već ume i da ih lepo potroši i ima dobar ukus kada se radi o skupim i egzotičnim stvarima.
Inače pravi Grof, Đan Galeaco Ćano, ministar inostranih poslova za vreme fašističke Italije, je takav plejbojski životni stil zaradio na osnovu očevog ogromnog bogatstva i ugleda stečenih kroz status heroja u Prvom svetskom ratu, a sam Grof je imao sličnu karijeru, počevši sa pozicijom atašea u Rio de Žaneiru, (Niki, vodi me u Rio!), a završivši na pogrešnom kraju streljačkog svoda zbog kasnijih nesuglasica sa Musolinijem. Za vreme života, postao je poznat italijanskoj i svetskoj javnosti kao čovek koji je svoje bogatstvo trošio na prelepa imanja, kuće, umetnost, otmen i flambojantan društveni život i da, kao fašista, ali je to bilo smatrano kao manje-više važno.
Mnogo ređe, koristi se i poređenje "izdao ih je k'o Grof Ćano", zbog Ćanove izdaje Musolinija pred kraj Drugog svetskog rata, koja ga je na kraju koštala glave.

Nadimak koji koristimo za osobu sa kojom ne bismo poželeli da se nađemo nasamo.

Fizički najjači pripadnik romske populacije u familijarnoj kompaniji za reciklažu sekundarnih sirovina.

Rečenica kojom označavamo spremnost na sve moguće akcije, ali najedeni dobrom, masnom 'ranom

Nepisano pravilo je da će svaki glumac, koji se za vreme uspešne glumačke karijere upusti u vode režiranja i pisanja scenarija sebi dodeliti najbolju moguću ulogu u kojoj će biti najhrabriji, najpravedniji, najmudriji, najjači, najbolji, najbrži na revolveru i najromantičniji lik sa najsmešnijim forama koji je ujedno i najbolji jebač i ima najveći ud.

Tačno je da će on najbolje interpretirati emocije koje je zamislio u scenariju i da je posao uglavnom dobro odrađen, ali nemoguće je ne primetiti izvesnu dozu narcizma.

Svima vam se desilo da kao klinci razmišljate na temu šta bi bilo kada bi se sreli poznati strip ili filmski junaci u istoj epizodi ili filmu. To je naravno palo na pamet i onima što stripove ili filmove prave pa su to i uradili, više puta. Tako se uglavnom sreću i na istom su zadatku superheroji istih producentskih kuća pa imamo Bleka Stenu i Komandanta Marka, Marti Misteriju i Dilana Doga i slično. U filmovima su npr Betmen i Catwoman. Ponekad ga baš preteraju pa snime neki film gde sakupe superheroje raznih epoha i podneblja kao u Ligi Izuzetnih Džentlmena.
Obično je jedan glavni a drugi mu gostuje u filmu ili epizodi. Za sada se niko nije dosetio, ili je bar meni nepoznato, da spoji u isti film, na primer junake koji nisu super heroji ali su renomirani i sveopšte poznati borci za pravdu. Zamislite kakav bi to bio doživljaj da se Brus Vilis i Klint Istvud pojave u umri muški u San Francisku na ringišpilu. Ili da imamo Stivena Sigala i Džeki Čena u nekom zmajevom gnezdu u budističko hramu, a?

Naravno, šef policije bi bio debeli crnac.

U zajebanim situacijama kad samodestruktivci u zanosu pomračenog uma naprave neko sranje i pređu nisku granicu izdržljivosti, onda ulijeću psiholozi. Ponosni i jebeni, ulaze u rambo stilu, da analiziraju poremećenog i pruže po koji debilski savjet. Nivo njihove pronicljivosti ne ide dalje od shvatanja stanja kante jupola. Dok ovaj nakon dugogodišnjeg šopanja trodona intravenozno, sjedi k'o poslije lobotomije, kvazi stručnjak vodi s njim razgovor o pojavi narkoleptičnih divokoza s Papue Nove Gvineje. Kad završe sa svim floskulama, kreće pravo ugnjetavanje. Da li si razmišljao da vezeš goblene umjesto teških droga? Jesi prob'o s nekim pričat' o tome ili slušati kompilaciju pjesama Bobana Rajovića, to stvarno pomaže? Ovaj i dalje sjedi k'o fikus s flašom džeka u krilu, samo što mu sad na nos navire cerebrospinalna tečnost od silnog sranja psihologa. Pomalo razočaran ravnodušnošću "pacijenta", psiholog počinje s krilaticama američko-psiholoških serija. Ajde, Spasoje probaj duboko da dišeš, vizueliziraj svoju budućnost, okiti je visibabama i lalama, izbaci negativnu energiju iz sebe. Dis'o bi Spasoje rado, ali Oho ljepilo. Da se vi gonite u kurac? Idi čitaj Malog princa slijepoj djeci ili tako nešto. Dok se Spasoje tetura hodnikom Centra za odvikavanje, skala na Gajger-Milerovom brojaču se spušta do 0.

Policijski univerzalni naziv za maloletnog huligana.

Ultimativno jebekevu nemožebolje sabijanje. Brutalna sabijačina koja prelazi granice sabijanja i ide iznad sabijanja. E to je razapinjanje.

Zastarele kasete koje bahati vlasnici bacaju sa petog sprata videoteke. I ovako su DVD-jevi preuzeli tu odgovornost prenošenja zvučnog i video materijala, mada ima i lepših načina odlaganja kaseta (npr. digneš dupe i recikliraš).

Retardirani sufiks za pregršt igranih i animiranih filmsko-serijskih ostvarenja koje za tematiku imaju Božićne i novogodišnje praznike. Iz sprdnje ih je zabavno turati i na sadržaje drugog tipa u vreme neposredno pre i posle sarmagedonskog perioda.

Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.

Novo popularno cigansko ime.

Prebrojavanje kompletnog dečijeg fonda ciganske familije koju vrši najčešće otac.

Se često pokušava podvući u starogradsku ili sevdalinku ili izvornu muziku da joj se da neki smisao ali to su čiste gluposti.Još i prije Južnog Vjetra,postojali su razni sjeverni,zapadni i istočni vjetrovi ali nisu mogli doći do izražaja jer je trebalo imati muda,sposobnosti i pjevačkog znanja pa zapjevati na Radiju ili Televiziji Beograd.Dolaskom Južnog vjetra ovaj kvazimuzički žanr pali mase u staroj Jugoslaviji jer je imao dva čina..trrr...trrr...trrrr..trrrr EEEEEEEEEEEEEEEEEE...(ne bih dalje da opisujem trilere i sola)..pa su stadioni bili puni sa svevelikim pukom koji je bio sit,dobro obučen i zadovoljan.
Rambo Amadeus ga početkom krasnih devedesetih krsti u turban-folk(ako je ovo narodna ispade da svi narodi imaju veze sa turbanima)koji se pogrešno prevodi u turbo-folk .S obzirom da intelektualci,znalci i obrazovani ljudi u Miloševićevoj državi nisu vrijedili ni pišljivog boba(osim ako nisu bili u službi režimu) ovaj izraz je postao drugo ja tadašnje Srbije (a Boga mi i Crne Gore,Bosne i Hrvatske mada tajno u ove druge dvije svakako).Zaglupljujući refreni,ljubičaste kravate i sakoi,minići i plave perike su i dan danas ostali simbol šunda.Šund konačnu transformaciju dobiva u Grand Planeti sa Njenim Veličanstvom Lepom Brenom Prvom i Premijerom Sašom Popovićem koji se trude da njihova država pokrije svaki kvadrat bivše Jugoslavije.Oni pjevači koji nisu upali u ovaj cijenjeni krug se svim snagama bore da postanu podanici...

Neokrunjeni kralj svih tvrdica!

Paradoksalno, on je odlicno raspolozen i samouveren. Fura neka drevna polu-raspadnuta kola i opet je u tripu da je faca.
Kad ima-on nema, kad nema-rado se grebe.
Ima sitne napade galantnosti koje obilato kiti licnim sharmom, ali kad zavede pokusace da profitira.

Njegov shopping moto: Sve ima kod Kineza!
Sa zadovoljstvom fura modu iz svoje mladosti cak i kad predje 50tu.

Ako letuje, to cini u najjeftinijem mogucem aranzmanu, bez i jednog obroka, ponese gajbu paradajza prisiljavajuci porodicu da jede limenke mesnog doruchka(apsolutne trajnosti) koje on nije potrosio tokom vojnog roka, deci za tih 7-10 dana kupi po 1 sladoled. Cicijasi nad njima u toj meri da ga zena ostavi u ranim godinama braka.

Ako ima neko naoruzanje furace u dusi da je Rambo, sam protiv svih.
To je onaj matorac koji preti tako sto pozove klince, koji se igraju na parkingu oko njegovog auta, na neki budjavi sok i pokaze pistolj u zelji da ih istovremeno i impresionira.
Uopste, rado demonstrira svoju "snagu" na slabijima.
Nisu mu strani ni pedofilni momenti. Smota li balavicu koju samo privodi na gajbu proci ce jeftinije nego da mora da se trosi na neku iskusniju zensku.

Za sluchaj da je video nekad kako se vozi tenk, pricace okolo da moze zatvorenih ociju da poravlja kvarove na njemu,
po istom sistemu ako mu neko kaze par zanimljivih cinjenica o medicini - nakon povratka sa sela (sa tri tegle meda i kesom suvog bilja) ubedjivace okolinu da je postao vidar...od ranije.

Poštovaoci Boba Dilana. Ili uzdržani cenjači Dejvid Bouvija. Pristojni dopuštači stvaralštva Pola Makartnija. Obožavaoci Ele Ficdžerald. U najboljem slučaju nisu slušali ali poštuju.
Čim neka ovako suviše poznata legenda, toliko suviše da je često nedoslušana osim dve pesme sa reklama, čim dakle ovako neki ugaoni kamen svetske kulture odapne ili ga rehabilituju nekim filmom, nagradom, matijom bećkovićem ili egzitom; odmah se, kao propratna pojava, stvore i verni komentatori rada i dela, pratioci i poštovaoci, izmile svuda okolo znalci, stručnjaci, odani poklonici i Teofil Pančić.
Udaraju pokvareno na sujetu prosečnoga građanina koji se zapita stani bre kako i kad stigoše svi oni da sve to preslušaju i kad su slušali tolko Edit Pjaf malo vrapče malo rambo, i dal je moguće da Teofilu Pančiću ni ovaj tristan cara nije promakao nezapaženo i da je baš odrastao na Čuburi slušajući ploče i Šabana Bajramovića. I kako niko nije odrastao na Sinanu nego uvek na kul Ciganinu. Ako nije kul Ciganin onda je Rumun ali isto kul Kusturičin učenik drug i mentor čuveni Moldovan sestre, Antiglobalista.
E čitao sam, Teofile, Jukia Mišimu, mnogo dobro; znam sine, ja sam odrastao na tome imam i autogram na stripovima o Zagoru, Bob Dilanu i Milanu Kašaninu a imam i original ratove zvezda figurice. Ja sam ti, znaš, jedan veliki poštovalac i znalac svega i kad god umre Bob Dilan ponovo ja ću da pričam o njemu na Rtsu el ti to jasno? A posle i na B92 i na Hrtu i na Palmi plus jer sam sve pratio i sve znam i ajde pitaj me nešto sve znam.

Iako ovakvi i slični idiomi ("srpski Markes", "bosanska Merilinka", "voždovački Rambo", "leskovački Monmartr", "ćićevački Kamp Nou" itd.) najčešće obećavaju latentno-daunovsku logiku iza svog porekla i nastanka, konstrukcija iz naslova ipak krije jednu mnogo lepšu i - što je još važnije - netransferičnu čupri, koja datira iz vremena s početka 19-og veka i akutne borbe srpskog naroda za svoju autonomiju i samostalnost.

U tom periodu, naime, centar srpske kulture i nacionalnog identiteta nekako se učario na području severno od Dunava (jer se južno i dalje tradicionalno "natačinjalo na kolac", ako me razumete), a nekako najučaurenije u gradu na pomenutoj reci i prekoputa Petrovaradinske Tvrđave, tom današnjem izvozniku lepih srpskih devojaka a uvozniku mađarština - Novom Sadu. No, ištvanoide na stranu; u tadašnjem NS-u je i zbirno i procentualno živeo najveći broj Srba na teritoriji danas zvanične Srbije a Beograd će ga po toj statistici stići tek 1853. godine (dok ovijeh dana pruža prebivalište 2/3 od ukupnog broja državljana Crne Gore, ali je to neka druga priča...a i oni su ustvari Srbi, samo viši i ljepši, hehe). S tim u vezi još je 1817. godine Vuk Karadžić rekao o Novom Sadu da je “otečenstvo učenih Srbalja”, na šta su se kasnije nadovezali i mnogi drugi viđeni Srbi. Ipak, anegdota o nastanku naslovnog pojma uglavnom se vezuje za Ulicu Bele Lađe, danas Njegoševu, u kojoj se onomad nalazila gostionica "Alba navis", stecište intelektulne i druge elite i mesto gde je redovno svraćao tadašnji gradonačelnik NS-a, Svetozar Miletić. Iz jedne sedeljke i razgovora sa izvesnim Stevom Jelinićem Ćebendom, lokalnim zanatljiom i filozofom iz hobija, bačeno je poređenje sa Atinom i, eto, od tada se kao nadimak zadržalo u kolokvijalnom govoru i običajima.

Rastresti kosti i unutrašnje organe, neretko i kičmu.

Samozvani urednik filmskog programa koji sa sobom uvek nosi svoju već godinama istu DVD kolekciju filmova i serija u kojoj god televiziji da se pojavi.